Preskupe staze na egzotičnim destinacijama tokom ovog vikenda nalaze se u senci Monte Karla. Staza koja simbolizuje raskoš, bogatstvo i prestiž je ironično jedna sasvim jeftina investicija, koja se tokom više od 80 godina postojanja nije puno promenila. Tradicija i apsolutni prkos modernim pravilnicima bezbednosti su jedinstven spoj koji ovu trku izdižu, ako ne iznad, odna barem u rangu sa samim šampionatom formule 1.
Circuit de Monaco
Ukupno krugova: 78
Dužina kruga: 3340m
Najbrži krug: 1’14.439 M. Schumacher – Ferrari – 2004
Prošlogodišnji podijum: 1.Webber 2. Rosberg 3. Alonso
Razne trke su se održavale u Monaku počevši od 1897, a pored f1 najznačajniji je Reli Monte Karlo, koji je počeo da se vozi 1911. Alexandre Noghes, njegov sin Anthony Noghes i Louis Chiron su najzaslužniji za razvoj auto-moto sporta u kneževini. Pod pokriviteljstvom Grimaldijevih 1929. održana je prva trka formule 1 u Monaku. Pobednik trke je osvojio 100 000 franaka, drugoplasirani 30 000, trećeplasirani 20 000, još su bili nagrađeni četvrti i peti, a novac se osvajao i za odvožene krugove i za najbrži krug. Anthony Noghes je inače čovek koji je uveo u upotrebu kariranu zastavu. Poslednja krivina na stazi u Monte Karlu nosi njegovo ime. William Grover Williams* je u Bugattiju odneo pobedu, a pol poziciju je žrebom dobio Philippe Etancelin. Jedina pobeda domaćeg vozača je zabeležena 1931. kada je perfektni Lois Chiron* završio trku sa 4min i 55s prednosti ispred Fagiole*. Nakon 4. godine staza je počela da se boduje za šampionat vozača, uz Francusku, Belgiju, Italiju i Španiju. 1933. su prvi put vožene kvalifikacije za startni poredak u Monaku. Od 1938. do 1947. se trka nije održavala, razlog opšte poznat (hint: viša rasa i sl). Nino Farina je na prvoj posleratnoj trci 1948. odneo pobedu.
Staza je našla svoje mesto i u inaugaracionoj sezoni moderne formule 1 i nakon 1955. se ustalila u kalendaru, a te godine je Ascari obezbedio sebi kupanje u luci, što je prošlo bezazleno. To mu je ipak bila poslednja trka, poginuo je četiri dana kasnije u sportskom automobilu. Paul Hawkins se kupao 1965. Maurice Trintignant je prvi uspeo da zabeleži dvostruku pobedu (1955,1958), ubrzo je Stirling Moss to nadmašio (1956,1960,1961), a onda je na scenu stupio mr Monako, Graham Hill, koji je imao posebnu hemiju sa ovom stazom i skupio je 5 pobeda (1963,1964,1965,1968,1969). Dennis Hulme je pobedio 1967, a Lorenzo Bandini* je poginuo u stravičnom udesu.
Početkom sedamdestih više se pažnje posvećuje bezbednosti, montiraju se Armco ograde, pomeraju se garaže... S obzirom na skučenost staze i veliki broj zainteresovanih za Monako su se uvek vozile pretkvalifikacije, a 1970. je odlučeno da u trci učestvuje svega 16 bolida. Te godine je Graham Hill osvojio pol poziciju, ali glavnu borbu su vodili Rindt i Brabham. Australijanac je prokockao vodstvo jer je na samom kraju trke imao kontakt sa improvizovanom ogradom od slame (tek 1972. je cela staza bila ograđena pravim ogradama).
Jean-Pierre Beltoise je u kišnoj trci 1972. zabeležio svoju jedinu pobedu u BRMu, kome je to bila poslednja pobeda, a 1975 se na ovoj stazi Graham Hill oprostio od formule (nije se ni kvalifikovao). 1982 su mnogi pretendenti na pobedu odustali, a oni koji nisu su potrošili previše goriva. Na kraju je Patrese, uprkos izletanju jedini prošao kroz cilj. Kišna trka je 1984. prekinuta, pobedu je zabeležio Prost, a dodeljena je samo polovina bodova. S obzirom na to da je Prost titulu te sezone izgubio za samo pola boda ostala je večita dilema da li je pobeda u Monaku bila Pirova pobeda. Do 1994. na pobedničkom postolju su se smenjivali Senna i Prost, s tim da je Senna oborio Hillov rekord. Mansell je 1992. došao u Monako sa pet pobeda u dominantnom Williamsu, zabeležio je pol poziciju, ali je trku ipak izgubio od Senne sa zaostatkom od samo 0.215s.
Coulthard je 2000. pobedio u jednoj od zanimljivijih trka. Start je nakon otkazivanja motora Wurzu ponovljen, ali je tokom tog drugog starta došlo do sudara između Buttona i de la Rose te je start opet ponovljen. Treći start je uspeo, sa pol pozicije je startovao Schumacher. McLarenovi vozači nisu mogli da stignu nemačkog vozača jer su ih usporavali vozači Jordana. Sredinom trke R. Schumacher precenjuje svoje mogućnosti i zabija se u ogradu. Posle obavljenog pit-stopa M. Schumacher je zadržao vodeću poziciju, ali je nakon određenog vremena bio prinuđen da odustane zbog kvara na šasiji. Obzirom da je pre tog odustao i Trulli, Coulthardu nije bilo teško da zabeleži pobedu. Montoya je 2004. uspeo da prekine niz Schumacherovih pobeda tako što se tokom safety car perioda zakucao u njega, pobedu je odneo Trulli. Dve godine nakon tog Alonso je zamrzeo Schumachera, koji se tokom njegovog brzog kruga parkirao u krivini Raskas, ali je kasnije pomeren na poslednje mesto. Pre pet godina ljudi iz Force Indie su jako mrzeli Raikkonena, koji je malo izgurao Sutila iz trke.
Satnica VN Monaka:
Četvrtak, 23.05.13.
-Trening 1 – 10:00
-Trening 2 – 14:00
Subota, 25.05.13.
-Trening 3 – 11:00
-Kvalifikacije - 14:00
Nedelja, 26.05.13.
-Trka – 14:00
Prosečna brzina trke je pre 80 godina bila oko 80km/h, iako je duplo povećana i dalje je najsporija, a samim tim i veoma zahtevna za pneumatike koji i u uslovima smanjenog downforca moraju da obezbede dobro prijanjanje, ali ih ipak ne troši previše. Pirelli će dopremiti super meke i meke gume, a neki timovi će verovatno ponovo imati zamerke na kvalitet, dok će drugi mudro ćutati. Italijanski proizvođač predviđa dva odlaska u boks, za razliku od onog što su napravili na prethodnoj trci. Naravno epilog svega je da će se od VN Kanade voziti na kud i kamo kvalitetnijim smesama, ali zahvaljujući tome što su tihi progovorili promene će biti zaista minimalne. Postoji jedna DRS zona i to je startno-ciljni pravac.
Najviše pobeda: Senna (6), McLaren (15)
Najviše pol pozicija: Senna, Schumacher (5), McLaren (11)
Najvipše najbržih krugova: Schumacher (5), Ferrari (16)
Dodatne informacije
William Grover Williams* - Skoro da spada u ljude koji su umrli u trenutku potpisivanja mira. Ubijen je 31. marta 1945 u nacistickom koncentracionom logoru. Zlobnici bi rekli da je to osveta što je pobedio Caracciolu i Mercedes u Monaku. Kad je rat počeo pridružio se engleskoj vojsci, a kao pripadnik specijalnih operacija je pomago francuski pokret otpora, uhapšen je 1943. Postoje sumnje da je možda i preživeo rat i dočekao starost pod nekim drugim imenom.
Louis Alexandre Chiron* - Rođen u Monaku 03.08.1899. pobedio je na 14 velikih nagrada (prvi put 1928, a poslednji put 1949). Početkom novog doba formule 1 počeo je i novi deo Chironove karijere. Učestvovao je na prvoj trci moderne formule 1, ali je bio prinuđen da odustane, već na sledećoj trci u Monaku osvaja treće mesto i to mu je ujedno najveći uspeh u novoj eri f1. Sa skoro 56 godina (55g 9m 19d) Chiron je najstariji starter, ali ne samo što je bio starter na VN Monaka 1955. već je na trci bio na šestom mestu. Pokušao je ponovo da se kvalifikuje za VN Monaka 1958. u svojoj 59. godini. Slavni francuski vozač poznat kao perfekcionista umro je u svojoj 80. godini u Monaku. U čast ovog uspešnog vozača podignut je spomenik u njegovom gradu.
Luigi Fagioli* - Italijanski vozač, rođen je 09.06.1898, a pobedu u formuli 1 je zabeležio 01.07.1951, pobedu na VN Francuske je ostvario u svojoj 53. godini (53g 0m 22d). Zvuči neverovatno, ali uz napomenu da su tada mnogi vozači bili stariji nego što su sadašnji (uglavnom su na početku vozili predratni vozači) i da je pobedu podelio sa Fangiom, kome je pozajmio bolid, stvar postaje jasnija. Pored činjenice da je najstariji pobednik trke, još jedan podatak govori o talentu ovog vozača, od 7 trka na kojima je učestvovao 6 puta je bio na podijumu,6 puta je pobedio na predratnim trkama f1. Duga karijera ovog Italijana prekinuta je udesom na trci sportskih automobila u Monaku 1952, posle kog je preminuo.
Lorenzo Bandini* - je bio jedan od najboljih italijanskih vozača, u svet formule 1 je ušao 1961. sa ekipom Centro Sud, već sledeće godine na poziv Enza Ferrarija postaje povremeni vozač slavne italijanske ekipe i odmah na prvoj trci osvaja treće mesto u Monaku. Najbolju poziciju u generalnom plasmanu (četvrti) i jedinu pobedu (VN Austrije) beleži 1964, tokom te godine odlično je čuvao leđa timskom kolegi i šampionu Surteesu. Italijan je pored dobrih rezultata u formuli 1, zabeležio i pobedu na 24 sata Le Mans i više pobeda na Targa Floriou, 1000 km Monza, 24 sata Dayton. Ohrabren drugom startnom pozicijom i činjenicom da mu staza «leži» Bandini se nadao pobedi na VN Monaka 1967. Na samom startu Italijan je preuzeo vodeću poziciju, no kasnije se okrenuo na stazi, pošto je naleteo na ulje. Bandini nije odustajao od pobede, forsirao je još više, krajem trke branio je drugu poziciju pred naletima bivšeg kolege Surteesa, a vodeći Hulme nije bio daleko. U 82. krugu sve se promenilo, zadnjim desnim točkom Lorenzo je dotakao ogradu pri izlasku iz tunela, bolid je završio okrenut u balama slame, a zatim se zapalio. Puno vremena je bilo potrebno neopremljenim redarima da izvuku Bandinija iz automobila i da ga prebace u bolnicu. Nakon dva dana Italijan je preminuo od posledica udisanja isparenja i opekotina.
Spisak pobednika:
2012 - Mark Webber - Red Bul -Renault
2011 - Sebastian Vettel - Red Bull-Renault
2010 - Mark Webber - Red Bull-Renault
2009 - Jenson Button - Brawn-Mercedes
2008 - Lewis Hamilton - McLaren-Mercedes
2007 - Fernando Alonso - McLaren-Mercedes
2006 - Fernando Alonso - Renault
2005 - Kimi Räikkönen - McLaren-Mercedes
2004 - Jarno Trulli - Renault
2003 - Juan Pablo Montoya - Williams-BMW
2002 - David Coulthard - McLaren-Mercedes
2001 - Michael Schumacher - Ferrari
2000 - David Coulthard - McLaren-Mercedes
1999 - Michael Schumacher - Ferrari
1998 - Mika Häkkinen - McLaren-Mercedes
1997 - Michael Schumacher - Ferrari
1996 - Olivier Panis - Ligier - Mugen-Honda
1995 - Michael Schumacher - Benetton-Renault
1994 - Michael Schumacher - Benetton-Ford
1993 - Ayrton Senna - McLaren-Ford
1992 - Ayrton Senna - McLaren-Honda
1991 - Ayrton Senna - McLaren-Honda
1990 - Ayrton Senna - McLaren-Honda
1989 - Ayrton Senna - McLaren-Honda
1988 - Alain Prost - McLaren-Honda
1987 - Ayrton Senna - Lotus-Honda
1986 - Alain Prost - McLaren-TAG
1985 - Alain Prost - McLaren-TAG
1984 - Alain Prost - McLaren-TAG
1983 - Keke Rosberg - Williams-Ford
1982 - Riccardo Patrese - Brabham-Ford
1981 - Gilles Villeneuve - Ferrari
1980 - Carlos Reutemann - Williams-Ford
1979 - Jody Scheckter - Ferrari
1978 - Patrick Depailler - Tyrrell-Ford
1977 - Jody Scheckter - Wolf-Ford
1976 - Niki Lauda - Ferrari
1975 - Niki Lauda - Ferrari
1974 - Ronnie Peterson - Lotus-Ford
1973 - Jackie Stewart - Tyrrell-Ford
1972 - Jean - Pierre Beltoise-BRM
1971 - Jackie Stewart - Tyrrell-Ford
1970 - Jochen Rindt - Lotus-Ford
1969 - Graham Hill - Lotus-Ford
1968 - Graham Hill - Lotus-Ford
1967 - Denny Hulme - Brabham-Repco
1966 - Jackie Stewart - BRM
1965 - Graham Hill - BRM
1964 - Graham Hill - BRM
1963 - Graham Hill - BRM
1962 - Bruce McLaren - Cooper-Climax
1961 - Stirling Moss - Lotus-Climax
1960 - Stirling Moss - Lotus-Climax
1959 - Jack Brabham - Cooper-Climax
1958 - Maurice Trintignant - Cooper-Climax
1957 - Juan Manuel Fangio - Maserati
1956 - Stirling Moss - Maserati
1955 - Maurice Trintignant - Ferrari
1952 - Vittorio Marzotto - Ferrari - Nezvanicna
1950 - Juan Manuel Fangio - Alfa Romeo
1948 - Giuseppe Farina - Maserati
1937 - Manfred von Brauchitsch - Mercedes-Benz
1936 - Rudolf Caracciola - Mercedec-Benz
1935 - Luigi Fagioli - Mercedes-Benz
1934 - Guy Moll - Alfa Romeo
1933 - Achille Varzi - Bugatti
1932 - Tazio Nuvolari - Alfa Romeo
1931 - Louis Chiron - Bugatti
1930 - René Dreyfus - Bugatti
1929 - William Grover - Williams-Bugatti
Još jedan osvrt na istoriju staze možete pročitati ovde
Momčić i curica
Blenem u monitor bukvalno četiri hebena sata, onda možete za zamislite koliko toga imam i kakav je to posao. Monako su mi folderi sa najviše fotki.
