17 replies to this topic

[dobar_znak]

Deset godina očekivana vest, mnogi su već mislili da od toga neće biti ništa. Bouvi na svoj 66. rođendan objavljuje novu pesmu i najavljuje izdavanje (već snimljenog) albuma. Producent - Toni Viskonti.

Mislim da od 2004. nije prošlo sedam dana a da nisam za svaki slučaj proveravao na internetu ima li kakvih vesti od Bouvija. I evo, konačno je taj dan došao.

 

http://www.davidbowi...eopremiere=true

[ObiW]

Deset godina očekivana vest, mnogi su već mislili da od toga neće biti ništa. Bouvi na svoj 66. rođendan objavljuje novu pesmu i najavljuje izdavanje (već snimljenog) albuma. Producent - Toni Viskonti.

Mislim da od 2004. nije prošlo sedam dana a da nisam za svaki slučaj proveravao na internetu ima li kakvih vesti od Bouvija. I evo, konačno je taj dan došao.

 

http://www.davidbowi...eopremiere=true

 

Ja sam mislio da je taj čovek umro. Sad vidim da nije, samo mu je karijera davno umrla. 

[Schrodinger]

Ja sam mislio da je taj čovek umro. Sad vidim da nije, samo mu je karijera davno umrla. 

Prvo, covek ima ozbiljnih zdravstvenih problema. Nije umro, ali nije bilo ni daleko.

 

Drugo, njegova karijera je mozda umrla (sad vidimo i da nije), ali njegovo DELO je zivo i zivece, kao i svih drugih velikih stvaralaca u istoriji, dok je ljudske civilizacije i pamcenja. Bowie je jedan od retkih ljudi20. veka koga bih bez mnogo dvoumljenja svrstao u ligu sa Eshilom, Danteom, Leonardom ili Mocartom, medju velikim stvaraocima covecanstva... A to je ono sto se zaista gleda, a ne da li se neko pojavljuje na koncertima ili nekim drugim javnim skupovima i prilikama.

 

Ima jedna sjajna anegdota o Dzoniju Stulicu, bas na tu temu. Dzoni nikad nije voleo nesto nocu da izlazi po klubovima i u doba kad je bio muzicki i pesnicki najproduktivniji sa Azrom, obicno je sedeo kod kuce i cele noci pisao pesme. Jednom ga neki drugari uspeli da izvedu "u zivot" i tamo negde u nekom zagrebackom klubu sretnu nekog Dzonijevog skolskog druga koji se sav obraduje i kaze mu nesto a la pa gde si Dzoni, nigde te nema, ne moze te se videti. A Dzoni 'ladno uzvrati pitanjem: "Jesi li ti citao Dostojevskog?" Ovaj tip kaze: "Pa jesam, sto?" Dzoni: "A jesi li ga nekad video?"

Edited by Schrodinger, 08 January 2013 - 17:06.

[dobar_znak]

Prvo, covek ima ozbiljnih zdravstvenih problema. Nije umro, ali nije bilo ni daleko.

 

Drugo, njegova karijera je mozda umrla (sad vidimo i da nije), ali njegovo DELO je zivo i zivece, kao i svih drugih velikih stvaralaca u istoriji, dok je ljudske civilizacije i pamcenja. Bowie je jedan od retkih ljudi20. veka koga bih bez mnogo dvoumljenja svrstao u ligu sa Eshilom, Danteom, Leonardom ili Mocartom, medju velikim stvaraocima covecanstva... A to je ono sto se zaista gleda, a ne da li se neko pojavljuje na koncertima ili nekim drugim javnim skupovima i prilikama.

 

Ima jedna sjajna anegdota o Dzoniju Stulicu, bas na tu temu. Dzoni nikad nije voleo nesto nocu da izlazi po klubovima i u doba kad je bio muzicki i pesnicki najproduktivniji sa Azrom, obicno je sedeo kod kuce i cele noci pisao pesme. Jednom ga neki drugari uspeli da izvedu "u zivot" i tamo negde u nekom zagrebackom klubu sretnu nekog Dzonijevog skolskog druga koji se sav obraduje i kaze mu nesto a la pa gde si Dzoni, nigde te nema, ne moze te se videti. A Dzoni 'ladno uzvrati pitanjem: "Jesi li ti citao Dostojevskog?" Ovaj tip kaze: "Pa jesam, sto?" Dzoni: "A jesi li ga nekad video?"

 

Da, Džoni... Kao i Bouvi, uradio je već toliko da od njega nema smisla ništa novo tražiti, ali isto tako nema smisla tražiti od nas da se ne nadamo nečemu novom od njega.

Edited by dobar_znak, 08 January 2013 - 18:15.

[DonJuan]

Prvo, covek ima ozbiljnih zdravstvenih problema. Nije umro, ali nije bilo ni daleko.

 

Jeste bilo čupavo, ali sada je sve ok. Imao je čini mi se problema sa srcem....

 

Posle toga se povukao, verujem da je jedan od razloga i činjenica da ima malu ćerkicu i da verovatno želi da više vremena provodi sa njom....

 

Bouvia mogu da vole ili mrze, sve jedno. Jedno je sigurno, malo je onih koji su ostavili toliki trag na muzičkoj sceni, i koji je toliko uticao na muzičare koji su došli posle njega. Jeste malo lutao osamdesetih, ali svi su malo lutali osamdesetih, pa i nije neki greh.

[melankolic]

Kakav greh? Izvukao Iggy Popa sa dna.

Edited by melankolic, 08 January 2013 - 18:32.

[ObiW]

Bouvia mogu da vole ili mrze, sve jedno. Jedno je sigurno, malo je onih koji su ostavili toliki trag na muzičkoj sceni, i koji je toliko uticao na muzičare koji su došli posle njega. Jeste malo lutao osamdesetih, ali svi su malo lutali osamdesetih, pa i nije neki greh.

 

Osamdesetih? Tada je još i valjao. Sećam se da sam ga negde valjda '94 video kako svira kod Lettermana i na neviđeno kupio njegov najnoviji CD. Veoma brzo sam ga odneo nazad u prodavnicu da ga otkupe za par dolara. Nedeljama posle toga sam razmišljao kako je čovek koji je izdao Space Oddity, Station to Station & Heroes mogao da spadne na onako niske grane. 

[dobar_znak]

Osamdesetih? Tada je još i valjao. Sećam se da sam ga negde valjda '94 video kako svira kod Lettermana i na neviđeno kupio njegov najnoviji CD. Veoma brzo sam ga odneo nazad u prodavnicu da ga otkupe za par dolara. Nedeljama posle toga sam razmišljao kako je čovek koji je izdao Space Oddity, Station to Station & Heroes mogao da spadne na onako niske grane. 

Štos je u tome da su i Space Oddity i Station to Station i Heroes upravo rezultat njegove hrabrosti da napusti sigurnost grane na kojoj sedi, pa makar, kao Kit Ričards sa one palme, aterirao na glavu. Na kojim granama je bio Bouvi kada je snimio prvi album, akustični vodvilj-folk? I posle toga dolazi Space Oddity. 

Kako god, nadam se da si korisno utrošio tih par dolara.

Edited by dobar_znak, 09 January 2013 - 16:24.

[ObiW]

Štos je u tome da su i Space Oddity i Station to Station i Heroes upravo rezultat njegove hrabrosti da napusti sigurnost grane na kojoj sedi, pa makar, kao Kit Ričards sa one palme, aterirao na glavu. Na kojim granama je bio Bouvi kada je snimio prvi album, akustični vodvilj-folk? 

 

Podseti me, koji su bitni bendovi 70tih ili 80tih navodili Bouvija kao uzor?

 

Zašto je to bitno? Zato što svedoči o tome koliko je neki muzičar bio uticajan u vremenu kada je bio na vrhuncu stvaralačkog umeća. To je mnogo teže izmeriti nego popularnost. Recimo Husker Du nisu bili nikad mnogo popularni, ali su bili izuzetno uticajni: Dinosaur Jr, Pixies & Sonic Youth su ih navodili kao uzore. Imaš i obrnuti primer: Smashing Pumpins su bili vrlo popularni, a ko ih je ikada naveo kao muzički uzor? Silversun Pickups, potpuno nebitni bend.

 

Bouvi je snimio nekoliko dobrih ploča u periodu od nekih petneastak godina, kada je i bio prilično popularan. I to je sve. 

Edited by ObiW, 09 January 2013 - 20:07.

[dobar_znak]

Podseti me, koji su bitni bendovi 70tih ili 80tih navodili Bouvija kao uzor?

 

 

Obično više slušam šta sviraju, a manje šta navode. Ali eto, u retkim i izuzetnim prilikama to "navođenje" je važnije i od sviranja. Recimo, najveći uspeh u karijerama Pixies i Sonic Youth je to što ih je Bouvi vazda hvalio, pa čak i obradio jednu pesmu od Pixies. Mislim da je već to dovoljno da s punim pravom budu primljeni u Rock and Roll Hall of Fame.

[Battle Born]

Ortak mi je poklonio  za rodjendan knjigu "David Bowie (stories behind the songs)" i neke od tih prica su mi cak draze nego same pesme. Npr za pesmu "Drive in Saturday" i za "Heroes".

Bowie je institucija, i moze biti nekom iritantan (i ja imam period kad mi dodje da ga izbrisem sa harda) ali mora se postovati, jer je pre svega veoma uticajan stvaralac. Lutao je od zanra do zanra, ja to jako cenim, gnusno su mi bendovi/izvodjaci koji celu karijeru prodaju isti recept prodavajuci pricu "nikad se nismo prodali, ostali smo isti" a zapravo im je ta prica opravdanje za nedostatak hrabrosti.

[ObiW]

Obično više slušam šta sviraju, a manje šta navode. Ali eto, u retkim i izuzetnim prilikama to "navođenje" je važnije i od sviranja. Recimo, najveći uspeh u karijerama Pixies i Sonic Youth je to što ih je Bouvi vazda hvalio, pa čak i obradio jednu pesmu od Pixies. 

 

Haha, slatko si me nasmejao. Pixies, dok su snimali albume osamdesetih, nikada nisu bili popularni u Americi kao što bili popularni u Evropi. Frank Black je stalno u to vreme ponavljao u intervjuima da je uspeh u Evropi samo jedan dobar početak koji treba da se nastavi u Americi. To se tada nije dogodilo, i to je bio jedan od razloga zašto su se raspali 1993. Kada su se Pixies ponovo skupili 2004, američku turneju koja je u početku trebala da ima desetak koncerata u mesec dana, su proširili na oko 70 koncerata u pet meseci. Svih 70 koncerata su se rasprodali - pri čemu karte uopšte nisu bile jeftine, a svirali su u dvoranama od 4-5 hiljada ljudi. I ti tvrdiš da za taj nagli preokret imaju da zahvale čoveku koji ih je jednom pohvalio  negde otprilike 1991 ("keep digging for that fire") i koji je 1997 pozvao Frank Blacka da mu svira na pedestom rođendanu?   

 

Prosečnom dvadeset petogodišnjaku koji je 2004 kupio kartu za koncert Pixiesa Bowie nije značio ama baš ništa (jer je poslednju dobru ploču Bowie objavio kada je taj dvadeset petogodišnjak bio u pelenama), ali Kurt Cobain jeste. A Kurt Cobain je javno rekao ono što je svakom muzičaru bilo jasno: da je svoje najbolje pesme napisao kopirajući Quiet/LOUD/Quiet strukturu pesme koju su prvi lansirali baš Pixies. I Nirvana nije bila jedini uticajni bend devedestih koji je kopirao Pixes - to su radili i drugi (pre svega Smashing Pumpkins) a Thom York je jednom prilikom izjavio da je sa drugarima osnovao Radiohead inspirisan koncertom Pixiesa na koji je otišao krajem osamdesetih. I upravo zato su Pixies doživeli vrhunac karijere punih 13 godina pošto su objavili poslednju ploču: za vreme pauze u radu, dobili su mitske razmere baš zbog očiglednoh uticaja na jako popularne bendove devedesetih  koji su došli posle njih. 

Edited by ObiW, 11 January 2013 - 06:37.

[ObiW]

 Lutao je od zanra do zanra, ja to jako cenim, gnusno su mi bendovi/izvodjaci koji celu karijeru prodaju isti recept prodavajuci pricu "nikad se nismo prodali, ostali smo isti" a zapravo im je ta prica opravdanje za nedostatak hrabrosti.

 

To lutanje od žanra do žanra je verovatno i razlog zašto je manje uticajan nego što bi se očekivalo od osobe koja je bila onoliko popularna svojevremeno. Uzmi recimo period glam rocka, Marc Bolan i David Bowie su tada bili skoro podjednako popularni. Ja sam stekao utisak da se Bolanove pesme češće obrađuju nego Bouvijeve pesme iz tog perioda. Možda je to zato što je Bolan mlad poginuo? 

[barracuda]

slušam ja lepo Bowiea, ređaju se stvari na playlisti; te ovo sa Low, te ono sa Hunky Dory, te nešto sa Heroes, pa antologijska sa Space Oddity i tako nekako sve u krug...., a onda uleće Scary Monsters.  

[dobar_znak]

Frank Black .... Kurt Cobain....Thom York 

 

Degutantno je pominjati ta imena u smislu poređenja sa Bouvijem. Njegova kategorija su Džon Lenon, Pol Makartni, Elvis, Bob Dilan, Nil Jang, Čak Beri, Pol Sajmon, Džim Morison, Džimi Hendriks, Džon Fogerti...