32155 replies to this topic

[melov rezignirani batler]

otimaču izgubljenog jankovića

[McLeod]

https://www.facebook...674488962922390

 

Da se podsetimo koliko ima debila koji ne glasaju za Vucica.

[ranzo]

koja budalastina...

[Dropkick Murphys]

Braćo, od sada u slamaricu samo ove šuške!

 

[L.Sprewell]

Dobro vece i laku noc.

[AkoPostaveNekogVisokog]

Odlican mada poduzi tekst o neoliberizmu
https://pescanik.net...progutala-svet/

[McLeod]

Krv ti jebem ovo mora da je najgori clanak na Pescaniku ikad uz onaj Vesne Pesic zasto glasati za Tomu Nikolica.

[McLeod]

Posto sam procitao i originalni clanak moram i da izrazim najdublje zaljenje sto je i Pescanik usvojio dobri stari patern fejk njuz internet portala - gruni jake reci za svoju ciljnu grupu odnosno one koji su vec ovako ideoloski obojeni, ko jos cita danas.

 

Prvo i prvo, ne, neoliberalizam ne postoji vec sto godina. Niti se danasnja ekonomska politika ogromne vecine zemalja zasniva na neoliberalnim postulatima. Postojalo je tokom druge polovine dvadesetog veka nekoliko drzava koje su neke postulate primenile u formi eksperimenta u kriznom periodu i gotovo svaki put su dobili bolje rezultate od ocekivanih. Najbolji primer je Cile pod Pinoceom. I upravo tu, bar za one koji barataju osnovnim ekonomskim pojmovima, postoje jasni dokazi benefita implementacije odredjenih alata "neoliberalizma", bez tog bukackog aaaa jadni potlaceni radnici bez socijalnog od cega da zive. Milton Fridman je, kao zli neoliberalac, ubedio Pinocea da oslobodi najsiromasnije slojeve dobrog dela poreskih nameta. Kako se to uklapa u pricu o Babarogi?

 

 

U periodu posle finansijske krize 2008. godine, koristio se da ukaže na odgovornost za debakl – ne određene političke partije, već establišmenta koji je svoj autoritet prepustio tržištu. U slučaju demokrata u SAD i laburista u Ujedinjenom Kraljevstvu, ovo prepuštanje se opisuje kao groteskna izdaja principa. Kritika glasi da su Bil Klinton i Toni Bler napustili tradicionalne vrednosti levice, naročito obaveze prema radnicima, u korist globalne finansijske elite i javnih politika od kojih su i sami imali koristi. Posledica je poguban porast nejednakosti.

 

Ovo je staljinisticki pamflet jebem ti.

 

Prva recenica je takva spincuga. Za krizu uopste nije odgovorno slobodno trziste, vec ocajna regulacija koja je dodatno zaobilazena. Kao i to da svaki Perica mora da zivi americki san, to je dovelo do povecanja nejednakosti, zato sto su neuspesni pravili sve vece dugove kako bi odrzali privid uspesnosti. A drzava, ne slobodno trziste, im je to omogucila, pa je onda bilo zhish vruca ringla.

 

 

Pogledajte kroz naočari neoliberalizma i jasno ćete videti kako su politički mislioci koje su uvažavali Tačer i Regana doprineli oblikovanju društva kao univerzalne tržnice (a ne, na primer, polisa, javne sfere ili porodice) i ljudskih jedinki kao mašina za obračunavanje profita i gubitaka (a ne nosilaca božje milosti ili nosilaca neotuđivih prava i dužnosti).

 

De si Amfilohije, za malo da te ne prepoznam.

 

 

Ako nastavite da gledate kroz ove naočari videćete da je tržište ljudski izum, ništa manje od države blagostanja. Videćete koliko temeljno smo podstaknuti da o sebi mislimo kao o vlasnicima sopstvenih talenata i inicijative, sa kojom lakoćom smo instruisani da se takmičimo i prilagodimo. Videćete u kojoj meri je jezik koji se ranije služio prostim izrazima da opiše robna tržišta (konkurencija, savršena informacija, racionalno ponašanje) sada primenjen na celo društvo u toj meri da je prodro u sve pore naših privatnih života, i kako se trgovački stav prepliće sa svim oblicima samoizražavanja.

 

Naravno da jeste. I? Sta je tu problem? Ne treba da covek tezi da napreduje, prilagodi se novonastalim okolnostima, zeli vise za sebe u svetu koji se digitalizovao i postao nikad manji?

 

A pa da, naravno, treba da budes dobar i pokoran, zavrsis skolu, zaposlis se, i onda smrdis u toj jednoj kancelariji do penzije. To je zivot! Gadno.

 

 

Ukratko, „neoliberalizam“ nije samo ime za politike naklonjene tržištima, ili za kompromise koje je finansijski kapitalizam napravio sa propalim socijaldemokratskim strankama. To je ime za premisu koja je tiho postala glavni regulator naših praksi i uverenja: kompeticija je jedini legitimni princip organizovanja ljudske aktivnosti.

 

Prvo to neoliberalizam ni u ovom pezorativnom obliku koji propali levicari pokusavaju da poture jer nikad nisu ni imali svoje resenje, vec samo kritikuju tudje i prave babaroge kako bi fear mongeringom pokupili neke mrvice za sebe, a da jeste, opet ne vidim u cemu je problem.

 

Kada bi citavo ljudsko drustvo bilo organizovano tako bila bi to sjajna stvar, jer onda ne bi postojala negativna selekcija, kao jedan od najvecih problema ove nase oligarhije.

 

 

Nije stvar samo u tome da slobodno tržište proizvodi mali broj pobednika i ogromnu armiju gubitnika koji se, tragajući za osvetom, okreću Bregzitu i Trampu. Od početka je postojala neizbežna veza između utopijskog ideala slobodnog tržišta i distopijske sadašnjice u kojoj smo se zatekli; između tržišta kao jedinstvenog stvaraoca vrednosti i čuvara sloboda, i našeg pada u svet postistine i iliberalizma.

 

Joj joj joj joj. Pobednici i gubitnici. Nije samo Bil Gejts pobednik slobodnog trzista. Pobednik slobodnog trzista je i Dzek, seljace iz Teksasa, koji ima svoju kompaniju za proizvodnju sklopki za poljoprivredne masine. Da bi bio pobednik na slobodnom trzistu ne moras da budes milijarder.

 

Okrecu se Trampu i Bregzitu jer su frustrirani, ali ne frustriraju ih samo finansijski neuspesi, vec i mnoge druge stvari. A najvise ih jebe nedostatak obrazovanja i inteligencije.

 

 

Vrednosti koje svaka osoba koja poznaje istoriju vidi kao neophodnu prepreku tiraniji i eksploataciji – prosperitetnu srednju klasu i javnu sferu, slobodne institucije, univerzalno pravo glasa, slobodu savesti, okupljanja, veroispovesti i štampe, priznavanje urođenog dostojanstva – ne nalaze se u Hajekovom učenju.

 

Kakva laz sunce ti hebem To sto se Hajek nije bavio time ne znaci da je bio fasista kao sto ovde gospodin insinuira. Jedna od Hajekovih glavnih ideja bila je da se kroz obezbedjivanje mehanizma slobodnog trzista bori protiv totalitarizma, koji je smatrao za najvece zlo modernog doba i bio potpuno u pravu. Sto je najgore, gospodin autor je to sam pomenuo malo ranije u tekstu, a onda pise ovakvu glupost.

 

Nema nikakve ekploatacije radnika u njegovim idejama. Glavna ideja je eksploatacija benefita slobodnog trzista. I jednake sanse za sve.

 

Problemcic je u tome sto onaj ko je neuspesan u tome, a ima neopravdano visoko misljenje o sebi ima problem - ili je on neuspesni clan novog drustva, ili je novo drustvo sranje. I posto on takav divan rodila ga majka ne moze da bude neuspesan jer je najpametniji na svetu, onda je drustvo govno, hocemo veca prava za radnike

 

 

Pomalo je ironično što se Hajek smatra osnivačem neoliberalizma – stilom mišljenja koji sve svodi na ekonomiju – ako se uzme u obzir da je on bio sasvim osrednji ekonomista. Bio je tek mladi, malo poznati bečki tehnokrata u vreme kada je regrutovan na Londonsku školu ekonomiju (London School of Economics) kako bi zasenio tadašnju zvezdu u usponu – Džona Majnarda Kejnza sa Kembridža.

 

Koji salt Nemam vremena da pisem o tome kolika je ovo glupost, trebalo bi mi vise od pola sata samo za ovu recenicu.

 

 

Pitanja vrednosti se rešavaju politički i demokratski, a ne ekonomski – kroz moralnu refleskiju i argumentovanu javnu raspravu.

 

Izuzetna ideja! Zanimljivo je da gospodin autor kritikuje ideje Hajeka obrazlazuci zasto to u realnosti nije moguce, a onda mu se omakne ovakva prazna floskula, koja tek u danasnjem drustvu nije moguca.

 

 

Međutim, primena Hajekove Velike ideje na svaki aspekt naših života negira ono što nas čini ljudima. Ono najljudskije kod ljudi, naš um i volju, prepušta algoritmima i tržištima, ostavljajući nas da poput zombija oponašamo svedene idealne ekonomske modele. Širenje Hajekove ideje i radikalno unapređenje sistema cena u neku vrstu društvenog sveznalaštva podrazumeva umanjivanje značaja naše individualne sposobnosti za razmenu dijaloga – sposobnosti da pružamo i procenjujemo opravdanja za svoje postupke i uverenja.

 

 

Znaci, kada pricamo o Ajnstajnovoj teoriji relativnosti, mi zapravo negiramo ono sto nas cini ljudima, jer nas um, volju, mastu, prepustamo nekim tamo jednacinama i algoritmima koje ne mozemo razumeti, a duboko u sebi osecamo da to nije tako, ali ipak prihvatamo i postajemo zombiji.

 

 

Ovo je stvarno nesto najgluplje sto sam procitao u poslednje vreme.

 

Inace, ne moramo ni prihvatiti Hajekovu ideju da je ekonomija objektivna nauka kao sto je fizika objektivna nauka. Treba razumeti ekonomske mehanizme kako bismo znali da prepoznamo neki trend i reagujemo dok nije kasno.

 

Njegovo znanje o ponasanju aktera na trzistu, ukljucujuci drzavu (sto je od najvece vaznosti!) pomaze malom coveku da ne upropasti svoj zivot i udje u dugove koje nece moci da vrati.

 

Ali mali covek je glup i suvise tast da bi mogao da stavi po strani "ono sto ga cini covekom" i uzme i od onoga koga smatra najvecim ideoloskim neprijateljem delic znanja koji ce mu biti od velike koristi u njegovom zivotu.

 

 

Iz toga sledi da javna sfera – prostor gde obrazlažemo svoje mišljenje i osporavamo mišljenja drugih – prestaje da bude prostor argumentovane rasprave i umesto toga postaje tržište klikova, lajkova i retvitova. Internet su lični izbori uvećani algoritmom; pseudojavni prostor u kome odjekuju glasovi usađeni u naše glave. Umesto prostora za debatu kroz koju kao društvo napredujemo ka dogovoru, sada imamo povratno potvrđujući aparat banalno nazvan „tržište ideja“. Ono što na prvi pogled izgleda kao javno i smisleno, u stvari je produžetak naših postojećih gledišta, predrasuda i uverenja, dok su autoritet institucija i eksperata zamenjeni agregativnom logikom velikih baza podataka. Kada pristupimo svetu kroz polje za pretragu, dobijemo rezultate koji su, po rečima osnivača Gugla, rangirani od strane beskrajnog broja individualnih korisnika interneta koji funkcionišu kao tržište, neprestano i u realnom vremenu.

 

Ne dragi autore, za ovo nije krivo danasnje "neoliberalno drustvo". Kriva je ljudska glupost, tastina, manjak obrazovanja i empatije sam po sebi, jer su ljudi sami po sebi takvi.

 

Ne treba im hladni neoliberalizam za to.

Edited by McLeod, 19 August 2018 - 12:06.

[melov rezignirani batler]

da li da pročitam mekov post ili da poslušam jedan podcast srednjeg trajanja (:

[Milenko Barkley]

Popij somerzbi.

[djolesrb]

McL standardno na braniku neoliberalizma

 

Elem, tekst je prepun nekih opštih mesta, palamuđenja i praktično uopšte nije potkrepljen činjenicama i podacima. Običan pamflet.

[melov rezignirani batler]

zamišljam kako pijem somerzbi i čitam somerset (a) mom (a).

[McLeod]

McL standardno na braniku neoliberalizma

 

 

 

[taliesin]

da li da pročitam mekov post ili da poslušam jedan podcast srednjeg trajanja (:

 

Odmah da ti dam jedan savet iako ga nisi trazio. Cim neko pomene primer Cilea i Miltona Fridmana odmah zaboravi dalje citanje teksta. Jos ako krene da te ubedjuje kako je dobri Milton ubedjivao Pinocea da malo skine noz s grla najsiromasnijih slojeva odmah napustaj. Muceni Fridman je potrosio 20 godina zivota da dokaze kako nije imao nikakve veze sa Pinoceom i njegovim rezimom ali svako malo ga njegove apologete oblate za sve pare pokusavajuci da dokazu da su Chicago Boys spasili Cile od bankrota a ne kombinacija populistickih metoda jednog krvozednog diktatora i masovne state driven investicije americkog kapitala kako bi se zaustavio "virus socijalizma" u Juznoj i Centralnoj Americi.

 

Tekst je, inace, na tragu stare svadje izmedju dve kategorije besposlicara koji nas ubedjuju da je ekonomija actually nauka, kejnzijanaca i fridmanovaca. To ti je tip rasprave kao izmedju Delija Sever i Grobara, ako nisi vernik nema sta ni da trazis u toj raspravi.

Edited by taliesin, 19 August 2018 - 13:20.

[melov rezignirani batler]

(: