Ne znam koliko je interesantno da otvorimo novu temu o fenomenu koji se sve više širi Evropom, a to je da gomila ljudi putuje i gleda utakmice nižih liga po Estoniji, Bosni, Poljskoj, Engleskoj, Norveškoj, Portugaliji, Rusiji..., prave fotografije i skuplaju ulaznice sa svih mogućih malih utakmica.
Prave se nevidjeno lude pisane i foto reportaže iz Nemačke 6. lige, iz nekog seoceta u Bugarskoj, sa terena bez trave u Španiji ili sa igrališta skroz nagnutog na jednu stranu u Francuskoj, a zna i da se desi izveštaj sa stadiona Grafičara nekog fudbalskog fana iz Velsa.
Naravno, tu i tamo naprave reportažu i o velikim derbijima egzotičnih zemalja kao što je naša.
To je jedna potpuno nova fudbalska subkultura koja je rodjena na post-nacionalizmu na stadionima (nažalost, još nije došlo do nas, Hrvata, Poljaka, Ukrajinaca i još nekih) i ceo pokret karakteriše isključivo ljubav prema fudbalu, bez obzira što za ovo ne postoji karakteristični naziv, naćin ponašanja ili obeležje.
To je postao pokret sa idejom da fudbal, a ne politika, ideologija ili novac, ujedini Evropu.
Vredi li probati?
Vredi...
Ko nije odgledao utakmicu OFK Rogače protiv večitog rivala Stojnika taj ne zna šta je fudbal, onaj pravi, iskonski.
Beše rana jesen, dobro društvo, lepo vreme, pivo, klopa, priroda i fudbal. I pored toga što je bilo 0:0 - sve je bilo idealno. Rogača, ušuškana u podnožju Kosmaja, zaista je zapanjujuće mesto za posetu i uživanje u nedeljno pre podne.
- teren: solidan
- gledalaca: 117
- toalet: šumica
- ulaznica: nema
- rezultat: 0:0, utakmica tvrda, igra solidna, domaćin nadmoćniji...
- putovanje: 10
- gostoljubivost: 10
- hrana i piće: obližnja kafanica 10
- domaći navijači: fer (ako se izuzme pominjanje sudijine familije)
- gostujući navijači: petorica sumnjivih iza gostujuće klupe za rezerve
Postoji dosta blogova gde ljudi razmenjuju utiske sa svih utakmica, ali pre svega "malih" širom Evrope. To je postao pravi sport gde se gledaju različiti timovi u različitim nivoima takmičenja. Lepo je videti strast nepoznatih fudbalera nižih liga, kilometrima daleko od velike scene i upakovanih stadiona. Oni imaju nadu i san, pa kada daju gol ili pobede, raduju se sa imaginarnim navijačima na imaginarnim tribinama, iako je njihova publika često ne više od devetoro ljudi i jednog psa.
Knippla (Sweden)
Cilj ovog pokreta (groundhopping) je pre svega fudbal, putovanje i druženje sa prijateljima u prirodi. Nije potrebno tu mnogo novca - putuje se uglavnom vozom, spava po hostelima u raznim gradovima, upoznaju istomišljenici, pije pivo iz velikih flaša za 1 funtu... Prave se izveštaji o stadionu, klupskim prodavnicama, cenama karata, muzici, navijačima, putovanjima do mesta, ocenjuju se gostoljubivost, hrana i piće, kvalitet terena, toaleti, ambijent, kapacitet, postavljaju slike... i na kraju rezultat i nešto o utakmici.
Salon de Provance (France)
Kod nas prvenstva počinju na jesen, pa ako se do tada ova tema ne zaboravi, lepo bi bilo da ovde počnemo sa slikama i reportažama. Ponese se telefon za slikanje, sedne u kola, bus, voz, bajs i krene nekim putem na neki fudbalski teren, jer svi putevi nekud vode.
Frauenhagen (Germany)
Kasnije nešto o blogovima i još slika...
Edited by bounty hunter, 17 June 2012 - 17:25.
