694 replies to this topic

[kronostime]

Nego, kad pomenu Saz

Bitan je majstor

[alberto.ascari]

Uzivanje u svirci je da se skupi drustvo nebitno kojim povodom i uzme instrumente u ruke i svira i peva. Mozda nece biti sve tehnicki perfektno, to je upravo i car te svirke - improvizacija. Jos ako padne neki rostiljcic i pivce uz sve to, gde ces bolje.

 

 

Jebiga, meni je veće uživanje kad se popnem na podijum a sve radi kao sat. Meni je muzika bila i posao, tako da pivo i roštilj, nix.

 

Zato sam i kupio opremu ponovo posle 20 godina pauze. Ništa ozbiljno, ali napuniš klub i digneš ga na noge, sviraš preko dva i po sata i ne puste te da sidješ sa podijuma. To je lepo....

[alberto.ascari]

Nego, kad pomenu Saz

Bitan je majstor

 

I dobro koji qratz?

 

Ima ovde lik, sinoć sam ga opet video, svira na ulici Dvořáka i Smetanu na čaše za šampanjac.

[Kinik]

...

 

 

...

[kronostime]

Za "dobra tamburasa" - "tehnika" je nebitna   

[kronostime]

Ono,  i publika se pita oko repertoara.

[Constantin]

Moja Musima Bass, "na čelu s amnom"....Nisam našao bolje...kad budem našao sa !live svirke!, okačiću...a i ne moram

Nadam se da AA neće imati primedbe...(osim ovog što piše Fender )

 

 imageedit_3_9568317409.png   468.39KB   1 downloads

 

 1img418a.jpg   145.38KB   1 downloads

 

 

[kronostime]

Ceska Axa, jedna od mojih omiljenih gitara back in `80s - lagana i zgodna za nosenje, a i zvuk pristojan uz odgovarajuce zice.

Za zurke i ekskurzije  - dusu dala.

[Constantin]

Ceska Axa, jedna od mojih omiljenih gitara back in `80s - lagana i zgodna za nosenje, a i zvuk pristojan uz odgovarajuce zice.

Za zurke i ekskurzije  - dusu dala.

Tamburaš

[kronostime]

Tamburaš

Imao sam i ovo

Tesko k`o tuc, ali ugradjeni fuzz i phazer nisu bili losi (baterija 9v u lezistu sa zadnje strane). 

Dusu dalo za podkecivanje fancy djitarista sa nji`ovim fenderima i gibsonima

[Dubiozni Goblin]

Kakvi su utisci o Musimi?
Pre 20ak godina dobih jednu klasicnu gitaru, Musima. Jos uvek je u zivotu. Kad budem na kompu moram da pokazem slike kolekcije.
Vremenom se tu nakupilo svasta. Peavey bass iz 85', Amerikanac, Yamaha LL 16 akustara, Yamaha aes 620 elektrika sa EMG 81&85 + 18 V, bio neki washburn, stratokaster jedan, ta musima. Sviralo se bas dosta. Sa pojavom zene i deteta sve je otislo na mnogo manji nivo, jebi ga. Ucim dete da slusa bluz, dzez i rokenrol, pa da zajedno mucimo kevu!
Ps. Jedno vreme Gibson LP goldtop. Isuse kakva gitara.

Edited by Gary Moore, 03 June 2017 - 21:00.

[alberto.ascari]

 Gibson LP goldtop.

 

 

To je ikona.

 

[Constantin]

Kakvi su utisci o Musimi?
Pre 20ak godina dobih jednu klasicnu gitaru, Musima. Jos uvek je u zivotu. Kad budem na kompu moram da pokazem slike kolekcije.
Vremenom se tu nakupilo svasta. Peavey bass iz 85', Amerikanac, Yamaha LL 16 akustara, Yamaha aes 620 elektrika sa EMG 81&85 + 18 V, bio neki washburn, stratokaster jedan, ta musima. Sviralo se bas dosta. Sa pojavom zene i deteta sve je otislo na mnogo manji nivo, jebi ga. Ucim dete da slusa bluz, dzez i rokenrol, pa da zajedno mucimo kevu!
Ps. Jedno vreme Gibson LP goldtop. Isuse kakva gitara.

Utisci? ...za to vreme poprilično korektna. Na raspolaganju su bile Jolana, Iris, Aria, tek po neki Ibanez, a Gibsoni i Fenderi nisu bili baš toliko dostupni. Musima i nije bila "daska" u odnosu na ponudu. Govorim o kraju 70-tih. Imao sam prilike da 1981. u N.Sadu nešto na RTV snimam, neke matrice, i tamo mi je bio na raspolaganju Ricken Baker, koji je meni u tom trenutku delovao vrlo nezgodno i "glomazno"...danak neiskustvu. Mogu ti reći, pošto sam imao i tu čast, da na jakim razglasima, uz klasiku od "mašina", Maršal, Ampeg, HH, i dr....bez ikakvih pedala, davala je jasan zvuk, nije bilo nekakve "tutnjave". Kad je bilo neke ozbiljnije svirke, zajmio sam od mog velikog prijatelja koji je tada svirao Mama Rocku, precisiona, koji mi je bio "mercedes" i koga sam ja više čuvao nego on sam

Opet, kasnije, došao je posao, uz posao doškolovavanje van Niša i Srbije uopšte, od 89. u više navrata, potreba posla je zahtevala da po više meseci napuštam grad, ženidba, deca...jedno, pa još jedno, pa još dva od jednom...i ostala mi je nada da će neko do njih biti zaokupljen muzikom. Jedino najstariji sin svira gitaru, ali je vremenom i on nju zamenio extremnim sportovima..off road biciklizmom, planinarenjem, alpinizmom. Ja sam napokon, posle mnogo godina uspeo da dodjem do pravog instrumenta,. Jedan Jazz Bass je parkiran na stalku, ali unazad već nekoliko godina, što se mene tiče biva neupotrebljiv. Ustvari, pre će biti da ja polako postajem neupotrebljiv ali, na žalost, ja tu ne mogu mnogo da utičem...mogu samo da se nerviram, a to mi i nije nešto od pomoći, zar ne. Žao mi je zbog klinca...počeo je od Squiera pa preko Epiphona došao do odličnog SG......ima prelepo mesto za vežbanje, ali sve to uglavnom hvata prašina, a sve je manje "klinac", preterao je i on četvrt veka. Ali, kako kažu kod nas...na silu ništa ne biva. 

[Dubiozni Goblin]

Meni je najvise zanimljivo menjanje stila i ukusa sa godinama. Koliko sam samo do fakulteta bio za tesku distorziju, brze solaze, Steve Vai i Yngwie Malmsteen wanna be. Na fakultetu spoznao cari Dzef Beka, Badi Gaja i trojice Kingova, pa se i nacin sviranja promenio u tom smeru. Nakon toga su sve pedale odlozene, san je postao neki mali lampas od 5 vati i fakticki clean. I dalje sam na tim preferencijama, eventualno minimalno overdrive-a i to je to.

[kronostime]

Jedna za ove "omatorele" basiste