Hocu, pogledacu svakako. Ali ako su to isti argumenti kojih ima u doticnoj knjizi, takodje se ne slazem. Prvo, on U STARTU polazi od prevazidjenog koncepta da ce nacionalna drzava (ma kako demokratska, blabla, bila) opstati u periodu ozbiljnijeg naseljavanja svemira i koriscenja svemirskih resursa. To vec u startu znaci da smo propali - jer da bismo se izborili sa rizicima koji ce tome prethoditi (na skali od narednih pola veka do vek), mi cemo morati da ukinemo dobar deo nadleznosti nacionalne drzave i prebacimo na razna globalna tela. Inace smo propali znatno pre nego sto ozbiljnije kolonizacije svemira bude moglo da bude, cak i sa najvecim optimizmom. Zatim, sta tacno znaci "veliki" projekti? Pa doskoro cak ni najliberalniji ekonomisti nisu NI SANJALI - pazi kad je to kod nas rekao recimo Prokopijevic - da ce ikada, a kamoli za njihovog zivota, biti korporacija i banaka uporedivih (po kapitalizaciji i ukupnim assets) sa GDP-om malih, srednjih, pa i nekih od velikih drzava. Dakle, "too big to fail", kako god to shvatio, nastavlja da raste i kad ni kriza iz 2008. nije tu nista promenila, ne vidim sto bi se menjalo ubuduce. A to znaci vrlo jednostavnu stvar: privatni konzorcijumi ce vrlo brzo probiti tu granicu od 100 milijardi, kao sto je recimo Sony svojevremeno jos pre koju deceniju prvi probio psiholosku granicu od 1 milijarde u konkretnoj investiciji u R&D.
A na drugoj strani imamo vlade koje SVAKI DAN pokazuju u kojoj meri je njihov monopol sile i ostali monopoli zapravo zlo, mozda nuzno zlo, ali svejedno zlo. Pa oni su upropastili skoro sve dobre ideje u svemirskom programu, a space shuttle je krunski dokaz u tom smislu. Samo drzava moze da uradi tako monstruoznu glupost da toboze precizno projektuje cenu pojedinacnog leta, a da se posle, kad se zaracuna i inflacija i sve ostalo, realnost probije tu cenu PEDESET (50!) PUTA, kao sto je bio slucaj sa space shuttle-om. Da o nebezbednosti ne pricamo. Ono sto je Feynman napisao u svom "Izdvojenom misljenju" u izvestaju Rodzersove komisije se nakon njegove smrti samo potvrdjuje iz dana u dan: drzavne institucije misle na sve drugo, na marketing, ideologiju, zaposljavanje, imidz, regionalne i strukturne interese, itd. isl. dakle na sve drugo sem da tehnologija bude efikasna. U Nasi se vise ljudi bavi propagandom i ispiranjem mozga konzumenata televizije (imam kolege i prijatelje tamo, nazalost) nego razvitkom istinski novih ideja, kao sto su scram-ovi, nuklearna propulzija, jonski motori i slicno. Kako da ljudima kojima, da moze da bira, racionalan covek ne bi ostavio papirnu ovcu na cuvanje (drzavnim birokratama, sasvim nezavisno od sistema i ideologije), poveriti najvazniji zadatak u istoriji covecanstva, verovatno od izgradnje prvih kanala za navodnjavanje pre desetak hiljada godina?
Edit: a ima i gore. Za razliku od privatnog sektora, ima u drzavnom jos jedna ekipa koja je, mada a priori malo verovatno, odvratnija cak i od drzavnih birokrata, a to su generali i vojni birokrati. Koji i jesu indirektno glavni razlog zbog cega nismo daleko vise napredovali u ovom pitanju. Nazalost, tu su se vremena promenila bitno na GORE od Kolumba i Magelana. Bas me zanima sta bi bilo sa Magelanom (posebno ako je doista bio takav kakvom ga predstavlja biografija Stefana Cvajga) da su mu rekli: moze, ali tri od pet tvojih brodova da budu vojno vlasnistvo, da njima upravljaju oficiri sa tajnim naredjenjima sa nezavisnim lancem komandovanja, da nema da im postavljas suvisna pitanja, niti oni moraju tebe da slusaju, ali ti moras njih. I kad se deli blago, oni imaju prednost nad svim drugim. Cisto nesto sumnjam da bi Fernando bother at all...
Prvo, želeo bih da izbegnem, ako je ikako moguće, ideološku obojenost ove priče. Mene zaista ne zanima suprotstavljenost nacionalne države i neke buduće Federacije a la Star Trek, niti liberalizam protiv totalitarizma, čak ni državom strogo uređeno tržište nasuprot slobodnom tržištu. Mene zanima rezultat, hoću čoveka na Marsu, kako god, briga me za pozadinu. Birokratija je ogromno zlo, političari su najčešće obične samožive gnjide, (nacionalna) država jeste ofucani relikt prošlosti. Sve to stoji. Druge stvari mene zanimaju. Šta je to pokretalo rigidne državne sisteme tadašnjeg sveta (period Hladnog rata) da čovečanstvo ostvari najveće rezultate na polju osvajanja svemira? Kao i šta bi moglo da to pokreće danas? Jasno je, bio je Hladni rat, the 'I don't wanna die' factor + patkometrija su bili u punoj snazi. Da je taj rat potrajao do danas (na sreću nije), ko zna, možda bi već bili na Marsu. Sigurno bi se veoma ozbiljno pripremali za taj put, ako ništa drugo. Ovde ne bacam pasulj i tek tako se bavim alternativnom istorijom već gledam, da tako kažem, taj vektor uspona svemirskih osvajanja iz druge polovine šezdesetih i prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Danas nema više Hladnog rata. Nema ni ozbiljnog svemirskog osvajanja. Drugi bitan pokretač, the 'I don't wanna die poor' factor izgleda da se ne može primeniti na ovu priču. Ne sumnjam, da se na Marsu provereno nalaze znatne zalihe, na primer, zlata, veliki prebogati ljubitelji nauke i avanturizma bi već našli načina da pošalju svog Kolumba da pobode njihovu zastavu i donese im konkretno opravdanje za ulaganje. Da se razumemo - nemam niti jednu zamerku na takvo razmišljanje: njihove pare, njihovo pravo. I primarni cilj, recimo, ekspedicije kojoj se Darvin priključio nije bila nauka. Međutim, kako to nije u pitanju, načekaćemo se po svoj prilici...
Ako oni ne mogu, može li iko drugi biti motivisan? Neko ko će opuštenije prihvatiti rizike i nepoznanice ogromnog ulaganja, a uspešnost i isplativost moći ležernije da očekuje? Meni samo jedna stvar pada na pamet...
@pixel
ne znam zasto si tako ubedjen da je neophodna podrska drzave za takve poduhvate, Ricard Branson je prosle godine potpisao ugovor sa kompanijom Planetary Resources cija je svrha asteroid mining. Biznismeni, ocigledno, ne cekaju na drzavnu birokratiju da ih podstakne. Neozbiljno je, rekao bih, ocekivati Bransona da se zadovolji svemirskim turistickim letovima.
Asteroid mining, iako i sam veoma skup, je mnogostruko jeftiniji poduhvat, sa boljom kalkulacijom rizika i daleko većom šansom za profit. Mislim da je bar to očigledno. Koji bi bio interes da neko uloži stotine milijardi dolara u misiju sa ljudskom posadom na Mars a da nema značajniji povraćaj? Kratkoročno gledano, ta misija bi bila čist gubitak i to ogroman. Jedno je imati preduzimački i avanturistički duh, sasvim drugo je imati death wish. Privatna inicijativa je isplativa samo ako je, da tako kažem, u/po sebi profitabilna. Javne inicijative, međutim, mogu biti isplative i zbog spoljašnjih efekata koji dolaze kasnije. Tu je bitna razlika i jasno je kojoj bi se grupi naša misija pre privolela.
Izvini, tvoj forumski opus ne poznajem dovoljno dobro (za Schrodingera znam, i znam da zna), nemoj me pogrešno shvatiti, ali... da li uopšte imaš predstavu o pravoj grandioznosti poduhvata slanja ljudske posade na Mars, zivota tamo i povratka? Pa mi tek sada počinjemo stidljivo da saznajemo efekte na psihu ljudi koji će provesti dugo vremena u potpunoj izolaciji. Nemamo još uvek materijale koji će astronaute na tom putovanju uspešno zaštititi od štetnog kosmičkog zračenja i mini-meteora. Nismo ni približno rešili problem veštačke gravitacije tokom putovanja, ne znamo kako će se telo prilagoditi slaboj Marsovoj gravitaciji (1/3 Zemljine). O nošenju sa kvarom sistema ili pogona neću ni da govorim. Problem zaliha i uporedo goriva je izuzetan problem. Saturn V, najveća raketa ikada, relikt "Apolo" programa, je visoka - ako me sećanje ne vara - preko trideset spratova. Od tih trideset i nešto spratova, trideset je samo gorivo da bi svemirski modul odnela na Mesec. Na Mesec, 'ej! Zamisli tek koliko će trebati za Mars koji je 150 puta udaljeniji od Meseca?! I tako dalje... i tome slično...
I onda uleti neki napaljeni budalaš poput Roberta Zubrina i 'ladno izjavi kao bi u privatnoj režiji put na Mars sa ljudskom posadom koštao ne više od $5 milijardi?! I još mu mediji daju prostor za takvo lupetanje. No dobro, oni su mi veliki krivci u ovoj priči, njihovo senzacionalističko trabunjanje da privatnici mogu da smanje troškove za 20x-30x je nešto što vređa inteligenciju i graniči se sa bezobrazlukom. U prevodu: daj da sklepamo nešto jeftino. No dobro, neće rizikovati svoju kožu...
Put na Mars sa ljudskom posadom - ako se ozbiljno shvati - je jednostavno preskup, preambiciozan, sa previše rizika i premalo isplativosti. Takve poduhvate pamti ljudska istorija, od gradnje Velikih piramida u Gizi pre cca 4500 godina do "Apolo" programa koji je zaživeo pre nekih 45 godina. Ništa se nije promenilo suštinski, zna se ko je jedini spreman da u ovakvim slučajevima istinski zagrize...
Edited by pixel, 10 June 2013 - 14:02.
)
