234 replies to this topic

[ravnicar]

Mnogo je mala verovatnoca da pijan misli odgovorno. 

 

Pijan ne ali taj isti kad je trezan moze da ostavi kljuceve kuci, da organizuje sebi prevoz ili ponese pare za taxi. To je odgovorno ponasanje. 

[Upekkha]

Evo ovde.

 

ICD-10 alcohol harmful use and alcohol dependence syndrome

DSM-IV-TR Diagnostic Criteria for Alcohol Abuse and Dependence.

 

Mozda sam pogresio? Mora li da pise "Alcoholism" ili je, moze biti, ovo dovoljno?

 

 

Mora li da pise 'blesavost' ili mozemo i bez toga da zakljucimo da je to jasno definisan strucni termin koji medicina prepoznaje kao Mild Mental Impairment? Damn right. Neformalno koriscenje termina 'alkoholizam' je sasvim u redu, ali to ipak nije sinonim za navedene ICD i DSM entitete, te ne vidim mnogo smisla u cepidlacenju oko "dijagnostickih kriterijuma" za nesto sto u medicini/psihijatriji kao takvo ni ne postoji.  

[mrd]

Mnogo je mala verovatnoca da pijan misli odgovorno. 

 
Pijan ne ali taj isti kad je trezan moze da ostavi kljuceve kuci, da organizuje sebi prevoz ili ponese pare za taxi. To je odgovorno ponasanje. 

I dalje givorimo o alkoholizmu. I taj odgovoran/a je alkoholicar. Ne vidim cemu strah definisanju necega kao alkoholizam?

[into the deep]

razlika je izmedju onoga ko mora i onoga ko hoce. ko hoce sto se mene tice - moze a i da ja mislim da ne treba on ce opet to da uradi jer ima apsolutno pravo na to jer je to ipak njegovo pravo izbora.

Izvini, a kakva je razlika između onog koji pije jel "mora" i onog koji pije jel "hoće"?

 

Razlike među njima nema, mi sami je pravimo, jer je u naš mentalni kod ugrađena potreba da kult pijenja alkoholnih pića u svakoj prilici opravdavamo i činimo društveno prihvatljivim.

 

A taj kult zloupotrebe opojnih pića na bazi alkohola je direktno odgovoran za najmanje 80% alkoličara u našem društvu.

 

Alkoholičar je bolesnik, jer je alkoholizam bolest. Neizlečiva bolest. Te se shodno tome ni alkoholičar ne može izlečiti. Ne postoji izlečen alkoholičar.

[Vesna]

Ne postoji izlečen alkoholičar.

 

interesantno mišljenje. igra reči (ako je izlečen onda više nije alkoholičar?) ili tvrdnja da zavisnik od alkohola ne može da prekine zavisnost bez obzira da li samostalno ili uz stručnu pomoć?

[Kido from Junkovac]

Moja zena, koja u zi'otu nije popila kap alkohola, ima obicaj da kaze dok gledamo i slusamo nesto mocno:

" Steta - sve sto je vredno u umetnosti kreirano je od strane alkosa i narkomana. "

(JBM ti zivot, ja obicno dodam.)

[ravnicar]

Mora li da pise 'blesavost' ili mozemo i bez toga da zakljucimo da je to jasno definisan strucni termin koji medicina prepoznaje kao Mild Mental Impairment? Damn right. Neformalno koriscenje termina 'alkoholizam' je sasvim u redu, ali to ipak nije sinonim za navedene ICD i DSM entitete, te ne vidim mnogo smisla u cepidlacenju oko "dijagnostickih kriterijuma" za nesto sto u medicini/psihijatriji kao takvo ni ne postoji.  

 

Ti si poceo sa tim.

 

Da ne bismo lutali, naznaci nam razlike izmedju neformalnog termina "alkoholizam" koji tumacimo kao bolest zavisnosti uz jos stosta i onoga sto se navodi u nomenklaturi kao alcohol dependence syndrome i Alcohol Abuse and Dependence. Ja tu vidim paralelu, ako je nema ili postoji nesto sto pravi razliku, molim objasni.

 

Ne vidim zbog cega je bilo bitno da naglasis da "Termin 'alkoholizam' ne postoji ni u medicinskoj ICD ni u psihijatrijskoj DSM nomenklaturi". Gde to sad vodi?

[into the deep]

interesantno mišljenje. igra reči (ako je izlečen onda više nije alkoholičar?) ili tvrdnja da zavisnik od alkohola ne može da prekine zavisnost bez obzira da li samostalno ili uz stručnu pomoć?

Nije igra reči, već činjenica.

 

Ono što mi nazivamo "izlečenim alkoholičarem" je alkoholičar koji apstinira. Ono što mi nazivamo "lečenjem" ima za cilj da alkoholičara "natera" na apstinenciju, i da u isto vreme popravi njegovo fizičko i psihičko zdravlje, kao i da ga edukuje o svemu vezanom za njegovu bolest - uzrocima i posledicama.

 

Ja, recimo, apstiniram već 10 godina, iznam da sebe ne mogu nazvati izlečenim, jer je to nemoguće.

 

Uostalom, to će vam potvrditi svaki medicinski radnik koji se bavi tom temom.

 

Edit: Zavisnost se ne može izlečiti u smislu da nakon lečenja ista nestane, pa da "bivšli alkoholičar" ponovo može da pije, ali ovaj put malo pametnije. Ne postoji "druga šansa", jer svaki recidiv vraća bolest i čoveka na početak.

Edited by into the deep, 27 November 2013 - 22:10.

[Div]

...

Edit: Zavisnost se ne može izlečiti u smislu da nakon lečenja ista nestane, pa da "bivšli alkoholičar" ponovo može da pije, ali ovaj put malo pametnije. Ne postoji "druga šansa", jer svaki recidiv vraća bolest i čoveka na početak.

Nisam siguran da je ovo 100% tačno, verujem da je rizik preveliki da bi se (iz)lečenom dozvolila druga šansa, bolje je ne proveravati.

[into the deep]

Nisam siguran da je ovo 100% tačno, verujem da je rizik preveliki da bi se (iz)lečenom dozvolila druga šansa, bolje je ne proveravati.

Znam dosta ljudi koji su napravili recidiv, i svi do jednog su se vratili na početak priče, i brzo su nastavili tamo gde su bili stali, istim žarom, istom upornošću i istim ritmom. Svi do jednog.

 

Ja nisam stručnjak, i ne bih da lično proveravam tu tezu, ali verujem onima koji se alkoholizmom (uspešno) profesionalno bave, tim pre što se u realnosti ta tvrdnja uvek potvrdi kao tačna.

[Vesna]

Nije igra reči, već činjenica.

 

Ono što mi nazivamo "izlečenim alkoholičarem" je alkoholičar koji apstinira. Ono što mi nazivamo "lečenjem" ima za cilj da alkoholičara "natera" na apstinenciju, i da u isto vreme popravi njegovo fizičko i psihičko zdravlje, kao i da ga edukuje o svemu vezanom za njegovu bolest - uzrocima i posledicama.

 

malo mi ovo zvuči nelogično, ali hajde, neka bude da je do mene.

 

po meni, postoji razlika izmedju:

 

1. ljudi koji u svojoj zavisnosti prave pauzu (ostavila sam duvan u periodu od pet godina i nikada nisam za sebe rekla da sam nepušač i, nakon tog perioda nastavila kao da nikada nisam prestajala)

2. ljudi koji potpuno prekidaju zavisnost (moj otac, težak duvanski zavisnik, prestao je da puši i nikada, narednih gotovo 30 godina, više nije zapalio ni jednu cigaretu. nije pričao o njima, nije ih sanjao, nije branio da se puši u njegovoj blizini, nije smarao okolinu pričama o štetnosti duvana i potrebi da se prekine. jednom rečju, postao je nepušač)

3. ljudi koji prekinu tešku zavisnost i nastave da konzumiraju (recimo alkohol) u razumnim količinama (drugar koji se redovno opijao već skoro dvadeset godina konzumira alkohol krajnje umereno, u društvu, na slavljima, okupljanjima i slično. nikada posle donete odluke više nije doveo sebe u stanje pijanstva).

 

čini mi se da je nekorektno i nipodaštavajuće na taj način karakterisati ljude koji su uspeli da se izbore sa porokom. isto važi i za izlečene narkomane. šta su oni? apstinenti do kraja života? pa po toj logici i oni koji nisu bili zavisnici mogu da se nazovu apstinentima, bez obzira koja zavisnost je u pitanju.

 

edit: par reči, da bude jasnije.

Edited by Vesna, 27 November 2013 - 23:07.

[Ekscentrik]

Mislim da ovo nije stvar mišljenja, nego stručna definicija. Ni ja nisam stručnjak, pa bih voleo da neko ko jeste to potvrdi ili demantuje, ali se dobro sećam časova psihologije gde je tvrđeno da izlečeni zavisnik (alkoholičar, narkoman,...) ne postoji. Zato se uostalom i kaže "lečeni" alkoholičar, ne "izlečeni".

[into the deep]

malo mi ovo zvuči nelogično, ali hajde, neka bude da je do mene.

 

po meni, postoji razlika izmedju:

 

1. ljudi koji u svojoj zavisnosti prave pauzu (ostavila sam duvan u periodu od pet godina i nikada nisam za sebe rekla da sam nepušač i, nakon tog perioda nastavila kao da nikada nisam prestajala)

2. ljudi koji potpuno prekidaju zavisnost (moj otac, težak duvanski zavisnik, prestao je da puši i nikada, narednih gotovo 30 godina, više nije zapalio ni jednu cigaretu. nije pričao o njima, nije ih sanjao, nije branio da se puši u njegovoj blizini, nije smarao okolinu pričama o štetnosti duvana i potrebi da se prekine. jednom rečju, postao je nepušač)

3. ljudi koji prekinu tešku zavisnost i nastave da konzumiraju (recimo alkohol) u razumnim količinama (drugar koji se redovno opijao već skoro dvadeset godina to čini krajnje umereno, u društvu, na slavljima, okupljanjima i slično. nikada posle donete odluke više nije doveo sebe u stanje pijanstva).

1. i 3. - Ukoliko ste vi i vaš prijatelj pobedili zavisnost od duvana i alkohola, zašto ste im ste vratili ako niste zavisnici? Verujem da znate da su to veoma nezdravi poroci? I ipak ste im se vratili? Dozvolite,ali tako se ponašaju zavisnici.

 

2. Da, vaš otac je pušač koji apstinira.

 

Reči poput "nepušač" i "nealkoholičar" koje koristimo za one koji su prestali da puše i piju su samo stvar lingvistike, ali ne i struke.

 

Alkoholičara (u ovom slučaju) ne čini količina, nebitno je dali pijete jednu dnevno, ili litar za pre podne.

 

čini mi se da je nekorektno i nipodaštavajuće na taj način karakterisati ljude koji su uspeli da se izbore sa porokom. isto važi i za izlečene narkomane. šta su oni? apstinenti do kraja života? pa po toj logici i oni koji nisu bili zavisnici mogu da se nazovu apstinentima, bez obzira koja zavisnost je u pitanju.

 

edit: par reči, da bude jasnije.

Teško da sam nekorektan i nipodaštavajući prema samom sebi, obzirom da sam "uspeo da se izborim" sa porokom o kome je reč, tačnije, lečeni sam alkoholičar, apstinent već 10 godina.  Da, i bivši narkomani su apstinenti do kraja života.

 

Možete i one koji nikada nisu pušili nazvati apstinentima, kao što sam rekao to je stvar lingvistike, ali to nije odgovarajući naziv. ONI su nepušači. Oni koji su pušili, pa iz bilo kog razloga prestali su pušači koji više ne puše (apstiniraju)

[ravnicar]

Ne, ja pravim razliku izmedju jedne case, povremeno i velike kolicine, kada se osoba opije. Tu se mi ne slazemo.

Cinjenica je da i oni koji su davno prestali da piju, onog momenta kada ponovo krenu, nastavljaju, kao da nikada nisu pauzirali. 

 

 

Opet siroko. Nekima su i tri casice jaceg pica dovoljne da budu pijani taman toliko da im malo "odrvene" noge i refleksi otupe (sto za bezbednu voznju nije). A sta bi to drugo bilo nego, kako ti kazes, opijenost. To se najcesce desava ljudima koji jako retko konzumiraju alkohol, siguran sam da takve poznajes. Vidis, moze i bez velikih kolicina.  

 

Posto po tebi granicu cini i jedno pijanstvo ispada da je i ovo primer alkoholizma. Ili se kod tebe pika samo kada se pada direktno na nos.

[Vesna]

3. - Ukoliko ste vi i vaš prijatelj pobedili zavisnost od duvana i alkohola, zašto ste im ste vratili ako niste zavisnici? Verujem da znate da su to veoma nezdravi poroci? I ipak ste im se vratili? Dozvolite,ali tako se ponašaju zavisnici.

 

vraćanje alkoholu je nekoliko čaša godišnje? i to je zavisnost?

 

šta nije? potpuna apstinencija?

izvini ali po meni, to je čista glupost. ne može biti zavisnik neko kozapali cigaretu samo kad dodje u domaju ili popije čašu ili dve vina tri puta godišnje.

preterujete, ljudi.

 

za (1.)  tj sebe u odnosu na duvan nisam rekla da nisam zavisnik.

zato sam tu kategoriju (uslovno rečeno) i nazvala "ljudima koji prave pauzu".