27 replies to this topic

[preduzetnik62]

 Не морају сви лекови бити горки. Овај предлог већ седам година покушавамо да предочимо надлежнима. Желео бих да чујем коментаре на овај текст.

 

 

Синтетички порез

(модификована верзија)

 

Порез на доходак (зараду) је 10%. Држава узима својих 10% и тада свако троши своју плату где хоће и како хоће. Наравно свако жели да што мање плати робу или услугу. Цене су ниже на црном тржишту. Зато тај новац углавном заврши на црном тржишту. По неким проценама црно тржиште у Србији је 50%. Међутим неке процена је да се две трећине укупног промета врши на црном тржишту. Од укупног промета у Србији грубо рачунато само једна трећина је у легалним токовима. Предузетници да би се одбранили од црног тржишта пола раде на бело пола на црно у просеку. То значи да две трећине промета праве регуларне фирме. Једну трећину чини црно тржиште које нема ни пријављену фирму или радњу. Држава може да наплати ПДВ и остале дажбине само од трећине укупног промета. Када би држава наплатила порез од укупно извршеног промета имала би три пута већи прилив у буђету него до сада. Нека је то и два пута већи износ ради се о огромним сумама новца.

Бољу наплату држава је покушала ригорозним и сталним контролама и ефекти су били благо речено лоши. Принудом и силом никад се није налазило добро решење. Немогуће је да се у свакој радњи налази по један тржишни инспектор и прати да ли је неко издао или узео рачун. На бувљаке не смеју ни да иду. Ни лутрија са рачунима није се баш прославила. Потрошачу сам рачун ништа не значи. Више му значи 20% мања цена, колико сада износи ПДВ ако му се нуди роба јефтиније без рачуна.

Легалним предузетницима који куцају рачуне то је конкуренција којој не могу да парирају, јер ако у цену своје робе уграде ПДВ губе трку на тржишту. Они губе трку на тржишу самим тим што плаћају све веће доприносе за запослене и тај трошак мора да уграде у цену производа или услуге за разлику од црног тржишта. Ово је тренутно стање које ће бити још горе ако се нешто не промени.

Све мање је фирми које могу да плаћају дажбине. Дажбине су све веће, јер држава покушава да од све мањег броја фирми наплати исту или већу количину новца у бруто износу тако што повећава порезе и доприносе. Доприноси су за 10 година повећани за 200 % у еврима. Да ли постоји неки производ или услуга да је поскупела за 200 % у том периоду. У динарима не смем ни да напишем.У истом периоду (да ли случајно) је смањен број запослених у привреди за 50%. Колико њих је добили посао у државној служби а колико отишло у сиву економију. То води у колапс привреде. Повећањем ПДВ-а  само се повећава конкурентност црног тржишта.

Повећавањем основице доприноса за запослене допуњава се мањак у каси али се привреда гура у понор а брани се смањењем броја запослених па опет у круг. Многи не могу да издрже и гасе фирме, што значи већи број незапослених и већа издавања за социјалу и веће црно тржиште. Има ли томе краја? Задуживање је тренутно решење али докле? Да ли неко мисли да је крај кризе на помолу?

Шта је решење?

На стотине пореза и дaџбина је уведено али никада нико није увео синтетички порез у било ком облику. Многе државе су прибегавале том решењу и када би решиле проблем укинуле би га или прилагодиле новонасталим приликама. Синтетички порез се показао као ефикасано решење.

Како би карикирано и упрошћено изгледао неки наш предлог синтетичког пореза.

Порез на доходак би се повећао на 20%. Али у суштини свако прима пун износ плате. На пример. Ако сада неко имао 120 000 динара плату, примио би плату од 108 000 динара, јер му се одбија 10% по садашњем износу пореза на доходак. По новом плата од 120 000 динара би се исплаћивала у пуном износу и после три месеца запослени би морли да платите на тај износ 20% или би се одбило од следеће плате. Међутим, ако се приложе рачуни и њима оправда потрошени новац, ништа се не паћа. Ако се делимично покрије износ плате рачунима платиће се порез од 20%, само на разлику за које нема рачуна за правдање пореза. Уз мало труда сви би имали 10% већу плату, што би значило:

- већу куповну моћ потрошача без узимања кредита;

- већу тражњу и потрошњу у регуларним токовима новца;

- више прихопда по основу ПДВ-а (много више него што се изгуби ненаплаћујући садашњих 10% пореза на доходак);

- драстично смањење црног тржишта од којег држава нема никакву корист, а које доноси огромну штету привреди.

- да нико неће да купи робу без рачуна, јер му је то скупље 20% (супротно од садашњег стања);

- да нема двостуког опорезивања ( сада се плаћа порез на доходак а са остатком плате куповином били које робе или услуга и ПДВ. )

- да сви који су радили на црно, да би радили даље, отварају фирме, јер без регуларног издавања рачуна не могу да дођу до клијената;

- повећање броја запослених и већи прилив у државну касу од нових фирми;

- да тржишна инспекција не мора на терену да контролише ништа, осим у својим канцеларијама рачуне које доносе запослени правдајући потрошени новац (купац и продавац могу бити и најбољи пријатељи али купац ће за дати новац тражити рачун, јер ако га не узме платиће порез 20% а ако га узме продавац мора да плати ПДВ на тај рачун, што значи да држава добија свој приход у било ком случају);

 

Све би ово могло да омогући да кренемо у супротном смеру од овог сада.

Скренуо би пажњу на елегантна могућа решења у вези санкција за непоштовање овог пореза.

Даје се погодност запосленима да уколико поштују правила имају повећање плате 10% у односу на тренутно стање.

Ако неко на пример направи лажни рачун одузима му се ово право на рецимо 6 месеци, други пут на годину дана а трћи пут доживотно. Исто важи и за предузетника

који изда рачун и не плати ПДВ на њега. На исти начин одузети му право на одбитак ПДВ-а. Дакле нема казне него се одузима дато право (погодност). У том смислу треба разрађивати ову тематику јер некоме одузети дату погодност није исто као казна. Овако сам себе кажњава односно одузимајући себи прививилегију.

Следећи детаљ на који би скренуо пажњу је техника прикупљања рачуна. Свака фирма има своје књиговодство које исплаћује плате запосленима. Релативно сличном методологијом као за ПДВ може се решити тај технички проблем. Може и да се обрачунски период направи на 6 месеци или годину дана. Ствар технике.

Све ово је само грубо објашњење да би се разумела идеја. За детаље би требало много вемена. Мислим да је ово довољно да се види да је решење реално и изводљиво. У осталом треба видети искуства других држава са овом методом мада смо ми врло специфични поготово због обима црног тржишта.

Овако се огромна количина новца из црног тржишта користи да би држава имала већи прилив од ПДВ-а и других прихода, запослени веће плате и предузетници веће промете а самим тим и веће приходе у бољим и поштенијим условима пословања.

Предлог представља конкретно решење односно идеју за неко слично решење које одговара запосленима, послодавцима и држави а самим тим и свим грађанима Србије. У крајњој инстанци одговара и онима који ће перћи из црне зоне у белу јер и они маштају да раде регуларно само услови за пословање су такви да им тренутно стање то не дозвољав и не подстиче их.

Решење није популистичко а у ствари и јесте на неки начин.

Не морамо баш увек да пијемо само горке лекове. Неки пут лек може и да прија.

Ако некоме не одговара волео бих да знам коме и зашто.

 

 

П. С.

 

Податак из дневника ртс 1 од пре 30-40 дана.

Мађарска држава каже да је извезла око 1,4 милијарде еура у Србију.

А Србија каже да је увезла из Мађарске око 750 милиона.

Слично је и са осталим земљама.

Коме веровати и где је разлика.

Израчунајте колико је црно тржиште ако се додају и наши производи и услуге на црно.

Приходи од царине нису тема овог пута.

[ing.glick]

Prvi post pa odmah gadjanje carsafima. Niko ti to nece pazljivo citati.

 

Ovako na brzinu, uz ogradu na nisam citao vec preleteo,

 

Prva recenica je pogresna. Prvi zakljucak je pogresan. Porez nije 10%, vec mnogo veci jer se deo poreza naplacuje kroz doprinose. Zbog 10% ne bi postojala ovolika siva ekonomija, ona postoji jer su dadzbine nekoliko puta vece tih od 10%.

 

Koliko vidim post uopste ne sadrzi najvazniju stvar, kredibilnu procenu kako bi ova promena uticala na prihode drzave.

 

U PS imas lepu opservaciju, na globalnom nivou je ukupan zbir izvoza svih drzava nesto veci od uvoza (deo izvozimo u kosmos), jer drzave muljaju sa statistikom zeleci da prikazu izvoz vecim, a uvoz manjim. 

[mrblaf]

Tehnicki resenje izgleda razumno, i nije nesprovodljivo, slicna stvar postoji u Teksasu gdje postoji lokalni porez na kupovinu (7.5%) koji moze da se odbije od Federalnog poreza na platu, pa bi svake godine ljudi skenirali racune i bar-kodove i dobijali odbitak na porez na platu za iznos poreza koji su platili na kupovinu u Teksasu. Mada postoji jedna bitna razlika u odnosu na ovaj predlog, tamo poslodavac redovno odbija tvoj porez na platu po fiksnoj stopi i onda ti jednom godisnje dobijes povrat poreza koji si platio prilikom kupovine - pod uslovom da imas racune.

 

Medjutim kao i svako drugo resenje ono se zasniva na tome da ce neko (drzavni organi) raditi svoj posao, sto kod nas nije slucaj, nas problem nisu samo losa zakonska resenja nego korupcija i nerad koja ce da unakazi svako resenje. Recimo u Bosni je bio nedavno veliki skandal sa PDV-om gde su firme trazile i dobile milionske iznose povrata poreza na fiktivni izvoz iako nisu nista izvezle, a pri tome je PDV sistem daleko jednostavniji za kontrolu od ovog predlozenog sistema posto teoretski povrat PDV moze da se uradi tek kad je nesto placeno i u ovom konkretnom slucaju evidentirano na carini kao izvezeno.

[Doc Holliday]

stampa na racunima izbledi kroz nekoliko meseci, tako da od racuna za par meseci ( ukoliko bi se islo na povrat jednom godisnje ) ne bi bilo nista...

 

  Kao upucen..  Ta razlika u uvozu iz Madjarske je u tome da velika vecina Suboticana i svih okolnih i pogranicnih mesta pazare u Madjarskoj i podizu povrat PDV-a .  Zakonski je dozvoljeno uneti u zemlju 100 evra po osobi ( carinici cesto tolerisu neto iznos- sa podignutom AFA-om ) pa tako ako odu njih dvoje ( minimum za pravljenje AFA racuna po prodavnici je oko 200 evra ) zakonski su legalni.  A Madjarska i takav promet ( sa povratom PDVa ) verovatno racunaju za izvoz... 

  Naravno , znatan deo te robe zavrsi i na buvljaku u Subotici i na taj nacin dopre i u unutrasnjost.

 

Taj porez koji navodis nije realan u nasim uslovima.  Ne moze zemlja izaci iz ambisa dok se ne pokrene proizvodnja .  Ne moze se nista  uraditi kada imas vise zaposlenih na budjetu nego u privredi. Dok se od tog ne krene "od teg nema nista "

[headhunter]

 Не морају сви лекови бити горки. Овај предлог већ седам година покушавамо да предочимо надлежнима. Желео бих да чујем коментаре на овај текст.

 

 

Kao kod pisanja biznis planova, bitna stavka je održivost ove ideje. Naime, osim dobrih namera neophodno je da 'sistem' tj. javne službe funcioniraju i u prelaznom periodu. Pitanje je da li država može da isfinansira ovakav srednjeročni projekat i iz kojih izvora? Znači potrebno je stvoriti preduslove da bi se krenulo u realizaciji ideje. Preduslovi se po mom mišljenju stvaraju dobrom strategijom nadležnih ministarstava koji imaju nameru skresati rashodnu stranu budžeta (javnih prihoda) koja se ogleda u racionalizaciji rada javnih službi, preduzeća i dr. Drugi momenat je pribavljanje sredstava, da li putem dodatnih zaduživanja, prodaje imovine i sl. da bi se krenulo u realizaciju ove, nesporno, dobre ideje.

 

Pošto država ne može da uposli sve građane da rade u javnim službama, i pošto su građani prinuđeni da se samozaposle, rad i pokušaj samozapošljavanja bi trebao da bude tretiran kao PRAVO, bez oporezivanja u slučaju neostvarivanja prihoda. Naime, veoma velika neizvesnost je u ostvarivanju pozitivnog preduzetničkog ishoda u zemlji gde je kupovna moć niska, zaštita prava preduzetnika naspram nelojalne konkurencije u vidu neregistrovanih poslovnih entiteta koji nemaju troškove, ravnopravnost u tretmanu bi bila poželjna.

 

Ja, u principu, podržavam ovu ideju u nameri da se ohrabri preduzetnički sektor, da se sivi sektor i nelojalna konkurencija eliminišu i da svi imaju istu početnu poziciju. 10% nameta (poreza+doprinosa) na isplatu zarada je je OK, ostatak bi se regulisao pravdanjem računima kao što si predložio, sintetičkim porezom koji bi se dostavljao poreskim organima periodično, tehnikalije su u pitanju.

 

Smanjenjem nameta, privreda Srbije bi bila atraktivnija za privlačenje FDI, značajno bi se smanjila cena koštanja proizvoda i na dobitku bi bili i privreda i fizička lica. Povećanjem kupovne moći fizičkih lica pokrenuo bi se proizvodni ciklus.

 

I, da, u uslovima manjih nameta sve bi bilo mnogo transparentnije, a što se sancionisanja tiče - tu bih bio mnogo rigorozniji.

[preduzetnik62]

Prvi post pa odmah gadjanje carsafima. Niko ti to nece pazljivo citati.

 

Ovako na brzinu, uz ogradu na nisam citao vec preleteo,

 

Prva recenica je pogresna. Prvi zakljucak je pogresan. Porez nije 10%, vec mnogo veci jer se deo poreza naplacuje kroz doprinose. Zbog 10% ne bi postojala ovolika siva ekonomija, ona postoji jer su dadzbine nekoliko puta vece tih od 10%.

 

Koliko vidim post uopste ne sadrzi najvazniju stvar, kredibilnu procenu kako bi ova promena uticala na prihode drzave.

 

U PS imas lepu opservaciju, na globalnom nivou je ukupan zbir izvoza svih drzava nesto veci od uvoza (deo izvozimo u kosmos), jer drzave muljaju sa statistikom zeleci da prikazu izvoz vecim, a uvoz manjim. 

Porez na dohodak je 10%. Nezavisno od doprinosa koji su toliko koliko su. Samo pažljivo pročitajte tekst. Ovo je vrlo prefinjena metoda koja državi obezbeđuje da sav promet  uvede u regularne tokove novca i napalti mnogo veći pdv. Pri tome nagrađuje sa 10% većom platom sve one koji pomažu državi. Država nema nikakvog finansiskog ulaganja. Sve plaćaju oni koji su dotada uzimali od svih nas. Najviše ća biti srećni tržišni inspektori koji neće morati da rade nezahvalan posao kontrole na terenu nego samo u kancelariji. Kompletan privredni ambijen se menja u pozitivnom smeru za vrlo kratko vreme.  Da se ne ponavljm samo pažljivo pročitajte dati tekst. Ako nešto nije jasno mogu da objasnim.

[preduzetnik62]

Tehnicki resenje izgleda razumno, i nije nesprovodljivo, slicna stvar postoji u Teksasu gdje postoji lokalni porez na kupovinu (7.5%) koji moze da se odbije od Federalnog poreza na platu, pa bi svake godine ljudi skenirali racune i bar-kodove i dobijali odbitak na porez na platu za iznos poreza koji su platili na kupovinu u Teksasu. Mada postoji jedna bitna razlika u odnosu na ovaj predlog, tamo poslodavac redovno odbija tvoj porez na platu po fiksnoj stopi i onda ti jednom godisnje dobijes povrat poreza koji si platio prilikom kupovine - pod uslovom da imas racune.

 

Medjutim kao i svako drugo resenje ono se zasniva na tome da ce neko (drzavni organi) raditi svoj posao, sto kod nas nije slucaj, nas problem nisu samo losa zakonska resenja nego korupcija i nerad koja ce da unakazi svako resenje. Recimo u Bosni je bio nedavno veliki skandal sa PDV-om gde su firme trazile i dobile milionske iznose povrata poreza na fiktivni izvoz iako nisu nista izvezle, a pri tome je PDV sistem daleko jednostavniji za kontrolu od ovog predlozenog sistema posto teoretski povrat PDV moze da se uradi tek kad je nesto placeno i u ovom konkretnom slucaju evidentirano na carini kao izvezeno.

Svaka država ima svoje specifične uslove i probleme u kojim funkcioniše. Teksas ima sintetički porez prilagođen njihovim potrebama. Kod nas su ti uslovi drastično drugačiji. Zato bi i sintetički porez trebao biti prilagođen tim uslovima. Pitanje je samo dali neko hoće da primeni meru koja se svuda u svetu primenjuje kada se javlju ovakvi problemi kao kod nas. Ako hoćeš nešto da uradiš načićeš načina. Ako nećeš naćičeš izgovor. Ovaj porez korupciju svodi na minimum. Svi smo sami jedni drugima tržišni inspektori. Vrlo elegantno bez prisile i troškova crno tržište nestaje a privreda gubi parazite koji je uništavaju. Pažljivim čitanjem specifikacije pozitivnih efekata vidi se da crno tržište samo prelazi u regularno. Samim tim povećava se broj zaposlenih i ide se u pravcu rešenja krize.

[ing.glick]

@preduzetnik62,

 

Nije nejasno, nije cak ni neprecizno, nego jednostavno pogresno, iz razloga koje sam naveo.

Edited by ing.glick, 08 December 2013 - 01:46.

[preduzetnik62]

stampa na racunima izbledi kroz nekoliko meseci, tako da od racuna za par meseci ( ukoliko bi se islo na povrat jednom godisnje ) ne bi bilo nista...

 

  Kao upucen..  Ta razlika u uvozu iz Madjarske je u tome da velika vecina Suboticana i svih okolnih i pogranicnih mesta pazare u Madjarskoj i podizu povrat PDV-a .  Zakonski je dozvoljeno uneti u zemlju 100 evra po osobi ( carinici cesto tolerisu neto iznos- sa podignutom AFA-om ) pa tako ako odu njih dvoje ( minimum za pravljenje AFA racuna po prodavnici je oko 200 evra ) zakonski su legalni.  A Madjarska i takav promet ( sa povratom PDVa ) verovatno racunaju za izvoz... 

  Naravno , znatan deo te robe zavrsi i na buvljaku u Subotici i na taj nacin dopre i u unutrasnjost.

 

Taj porez koji navodis nije realan u nasim uslovima.  Ne moze zemlja izaci iz ambisa dok se ne pokrene proizvodnja .  Ne moze se nista  uraditi kada imas vise zaposlenih na budjetu nego u privredi. Dok se od tog ne krene "od teg nema nista "

Kopija fiskalnog računa može da se čuva godinama bez ikakvih problema.

A sad o kupovinoi u inostranstvu i švercu. Ako se primeni sintetički porez svako ko primi platu i ode u kupovinu van zemlje platiće 20% porez na dohodak jer račun koji se izda van zemlje ne može da se priloži za odbitak poreza. Pored toga robu iz uvoza ne moze da proda na crno jer svako ko prima platu tražiće mu račun jer bez njega opet mora da plati 20% poreza na dohodak. Faktički ako priloži račune za ceo iznos plate njegova plata je veća za 10% u odnosu na sadašnji porez.

To upravo pokreće proizvodnju i konpletnu privredu i šiti je od nelojalne konkurencije, Pročitaj zadnji deo teksta još jednom.

Broj zaposlenih na buđetu je politička odluka trenutne vlasi koja ima finansiski efekat. Ona će zbog toga biti kažnjena ili nagrđena zavisno od toga koju meru bude primenila. Smanjenje ili povećanje broja zaposleni na buđetu direkto utiče na opterećenje ili rasterećenje privrede.

[preduzetnik62]

@preduzetnik62,

 

Nije nejasno, nije cak ni neprecizno, nego jednostavno pogresno, iz razloga koje sam naveo.

Molim te ponovi mi te razloge ali malo detaljnije.

[preduzetnik62]

Kao kod pisanja biznis planova, bitna stavka je održivost ove ideje. Naime, osim dobrih namera neophodno je da 'sistem' tj. javne službe funcioniraju i u prelaznom periodu. Pitanje je da li država može da isfinansira ovakav srednjeročni projekat i iz kojih izvora? Znači potrebno je stvoriti preduslove da bi se krenulo u realizaciji ideje. Preduslovi se po mom mišljenju stvaraju dobrom strategijom nadležnih ministarstava koji imaju nameru skresati rashodnu stranu budžeta (javnih prihoda) koja se ogleda u racionalizaciji rada javnih službi, preduzeća i dr. Drugi momenat je pribavljanje sredstava, da li putem dodatnih zaduživanja, prodaje imovine i sl. da bi se krenulo u realizaciju ove, nesporno, dobre ideje.

 

Pošto država ne može da uposli sve građane da rade u javnim službama, i pošto su građani prinuđeni da se samozaposle, rad i pokušaj samozapošljavanja bi trebao da bude tretiran kao PRAVO, bez oporezivanja u slučaju neostvarivanja prihoda. Naime, veoma velika neizvesnost je u ostvarivanju pozitivnog preduzetničkog ishoda u zemlji gde je kupovna moć niska, zaštita prava preduzetnika naspram nelojalne konkurencije u vidu neregistrovanih poslovnih entiteta koji nemaju troškove, ravnopravnost u tretmanu bi bila poželjna.

 

Ja, u principu, podržavam ovu ideju u nameri da se ohrabri preduzetnički sektor, da se sivi sektor i nelojalna konkurencija eliminišu i da svi imaju istu početnu poziciju. 10% nameta (poreza+doprinosa) na isplatu zarada je je OK, ostatak bi se regulisao pravdanjem računima kao što si predložio, sintetičkim porezom koji bi se dostavljao poreskim organima periodično, tehnikalije su u pitanju.

 

Smanjenjem nameta, privreda Srbije bi bila atraktivnija za privlačenje FDI, značajno bi se smanjila cena koštanja proizvoda i na dobitku bi bili i privreda i fizička lica. Povećanjem kupovne moći fizičkih lica pokrenuo bi se proizvodni ciklus.

 

I, da, u uslovima manjih nameta sve bi bilo mnogo transparentnije, a što se sancionisanja tiče - tu bih bio mnogo rigorozniji.

Neka kreše država svoje troškove. To nema veze sa ovim. Sintetićki porez se hrani od novca koji država svojom ne invetivnošću nije naplatila. Na ovaj način ne treba novac da uloži u pokretanje ove priče nego dobija nešto što je gubila godinama. Umesto viljuške država uzima kašiku i konzumura hranljivu supu.

Samim tim što se zbog sintetičkog poreza favorizuje regularna privreda crna se seli u belu a siva nestaje. Povećava se broj zaposlenih u privredi a ne u državnim firmama. Sve ide u suprotnom pravcu od dosadašnjeg. Elegantno i bez prinude. Ovako se privredi smanjuju nameti i postaje konkurentnija od crne ekonomije a oni koji primaju platu postaju platežno sposobniji jer im je plata 10% veća i ubrzava proces jer povećavaju potrošnju u regularnim tokovima novca ali bez kredita i dodatnog zaduživanja.

Naravno politička je odluka da li neko hoće da primeni sintetički porez koji se koristio baš za ovakve stvari u raznim oblicima zavisno od vrste problema u državi koja ga uvodi.

Oduzimanjem deatih prava pomenutim u tekstu su veoma velika kazna kada se uzme kalkulator u ruke. Ne verujem da su sadašnje sankcije lakše.

U ostalom ideja je data da se usavrši od strane stručnjaka iz ove problematike. Oni su krojači a preduzetnici su mušterije koje znaju kakav kaput hoće. Ako ga plaćaju imaju pravo da biraju model, kroj, materijal, veličinu ...

[ing.glick]

Molim te ponovi mi te razloge ali malo detaljnije.

 

Rekoh:

 

 

Porez nije 10%, vec mnogo veci jer se deo poreza naplacuje kroz doprinose. Zbog 10% ne bi postojala ovolika siva ekonomija, ona postoji jer su dadzbine nekoliko puta vece tih od 10%.

 

Ako si stvarno preduzetnik, treba da ti je vec jasno, pa nisam obrazlagao. Dakle, imamo dve stvari, prva tvrdnja je da je efektivna stopa poreza na dohodak daleko veca od 10%. Druga tvrdnja je da siva ekonomija ne bi bila na ovom nivou zbog sicusnih 10%.

 

Prvo.

 

Mrzi me da racunam precizno, pa cu koristiti okrugle cifre, tacnost nam je sad bitna, ali preciznost nije. Kad se placaju porezi i doprinosi, ukupno opterecenje na platu je oko 60%, ako isplatis radniku 100.000 dinara, drzavi moras dati 60.000, tako da te radnik kosta 160.000. Poslodavac vidi trosak od 160K, a radnik prihod od 100K. To sto je stavka nazvana "porez" samo 10K, ni radniku ni poslodavcu ne znaci nista.

 

Obzirom da ipak postoji korist od doprinosa, ne mozemo reci da je porez 60%, vec treba da zagrebemo ispod povrsine, nek bude da je ostalih 50K raspodeljeno tako sto 33 K ide na penziono i 17 K na zdravsteno (ignorisem sad osiguranje od nezaposlenosti).

 

Obzirom da radnik koji radi na crno moze da se zdravstveno osigura za nekih 2K dinara mesecno, to znaci da od ovih 17K oko 2K ide za osiguranje, a 15 K je efektivno porez. Time smo vec dosli do 10K+15K=25K efektivnog poreza.

 

Kod penzionog je situacija malo komplikovanija. Kod uplate u PIO postoji obavezni deo i slobodni deo. Mozes uplatiti i vise od 30K, time povecavajuci kasniju penziju. Obzirom da niko ne vidi da je vrednost uplate u PIO opravdana kasnijim penzionim primanjima, prakticno niko ne uplacuje slobodni deo. Obavezni deo zacudo nije fiksan iznos, nego je procenat od plate, cime je jasno da je to porez.

Tesko je dati neku kredibilnu procenu neto sadasnje vrednosti ovih 30K koje se prinudno daju u PIO, racunacu ovde ofrlje da tih 33K vredi oko pola, nek bude i 18K (ja verujem da vredi i manje, mozda samo 10K). Time smo dosli do jos 15K efektivnog poreza. Time je efektivni porez 25+15=40K.

 

Dakle na 100K plate, oko 60K je operecenje, od cega oko 40K ide na porez. 

 

 

Drugo necu mnogo obrazlagati. Ako zamislimo nekog marginalnog preduzetnika koji nakon pocetnog poslovanja u crnoj zoni planira da se prebaci na legalno poslovanje, njega ceka daleko vise od tih zamisljenih 10% poreza na rad. Obzirom na stalni pritisak konkurencije koja posluje na crno, on ne moze da poveca marginu zarade, sto znaci da za marginu zarade u nekom realnom opsegu, on verovatno treba da radi duplo vise posla, da bi platio dadzbine drzavi i da mu ostane ista zarada kao kad radi na crno.

[ing.glick]

Ajde da se osvrnem i na sinteticki porez, kad se vec o tome prica. Ako vam nije jasno zasto na prvu loptu dobro zvuci, to je zasto sto se sprecava dvostruko oporezivanje, tj porez na platu i porez na promet se preklapaju, pa se placa jedan ili drugi. Mi sada placamo porez na platu, pa kad trosimo zestoko oporezovanu platu, placamo i porez na promet. To nam ovde nije lepo opisano i razdvojeno, skoro da bih rekao da nam je podvaljena bolja naplata poreza, pripisujuci porez na platu porezu na promet. Nisam protiv ovakve naplate poreza, samo sam protiv ovako nejasnog prikazivanja. Nema tu nista od magicnih dvostrukih ili trostukih prihoda.

 

Kad gledamo sa prakticne strane, radnici na crno i dalje imaju odredjene prednosti. Priklonicu se scenariju iz pocetnog primera, dakle da se uvede sinteticki porez tako da se stopa smanji sa 40% na 20%.  Ako posmatramo dva radnika koji zarade po 120K, radnik A dobija sve na ruke, na crno, a radnik B dobija 120K, s tim da mora da 20K plati poreza ili da dokaze da je 20% placeno od njegove plate kroz promet.

 

Radnik A ne mora da razmislja da uzme racune, dok radnik B mora marljivo da sakuplja sve racune, svakog dana. I kad ide u striptiz bar i kad daje detetu za sladoled. Pri tome radnik A moze da kupuje na crno, na buvljacima, da dobije popust na kes kupovinu. Radnik A moze da stedi bez penala, dok radnik B placa 20% da bi mogao da stavi pare na stednju.

 

 

 

[preduzetnik62]

Rekoh:

 

 

 

Ako si stvarno preduzetnik, treba da ti je vec jasno, pa nisam obrazlagao. Dakle, imamo dve stvari, prva tvrdnja je da je efektivna stopa poreza na dohodak daleko veca od 10%. Druga tvrdnja je da siva ekonomija ne bi bila na ovom nivou zbog sicusnih 10%.

 

Prvo.

 

Mrzi me da racunam precizno, pa cu koristiti okrugle cifre, tacnost nam je sad bitna, ali preciznost nije. Kad se placaju porezi i doprinosi, ukupno opterecenje na platu je oko 60%, ako isplatis radniku 100.000 dinara, drzavi moras dati 60.000, tako da te radnik kosta 160.000. Poslodavac vidi trosak od 160K, a radnik prihod od 100K. To sto je stavka nazvana "porez" samo 10K, ni radniku ni poslodavcu ne znaci nista.

 

Obzirom da ipak postoji korist od doprinosa, ne mozemo reci da je porez 60%, vec treba da zagrebemo ispod povrsine, nek bude da je ostalih 50K raspodeljeno tako sto 33 K ide na penziono i 17 K na zdravsteno (ignorisem sad osiguranje od nezaposlenosti).

 

Obzirom da radnik koji radi na crno moze da se zdravstveno osigura za nekih 2K dinara mesecno, to znaci da od ovih 17K oko 2K ide za osiguranje, a 15 K je efektivno porez. Time smo vec dosli do 10K+15K=25K efektivnog poreza.

 

Kod penzionog je situacija malo komplikovanija. Kod uplate u PIO postoji obavezni deo i slobodni deo. Mozes uplatiti i vise od 30K, time povecavajuci kasniju penziju. Obzirom da niko ne vidi da je vrednost uplate u PIO opravdana kasnijim penzionim primanjima, prakticno niko ne uplacuje slobodni deo. Obavezni deo zacudo nije fiksan iznos, nego je procenat od plate, cime je jasno da je to porez.

Tesko je dati neku kredibilnu procenu neto sadasnje vrednosti ovih 30K koje se prinudno daju u PIO, racunacu ovde ofrlje da tih 33K vredi oko pola, nek bude i 18K (ja verujem da vredi i manje, mozda samo 10K). Time smo dosli do jos 15K efektivnog poreza. Time je efektivni porez 25+15=40K.

 

Dakle na 100K plate, oko 60K je operecenje, od cega oko 40K ide na porez. 

 

 

Drugo necu mnogo obrazlagati. Ako zamislimo nekog marginalnog preduzetnika koji nakon pocetnog poslovanja u crnoj zoni planira da se prebaci na legalno poslovanje, njega ceka daleko vise od tih zamisljenih 10% poreza na rad. Obzirom na stalni pritisak konkurencije koja posluje na crno, on ne moze da poveca marginu zarade, sto znaci da za marginu zarade u nekom realnom opsegu, on verovatno treba da radi duplo vise posla, da bi platio dadzbine drzavi i da mu ostane ista zarada kao kad radi na crno.

Peduzetnik sam 20 godina. Mšinski inženjer. Nekada sem intrgrale vadio na pamet. Ova matemetika je dosta prosta. Ne treba ni kalkulator da koristiš. Napomunjem da je porez na zaradu 10%. Porez na zaradu. Sve ostalo su razni doprinosi. Slažem se sa tobom da su i ta opterećenja velika. U tekstu i to pominjem. Ali govorimo samo o porezu na zaradu koiji može da se upergne sa PDV-om i eliminiše dvostruko oporezivanje. Što se tiče doprinosa država odnosno trenutna vlast je shvatila da mora ds ih smanji što će da se desi iza nove godine. Neralno je da osnovni doprinosi za 10 godina porasrti preko 200% u eurima. U vreme Premijera Živkovića minimalni doprinosi su bili oko 2600 dinara na euro 60. Sada su oko12000 na euro115 dinara. Ni jedna usluga ni roba u državi za 10 godina nije porasla toliko kao doprinosi. Ako recimo izračunamo da je razlika 50 eura za 10 radnika to je 500 eura mesečno. Godišnje 6000 eura. Za 10 godina 60000eura. Gruba računica kaže da je firmi od 10 radnika oduzeto 60000eura za 10 godina. Naravno da imaju problema da posluju takvim uslovima.  Naravno da je to uzrokovalo masovno otpuštanje. I to je detaljno opisano u osnovnom tekstu.

Kada se uvede sintetički porez promet na crnom tržištu pada jer svi koji primaju platu traže račun. Ako prodavac na crno ne može da izda račun kupac neće da kupi robu jer mu je to 20% skuplje. Radije će kupiti robu sa računom koji mu omogučuje da mu plata bude 10% veća. I to je objašnjeno u osnovnom tekstu.

[preduzetnik62]

Ajde da se osvrnem i na sinteticki porez, kad se vec o tome prica. Ako vam nije jasno zasto na prvu loptu dobro zvuci, to je zasto sto se sprecava dvostruko oporezivanje, tj porez na platu i porez na promet se preklapaju, pa se placa jedan ili drugi. Mi sada placamo porez na platu, pa kad trosimo zestoko oporezovanu platu, placamo i porez na promet. To nam ovde nije lepo opisano i razdvojeno, skoro da bih rekao da nam je podvaljena bolja naplata poreza, pripisujuci porez na platu porezu na promet. Nisam protiv ovakve naplate poreza, samo sam protiv ovako nejasnog prikazivanja. Nema tu nista od magicnih dvostrukih ili trostukih prihoda.

 

Kad gledamo sa prakticne strane, radnici na crno i dalje imaju odredjene prednosti. Priklonicu se scenariju iz pocetnog primera, dakle da se uvede sinteticki porez tako da se stopa smanji sa 40% na 20%.  Ako posmatramo dva radnika koji zarade po 120K, radnik A dobija sve na ruke, na crno, a radnik B dobija 120K, s tim da mora da 20K plati poreza ili da dokaze da je 20% placeno od njegove plate kroz promet.

 

Radnik A ne mora da razmislja da uzme racune, dok radnik B mora marljivo da sakuplja sve racune, svakog dana. I kad ide u striptiz bar i kad daje detetu za sladoled. Pri tome radnik A moze da kupuje na crno, na buvljacima, da dobije popust na kes kupovinu. Radnik A moze da stedi bez penala, dok radnik B placa 20% da bi mogao da stavi pare na stednju.

Napomenuo sam da je ovaj tekst odličan materijal i lepa ideja za stručnjake iz ove oblasi koji bi razmišljajući malo slobodnije, šire i hrabrije napravili odličnu meru koja je ne nasilna i elegantna a rešava ogroman broj problama taksativno nabrojanih u osnovnom tekstu.

Ono čega nema u tekstu to je da se pod računima smatraju izvodi sa tekučih računa na kojima se prima plata a nije trošena. Računi sa štednih knjižica i ostala dokumenta i potvrde koje potvrđuju gde su zaposleni smestili svoju platu. Sva dokumenta im se prihvataju kao kopije jer oni garantuju pod materijalkom i krivičnom odgovornošću da je tako. Ako se dokaže da je drugačije oduzima mu se pravo na odbitak kao što je rećeno u tekstu. To je tehnička stvar. Može neko da kupi drogu, plati prostitutku, kupi oružije na crno i slične nelegalne stvari ali ne može da dobije račun i platiće porez od 20%. Može da kupi i robu na belo ali ako ne želi da prikaže račun iz bilo kog razloga platiće porez. Naravno podatci sa računa je službena tajna kao i kad odete kod lekara ili advokata. Može da vam račune prijavljuje neka poverljiva stručna osoba a možete i sami da skenira i pošalje kao sken poreskim organima. To su već detalji u koje nisam želeo da ulazim jer zahteva mnogo vrenmena. Trenutno želim što više konstruktivnih kritika radi provere ideje i usavršavanje samog sistema. E da zaboravi sam na dete i sladoled. Naučiš dete da kupi sladoled sačuva račun i da ti ga. Dileri droge ne daju račune. Elegantno kontrolišeš svoje dete za njegovo dobro i od malena dobija naviku da čuva račune.