2 replies to this topic

[liberty2010]

Prethodnih dana dve vesti su privukle moju paznju. Prvo,odlazak Svetlane Vukajlovic direktorke fonda RZZO-a,a drugo(kopiracu)vest B92-

"Upravni odbor RZZO usvojio je i pravo da privatni izabrani lekari, pored prepisivanja recepta, mogu da pišu doznake za bolovanja, naloge za pomagala. To su lekari koji imaju ugovore sa Fondom, a njih je oko 200. Oni će moći da pišu i upute za sekundarni i tercijarni nivo i te preglede pacijenti će dobijati o trošku osiguranja. Privatni izabrani lekari uskoro će dobiti i ID brojeve.
Ako su se neki građani opredelili da se leče kod privatnika, suvišno je opterećivati ih da sa nalogom privatnog lekara odlaze u domove zdravlja da bi im to isto ponovo bilo prepisano. Na taj način smanjićemo gužve i dupliranje posla - objašnjava Ignjatović".

Prokomentarisao bih obe vesti.

Gospodja Vukajlovic je zasigurno ostavila dubok trag svojim direktorovanjem i vodjenjem fonda RZZO. Prvi i osnovni razlog je sto je fond,koji je poslovao sa stalnim gubicima, "centralizovanjem novcanih tokova" uspela uvesti u red i konsolidovati,a kasnijim ustedama iako minimalnim,poboljsala pojedine usluge u sistemu zdravstvene zastite(skracivanje lista za operacije,lecenje u inostranstvu o trosku fonda i sl.). Ovi rezultati iz ove perspektive deluju minimalisticki jer su ocekivanja da sistem zdravstvene zastite i posluje na tim principima i standardima. Ipak,posle 2000 godine i promena koje je ona donela nije bilo lako iz rusevina Milosevicevog sistema zdravstvene zastite napraviti ovo sto imamo danas. A danas imamo sistem socijalne zdravstvene zastite gde se kroz minimalna izdvajanja malog broja zaposlenih pokusava ostvariti najbolja zdravstvena zastita svih. Kako to sve izgleda u realnosti znamo svi koji idemo lekarima ili koji radimo u drzavnom zdravstvu. Sa ovim konceptom i politikom bolje nije ni moglo i to nije mogla ni gospodja Vukaljlovic,a nece moci ni njen naslednik(pominje se prof.dr.Dusan Bajec sadasnji direktor KCS i ugledni clan DS-a). Sa druge strane direktorka fonda je ne mali broj puta bila prozivana za nekonzistentnost u trosenju novca(netransparentne javne nabavke,problemi i korupcija sa listama lekova koje odobrava fond i dr.)za koju je morala znati i na koju je verovatno pristajala zbog raznih politickih i tajkunskih pritisaka. Sama direktorka,koliko je javnosti poznato,nije bila direktno upletena u neku aferu kojom bi se finansijski okoristila i ostavljala je utisak profesionalca,tehnokrate na ovom znacajnom mestu u sistemu zdravstva. Neosporno ona ima zasluge za to da danasnje zdravstvo nije rusevina,vec je mozda temelj za jedan drugaciji i kvalitetniji sistem.
Tu dolazim i do druge teme,a to je uvodjenje privatnog sektora u sistem zdravstvene zastite. Do sada su privatnicima ostavljane "mrvice" u pruzanju usluga zdravstvene zastite. Kao prvo,ministarstvo zdravlja je kroz zakonska resenja(clan. 55 ZZZ-i) minimalizovala mogucnost otvaranja privatnih ustanova,a kroz clan. 199 istog zakona odredila koliko lekari mogu da rade van svog redovnog radnog vremena i privatno,a to je podseticu 1/3 radnog vremena- i naravno sve ovo ako direktor drzavne ustanove gde rade odobri takav aranzman.Zakonom je dato ministru da sam odredi koje se usluge mogu odradjivati posle radnog vremena privatno,a to bi trebalo da budu usluge onoga sto pokriva i sto se zove "dopunsko zdravstv.osiguranje". U samoj praksi to izgleda potpuno suprotno. U drzavnim ustanovama nema dopunskog rada,jer je svakome (i pacijentu i lekaru) dosta onoga sto podrazumeva "rad u redovnom radnom vremenu". Lekari specijalisti tajno(bez pecata i obimu vecem od 1/3 dozvoljene zakonom)odradjuju mnoge preglede i usluge u privatnim klinikama za koje gradjani sa vecom plateznom moci izdvajaju znacajna finansijska sredstva. Inspekcijski organi ministarstva dozvoljavaju ovakav rad i ovakav konglomerat drzavno-privatnog zdravstva iz prostog saznanja da ce ljudi i dalje ici privatnicima jer potreba postoji za to,ali pri tome se ne sme dozvoliti da isti taj privatni sistem ugrozi drzavni. Naravno,rec je o preraspodeli novca. Sa jedne strane imamo glomazan drzavni sistem koji trosi vise nego sto vredi,a sa druge ne tako minijaturan privatni sistem koji ima potencijal da napravi "bum" u kvalitetnijem pruzanju zdravstvenih usluga,ali koji ujedno i kosta vise novca. Neophodno je i zakonski povezati i uvezati oba sistema u jedan i time "skratiti muke" napacenom drzavnom sistemu i ljudima u njemu(tu mislim pre svega na pacijente,ali i zdravstvene radnike).
Dakle,tandem Tomica-Svetlana nas je doveo dovde. Vreme je za nove ljude i novu politiku kojom ce se privatno zdravstvo uvesti u vecem obimu u sistem celokupnog zdravstva cime bi se poboljsao kvalitet usluga,ustedeo novac osiguranika i on bolje rasporedio. Stvorio bi se sistem u kome bi imali sretnije i zadovoljnije i zdravije pacijente,gde bi imali manje korupcije, zadovoljnije zdravstvene radnike koji ce svojim radom zaradjivati vise,gde bi imali bolju konkurenciju medju njima....sve u svemu imali bi nesto bolje od ovoga sada,a to je pocetak stvaranja kvalitenijeg sistema.Sa dolaskom boljih dana i prilivom veceg novca u fond i prepustanjme novca osiguravajucim kucama moglo bi se uraditi jos vise na opstem poboljsanju zdravstva i zdravstvene zastite.

[namcor]

Ja sam za to da se izjednače privatne i "državne" zdravstvene ustanove (ali i škole i fakulteti). Ako se napravi dobar sistem praćenja plaćanja, indirektno možemo i profitirati otkrivanjem lekara koji preusmeravaju pacijente iz državnih u privatne ordinacije...

[liberty2010]

Ja sam za to da se izjednače privatne i "državne" zdravstvene ustanove (ali i škole i fakulteti). Ako se napravi dobar sistem praćenja plaćanja, indirektno možemo i profitirati otkrivanjem lekara koji preusmeravaju pacijente iz državnih u privatne ordinacije...

U izjednacemom sistemu, lekar koji radi u drzavnoj ustanovi nema potrebu da usmerava pacijenta privatno jer se prema fondu(ili osig.kompaniji)fakturise ostvarena zdravstvena usluga. I obrnuto. Potpuno je nebitno tada gde lekar radi,jer fond placa samo ostvarene usluge. Na takvom trzistu cilj je ostvariti sto vise usluga na sto vise pacijenata,a do toga se stize mukotrpnim radom. Radni i dobri opstaju,a neradni i losi imaju problem.