Tri godine sam plaćao privatni vrtić, jer u državnom nije bilo mesta, a nismo mogli da priuštimo luksuz da neko od nas da otkaz (ni to mi niko nije refundirao). Odnos osoblja je drastično različit u odnosu na priče koje smo slušali od roditelja čija deca su išla u državni, a sem za predškolske udžbenike i ekskurziju (koja je bila par stotina dinara jeftinija nego što je bila ista takva za decu iz obližnje škole), ni dinara nismo dali u nekakve fondove. Radili su sjajno i rezultati se vide u školi. U odeljenje sa mojim sinom ide još 2 dece iz tog vrtića i njih troje su najbolji i najaktivniji (to je ujedno i jedina učiteljicina primedba - stalno nešto pita), a isto je sa još dvoje sa kojima smo u kontaktu koji idu u druge škole.
Ovaj namcorov post me je ponukao da pokrenem diskusiju o nacinu organizacije obrazovnih ustanova. Naime, zanima me da li su privatne skole jedan vid snobizma i licne reklame roditelja koji svoju decu salju u te ustanove, ili one pruzaju bolje uslove od drzavnih skola, imaju bolju opremu kompjutere za svakog djaka, on-line ocene i bolje motivisane nastavnike.Da li djaci oji idu u privatne skole postizu bolje rezultata od djaka koji idu u drzavne skole?
edit:
Cini mi se da sam pogresio, ovaj topic vise pada pod temu drustvo nego politiku, pa bih molio da ga neko od moderatora prebaci.
Hvala.
Edited by mrd, 27 January 2011 - 18:56.
