487 replies to this topic

[alexnikolic]

Branili, ne branili isto im dodje. I u jednom i drugom slucaju su u gubicima, drzavna kasa ili privreda.

 

Dobro, oni zele da brane svoj izvoz i punu zaposlenost i, evo proslo je godinu dana sa stopom od oko 1.08 i, uprkos losim ocekivanjima, privreda jeste porasla a nezaposlenost je i dalje oko 3% = puna zaposlenost. SNB stalno ponavlja da je CHF veoma precenjen, ali ne vidim da mogu nesto da urade tim povodom. Nije sjajan rast, ali nije ni recesija. 

 

http://www.tradingec...p-growth-annual

The Gross Domestic Product (GDP) in Switzerland expanded 0.80 percent in the third quarter of 2015 over the same quarter of the previous year. The GDP Swiss Economy is expected to grow 0.8 percent in 2015 compared to an earlier projections of 0.9 percent, but the growth outlook of 2016 remains the same at 1.5 percent for 2016, SECO said in a statement released on December 17th. The slow recovery was mainly due to the impact of Swiss franc appreciation from mid-January. GDP Annual Growth Rate in Switzerland averaged 1.75 percent from 1981 until 2015, reaching an all time high of 5.40 percent in the first quarter of 1990 and a record low of -3.60 percent in the fourth quarter of 1982. GDP Annual Growth Rate in Switzerland is reported by the State Secretariat for Economic Affairs.

[giz]

Da li su po nekom zakonu banke i lizing kuce obavezne da tacno obracunavaju vrednosti Euribora i Libora u obracunu ukupne kamate koju korisnik placa?

Dobio sam ponudu za lizing od Unicredit gde pise da je kamata XY% + 6mesecni Euribor. Ako je vrednost Euribora u minusu onda ga zaokruzuju na 0!!

Pitao sam ih otkud im pravo da to rade, kazu to je "nas stav i politika kuce"!?! U NBS otprilike nemaju pojma o tome i da li postoji neka odredba kako banke i lizing kuce moraju da obracunavaju vrednost Libora i Euribora.

[djolesrb]

Hteo sam prvo da ostavim post na Filmu ali onda shvatim da je verovatno bolje ovde. Zanima me mišljenje forumaša o filmu The Big Short, pre svega koliko mislite da je sa istorijske strane nastanak krize dobro opisan.

 

Ok, film nije predstavio nešto posebno novo mada ja moram da priznam da nisam toliko bio upoznat sa tim terminima kao što su Collateralized debt obligation, Syntethic CDO, credit default swap itd. pa sam se služio internetom ali pretpostavljam da su ljudi koji ovde pišu uglavnom upoznati sa time. 

E sad, film (odnosno knjiga po kojoj je rađen) ubedljivo najveću krivicu svaljuje na banke sa Wall Street-a, syntethic CDOs zbog čega ga neki kritikuju i misle da je to preterivanje. U filmu se postavlja i pitanje kako to da niko nije završio u zatvoru osim Kareema Serageldina iz Credit Suisse.

 

I zanima me na kom se topiku više pisalo o ovoj temi? Video sam da postoje dva topika koja su povezana sa ovim, globalna ekonomska kriza i globalna recesija ali malo postova ima tamo a pogotovo malo o samom nastanku krize i ko je zapravo najviše odgovoran.

Edited by djolesrb, 10 March 2016 - 20:53.

[mrblaf]

Tesko je dati jednostavan odgovor, ali sigurno da su banke glavni krivci. Naravno da niko od glavnih krivica nije zavrsio u zatvoru, s obzirom da je Wall Street manje vise stavio u dzep politicare.

 

Ova kriza je samo kulminacija procesa deregulalcija finansijskog sektora i rasta udela finansijskog sektora u celokupnoj ekonomiji pri cemu je finansijski sektor sve vise postajao jedan veliki kazino umjesto da se bavio poslom prikupljanja i efikasne alokacije kapitala.

 

Kljucni trenutak je bio ukidanje Glass-Steagal-ov akta 1999. godine, koji je donesen 1933 nakon ekonomske krize iz 1929. Tim aktom su banke podeljene na klasicne depozitne banke koje su se bavile standardnim bankarskim poslovima, uzimanja depozita i davanja zajmova i gde su depoziti bili osigurani ali nisu smele da se bave investicionim poslovima, te na investicione banke koje su mogle da trguju hartijama od vrednosti i drugim finansijski instrumentima ali su depoziti bili neosigurani, tj. ko im je poveravao novac cinio je to na svoju odgovornost. Osim ove podele bilo je jos nekih ogranicenja, recimo investicione banke su mogle da imaju bilans maksimalno 12 puta veci od sopstvenog kapitala, morale su da imaju neki vid osiguranaj prilikom prodaja hartija od vrednosti itd.

 

Nakon deregulacije iz 99. krenulo je ludilo. Bankari su na svakom poslu uzimali procenat i na kraju godine na osnovu toga bonus, i naravno da im je bilo u interesu samo da se 'vrti' sto vise poslova, pri cemu nisu se previse bavili time sta ce se desiti na duzi rok. U trenutku kad su investicione banke Bear Sterns i Lehman Brothers fakticki bankrotirale, imale su bilans koji je bio preko 40 puta veci od njihovog kapitala, pad vrednosti njihovog portfolia od 2.5% je zbrisao njihov kapital i ostali su samo dugovi.

 

Jedan od poslova na kojem su banke pravile najvecu zaradu je bila prodaja hartija od vrednosti baziranih na kreditima za nekretnine. Do 2000-tih je to radjeno normalno, medjutim kako je potraznja bila velika banke su pocele da daju kredite totalno neopravdano, pa su npr. ljudi koji zaradjaju 20.000 dolara godisnje branjem voca i povrca dobijali kredite od 600.000 dolara za kupovinu kuce, ili su cak davali zajmove ljudima bez posla i prihoda (cuveni NINJA zajmovi, No Income, No Job or Assets). Takodje su bili veoma popularni i zajmovi gde se prvih par godina placala samo minimalna kamata i glavnica bi tokom tog perioda cak i rasla, rata za krediti od 300.000 dolara je bila 300 dolara ali bi onda nakon dve godine rata bila resetovana na 1.500 dolara mesecno.

 

Banke su pakovale te zajmove u blokove od nekoliko hiljada, i onda prodavale obveznice koje su bile bazirane na tim blokovima, pri cemu su pravljeni razliciti razredi obveznica, sa visim prinosima ali koje bi prve preuzimale gubitke neotplacenih zajmova (tzv B, BB, BBB razredi) i sa nizim prinosima koje bi zadnje preuzimale gubitke neotplacenih zajmova (A, AA, AAA razredi). Ove razrede su dodeljivale kobajagi nezavisne rejting agencije poput Standard & Poor's (S&P), Moody's, and Fitch ali i njima je bila u interesu samo da zarade sto vise novca pa su to otaljavali. Svi matematicki modeli za ocenu kvaliteta ovih obveznica su bili bazirani na pretpostavci da cena kuca ne moze da padne (tokom 70 godina pre ove krize cena kuca nije u proseku pala na nivou celih USA), pa su mislili da ako i neko ne moze da otplati zajam, samo se kuca proda nekom drugom po istoj ili visoj ceni i fakticki nece biti gubitka.

 

Deljenje kredita sakom i kapom je dovelo do toga da su cene nekretnina skocile vise nego sto je bilo realno, ljudi su poceli da kupuju i prodaju kuce radi zarade na razlici cena (tzv. flipping), nastao je klasicni bubble gde ljudi ulazu pare u nesto misleci da ce cene samo da rastu, ali kao i svaka shema tog tipa, pre ili kasnije ponestane novih kolaca i onda nastaje kolaps. Cene nekretnina pocinju da padaju, sto navodi veliki broj ljudi da odustanu od kredita i vrate kuce bankama posto su uglavnom imali nikakvo ili minimalno ucesce (3-5% ucesca je bio standard), pa to opet dovodi do novog pada cena i novih nekretnina vracenih bankama. Cisto radi ilustracije, na vrhuncu manije je pravljeno i prodavano preko 1.200.000 novih kuca godisnje, dok je danas taj broj manji od 500.000 godisnje.

 

Nakon kolapsa cena nekretnina dolazi do kolapsa i obveznica baziranih na njima, investitori u te obveznice gube stotine milijardi dolara, uglavnom su u pitanju penzioni i investicioni fondovi. I banke su imale ogromne gubitke i sve najvece banke bi bankrotirale da nije izglasan paket o pomoci od 700 milijardi dolara u kongresu, sto je bio jos jedan primer kako Wall Street drzi u dzepu politicare.

 

Prakticno niko bitan nije zavrsio u zatvoru, a jedino sto je donesena neka prilicno blaga regulativa da bi se umanjile spekulativne aktivnosti banaka, Dodd–Frank Wall Street Reform and Consumer Protection Act, koja ni blizu nije tako restriktivna kao Glass-Steagal-ov akt. U svakom slucaju samo je pitanje vremena kad ce banke napraviti neko novo sr..e, a racun cemo mi da dobijemo... Ili sto bi ameri rekli Flip the coin, head I win, tail you lose...

[McLeod]

Ovo ti je samo jedan deo price, pritom ideoloski obojen.

 

 

Nakon kolapsa cena nekretnina dolazi do kolapsa i obveznica baziranih na njima, investitori u te obveznice gube stotine milijardi dolara, uglavnom su u pitanju penzioni i investicioni fondovi. I banke su imale ogromne gubitke i sve najvece banke bi bankrotirale da nije izglasan paket o pomoci od 700 milijardi dolara u kongresu, sto je bio jos jedan primer kako Wall Street drzi u dzepu politicare.

 

Bold - potpuno pogresna interpretacija. Zamisli suprotnu situaciju, da je pusteno da se klupko dalje odmotava, gde bi se na kraju odvilo do kraja? I jos nesto, sto si sigurno namerno izostavio, posto vidim da si dosta citao o tome nemoguce je da ne znas - banke i korporacije koje su bile u problemu su dobile komercijalan zajam. Koji su skoro kompletno vec sada otplatile, sa sve kamatom.

 

Druga stvar, sto se tice regulative, u ovom trenutku bi bilo potpuno pogubno za trziste da se donese neki restriktivan akt tog tipa, to bi samo produbilo krizu, usporilo kretanja na trzistu, a potrebno je da se to ubrza. I to mi je jako cudno da ne vidis, posto smatram da znas o toj problematici vise od mene.

 

Sto se tice problema sa balonom nekretnina slazem se, s tim sto i tu ne mozes da svalis citavu krivicu na banke, investicione fondove itd. Svi su krivi. I gradjani koji su neodgovorno ulazili u kredite, i marketing koji je to pratio, i oni koji su pristali na to. A naravno da ni u interesu banaka i investicionih fondova nije bilo ono sto se desilo, jer su oni pretrpeli najvecu stetu. A i oni koji su preziveli i sada rastu, rastu mnogo sporije da nije bilo krize i poverenje u njih je izgubljeno i ko zna kada ce se potpuno vratiti.

Edited by McLeod, 11 March 2016 - 11:28.

[mrblaf]

Ovo ti je samo jedan deo price, pritom ideoloski obojen.

 

 

 

Bold - potpuno pogresna interpretacija. Zamisli suprotnu situaciju, da je pusteno da se klupko dalje odmotava, gde bi se na kraju odvilo do kraja? I jos nesto, sto si sigurno namerno izostavio, posto vidim da si dosta citao o tome nemoguce je da ne znas - banke i korporacije koje su bile u problemu su dobile komercijalan zajam. Koji su skoro kompletno vec sada otplatile, sa sve kamatom.

 

Druga stvar, sto se tice regulative, u ovom trenutku bi bilo potpuno pogubno za trziste da se donese neki restriktivan akt tog tipa, to bi samo produbilo krizu, usporilo kretanja na trzistu, a potrebno je da se to ubrza. I to mi je jako cudno da ne vidis, posto smatram da znas o toj problematici vise od mene.

 

Sto se tice problema sa balonom nekretnina slazem se, s tim sto i tu ne mozes da svalis citavu krivicu na banke, investicione fondove itd. Svi su krivi. I gradjani koji su neodgovorno ulazili u kredite, i marketing koji je to pratio, i oni koji su pristali na to. A naravno da ni u interesu banaka i investicionih fondova nije bilo ono sto se desilo, jer su oni pretrpeli najvecu stetu. A i oni koji su preziveli i sada rastu, rastu mnogo sporije da nije bilo krize i poverenje u njih je izgubljeno i ko zna kada ce se potpuno vratiti.

 

Novac je delom pozajmljen a delom je iskoristen za dokapitalizaciju, kroz tzv. TARP program, koga interesuje moze na net-u da nadje vise detalja, npr. https://en.wikipedia..._Relief_Program

 

Novac jeste dobrim delom vracen ali opet najvecim delom kroz novac poreskih obveznika, naime kroz programe QE (Quantitative Easing) americki FED je od 2009. godine kupio preko 1.200 milijardi dolara obveznica vezanih za nekretnine, kao i 2.000 milijardi dolara obveznica americke vlade. Da su banke morale da prodaju te hartije od vrednosti na SLOBODNOM trzistu bile bi pokojne... I drugi programi koje je pokrenula americka vlada poput produzavanja osiguranja od nezaposlenosti, pomoc proizvodjacima automobila, razne druge subvencije su indirektno pomagale bankama.

 

Zanimljivo je kako ljubitelji slobodnog trzista dizu ustanak kad se spomene regulacija, a ne brine ih sto drzava mora da izdvoji 3-4.000 milijarde dolara kroz TARP, QE, Twist te izdavanje novih obveznica jer je to pobogu samo neki zajam koji ce biti vracen...

 

Ja bih voleo da stvarno postoji slobodno trziste, tada drzava ne bi dala ni dolara zajma nikome, pa bi Darvinov princip brzo izregulisao banke...

[McLeod]

Mere drzave, dobro usmerene i ogranicene u vremenu kada je trziste u krizi uvek pozdravljam. Ovo sa slobodnim trzistem u trenutku kada ono ne funkcionise najbolje ti je isto kao kad je covek ozbiljno bolestan, ali ti ga pustas da mu se organizam sam oporavlja, jer jebiga, prirodna selekcija. I ti instrumenti su odradili svoj posao i koliko znam prestalo je sa njihovom primenom. Kao lek koji je doktor prepisao i pijes ga neko vreme i onda batalis jer ti je pomogao.

 

Uspostavljanje slobodnog trzista i samoregulacija je u normalnim uslovima, naravno, pozeljna.

 

Ovo sto je drzava uradila u ovom slucaju se potpuno uklapa u ono sto bi, prema mom licnom poimanju drzave ona trebalo da radi. Dakle, drzava ne treba da ima svoje interese (kao sto se to cesto spominje), drzava treba da bude servis gradjana. Drzavni sluzbenici, umesto da budu nedodirljivi bogovi koji koriste polozaj za licnu korist, bi trebalo da budu sluge i da ljube noge onome kome pomazu da zavrsi svoje poslove, jer od njegovog poreza i njegovog uspeha zive i rade to sto rade. Kada se u glave ljudi bude utuvio ovakav pogled na drzavu, onda mozemo da pricamo o tome kako bi drzava trebalo da se ponasa u kriznim situacijama i da se bolje razumeju njeni potezi.

 

U prevodu, u ovom konkretnom slucaju drzava je stavila na tas sve parametre, videla koje je najmanje lose resenje i IMO ga sprovela jako dobro. Mi sad mozemo raspravljati o tome da li je taj put bio pravi (posto je nadam se ocigledno da su postigli ono sto su hteli sa ovim merama koje su preduzeli), ali bez neke ideoloske pozadine i price o "zlim bankarima" koja se vecito provlaci, a ja stvarno ne znam cemu to.

 

Ako cemo realno i posteno, imas milion profesija danas koji uzimaju "procenat za nista" i mnogo veci mesetari nego sto su banke. Banka pruza uslugu. Ima cenovnik, jasno ti je naznaceno sta dobijas i koliko to kosta. Kao kad odes na pijacu da kupis mesano povrce. Ako ti se ne svidja, neces da kupis.

 

Licno sam veliki protivnik uzimanja vecine kredita koje nude nase banke. Ali ja necu da pricam protiv banaka, vec cu da pokusam da objasnim ljudima koji ulaze u to u sta se zapravo upustaju. Nije kriv prodavac ako te zajebe, kriv si ti jer si glup i jer ne citas ono sto pise.

Edited by McLeod, 11 March 2016 - 12:32.

[djolesrb]

U prevodu, u ovom konkretnom slucaju drzava je stavila na tas sve parametre, videla koje je najmanje lose resenje i IMO ga sprovela jako dobro. Mi sad mozemo raspravljati o tome da li je taj put bio pravi (posto je nadam se ocigledno da su postigli ono sto su hteli sa ovim merama koje su preduzeli), ali bez neke ideoloske pozadine i price o "zlim bankarima" koja se vecito provlaci, a ja stvarno ne znam cemu to.

 

Da se fokusiram samo na ovaj deo.

 

Ni ja ne volim te priče gde se na jednu stranu sve svaljuje ali zar ne misliš da je sramota što praktično niko nije krivično odgovarao za ono što se desilo? A upravo to što niko nije odgovarao podgreva te priče o tome kako zli bankari upravljaju svetom.

Edited by djolesrb, 11 March 2016 - 13:08.

[McLeod]

Za sta konkretno treba krivicno da odgovaraju? Mislim, stvarno se nisam preterano upustao u tu pricu da bih decidirano tvrdio, ali ovo na sta vecina ljudi misli kada prica o tome, o balonu nekretnina, davanju zajmova sakom i kapom nije nezakonito. Ako mi kazes neki konkretan slucaj pogledacu i reci cu svoje misljenje o tome.

[djolesrb]

Pa pre svega ta sprega sa rejting agencijama gde su paketima hipotekarnih obveznica lažno davani rejttinzi AAA iako su bili sastavljeni od potpuno nepouzdanih hipoteka. To je vid prevare, zar ne?

 

Takođe, ono što nisam stigao sad previše da istražim ali ne znam kako se završila cela ona priča da se Goldman Sachs (a verovatno i neke druge banke) sa strane ''kladio'' protiv svojih klijenata? To stoji i u izveštaju jedne državne agencije, ne znam tačno koje.

 

U pitanju je ovaj izveštaj https://en.wikipedia...ancial_Collapse

Edited by djolesrb, 11 March 2016 - 13:29.

[McLeod]

Treba dokazati tu uzrocno-posledicnu vezu na sudu, sto se tice ovog prvog, a za drugo sam cuo i ni ja ne znam sta je bilo sa tim. I mislim da je osudjeno nekoliko ljudi, sad sto po prirodi stvari rulja uvek trazi da giljotinira glavonje, to je druga prica.

 

Goldman Saks je mislim platio pola milijarde dolara ili tako nesto. Sad sto neki Pera, Zika i Laza misle da je to malo, to je treca prica. I sve se svodi na ideologiju. Ako pricamo o dogadjajima koji su se desili i o eventualnim presudama koje su usledile, moramo da pokusamo da se stavimo u poziciju onih koji odlucuju, jer oni ne mogu pausalno da odrede kazne i da u atmosferi linca izvedu sve na giljotinu. Moraju te stvari da se dokazu.

 

Ako krenemo i u pricu da sistem ne radi, da bogati uvek mogu da uzmu bolje advokate, o navodnim spregama uticajnih ljudi u pritiscima koje vrse na one koji odlucuju, opet, kako bi bilo da pitamo tog Peru, Miku, Ziku i Lazu da odrede presudu? Ili kako bi bilo kada bi u precedentnom pravnom sistemu kakav je americki donosio neke presude zbog nekog pritiska javnosti i vlastitih emocija u tom trenutku, a onda kad to postane pravosnazno moze da se poziva na tu odluku svako i zloupotrebljava je u buducnosti?

Edited by McLeod, 11 March 2016 - 13:43.

[Schrodinger]

Novac je delom pozajmljen a delom je iskoristen za dokapitalizaciju, kroz tzv. TARP program, koga interesuje moze na net-u da nadje vise detalja, npr. https://en.wikipedia..._Relief_Program

 

Novac jeste dobrim delom vracen ali opet najvecim delom kroz novac poreskih obveznika, naime kroz programe QE (Quantitative Easing) americki FED je od 2009. godine kupio preko 1.200 milijardi dolara obveznica vezanih za nekretnine, kao i 2.000 milijardi dolara obveznica americke vlade. Da su banke morale da prodaju te hartije od vrednosti na SLOBODNOM trzistu bile bi pokojne... I drugi programi koje je pokrenula americka vlada poput produzavanja osiguranja od nezaposlenosti, pomoc proizvodjacima automobila, razne druge subvencije su indirektno pomagale bankama.

Zasto bi bilo sta "morale da prodaju"? TARP zajam je vracen iz sredstava ostvarenih normalnim poslovanjem.

 

 

Zanimljivo je kako ljubitelji slobodnog trzista dizu ustanak kad se spomene regulacija, a ne brine ih sto drzava mora da izdvoji 3-4.000 milijarde dolara kroz TARP, QE, Twist te izdavanje novih obveznica jer je to pobogu samo neki zajam koji ce biti vracen...

Koji je vec vracen, dakle nema potrebe govoriti u nekim potencijalima i pogodbenim vremenima. Osim sto daje potreban spin...

 

 

Ja bih voleo da stvarno postoji slobodno trziste, tada drzava ne bi dala ni dolara zajma nikome, pa bi Darvinov princip brzo izregulisao banke...

Ja bih isto to voleo, ali zajedno sa tim da se ukinu i svi bezvezni porezi, da drzava ne organizuje ni obrazovanje, ni zdravstvo, ni saobracaj,nego sve da bude privatizovano. Brzo bi izregulisao banke, ali bi brzo izregulisalo i milione lenstina i korisnika socijalne pomoci.

[Schrodinger]

Da se fokusiram samo na ovaj deo.

 

Ni ja ne volim te priče gde se na jednu stranu sve svaljuje ali zar ne misliš da je sramota što praktično niko nije krivično odgovarao za ono što se desilo? A upravo to što niko nije odgovarao podgreva te priče o tome kako zli bankari upravljaju svetom.

Navodio sam vec primere onih koji jesu odgovarali, po tacno odredjenim stavkama. 

 

Sto je bankrotirao privatnu firmu - ne moze krivicno da odgovara niko, sem ako sistem nije totalitarna despotija. 

[djolesrb]

Navodio sam vec primere onih koji jesu odgovarali, po tacno odredjenim stavkama. 

 

Sto je bankrotirao privatnu firmu - ne moze krivicno da odgovara niko, sem ako sistem nije totalitarna despotija. 

Može li link do tih postova ili ime teme i okvirno vreme kada je pisano pa ću potražiti sam, mislim kapiram da ti se ne piše nešto to ponovo.

 

Treba dokazati tu uzrocno-posledicnu vezu na sudu, sto se tice ovog prvog, a za drugo sam cuo i ni ja ne znam sta je bilo sa tim. I mislim da je osudjeno nekoliko ljudi, sad sto po prirodi stvari rulja uvek trazi da giljotinira glavonje, to je druga prica.

 

Goldman Saks je mislim platio pola milijarde dolara ili tako nesto. Sad sto neki Pera, Zika i Laza misle da je to malo, to je treca prica. I sve se svodi na ideologiju. Ako pricamo o dogadjajima koji su se desili i o eventualnim presudama koje su usledile, moramo da pokusamo da se stavimo u poziciju onih koji odlucuju, jer oni ne mogu pausalno da odrede kazne i da u atmosferi linca izvedu sve na giljotinu. Moraju te stvari da se dokazu.

 

Ako krenemo i u pricu da sistem ne radi, da bogati uvek mogu da uzmu bolje advokate, o navodnim spregama uticajnih ljudi u pritiscima koje vrse na one koji odlucuju, opet, kako bi bilo da pitamo tog Peru, Miku, Ziku i Lazu da odrede presudu? Ili kako bi bilo kada bi u precedentnom pravnom sistemu kakav je americki donosio neke presude zbog nekog pritiska javnosti i vlastitih emocija u tom trenutku, a onda kad to postane pravosnazno moze da se poziva na tu odluku svako i zloupotrebljava je u buducnosti?

Što se tiče prvog, znaš kako, malo mi je nerealno da prihvatim da nisu mogli to da dokažu. Nisam siguran kako je pravno regulisan rad tih rejting agencija ali mora postojati nekakva odgovornost pogotovo što su očigledno bili svesni šta rade odnosno svesno su budžili rejtinge očajnih paketa obveznica. 

 

Što se tiče ovog drugog, odnosno odštete koju će platiti u pitanju je i više novca. Tih pola milijarde je iz 2010. u nekoj drugoj nagodbi. Ovo je vest od 14. januara ove godine

 

Goldman Sachs Agrees to $5 Billion Mortgage Settlement

 

Pritom nisu samo oni platili

 

Goldman is one of the last banks to reach a settlement with the government over the financial crisis. Bank of America agreed to pay $16 billion in a settlement with the government in August 2014. J.P. Morgan Chase  JPM 0.72%  reached a $13 billion settlement over mortgage bonds in late 2013. Goldman mortgage underwriting operation was smaller than those other banks. 

Sad, da li su ove sume odgovarajuće ili ne, ne mogu da pričam, stvarno nisam stručan.

 

Ali mislim i da pojedinci treba krivično da odgovaraju a ti to možeš da zoveš željom rulje da giljotinira glavonje ili kako već ali neka odgovornost mora da postoji. Sad da ne bude da pričam napamet sačekaću Schrodingera da ostavi te postove ako mu nije teško ali ja na internetu stvarno nisam našao da je iko iz banaka sa Wall Streeta završio u zatvoru osim Kareema Serageldina.

[Schrodinger]

 

Može li link do tih postova ili ime teme i okvirno vreme kada je pisano pa ću potražiti sam, mislim kapiram da ti se ne piše nešto to ponovo.

Evo ti primer istinskog krivicnog dela vezanog za housing crisis koji sam navodio: https://www.fbi.gov/...-in-restitution

 

I ovde postoje realna krivicna dela. A to sto Pera, Zika i Mika misle da ako je CEO upropastio privatnu firmu to predstavlja neko krivicno delo - to je problem Pere, Zike i Mike. Dok se to ne uvede u zakone, nullum crimen sine lege. Ne moze da bude kriminalno delo nesto sto se nekome ne svidja ili sto neko misli da "nije pravedno" ili "nije lepo", itd.