Već godinama davi svojom kolumnom u "najuglednijim" srpskim dnevnim novinama.
Nauka bi trebalo da obuhvata i antropologiju iako se to obično "svrstava" u kulturu, ali ovo je pitanje KAKVA JE NAUKA U OVOJ DRŽAVI??
Dobro, on je degenerik, a predstavlja se kao antropolog. I ima karijeru u ovom gradu. Ništa čudno u «humanističkim naukama».
Ali kako se niko ne seti da kaže da je od onoga što baljezga ovaj čovek najveći deo čista besmislica, tautologija ili naivno prežvakavanje Junga i frojda iz srednjoškolskih hretsomatija, a ćale je maltene šef antropološkog klana sociologa u ovoj državi, u Zavodu koji ima debilno ime avod za proučabanje kulturnog razvitka (?!).
A najsmešnije je to da on nije «čuven». Na kraju posta reći ću i njegovo ime, ma neću, pogađajte, pa ako ne pogodite, «tužiću ga» za dan ili dva.
Sledi izbor citata pomenutog foliranta.
«Maskirano prividnim dobrom u vidu ispunjenja neostvarivih (?!) želja i ostvarenja ličnih koristi, tajno paktiranje sa zlom odvija se prema nesvesnoj faustovskoj strategiji. Moć da korumpira i postepeno preovladava u pojedincu, zlo iskazuje u njegovim projekcijama demonizacije drugih.»
«Razlika između postavljenih ciljeva i sredstva za njihovo ostvarenje otvara pitanja koja dobiju na aktuelnosti kada prestup u vidu zločina postane opšta opasnost.»
«Kršeći važeće propise prilikom zadovoljavanja svojih interesa, prestupnik rizikuje društvenu odmazdu.(Nije valjda?)»
«Želja prestupnika da se takvim činom (zlom) ostvari dobit pokazuje nedovoljnu ljudsku otpornost pema zlu.»
«Životna vrlina greha»
«Životno se ne kažnajva onaj ko prestupi, već onaj ko ne prestupi liniju koja ograničava pa makar ona bila i prostor raja» (??!)
«Kršenje postojećeg zakona je greh samo sa stanovišta čuvara zakona, ali ne i s aspekta životnih posledicalj tog čina.» «Vitalnost oslobođenja kršenjem pravila daje grehu onaj viši životni smisao koji zato i relativizuje njegovo početno apriorno suprotstavljanje vrlini.» «Prvobitno udaljavanje od Tvorca jeste pretpostavka potonjeg suštinskog približavanja Bogu.»
«Reklamna iluzija poručuje instant sreću, brz i lak uspeh ulsovkljen samo kupovinom i upotrebom određenog proizvoda. Iz duha reklame vskrsava arhaična forma magisjkog rituala.»
«Pokazivanje samog predmeta kao poželjnog iskazuje namere reklame da proizvod bude tražen na tržištu. Međutim, sam proizvod govori svojom reklamnom slikom znatno više jer se njome, u stvari, priziva izgubljena duša predmeta. (?!)»
«Kako reklamna slika nije objektivni odraz predmeta ili proizvoda već idealizovana konstrukcija nekih njegovih realnih odlika, njena onirička komponenta daje joj povišeno značenje u perceptivnom polju raširenom do granice mitskog spoja mogućeg i nemogućeg.»
«U kontekstu naše sve izraženije gladi za čudima, delotvornost reklamnog rituala proporcionalna je inventivnom povezivanju reklame sa nečim neobičnim i nemogućim kao bitnim pretpostavkama i potvrdom kvaliteta određenog proizvoda.»
«Duhovna svetlost tame (???!)»
«Nevidljiv unutrašnji zrak može da bude spasonosna svetlosna nit koja otkriva izlaz iz usamljenosti i egzistencijalnog vakuuma.»
«Uprkos racionalnoj želji da je saznamo, budućnost se najjače predoseća smanjivanjem znatiželje (?!) da je otkrijemo i vidimo širom otvorenih očiju.»
«Fascinirajuća realnost kao putokaz u obećanu budućnost bila je oduvek sigurna zavidnica mraka kiji je dolazio brže ukoliko smo svetlošću bili zaslepljeni.(??!)»
«Pojačano duhovno viđenje kao posledica izgubljenog vida dobija posebno značenje u pesničkoj imaginaciji velikih stvaralaca poput Homera, napoznatije helenskog pevača priča (?!), guslara Filipa Višnjića, Džona Miltona, koji je ispevao «Izgubljeni raj»kad je oslepeo, Horhea Luisa Borhesa koji je gubeći vid postajao literarno sve vidovitiji.»
«Cena za prerano otkrivenu tajnu bez koje je nemoguće živeti (?!) je gubitak moći i pada (valjda pad) u nemilost tame u kojoj se poništava i nestaje duhovni vodič.»
«Ukoliko je tama koja nas dovodi do ozračja drugačija od običnog mraka, onda je i svetlost koju vidimo u toj tami drugačija od obične.»
