Не морају сви лекови бити горки. Овај предлог већ седам година покушавамо да предочимо надлежнима. Желео бих да чујем коментаре на овај текст.
Синтетички порез
(модификована верзија)
Порез на доходак (зараду) је 10%. Држава узима својих 10% и тада свако троши своју плату где хоће и како хоће. Наравно свако жели да што мање плати робу или услугу. Цене су ниже на црном тржишту. Зато тај новац углавном заврши на црном тржишту. По неким проценама црно тржиште у Србији је 50%. Међутим неке процена је да се две трећине укупног промета врши на црном тржишту. Од укупног промета у Србији грубо рачунато само једна трећина је у легалним токовима. Предузетници да би се одбранили од црног тржишта пола раде на бело пола на црно у просеку. То значи да две трећине промета праве регуларне фирме. Једну трећину чини црно тржиште које нема ни пријављену фирму или радњу. Држава може да наплати ПДВ и остале дажбине само од трећине укупног промета. Када би држава наплатила порез од укупно извршеног промета имала би три пута већи прилив у буђету него до сада. Нека је то и два пута већи износ ради се о огромним сумама новца.
Бољу наплату држава је покушала ригорозним и сталним контролама и ефекти су били благо речено лоши. Принудом и силом никад се није налазило добро решење. Немогуће је да се у свакој радњи налази по један тржишни инспектор и прати да ли је неко издао или узео рачун. На бувљаке не смеју ни да иду. Ни лутрија са рачунима није се баш прославила. Потрошачу сам рачун ништа не значи. Више му значи 20% мања цена, колико сада износи ПДВ ако му се нуди роба јефтиније без рачуна.
Легалним предузетницима који куцају рачуне то је конкуренција којој не могу да парирају, јер ако у цену своје робе уграде ПДВ губе трку на тржишту. Они губе трку на тржишу самим тим што плаћају све веће доприносе за запослене и тај трошак мора да уграде у цену производа или услуге за разлику од црног тржишта. Ово је тренутно стање које ће бити још горе ако се нешто не промени.
Све мање је фирми које могу да плаћају дажбине. Дажбине су све веће, јер држава покушава да од све мањег броја фирми наплати исту или већу количину новца у бруто износу тако што повећава порезе и доприносе. Доприноси су за 10 година повећани за 200 % у еврима. Да ли постоји неки производ или услуга да је поскупела за 200 % у том периоду. У динарима не смем ни да напишем.У истом периоду (да ли случајно) је смањен број запослених у привреди за 50%. Колико њих је добили посао у државној служби а колико отишло у сиву економију. То води у колапс привреде. Повећањем ПДВ-а само се повећава конкурентност црног тржишта.
Повећавањем основице доприноса за запослене допуњава се мањак у каси али се привреда гура у понор а брани се смањењем броја запослених па опет у круг. Многи не могу да издрже и гасе фирме, што значи већи број незапослених и већа издавања за социјалу и веће црно тржиште. Има ли томе краја? Задуживање је тренутно решење али докле? Да ли неко мисли да је крај кризе на помолу?
Шта је решење?
На стотине пореза и дaџбина је уведено али никада нико није увео синтетички порез у било ком облику. Многе државе су прибегавале том решењу и када би решиле проблем укинуле би га или прилагодиле новонасталим приликама. Синтетички порез се показао као ефикасано решење.
Како би карикирано и упрошћено изгледао неки наш предлог синтетичког пореза.
Порез на доходак би се повећао на 20%. Али у суштини свако прима пун износ плате. На пример. Ако сада неко имао 120 000 динара плату, примио би плату од 108 000 динара, јер му се одбија 10% по садашњем износу пореза на доходак. По новом плата од 120 000 динара би се исплаћивала у пуном износу и после три месеца запослени би морли да платите на тај износ 20% или би се одбило од следеће плате. Међутим, ако се приложе рачуни и њима оправда потрошени новац, ништа се не паћа. Ако се делимично покрије износ плате рачунима платиће се порез од 20%, само на разлику за које нема рачуна за правдање пореза. Уз мало труда сви би имали 10% већу плату, што би значило:
- већу куповну моћ потрошача без узимања кредита;
- већу тражњу и потрошњу у регуларним токовима новца;
- више прихопда по основу ПДВ-а (много више него што се изгуби ненаплаћујући садашњих 10% пореза на доходак);
- драстично смањење црног тржишта од којег држава нема никакву корист, а које доноси огромну штету привреди.
- да нико неће да купи робу без рачуна, јер му је то скупље 20% (супротно од садашњег стања);
- да нема двостуког опорезивања ( сада се плаћа порез на доходак а са остатком плате куповином били које робе или услуга и ПДВ. )
- да сви који су радили на црно, да би радили даље, отварају фирме, јер без регуларног издавања рачуна не могу да дођу до клијената;
- повећање броја запослених и већи прилив у државну касу од нових фирми;
- да тржишна инспекција не мора на терену да контролише ништа, осим у својим канцеларијама рачуне које доносе запослени правдајући потрошени новац (купац и продавац могу бити и најбољи пријатељи али купац ће за дати новац тражити рачун, јер ако га не узме платиће порез 20% а ако га узме продавац мора да плати ПДВ на тај рачун, што значи да држава добија свој приход у било ком случају);
Све би ово могло да омогући да кренемо у супротном смеру од овог сада.
Скренуо би пажњу на елегантна могућа решења у вези санкција за непоштовање овог пореза.
Даје се погодност запосленима да уколико поштују правила имају повећање плате 10% у односу на тренутно стање.
Ако неко на пример направи лажни рачун одузима му се ово право на рецимо 6 месеци, други пут на годину дана а трћи пут доживотно. Исто важи и за предузетника
који изда рачун и не плати ПДВ на њега. На исти начин одузети му право на одбитак ПДВ-а. Дакле нема казне него се одузима дато право (погодност). У том смислу треба разрађивати ову тематику јер некоме одузети дату погодност није исто као казна. Овако сам себе кажњава односно одузимајући себи прививилегију.
Следећи детаљ на који би скренуо пажњу је техника прикупљања рачуна. Свака фирма има своје књиговодство које исплаћује плате запосленима. Релативно сличном методологијом као за ПДВ може се решити тај технички проблем. Може и да се обрачунски период направи на 6 месеци или годину дана. Ствар технике.
Све ово је само грубо објашњење да би се разумела идеја. За детаље би требало много вемена. Мислим да је ово довољно да се види да је решење реално и изводљиво. У осталом треба видети искуства других држава са овом методом мада смо ми врло специфични поготово због обима црног тржишта.
Овако се огромна количина новца из црног тржишта користи да би држава имала већи прилив од ПДВ-а и других прихода, запослени веће плате и предузетници веће промете а самим тим и веће приходе у бољим и поштенијим условима пословања.
Предлог представља конкретно решење односно идеју за неко слично решење које одговара запосленима, послодавцима и држави а самим тим и свим грађанима Србије. У крајњој инстанци одговара и онима који ће перћи из црне зоне у белу јер и они маштају да раде регуларно само услови за пословање су такви да им тренутно стање то не дозвољав и не подстиче их.
Решење није популистичко а у ствари и јесте на неки начин.
Не морамо баш увек да пијемо само горке лекове. Неки пут лек може и да прија.
Ако некоме не одговара волео бих да знам коме и зашто.
П. С.
Податак из дневника ртс 1 од пре 30-40 дана.
Мађарска држава каже да је извезла око 1,4 милијарде еура у Србију.
А Србија каже да је увезла из Мађарске око 750 милиона.
Слично је и са осталим земљама.
Коме веровати и где је разлика.
Израчунајте колико је црно тржиште ако се додају и наши производи и услуге на црно.
Приходи од царине нису тема овог пута.