Interesantan pogled. Ja sam već pisao malo gore, rad na terenu jeste težak (a koji je lak?), ali meni je to nešto najlepše što sam mogao da izaberem, najbolja odluka u životu. Gde imaš posao koji ti tako raste pod rukama, od ujutru do uveče dok ne podješ kući, toliko toga se promenilo.
Na žalost, teško je izboriti se i održati poziciju za ženu u tradicionalno muškom i grubom okruženju, znam puno primera iz prakse. Sa druge strane, da moram da sedim u birou za daskom/monitorom, pobeleo bih.
Čak sam na trenutak razmišljao prilikom poslednje promene posla, da idem na stranu nadzora, project management, trtemrte, pa sam tu ideju odbacio u roku od odmah. Prvo što nemam mnogo respekta za tu branšu, drugo, ne bih mogao da se pravim pametan pred bivšim kolegama i pišem u dnevnik, ovo je krivo/kratko/dugačko/kasno itd., a najvažnije u svemu, to nisu decision makeri, to su oni što pomeraju papire po stolu na site meetingu...
Slazem se sa Vama u potpunosti.
Gradjevina ti pruza tu mogucnost
Samo sto ja nisam zamisljala da radim 10 sati dnevno samo na poslu
Kad sam se vratila sa programa "work and travel" iz USA, skapirala sam kako stoje stvari, ali tada sam vec bila 4. godina, pa nije islo da krecem neki novi fax iz pocetka.
I eto, sada radim bezbednost i zdravlje na radu i protiv pozarnu zastitu, sa skracenim radnim vremenom i meni licno mnogo vise prija.
Ali sve je to individualno.
Moj suprug recimo moze da radi, uci, usavrsava se i po 12 sati dnevno, a ja recimo ne.
Nisam taj intelektualni kapacitet
