Ja njega vidim kao pravog coveka na pogresnom mestu (Srbija).
Srbija je zemlja sa pretezno tradicionalnim a ne sekularnim sistemom vrednosti. Vezani za taj horiznot (religija, porodicne vrednosti, otadzbina) koji je u sustini nagonske prirode (atavistican instikt za naciJonalno prezivljavanje) nemaju sluha tj ne prepoznaju tu vrstu senzibiliteta koji se ogleda u emancipovanom slobodnjackom sistemu vrednosti (otvorenost, tolerancija, aktivno gradjansko drustvo). Korac kao predstavnik ovog potonjeg verovatno i sam shvata da je to tako te pod takvim okolnostima radi ono sto je (najverovatnije) jedino moguce – ostaje veran sebi. Jasno je coveku da zivi u zemlji gde se kriticna masa nalazi na takvom nivou (ne)svesti koji trazi velikog, jakog, harizmaticnog Vodju i gde stvari odredjuje afekat a ne racio. Korac nije ekstrovertan na balkanski nacin.
Dakle, problem nije u tome sto se ta neka vecinska masa ne slaze sa njegovom politickom idejom. Pa cak ni u tome sto akademski potkovani na njegov nacin deluju bledunjavo na javnoj sceni i ne posecuju populisticko politicko vasariste. Da je srece da je u tome catch (!) - to bi ukazivalo na postojanje politicke svesti u gradjanskom drustvu i samim tim aktivan izbor. Nego kao sto rekoh na pocetku – i ja zaista verujem u to – stvar je u tome da je ta vrsta coveka i to sto taj covek predstavlja jedna velika nepoznanica u tom drustvu koje uopste nema sluha za taj sistem vrednosti i (civilizacijski) approach. A to je prvenstveno lose za to drustvo a ne za Koraca.
На жалост, заиста немам времена за идеолошки дијалог у коме би супротставио предности и недостатке конзервативизма/традиционализма у односу на либерализам, али са свим горе болдованим (мада си могла да избегнеш оно нациЈонално), се чак могу сложити. Јесте, у кратким цртама ти си истакла највеће недостатке традиционализмау односу на либералну... па слободно можемо да се пребацимо на термин филозофију живота. Чак штавише мислим да би друштво могло сасвим добро да функционише када би оба приступа била подједнако прихватљива и када би људи једни друге ценили не према светоназорима и измима, већ према доброти (ал је ово отрцано, ево написах ту реч и ухвати ме срамота - дотле смо догурали...).
Ја заиста поштујем ако неко негује либералне-анационалне вредности и прилагођава своја схватања, стил живота, однос према другима, породици и деци итд. у односу на исте. Није ми ни на крај памети да му накачим неку етикету због тога, већ искључиво мерим људе у односу на количину емпатије коју поседују. Када ти у истој реченици где споменеш традиционализам укључиш и свој супер-его (нациЈонално), онда мене одбијаш као саговорника и ја више тебе не могу да ценим (знам јако те заболе због тога али ето). Већи ефекат би постигла да си се уздржала и покушала да докажеш (а не би ти било тешко, немам слободног времена за интернет скоро ич а и нисам вероватно интелигентан колико ти) предности либерализма у односу на традиционализам нормалним средствима.
Можда на први поглед ово јесте трол теме али ипак мислим да није.
Дакле оно што ћу само још рећи, без икаквих доказивања, је да је вероватно комбинација мог одгоја, можда чак и генетике, као и мојих досадашњих социјалних контаката довела мене до закључака да су људи који поштују своје претке, своју историју и традицију много осећајнији, са таквим људима се много боље отворим и будем опуштенији. Људи који су "отвореног приступа" и који су "толерантни": за већину њих се испоставило управо супротно - нисам их након неког времена више могао ухватити ни за главу ни за реп. Увек сам се ја њима први морао јављати, позивати да идемо негде итд. итд. Каква толеранција, какав отворени приступ. Све је то за мене тешки егоцентризам/егоизам.
Ето сад оплети, ја што сам био на интернету данас био сам. Обавезе јбг.