831 replies to this topic

[Giacomo Casanova]

Sad jos da opalite basket sa  Realnim, i popijete pivo sa Kravicom , i mirni ste u  2017.

[Kosjan Willavić]

Sledece godine bolje biti nece.

 

Vucic Aleksandar ce zaokruziti svoj flagshit projekat Beograda na hlebu i vodi zavrsetkom stanova za novokomponovanu elitu u kulama pametno postavljenim pored mesta na kojem se sva govna iz centra grada ulivaju u Savu, kako bi buduci stanovnici tih kula mogli svakodnevno da uzivaju u drustvu svojih najblizih rodjaka. Vucic Andreju ce neko ponovo ukrasti licnu kartu i otvoriti jos pet fantomskih "drpi i bezi" firmi. Dr Nesha Slina ce da angazuje neki znameniti autoritet, recimo Eticku komisiju SUBNOR-a Mionice, da utvrdi kako njegov doktorat nije plagijat. Vulin Aleksandar ce svecanim useljenjem u svoju novu kucu na Dedinju da zaokruzi stelarni put od revolucionara s masnom kosom do dobitnika tranzicije koji nam je svima pokazao kako se sa par godina politickog mandata u Srbiji mogu zaraditi milioni da bi se kupila jedna takva skromna kucica u cvecu od nekoliko miliona evra. Stranka "Dosta je bilo" ce promeniti ime u "Dosta je bilo njihove kradje, a sad malo mi" u nadi da ce gradjani prepoznati njihov politicki potencijal da budu sledeca perjanica srpskog politickog klozeta na redu da se obogati prodavanjem kozhe s ledja gradjana Srbije. Demokratska stranka ce procvetati na celu s novim i nepotrosenim herojem politicke scene Sutanovac Draganom cija je najvece dostignuce u zivotu to sto je ozenio cerku Slavuja iz Mrcajevaca i stajace cvrsto i uspravno kao plod braka visibabe i zalosne vrbe. Jovanovic Cedomir kognomen Fidelinka i dalje ce nas podsecati da nam nema srece dok ne prodamo par stotina hiljada kila zive vage Srba s Kosova Tacijevoj mesarskoj industriji PIK "Seljim iz telja do telja organ po zelji, sifra povoljno". Vesic Goran i Mali Sinisha ce se ugraditi u jos nekoliko projekata za licno bogacenje pod firmom ulepsavanja Beograda. DSS-u ce neko konacno da dojavi da oni nisu docekali ni proslu 2016. godinu. Seselj dr Vojislav, antibiotik DB-a za siroku upotrebu, i dalje ce zabavljati glupake sistematskim pravljenjem cirkusa od srpske politike, posao sa kojeg ce otici u penziju ako mu priznaju beneficirani radni staz.

 

Sledece godine biti bolje nece.

 

Bicemo jos siromasniji, opljackaniji, jadniji jer ce svi novi tajkuni videti kako su prosli oni stari protiv kojih su obustavljeni sudski procesi zbog nedostatka dokaza, zastarelosti optuzbe, podmazivanja koga treba i drugih slicnih metoda kojima obiluje srpska sudska praksa, pa ce krasti siroke ruke i nemilosrdno. Sada znaju da koliko god da ukrades u Srbiji, koliko god ljudi da ojadis, koliko god da se preko njihovih ledja obogatis, na kraju neces platiti ceh. U Srbiji se svaki, ali ama bas svaki zlocin isplati, u carstvu zlocina car je najveci zlocinac a iza njega ponosno nastupaju sve manji i manji zlocinci kako se spustaju niz hijerarhiju. Posteni, vredni, ispravni, moralni, inteligentni, obrazovani, skolovani, sposobni, profesionalni, solidarni, duhoviti, empaticni, krace receno, divni ljudi ostace kao i svih proteklih godina van sistema jer nas sistem takve ljude ne priznaje, niti priznaje njihovu vrednost. Njihovo nije carstvo zlocinacko u kojem zive i carevi tog carstva ucinice sve sto je u njihovoj moci da takve ljude do kraja uniste, satru, proteraju, potkupe i izbrisu s ogledala iz kojeg svakog jutra izvire da zlocincima zagolicaju ono malo savesti koliko im je jos preostalo. Sto ne mogu da uniste ucinice robljem koje ce na svojim ledjima da izgradi piramide njihovog nitkovluka i od Srbije stvori novu Dolinu Kraljeva, nekoliko spektakularnih grobnica za zasluzne okruzenih pustinjom, peskom i nistavilom.

 

Sledece godine biti bolje nece.

 

Zato cemo sledece godine morati isto sto i svake druge ali mozda malo vise nego obicno. Da volimo svoje bliznje vise nego ikad, da budemo pristojniji i bolji prema drugima vise nego ikad, da radimo na sebi vise nego ikad, da ucimo nove stvari vise nego ikad, da se smejemo i radujemo svakoj pa i najmanjoj sitnici vise nego ikad, da ljubavlju i postovanjem sebe i drugih pokazemo sto je moguce veci prezir i otpor nitkovluku koji nam je nametnut vise nego ikad, da brinemo jedni o drugima vise nego ikad jer niko drugi nece, da budemo ljudi u najlepsem smislu te reci vise nego ikad, da se borimo za svakog coveka vise nego ikad jer osim drugih ljudi mi nikog i nista nemamo i ni na koga i ni na sta drugo se ne mozemo osloniti.

 

Sledece godine biti bolje nece ali koga briga... what we do in life echoes in eternity. Neka vam zato svima nova godina bude pocetak lepe zivotne vecnosti.

[Arsenije Pesic]

Wow.

Stilski, najbolje što sam ikada pročitao na ovom forumu.

[AkoPostaveNekogVisokog]

Bas sam hteo da iskritikujem Abija kako mu je opao kvalitet postova, kad on ovako. Rispek

[bounty hunter]

Kako je kvalitet foruma opao najbolje se vidi po ovoj temi gde se kače svakojake patetične bedastoće pisane s ciljem da zadovolje većinu i da skupe što više plusića. Jbg, izgleda da to nekima mnogo znači. Ali dobro, neka cveta hiljade cvetova.

Zato Referent radi pravu stvar. Hvala za ovakve stvari koje su možda sitnice, ali čine život za trunčicu kvalitetnijim.

 

 

 

 

https://www.mobdro.com/
Aplikacija za telefon, kažu da imaju sve, nisam još skinuo da vidim.

 

[Hamilton]

Sta ima 'sve' na toj app?

[Asterion]

Sta ima 'sve' na toj app?

 

 

Strim španskih, meksičkih, portugalskih i italijanskih serija. Dok ovo pišem...Cooper i Kendrick sređuju još mogučnost gledanja serija iz Turske, Uzbekistana i Indije.

 

Tito če do kraja januara (sad je na odmoru na Brionima), da ubaci još dio svog, pa če se moči gledati i kubanske, severnokorejske i kineske serije. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Edited by Asterion, 05 January 2017 - 18:52.

[Sector]

Ovaj post bi isao na el temu al posto je ona zatvorena napisacu ga ovde posto oni kojima je upucen najvise vremena provode na ovoj temi. Zapravo, u normalnim okolnostima nikad ne bih ni pisao ovakav post, ali danas sam ceo dan nesto posebno nadrkan, a citanje el teme u busu me je ucinilo jos nadrkanijim pa cu prosuti malo zuci ovde nadam se da mi necete previse zameriti.

 

Dakle, pokenjam se u usta svim jadnicima koji umesto da uzivaju u vrhunskom uspehu svog kluba i neverovatnoj igri momaka koji cine trenutno najbolji tim u Evropi predvodjen trenerom koji radi fantastican posao, a u isto vreme je super simpatican (za razliku od onog naseg), jedva cekaju da se uporedjuju sa onim sto je Partizan radio i trude se da na svaki nacin umanje te uspehe 

 

Inace ne citam ovu temu cesto, ali kako je Zvezda pocela da igra odlicno poceo sam vise vremena da provodim ovde i vise puta su me svrbeli prsti da odgovorim na pominjanje Nantera i Budiveljnika posle gotovo svake velike pobede koju je vas tim ostvarivao, ili na coporativno dozivanje Darka svaki cas na el temi, ali sam kulirao jer znam da tim ljudima glavna satisfakcija dolazi od reakcije, a i generalno zato sto nisam zeleo da pravim svinjac od teme ljudima koji zaista uzivaju odlicnoj kosarci.

 

I pre nego sto neko pripise ovaj post tome da sam buthurt grobar reci cu mu da je u pravu. Veoma sam ljubomoran na ono sto Zvezda ove godine radi u el, a jos vise me nervira saznanje da je i Partizan mogao da bude bolji i nadogradi svoj uspeh da su klubom rukovodili ljudi koji nisu imali stav "Partizanu ne treba marketing" i sto je ovo sto Zvezda sad radi na neki nacin rusenje posebnosti koju smo osecali prema Partizanovim uspesima. Ali mozda najvise me nervira to sto sada ne mogu da navijam za tim za koji bi po svim kosarkaskim merilima zdusno navijao. Delom zbog ljubomore i zavisti sa kojima se borim, a drugim delom sto svaki put kad uspem to da prevazidjem naidjem na neki jadan post ovde, ili na post nekog lika koji mi je prijatelj na fb-u koji posle pobede nad PAO pise status kako je Partizan imao dve 2-12 sezone zaredom koji me vrati u "mulj i blato" razmisljanje.

 

Tako da, jebite se jadnici.

 

Ostatku cz ekipe sa ovog foruma kojima je glavni sentiment ljubav prema svom klubu, a ne mrznja prema protivniku se izvinjavam na ovom uzurpiranju teme. Ko je dugo na ovom forumu kao i ja (preko 7 godina) zna u kom sam fazonu, i iako nisam ucesnik forumaskih druzenja stvarno smatram sve ljude sa kojima toliko dugo delim ovaj virtuelni prostor nekom vrstom prijatelja, tako da izvinite i znajte da se ovo ne odnosi na vas.

 

PS. Nisam pijan, samo sam tri piva popio veceras

 

PPS. Molio bih moderaciju da ne brise ovaj post bar do sutra po podne kako bi ga oni kojima zelim da se obratim videli. A svaku eventualnu kaznu za koju smatrate da je adekvatna prihvatam

 

 

 

 

• Brate, kerovi laju - karavani prolaze. U životu treba potpuno ignorisati osobe nedostojne kvalitetne intelektualne interakcije zbog svoje zavidnosti&mržnje a ne upuštati se u rasprave sa njima ili im još gore - pokazivati pravi put. Tako samo šibaš svoju energiju u crnu rupu, a oni postaju zapravo vlasnik tebe čim se spustiš na taj jadnički nivo. Pravo na glupost garantuje Ustav, to ulazi u garancije slobodnog razvoja ličnosti, a glupost je najčudnija od svih bolesti jer oboleli nikada ne pati zbog nje, ali pate drugi. Može i treba svako da piše šta misli po forumu, ali ako se na to nema uticaj ima se uticaj kako na tu akcija reagovati - glupost treba potpuno ignorisati, a ne kritikovati, crtati joj, uplitati se sa njom.
• Tako se i u košarci definiše odnos vrhunski igrač <-> protivnička publika, pogotovo na ovim našim prostorima. Čim vidiš da nekad igraču razularena masa obuzeta besom iz frustracija skandira/viče/gađa taj igrač poseduje tu masu, on im je tata, ona mu je samo his bitch. Ove skorašnja tekma sa Fenerom je donela neka skandiranja Bogdanu, hebeš to posmatrati sa nekog moralnog stanovišta - e pa ne treba, po ovo, pa ono. Naravno da ne treba, meni je tu bilo izuzetno drago kako je srpski reprezentativac reagovao - pogađao je šuteve, bio je nasmejan, jednostavno je jahao te pojedince. Kao što su Sima&Đenka bili gospoda za onu njegovu idiotsku izjavu u KLSu pa su ga na terenu natovarili. E to je prava stvar, budi šmeker, imaj samopouzdanje - najlakše je arlaukati ki majmun i piti bensedine. Tako je onomad i mwill tovario Grobare u PO ABA, ista priča. To ljudi misle, ma to ništa ne utiče - kurac. Ja se bukvalno userem kad krenu da prozivaju nekog vrhunskog asa/čiču i da ga hrane jer znam da on ima samo da apsorbuje tu energiju i da istovari u koš.
• Tako je i Vujošević apsolutno posedovao kkCZ publiku kad je ulazio u Pionir. Da l' neko misli da su njemu smetala ona skandiranja? Čovek je pomalo egomanijak a i radio je ono što treba, uspori korak, ovi još jače, uživao lik, a Zvezda u tom trenutku njenoj publici zadnja rupa na svirali, go kurac situacija. Onda je jednom, hvala Bogu, bio apsolutno iskuliran, pevala se zakletva, odšetao je ko pokislo kuče do klupe kad je video da ne dobija ni gram pažnje. I to je sve sport, apsolutno legitimna stvar je provocirati, dok god to nije seljački eksplicitno, nego šmekerski tovariti.
• Radonjić je primer šmekerčine. Lik je mogao 99 nervnih slomova da dobije zbog načina na koji ga je njegova publika tretirala, mogao je sve u kurac da otera, mogao je milion puta da se vadi na neke izgovore - nikada to nije radio, čestitam protivniku okrećemo se sledećem meču. Uh, koliko sam puta čuo Dok je Radonjič trener mene Pionir neće videti a sad mu kliču. Oprcao ih Dejo ki majmune. Možda se gospodin i ne može opisati. Gospodstvo se dobrim delom i sastoji u nemanju izrazitih osobina. Lakše je biti junak nego džentlmen. Aaaa dža bu, ti ćeš mene, znaš ti ko sam ja?!^TMJunak možeš biti jednom, a džentlmen moraš biti u svakoj prilici, stalno.
• Dok god neki ne nauče da poštuju tuđe, nikada neće moći da cene sebe. Jer ti će da cene sebe do prvog posrnuća, ma koliko minorno bilo, a tad znate ko će biti kriv za isto? Pa drugi, profesor me mrzi sve sam znao^TM, sudije mi ukrale 15 pobeda, ne mogu Džejmsa dovedem, lalala..ofc da on nikada nije kriv, si lud liče. Partizan je imao neke izuzetne EL pobede, a 2010. su napravili fantastičan rezultat timskom košarkom. Ko to ne vidi i vadi neke kaljajuće epitete - taj je idiot. Ko što su idiote ovi što kaljaju sadašnje Zvezdine rezultate - slaba EL, lagane tekme, Vučić platio i tako dalje. To nisu pravi navijači Partizana, to su govna. Arsenije Pešić je pravi Partizanova, Safet, Zoe, ĐoleSrb, Frensis, Beonegro, valjak. Shone, SOFO, ti sa ovim razmišljanjem. Ima ih još tamo, ne provodim puno vremena na forumu, oprostiće mi ako ih preskočim. To je to šmekerstvo - bravo pičke ciganske, stvarno ste dobri, al' oprcaćemo vas u derbiju, ima Vrabac 60ppg da vam tovari. Posle toga svi na vops i razbijemo se ki gospoda, a ne da pičkaramo sa budžetima, Vučićima, Toletima, Tadićima...zajebi. Meni je kkCZ stvarno značajan deo života, kao što verujem da je i vama kkP. Pratio sam je u ABA kad smo bili go kurac, grebali sa dna, slavio pobede ko EL da smo osvojili. Posle igrali EC sa Rakočem, meni to ko NBA bilo, nije mi padalo na pamet da budem u fazonu ova EL go kurac, Partizan tamo sa nekim Nanterima pičke materine. Jock, ja sanjo saćemo mi stignemo grobare pa ćemi mi sa Nanterima. Budale će uvek biti u prvim redovima sa barjacima - ti su najglasniji, ko ih jebe.

 

 

Sve u svemu, bole vas kurac, opijate se a ja rudarim po Smirnov (a nije votka jebemti  )-Kolmogorovom testu za ispit. Tako da pičko grobarska, bani i ti popi jedan somersbi^TM vamo kod nas cigana, će vas ugostimo ko gospoda.

 

 

Pička Ciganska  

 

[Боги]

Proslo je nesto manje od dve godine od kad pisem ovde. Citao sam malo pre nego sto sam se registrovao, narocito oko prelaznog roka. Mislio sam u pocetku da je nemoguce da napisem hiljadu postova i da bas treba da ti bude dosadno da bi cesto pisao bilo sta. Takodje, mislio sam da pisu uglavnom klinci i da je nemoguce da neko normalan ili neko ko jos ima porodicu sedi kod kuce i piskara po netu. Ipak se ispostavilo da piskarate, a dal ste normalni nisam ovlascen da zakljucujem . Bilo je svega i svacega za ove dve godine, odlazaka forumasa, dolazaka novih, ali mislim da sam se pre svega ja navikao na forum i to kako izgleda citate virtuelne likove. Imao sam, imam i dalje doduse taj trip da vezujem ljude za avatare pa mi je tako Tvister idalje onaj cupavi lik, Marvin celavi Macvan, a Kronos neki Klint Istvud koji se klati na tremu s dvocevkom u ruci Osim jedanput kad sam bio bas ispizdeo na teme na forumu nisam zeleo da bataljujem citanje iako je bilo perioda kad nisam pisao. Dugo sam razmisljao o ovom postu, kako, zasto i da li ga uopste izdvajati od ostalih. Ovo je neko neutralno vreme na forumu, nema neke velike bure pa sam odlucio da ipak bude malo drugacije nego obicno. Ozbiljnije pisanje sam i poceo radeci neke one and done analize pred meceve cisto kako bih malo istrenirao i proverio sebe. Ispostavilo se da je neki jubilarni post dosao u pravom trenutku. U ove dve godine mislim da se jedna osoba izdvaja po svemu i da je najvise doprinela onome sto ljudi ljudi s topika velicaju. Ja to podrzavam, ali mi se ne svidja uvek nacin. Pokusacu, kako i koliko umem da ovaj 'znacajan' post posvetim coveku koji je svojim radom to najvise zasluzio. 

 

 

Jedan od najvecih wtf momenata u kkcz bila je odluka da trener postane Milivoje Lazic, a pomocnik Gurovic. Zvuci smesno samo kada se setim toga. Ko bi tada smeo da pomisli koliko ce ta sezona i ono sto se desilo nekoliko meseci kasnije biti kljucno za ovo sto gledamo sada. Vlada Vukoicic ja smenjen u verovatno najnezgodnijem trenutku i na njegovo mesto postavljen je Dejan Radonjic. Prosecni navijac kkcz je znao da je Radonjic trener Buducnosti i to je otprilike sve. Mnogi su ga verovatno znali i po svojim facama i urlanju tokom tajmauta. Medjutim, iz meni nepoznatih razloga, od prvog dana krenulo je omalovazavanje. Ekipa te godine je bila najblaze receno cudna. Citava sezona u Aba ligi je bila cudna, na celu sa Igokeom koja je lepo preveslana kad je shvaceno da ce zavrsiti na prvom mestu. Dejo je u klub dosao s ciljem da izbori tu Evroligu koja se cekala vise nego bilo sta. Uspeo je. Tacnije, iz tadasnjeg ugla nije on uspeo vec je Daca Mijatovic car je je omasio trojku. Inace, te poslednje sekunde je obelezila odluka da se brani napad, a pustena je i trojka iz kornera. Ona nije usla, zahvaljujuci zadarskim bogovima kosarke. Bez obzira na tu pobedu, vec sutradan Evroliga nije znacila nista bez titule i pobede nad Partizanom. To je bila ponovo, ko zna koja sansa da se Partizan u direktom duelu skine s trona posle toliko godina vladavine. Radonjic nije uspeo, suvise je bio mekan, neiskusan i slab za ono sto ga je cekalo. Sada, nekoliko godina kasnije bilo je jasno da ni ekipa nije bila po njegovom ukusu. U mulju Klsa se nije snasao, ali moram da kazem da je Partizan te godine bilo mnogo kvalitetniji kada je to bilo najpotrebnije. To je uostalom bilo prepoznatljivo za Duleta kroz celu karijeru. Naravno, navijaci su jedva docekali novi neuspeh i mnostvo kritika je u startu bilo ispaljeno ka novom treneru. Bilo je ocigledno da je Radonjic neko ko je uplasen, zbunjen, nov u svemu tome i klubu kakav je Crvena zvezda. Nenormalan pritisak kako spolja tako i iznutra ucinili su da Radonja trokira cesce nego sto to izgleda kako treba. Ipak, bilo je jasno da je put s njim tek zapocet i da ce poverenje imati i na pocetku 'sledece sezone'.

 

 

Pocetak sezone 2013/14 obelezio je mec protiv Lokomotive u Areni. Spektakl posle mnogo, mnogo godina. Ipak, zurku je pokvario neki debeli tetovirani sa brojem 5 na dresu. Vodili smo, gubili, vracali se, ali ih na kraju ispustili. Tako bi moglo u jednoj recenici da se opise nase usesce u Evroligi, dok je u Evrokupu od starta bilo jasno da mozemo daleko da doguramo. Tokom leta sam shvatio da uspeh ne moze preko noci da dodje i da bi Radonjic mogao da donese uspeh. Mnogi koji su me tada slusali mislili su da nisam normalan i da nema nikakve sanse da taj covek bilo kakav uspeh donese. Dobro se secam da se tada smatralo normalnim kada se pobedi bilo ko, dok je svaki poraz, bilo da je neuspeh ili ne, docekivan na noz.

Mislim da je cela javnost imala neki negativan ala lemur stav prema Radonjicu. Nije se snalazio ispred kamere, bio je previse kulturan, cesto zbunjen, a navijaci kkcz su posle toliko godina posta postali najbolji treneri zeljni uspeha na silu i po svaku cenu. Dugo sam te jeseni razmisljao o tome na cemu se bazira rad Dejana Radonjica i delovalo mi je da je ta neka osnovna ideja jaka i dobra i da bi moglo nesto da se uradi. Odlicna sezona u Aba ligi, konkurent za vrh u Evrokupu bili su za mene jasni znaci pomaka. Ne znam kako, a ni zasto, ali sam uvek imao strpljenja. Slagao sam se sa tom sporom, temeljnom filozofijom. Iako smo svi bili gladni pravog uspeha, nekog trofeja, za mene je uspeh bila ta konkurentnost posle puno,puno godina. Sad kad se setim i ponovo razmislim o tome shvatam koliko je to bilo cudno i mozda suludo misljenje. Vladala je takva atosfera da nista nije dovoljno dobro i da je svaki poraz debakl.

Ono sto je obelezilo sezonu jeste 'slucaj Silb'. Od tog trenutka mogu da kazem da su postojala dva misljenja o Radonji. Moje i misljenje skoro svih drugih. Posto sam od jednog od igraca tadasnjeg kluba saznao sta se tu stvarno desilo, rekao sam sebi to je to, ovaj covek zasluzuje sansu. Naravno vladalo je potpuno suprotno misljenje u javnosti i to je bio okidac. Tada je delovalo da Radonja polako pocinje da se ne podnosi. Ipak, iznenadni prelazni rok je malo oraspolozio Cigane, ali sve do novog slucaja, 'slucaja Lipovij'. To je novi wtf momenat koji ne umem ni da protumacim niti bih zeleo da se na njemu zadrzavam .

Kao sto vec rekoh, ni f4 u Beogradu, ni odlicna sezona u ABA(bez poraza u Pioniru) ni vrlo dobra sezona u EC nisu Ciganima bili znak da nesto moze dobro sa Radonjom da ispadne. Onda je usledila ta cuvena CIbona. Vazio je Radonja tad za lika koji rotira kao iz knjige, koji ne ume da se prilagodjava, koji stalno kasni sa odlukama, koji ne koristi prednosti, itd. Taj potop u Areni je meni toliko tesko pao da sam nekoliko dana posle bio misljenja da je moj voljeni Dejo prokockao svoju sansu. Osecao sam se bukvalno povredjenim, izneverenim, razocaranim u sve.

Dolazio sam na utakmice 2004., radovao se svakoj pobedi 'one' sezone, prosao toliko toga s klubom da bi mi jedini covek kojem sam verovao usrao sve te noci. Nisam bio ljut, nisam hteo da ga branim, ali ga nisam ni vredjao. Nikada pre toga, pa cak ni to vece pod naletom emocija. Nisam mogao da prihvatim da nije uspeo. Tesko je objasniti taj osecaj vere koji imate u sebi, gde samo vi znate koliko se nadate da on jeste taj. Cekao sam tu titulu u punoj Areni da kazem svima, ovaj covek moze to. Medjutim, nije bilo tako i da ne bese one trojke sutradan...Kls je poceo onim Duletovim svinjcem, ali posle svega par meseci ranije mnogi su neuspeh i prizeljkivali kako bi se 'lemura' otarasili sto pre. Naravno, izgubili smo i to finale. Da li nam je tesko palo? Jeste, ali bila je to samo jos jedna sezona u nizu.

 

 

Priznajem, nisam imao protiv da nas napusti te godine. Nisam bio neko ko bi mu dao drugu sansu ili presao preko CIbone kao da se nije desila. Na zaprepascenje vecine saradnja se nastavila. To je sigurno prelomni, ali verovatno tada najuvredljiviji potez za Zvezdastvo. Dodao bih i jos jedan wtf momenat u tom trenutku. Onda je doslo leto i krenulo se u ozbiljan posao sa dovodjenjem igraca. Mnogima smo se zahvalili na saradnji, a kada je potpisan onaj debeli, tetovirani samo ovoga puta sa brojem 3, bilo je jasno da lozenje moze da pocne. Ovaj put jeste bilo sa knedlom u grlu, ali je ipak bilo. Trebalo mi je sigurno dva meseca da prihvatim odluku da Radonjic ostane. Kad je vec tako, ostalo mi je samo da se nadam da je nesto uspeo da nauci iz svih tih poraza. Znao sam preko igraca koliko je posvecen, koliko truda ulaze u svaki detalj treninga, koliko svog, privatnog vremena posvecuje igracima. Ono sto sam cuo tog leta direktno i indirektno znacilo je da makar malo nadanja ostavim u sebi. Iako moram da kazem da podrske nije bilo. Nisam bio pametan i ziheraski sam cekao pocetak sezone da vidim ima li materijala za popravni.

Ekipa je od samog pocetka izgledala bas dobro, pre svega fizicki. Bili smo jaki, brzi, skocni, za Aba ligu i mocni od starta. Dobili smo Galatu, a vec posle Baskonije bilo je jasno da smo vec tad bas zajebana ekipa. Tim je vec tada bio prilicno gotivan, sa dobrim strancima i simpaticnim domacim igracima. Mislim da u tom sastavu nije bilo nikoga koga neko nije gotivio. To je dalo poseban smek toj ekipi. U Aba ligi se dominiralo, u Evroligi su se pravili odlicni rezultati i mogu da kazem da nas niko nije razbio, naprotiv. Prolazak u top16, stabilnost u igrama bili su za mene dovoljan znak da pocnem ponovo istinski da verujem u Dejanov rad. Mogu da kazem da su se od pocetka videle promene. Trener je bolje znao igrace, reakcije su bile brze, snalazljivost bolja. Delovalo je, a i jeste bilo tako da se iz iskustva i neuspeha polako ucilo i napredovalo. U top16 smo ponovo videli neke mane kako trenera tako i tima, ali je to bilo nesto novo za sve te ljude. Sada kad malo bolje razmislim o tome, Dejanu je samo trebalo malo vremena da se prilagodi na sistem takmicenja, ekipu i da prvo upozna sve to sam, u prvom licu. Tako da su te greske i losi potezi prevazidjeni na proslogodisnjem nivou i zato se 2014/15 otislo korak dalje. Uspeh u top16 moze da oznaciti kao sasvim solidan za prvo ucesce.

Aba liga je te sezone prvi put ukinula f4 i uvela plej of. Neki su se plasili, neki su prizeljkivali, ali cinjenica jeste da smo dobili protivnika za finale, za Evroligu. Odmah po tom saznanju svi su, ukljucujuci i mene, imali stav da je to biti ili ne biti. To je to. Posle te serije ce se ili igrati kosarka ili vise nece postojati. Mislim da je to za navijace Zvezde bila najvaznija serija ikada. Ono sto su dugo cekali, sansa da se napokon preko Partizana osvoji nesto, a njima napokon uskrati. Ta mi ili oni atmosfera donela je mnogo, mnogo pritiska, ali i opomenu na proslu sezonu. Napokon pravi test, onaj koji smo svi cekali. Za djake je u avgustu, za Radonju je te godine bio u aprilu. Onaj skup pred treci mec, onaj pogled, stav, hrabrost posle tolikih neuspeha, probudile su u svima neka nova osecanja verovanja. Mozda i iracionalnog obzirom na sve. Te dve sigurne pobede za mene su ako ne najvece onda sigurno najvaznije u modernoj istoriji kluba. Ne samo zbog rezultata, vec zbog cele atmosfere, vaznosti, trenutka. To, bas to je bilo ono sto smo svi cekali. Ispostavilo se da je Dejan mnogo, mnogo naucio iz onih poraza i neuspeha. Medjutim, tada uspeh nije bio njegov koliko je i neuspeh pre toga bio, to kao da je dalo jos veci motiv svima pred Kls. Iako jos uvek u transu zbog tog polufinala i kasnije titule, svi su zeleli da se kompletiraju trofeji.

Mislim da je tek tada pokazan pravi znacaj dobre osnove i pristupa. Moram da napomenem da je i kvalitet protivnika bio malo slabiji te godine, ali to ni najmanje ne umanjuje uspeh koji je ostvaren. Malo po malo, Radonja zatvara usta kriticarima i podrska spontano raste. Prostor u medijima nije mozda bio adekvatan, ali ni medju Zvezdasima se nije stvorila prava slika vaznosti sistema i nacina rada. Ako neko na svojim greskama nauci, popravi se tokom jedne sezone, ode korak dalje, ispravi su najvecu gresku i donese ono sto su bukvalno svi cekali kao zedan vode, onda je to znak da s njime na celu treba nastaviti. Ekipa se nazalost raspala, ali se verovalo da ce se adekvatni igraci dovesti. Nije vise bilo onih kojima je smetao Dejan Radonjic u septembru mesecu.

 

 

 

Nova sezona, novi izazovi, ali su ocekivanja ostala ista. Sa pojacanjima se promasilo, u Aba se krenulo neubedljivo, nekoliko povreda i brukanja su bila samo so na ranu. Jako teska situacija i uslovi za rad. Losi treninzi, nemogucnost sprovodjenja svojih ideja, sve to je uticalo na nestabilnost rezultata. Srecom, stigao je Kvinsi, covek koji je u mnogome obelezio prethodnu sezonu. Marko Guduric je dobio svoju ulogu, a Sofa je zamenio Stimac. Tu odluku je donekle izvukao potpis Kinzija, a Simonovic je vracen na zaprepascenje svih. Ekipa se vremenom podizala i sjajnim pobedama u Pioniru uspela da ponovo izbori top16.

Sticajem okolnosti upali smo u znatno laksu grupu i nikad zadovoljna zvezdaska javnost od starta je ciljala plasman u plej of. Naravno, svima je bilo jasno da je to moguce, ali je ceo strucni stab bio svestan koliko ce tezak zadatak to biti. Radonjic je vec iskusio tu fazu i mogao je mnogo bolje da pripremi ekipu. Igraci su napredovali, pa su cak i neki sa jasnim manama i nedostacima uspesno sakrivani kroz timsku igru. Ipak sjajne igre Milera i Cirbesa su nas nosile i dale nam mogucnost da mnoge meceve dobijemo na njihov kvalitet. U jednom trenutku se stvorio ambijent da je za top8 najvaznije dobiti sledecu utakmicu. Da bas ta sledeca moze da bude presudna. Verovali ili ne mi smo dobili bas svaku takvu utakmicu i sem 'kiksa' protiv Darusafake u Areni mi nigde nismo posustali. Srecom, tada je bilo jasno da cemo igrati u plej ofu, a svakom pravom Zvezdasu nije zao sto je protivnik Cska.

Za to vreme, pocinjao je plej of Aba lige. Napokon, mogli smo da kazem svi zajedno kako protiv Cedevite mi imamo na klupi boljeg aduta. Pulen nije pogodio u Pioniru, Lazic jeste u Domu sportova i mi smo otisli u revijalno finale sa Megom koje smo rutinski resili. Nova titula, ponovo Evroliga, ponovo stabilnost. Tada je vec moglo da se kaze da je Dejan Radonjic ako ne najzasluzniji onda definitivno jedan od najzasluzniji za uspeh i pre svega stabilnost kluba. Kls je osvojen reklo bi se rutinski, a ostace upamcena i Gudurina trojka za pobedu pred protivnickim navijacima. Kada se sve podvuce, sezona 2015/16 je nadmasila onu pre nje i postala definitivno najuspesnija sezona u istoriji kluba. 

 

 

 

O onome sta gledamo ove godine svi su napisali sve. Nepotrebno je da ponavljam, mislim da sam zakljucno sa proslom sezonom uspeo svima koji su do ovde sa citanjem stigli da stavim do znanja koliko je Dejan Radonjic vazan za nas klub. Lako je sada reci da je vazan, sad je svima jasno, ali nadam se da sam uspeo da sve pa i sebe podsetim kada je bilo jos vaznije nego sada. I nije ova retrospektiva pisana jer ja nemam pametnija posla, ali uz podsecanja i ponovno gledanje unazad moze mnogo toga da se zakljuci. Kako je Dejan Radonjic ucio, rastao, oslobadjao se tako je i Zvezda nizala pobede. Uspeh i status kluba nikako ne mogu da se navedu ako se uz to ne kaze ko je direktno odgovoran za to.

Ono sto je sve Dejan cuo prvih godinu dana u Pioniru mislim da nije Dusko Vujosevic za sve ove godine. Na nekim utakmicama Aba lige je mogla cela hala da cuje pojedince koji svasta dobacuju. Nikada se nije osvrnuo na to, kao da mu je bio motiv vise da dokaze sta ume i sta moze. Vec sam rekao, mislim da je kljuc uspeha to sto je postavio dobre temelje. Od samog pocetka je filozofija bila ista. Mozda filozofija nije prava rec, mozda je princip bolja. Stavovi su bili cvrsti, pravila stroga i ista za sve i koliko god je bilo tesko samo je upornost ostala uvek ista. Neverovatna energija, unutrasnja energija od samog starta. Kad vratim film unazad i setim se koliko je samo losih odluka u toku utakmice doneseno. Utakmica je bilo puno, a delovalo je da slabo uci. Medjutim kad je poceo da ispravlja ono sto nije bilo dobro, kad su svi u klubu prihvatili sistem i nacin rada, kada su igraci postali svesni sta se od njih trazi i na koji nacin, dosli smo do konstantnog napretka. 

Po mom misljenju teren je jedna vazna stavka. Sve van terena je druga, nekad podjednako znacajna. Za cetiri godine jos nismo culi komentar o sudjenju. U emisiji 'U obrucu' je pohvalio svih 13 ekipa kao da su evroligaske. Maniri van terena su nesto sto ne moze tako lako da se nauci, ali kultura i vaspitanje mogu i jasno je da su na vreme savladani. Nije Dejan Radonjic neko od koga treba uciti samo o kosarci, vec treba videti kroz sta se na koji nacin izborio. Rad i posvecenost su nesto sto ga izdvaja od drugih. Mozda ne mogu da budem najbrzi ili da skocim najvise, ali cu vezbati da budem najjaci, ucicu da budem najpametniji, radicu na svemu sto mi je mana kako sutra ne bi bila. Okej, ako ne bude sutra bice prekosutra, isplatice mi se. Verujem u sebe, verujem u ono sto radim i onda kada nemam nikoga iza ledja. Svu svoju mentalnu snagu on je pokazao onda dok je bio lemur, a ne sada kada je 'jedan Radonjic Dejan'. Zelja za rezultatom, pobedom, uspehom je tolika da je on bio spreman na neverovatne zrtve kako bi to ostvario. On nije dosao u Beograd kao navijac Crvene zvezde, ali je u medjuvremenu to postao na najbolji moguci nacin. Taj stav tokom svih ovih godina je meni ocaravajuce nesto. Iskreno se divim toj zelji, toj motivaciji. Svi volimo kosarku, ali je Dejan Radonjic voli na jedan poseban nacin.

 

 

 

 

Nisam dovoljno vest u pisanju da bih mogao dovoljno da docaram citaocima koliko sam zahvalan, srecan i ponosan sto je Dejan Radonjic trener kluba kog volim. I onda kada mi je bilo najteze, kada sam mislio da me je izneverio, on je ostao, on je verovao i napokon ostvario ono o cemu sam sanjao kada sam poceo da treniram kosarku. On mozda ne zna koliko je to meni bilo vazno, sigurno ne zna kako je bilo tesko svih tih godina neuspeha, ali ja isto tako ne znam koliko je njegova borba bila velika. Crvena zvezda za mene, kao i za mnoge nije samo klub koji simpatisem. Crvena zvezda je strast, borba, ljubav, deo svakog dana. Niko nije uspeo da taj deo dana ispuni bolje i lepse kao Dejan Radonjic. Niko nije uspeo da mi da sve ono o cemu sam mastao. Da, bas tako, da mi da, da mi pruzi, tako da mogu u svakom trenutku da osetim kako je lepo. Toliko jako osecanje da u krcatom ili polupraznom Pioniru da mogu da osetim to. Java ili san? Uspevam da ostanem dovoljno trezan da znam da jeste java, da jeste stvarnost. Najbolja kosarka u Evropi, u punom Pioniru. Niko vise ne dolazi zbog Efesa ili Cska, sada dolaze zbog Zvezde. 

Ako napisem svoje zelje ili ih izgovorim, one se mozda nece ostvariti. Mislim da je svima jasno sta je u pitanju, ali i ako se ne ostvare to ni malo nece promeniti moj utisak, misljenje, osecanje kojem imam. Sadasnjost je takva da u njoj treba uzivati. Nece vecno trajati, nece uvek biti ovako lepo, ali ja cu uzivati svakim danom, svakom utakmicom. Za kraj samo zelim da kazem jedno veliko hvala i vidimo se u petak na starom mestu!

[NMX]

Ma jasta. Uporedi atmosferu sa meca protiv Fenera i Buducnosti. Smesno je to porediti realno, ali kome je proric Buducnosti bila vrela atmosfera ne treba ni da negoduje sto se navija kako se navija protiv Olija.

 

 

Protiv Budućnosti je više no išta nedostajalno klanje Murata. Taj huk sa tribina, sablja u crevima, drob koja se puši i krv koja lipće...

 

Tokom čitavog meča sam se pitao kako je moguće da dobijamo bez takvog podstreka?!???

 

PS

 

Setih se sad i naših igrača, suznih očiju, koji neumorno a bezuspešno traže na tribinama vijoreće zastave palih narko dilera, koje bi im dale snagu i poticaj da se još čvršće bore za kluBske boje!!!

 

     

[Ridjis]

Samo da Zuros ne stavi Sehovica na 5, najebali smo.

[Asterion]

Bio nešto po gradu, kad ono miting Saše Jankovića. I baš kad sam prolazio, Duda za mikrofonom. Pa sam morao da priđem. Ne čuh ništa, iako je bilo možda dvesta ljudi, ozvučenje kriminal. Onda čujem da su uradno iznajmili salu, ali kad su došli bio im je zabranjen ulaz. Pa su ih pustili tu na jedan plato, ali bez struje. Pa su ovi improvizovali neko ozvučenje, ali već rekoh da je to bio potpuni fejl. I čitava slika nekako bedna. Elem, nije bilo nikakve ozbiljne logistike od strane ds-a ili bilo koga drugog.

On the bright side, rukovao sam se s Dudom, kad se sve završilo on me video i prišao, kaže de si Arsenije kućo, pozdravi b92 sport od izlapelog golubara. True story.

[Arsenije Pesic]

Što si me turio ovde, brate Asterione?

[calisthenics routine]

Zato sto si pruzio Dudi ruku. 

 

Ispo si velik covek. 

[Asterion]

Što si me turio ovde, brate Asterione?

 

Svidelo mi se.