710 replies to this topic

[mrd]

Banke treba da bankrotiraju i da se sve pare daju Joevoma koji nisu izeli kredit. Sindikati i napacena rasnicka klasa treba da dobiju ono stoJoevi nisu uzeli, a bogatasi da idu u saamoposlugu i izkoriste kupone da dobiju na popustu kokakolu bez koke.

[Kinik]

...

 

... 

 

 

Kakva 'sapunjarska' demagogija!

 

Znaci, taj 'Dzo' ne bi zeleo da se parama od njegovog poreza grade rampe posto nije invalid, ili da gradski prevoz ima ugradjene spustajuce platforme zbog invalidskih kolica, ili ga ne interesuje zenidba / deca pa su pare za porodilista / specificna zhemska medicina i usluge / decija igralista - nepotreban luksuz, gde se neko drugi 'spasava'?

 

Da sad ne navodim hiljadu drugih primera.

 

Taj 'Dzo' treba da zacepi glupu gubicu, radi vise i zaradi vise, a ne da zeli da u svom prljavom dzepu stiska cvonjak, ore i kopa, nosi vodu iz bunara, sere u poljskom klozetu i umire kad mu se zalomi.

 

Dokle ide takva razobrucena glupacka logika - pa to je zaprepascujuce.

A sve zato da bi se zadovoljila neka suluda, izmastana ideoloska bajka!

 

Pazi samo, - nece da placa porez?

 

Pa bogami, ima da ga placa i to jos kako!

 

...

Edited by Kinik, 15 July 2014 - 07:02.

[Div]

...

 

 

 

Kakva 'sapunjarska' demagogija!

 

Znaci, taj 'Dzo' ne bi zeleo da se parama od njegovog poreza grade rampe posto nije invalid, ili da gradski prevoz ima ugradjene spustajuce platforme zbog invalidskih kolica, ili ga ne interesuje zenidba / deca pa su pare za porodilista / specificna zhemska medicina i usluge / decija igralista - nepotreban luksuz, gde se neko drugi 'spasava'?

 

Da sad ne navodim hiljadu drugih primera.

 

Taj 'Dzo' treba da zacepi glupu gubicu, radi vise i zaradi vise, a ne da zeli da u svom prljavom dzepu stiska cvonjak, ore i kopa, nosi vodu iz bunara, sere u poljskom klozetu i umire kad mu se zalomi.

 

Dokle ide takva razobrucena glupacka logika - pa to je zaprepascujuce.

A sve zato da bi se zadovoljila neka suluda, izmastana ideoloska bajka!

 

Pazi samo, - nece da placa porez?

 

Pa bogami, ima da ga placa i to jos kako!

 

...

Ima li smisla da te pitam, a gde sam ja to rekao da ne treba da plaća porez, da ne treba da ga interesuju rampe za invalide, zdravstvena zaštita, dečja igrališta. Ja upravo rekoh da on radi i plaća porez, upravo za nevedene potreba, ne i da bi pokrio troškove bankarskih menadžera, njihove jahte, kuće, milionske bonuse.

A, ti reče, odlazak u nbanku je dobrovoljan, što je tačno ali ne moraš da odeš u banku da bi ti uzeli pare za plaćanje cene lošeg poslovanja banke ili alavih investitora, uzmu ti od poreza, od onih para za invalidska kolica, porodilišta..

[Kinik]

...

 

... 

 

Njegovo je da plati porez, a ne da odlucuje gde ce pare ici.

To neka resava na lokalnim izborima.

Reci ces - izbori nista ne resavaju!

Moze biti. Ne mora ni da glasa.

 

Poznato je da je zavist negativna osobina, a greed moze biti i pozitivna.

Nema besplatnog sira.

 

Ja kad vidim 'bentli' u Beogradu, samo kazem - vidi, vidi.

I nista vise.

 

A sad, da lezem u krevet u pravednom gnevu i ustajem posle nemirnog sna: ko ima koliki bonus, kakva mu je vila, jahta i sl. - zao mi je, imam i preceg posla.

Idi na neki americki sajt i vidi kako izgledaju zaplenjene kuce, jahte, skupoceni automobili onih koji su bankrotirali.

 

Kako je rekao profesor Zec: ne zna se cije su suze vrelije, bogatasa ili siromaha.

 

...

[Schrodinger]

Tacno, banke nisu socijalne ustanove, one su socijalni slucajevi, na koje je verovatno spucano vise para poreskih obveznika nego na svu humanitarnu pomoc ikada, po starom kapitalistickom receptu - profit je privatan, po zasluzi, a kada gospoda zaseru, onda smo svi socijalisti i bratski delimo gubitke. 

Teska glupost, nepodrzana cinjenicama. A cinjenice kazu - recimo u slucaj TARP programa, slicno je sa drugim programima ove vrste - da su banke JOS 2012. GODINE vratile 97% investiranih sredstava, u nekim slucajevima (npr. CitiGroup) sa velikom kamatom. Do danas smo dobrano usli u polje kamate. 

 

Dakle, "spucavanje sredstava poreskih obveznika" postoji samo u levicarskoj masti. U realnosti, postoji dobra investicija, gde su poreski obveznici jos i na dobitku.

[Schrodinger]

 

Znaju i oni koji daju da nije sevap pokloniti siromašnom ribu nego naučiti ga da peca, ali znaju i da, ako svi počnu da pecaju manje ostaje onima koji danas imaju, koji love mrežama. 

Ovo je centralna glupost u tvom sapunjavom postu. To sto pricas jednostavno nije tacno, jer ekonomija - narocito ona podrzana znanjem - NIJE zero-sum game, dakle ona ima rastuce pozitivnu vrednost, dakle ne, ucenjem da se peca SVI DOBIJAJU, kao sto se odlicno pokazalo na primeru uspona najpre "azijskih tigrova", a potom i Kine.

 

Dakle, nikome ne ostaje manje, svima ostaje vise. 

 

Ostalo je neempirijska i nenaucna demagogija.

[Ointagru Unartan]

Teska glupost, nepodrzana cinjenicama. A cinjenice kazu - recimo u slucaj TARP programa, slicno je sa drugim programima ove vrste - da su banke JOS 2012. GODINE vratile 97% investiranih sredstava, u nekim slucajevima (npr. CitiGroup) sa velikom kamatom. Do danas smo dobrano usli u polje kamate. 

 

Dakle, "spucavanje sredstava poreskih obveznika" postoji samo u levicarskoj masti. U realnosti, postoji dobra investicija, gde su poreski obveznici jos i na dobitku.

 

"Recimo u slucaju TARP-a"? A zasto ne bi za primer uzeli Evropu, primer koji nas se malo direktnije tice? U Evropi su drzave morale da se zaduzuju da bi spasavale banke, a tako prouzrokovano naglo povecanje javnog duga je potom doprinelo finansijskoj krizi i opstoj recesiji. Kamate na zajam uzet radi spasavanja banki, posledice pada kreditnog rejtinga, uticaj na privredni rast, sve to spada u troskove spasavanja banki.

[angelia]

Ima li smisla da te pitam, a gde sam ja to rekao da ne treba da plaća porez, da ne treba da ga interesuju rampe za invalide, zdravstvena zaštita, dečja igrališta. Ja upravo rekoh da on radi i plaća porez, upravo za nevedene potreba, ne i da bi pokrio troškove bankarskih menadžera, njihove jahte, kuće, milionske bonuse.

A, ti reče, odlazak u nbanku je dobrovoljan, što je tačno ali ne moraš da odeš u banku da bi ti uzeli pare za plaćanje cene lošeg poslovanja banke ili alavih investitora, uzmu ti od poreza, od onih para za invalidska kolica, porodilišta..

On placa porez da bi drustvo imalo korist (pa i on), a o tome sta je za drustvo bolje ne odlucuje on nego vlada koju je izabrao. Ako mu se to ne svidja moze da se kandiduje.

Spasavanje banaka nije bilo pokrivanje troskova bankarski menadzera i njihovih jahti i kuca, vec spasavanje finansijske sigurnosti svih stedisa u tim bankama i svih kredita koje te banke obezbedjuju industriji.

Samim time svi ti poreski obveznici su spasavali Dzou posao i njegovu zadnjicu koja nije nikad usla u banku ....

[Div]

On placa porez da bi drustvo imalo korist (pa i on), a o tome sta je za drustvo bolje ne odlucuje on nego vlada koju je izabrao. Ako mu se to ne svidja moze da se kandiduje.

Spasavanje banaka nije bilo pokrivanje troskova bankarski menadzera i njihovih jahti i kuca, vec spasavanje finansijske sigurnosti svih stedisa u tim bankama i svih kredita koje te banke obezbedjuju industriji.

Samim time svi ti poreski obveznici su spasavali Dzou posao i njegovu zadnjicu koja nije nikad usla u banku ....

Ništa novo, polemika sa pretpostavljenim stavovima.

Možeš videti, ako te zanima, da je Kinik na konstataciju da su banke socijalni slučajevi, na čije je spasavanje potrošeno onoliko para, rekao, niko ne mora da ide u banku, to je dobrovoljno, znači svako je sam otišao u banku dao im pare, ja kažem da to i nije baš tako dobrovoljno. 

Priče da li je nešto za dobro moje babe zdravlja nema veze, ja insistiram na činjenicama nisam ulazio u ocenu, činjenica je da se država umešala na tržište, spasavala loše privrednike, neoprezne ulagače, začudo nijednom liberalu ovde to ne smeta. 

Sad možete opet da mi objašnjavate da porez mora da se plaća. 

[angelia]

Ništa novo, polemika sa pretpostavljenim stavovima.

Možeš videti, ako te zanima, da je Kinik na konstataciju da su banke socijalni slučajevi, na čije je spasavanje potrošeno onoliko para, rekao, niko ne mora da ide u banku, to je dobrovoljno, znači svako je sam otišao u banku dao im pare, ja kažem da to i nije baš tako dobrovoljno. 

Priče da li je nešto za dobro moje babe zdravlja nema veze, ja insistiram na činjenicama nisam ulazio u ocenu, činjenica je da se država umešala na tržište, spasavala loše privrednike, neoprezne ulagače, začudo nijednom liberalu ovde to ne smeta. 

Sad možete opet da mi objašnjavate da porez mora da se plaća. 

Nema to nikakve veze sa liberalizmom, nego sa pragmatizmom. Drzava se svaki dan mesa u trziste, svojom regulativom, monetarnom i ekonomskom politikom. Koji to extremni liberal treba da bude pa da veruje u kompletno slobodno trziste?

 

Ti naravno ocenjujes, samim time sto tvrdis da je drzava spasavala neoprezne ulagace i lose privrednike, umesto da vidis cinjenice kakve jesu, drzava je spasavala svoju ekonomiju i svoje gradjane, a istovremeno napravila dobar dil za sebe (i svoje poreznike).

 

Znaci win-win situacija za drzavu.

 

To sto tebi smeta je da je drzava istovremeno spasila bankare i banke, sto je potpuno tvoj problem. Bankari su isto radnici, od svih njih mozda 100-200 ima jahte. Isto tako tesko rade da obezbede ljudima kredite, da ekonomija funkcionise ... kao bilo koja firma.

Iskreno receno nece mi nikad biti jasna ta zavist prema onima koji imaju ili 'imaju' pare (posto bankari uglavnom samo rade sa parama)

[Ointagru Unartan]

Znaci, ako bi (zamislimo) nepobitno utvrdili da se preraspodelom bogatstva, pogotovo za vreme recesije, stimulise potrosnja, a time i zaposlenost i na koncu ukupan privredni rast, ti bi se slozila da drzava, cistim pragmatizmom vodjena, vrsi tu raspodelu, naprimer povecavanjem poreza za najbogatije ili uvodjenjem takse na finansijske transakcije?

 

Ili je pak pragmatizam rezervisan za spasavanje interesa ekonomske elite?

Edited by Ointagru Unartan, 15 July 2014 - 17:54.

[mrd]

Nema to nikakve veze sa liberalizmom, nego sa pragmatizmom. Drzava se svaki dan mesa u trziste, svojom regulativom, monetarnom i ekonomskom politikom. Koji to extremni liberal treba da bude pa da veruje u kompletno slobodno trziste?

 

Ti naravno ocenjujes, samim time sto tvrdis da je drzava spasavala neoprezne ulagace i lose privrednike, umesto da vidis cinjenice kakve jesu, drzava je spasavala svoju ekonomiju i svoje gradjane, a istovremeno napravila dobar dil za sebe (i svoje poreznike).

 

Znaci win-win situacija za drzavu.

 

To sto tebi smeta je da je drzava istovremeno spasila bankare i banke, sto je potpuno tvoj problem. Bankari su isto radnici, od svih njih mozda 100-200 ima jahte. Isto tako tesko rade da obezbede ljudima kredite, da ekonomija funkcionise ... kao bilo koja firma.

Iskreno receno nece mi nikad biti jasna ta zavist prema onima koji imaju ili 'imaju' pare (posto bankari uglavnom samo rade sa parama)

To je ta sirotinjska filozofija, gde je vaznije sta onaj koji ima ima, nego sto onaj koji nema nema.

[angelia]

Znaci, ako bi (zamislimo) nepobitno utvrdili da se preraspodelom bogatstva, pogotovo za vreme recesije, stimulise potrosnja, a time i zaposlenost i na koncu ukupan privredni rast, ti bi se slozila da drzava, cistim pragmatizmom vodjena, vrsi tu raspodelu, naprimer povecavanjem poreza za najbogatije ili uvodjenjem takse na finansijske transakcije?

 

Ili je pak pragmatizam rezervisan za spasavanje interesa ekonomske elite?

Uopste ne razumem tvoje pitanje, posto drzava (barem ova moja) ima poresku skalu po kojoj su oni sa visim prihodima oporezovani vise. 

 

A ja bih te pitala za uzvrat - zasto ja recimo placam vise poreza, prakticno u $ i % nego 'average Jo'? Da li ja koristim vise puteva, vise obrazovanja ili drzavne sluzbe?

 

U uredjenom sistemu (znaci iskljucujem frustracije sistema u Srbiji i korupciju) da bi neko zaradjivao vise od proseka mora uglavnom da ispunjava dva uslova:

1. da radi vise nego prosek ili je nadprosecno sposoban

2. da ulozi vise u svoje skolovanje da bi dosao do bolje placenih pozicija

 

Znaci ti bankari plate i na mostu i na cupriji, i jos im se zamera zarada.

[Ointagru Unartan]

A ja bih te pitala za uzvrat - zasto ja recimo placam vise poreza, prakticno u $ i % nego 'average Jo'? Da li ja koristim vise puteva, vise obrazovanja ili drzavne sluzbe?

 

Pa zbog pragmaticnosti, napisao sam gore.

 

 

U uredjenom sistemu (znaci iskljucujem frustracije sistema u Srbiji i korupciju) da bi neko zaradjivao vise od proseka mora uglavnom da ispunjava dva uslova:

1. da radi vise nego prosek ili je nadprosecno sposoban

2. da ulozi vise u svoje skolovanje da bi dosao do bolje placenih pozicija

 

Znaci ti bankari plate i na mostu i na cupriji, i jos im se zamera zarada.

 

Ako zarade zavise od obrazovanja, rada i sposobnosti, kako objasnjavas razlike u stopi vertikalne drustvene pokretljivosti izmedju "uredjenih sistema", naprimer izmedju SAD-a i evropskih zemalja?

[angelia]

Pa zbog pragmaticnosti, napisao sam gore.

To nije odgovor u ovom slucaju, koliko god probao da se izvuces na ponavljanje mog objasnjenja o liberalima vs praksa.

 

Na osnovu cega neko treba da placa vise zato sto zaradjuje vise? Koji su to argumenti koji 'siromasnima' opravdava tu filozofiju? A ne opravdavaju da Joe koji nije nikad usao u banku, svojim porezom finansira drustvenu korist?

 

Izuzetno me interesuje da neko ponudi argumentovano objasnjenje - recimo Div koji je tako vatreno branio 'average Joe'

 

 

Ako zarade zavise od obrazovanja, rada i sposobnosti, kako objasnjavas razlike u stopi vertikalne drustvene pokretljivosti izmedju "uredjenih sistema", naprimer izmedju SAD-a i evropskih zemalja?

Ne citas pazljivo, rekla sam da ta dva faktora uticu na to da neko zaradjuje vise od proseka, nisam se bavila socijalnom mobilnoscu per se. 

Ako hoces u to da gledas, obrazovanje ce biti bitan faktor, tj organizacija obrazovanja u USA vs Evrope. Recimo zaduzenost studentskim kreditima u US je najvisa do sada (time se vracam na onaj faktor da je neko ulozio u svoje obrazovanje da bi platio 'ulaznicu' za vecu platu). Sto se tice same organizacije obrazovanja u US postoji dosta kriticara razlicitih aspekata u obrazovanju, i zagovaraca reforme, posto obrazovanje nije pratilo ekonomske promene adekvatno. 

Drugo, socijalna mobilnost prosecnog Amerikanca se umanjila zadnjih 20 godina kao posledica ekonomske situacije, tj ekonomija je 'ohrabrivala' staticnost. To naravno ne vazi za prvu i drugu generaciju emigranata koji se u merenju socijalne mobilnosti ne uzimaju u obzir.

Uz to sada kada meris socijalnu mobilnost u US, to radis u odnosu na 'zlatnu generaciju baby boomersa', koji su bili generacija najvise socijalne mobilnosti, tako da njihova deca i nemaju veliku potrebu za drasticnom socijalnom pokretljivoscu.