1469 replies to this topic

[Vesna]

pa to je primer koji svi poznajemo, a koji dokazuje da je moguce cak i u srbiji.

shvataš li da pričaš o prilično sumnjivim počecima posle 40? o sprezi vlasti i kriminala? nemaš problem da to uzmeš kao primer za novi početak?

po toj logici, i slobodan milošević bi mogao da se uzme kao pozitivan primer. i on je uspeo posle 40-te.

[Lift Going Up..]

ne

Edited by Lift Going Up.., 25 August 2010 - 12:59.

[Vesna]

ne

dobro.

da dodamo i dafinu milanović na spisak onih koji su počeli novi život posle 40?

[Div]

Možeš li da objasniš zašto?

Ne znam da li mogu da objasnim, pokušaću.
Takve drastične promene u životu ljudi, po pravilu, ne čine što tako žele, već što su primorani.
Ako je neko radio kao bolničar, pa tehničar, pa ne znam šta je sledeće, usput studirao, to je jedna priča, to je napredovanje i usavršavanje, druga priča je ako vozi kamion i završi fakultet sa 45 godina, ne verujem da može da bude dobar lekar ili pravnik ili arhitekta, može da bude, eventualno dobar organizator transporta, utovara i istovara, skladištenja ili rukovodioc, vlasnik servisa.
Obrnuta situacija, da lekar napusti profesiju i krene da vozi kamion, teško da je iz ljubavi prema velikim točkovima, pre će biti da ga je nevolja naterala i da vozi pod stresom.

Sposobnosti učenja i prilagođavanja sa godinama opada, ne nestaje, ali opada.
Zašto firme nerado zapošljavaju početnike u struci koji imaju 40 godina, da ne govorim o 50+.

Naravno, svako ko svojom željom krene u poznim godinama da uči i uspe u tome, ili reši da potpuno promeni život, odabere druge prioritete i posveti se njima ja mogu samo da čestitam, ali verujem da malo njih zaista uspeva.

[Lift Going Up..]

dobro.

da dodamo i dafinu milanović na spisak onih koji su počeli novi život posle 40?

zbog cega 'poceli'? ako imam dve karijere u zivotu, sto se ona prva ne racuna, nego je 'pocetak' sa onom posle 40-te? ne treba ici ni u tu krajnost. po meni, mozemo samo da raspravljamo da li zivot (u tom smislu)pocinje kada doneses prvu samostalnu odluku, ili kada postanes sposoban da sebe izdrzavas, sve ostalo je zivot koji tece, a ne pocinje i staje i pocinje ponovo.

[Vesna]

....

pričali smo u nečem drugom, dala si primer polukriminalca kao nekoga ko je uspeo posle 40 i sad skrećeš temu.

[Lift Going Up..]

pričali smo u nečem drugom, dala si primer polukriminalca kao nekoga ko je uspeo posle 40 i sad skrećeš temu.

ja sam ti rekla ne, znaci ovde ne govorimo o tome sta je moralno ili sta nam se svidja nego da li je moguce uraditi nesto posle 40-te. ja sam navela miskovica, a ti si ga diskvalifikovala, u smislu ne vazi se ako to sto taj radi nije moralno. ja sam rekla da kao primer stoji (cak mislim da je mnogo teze ono sto je miskovic uradio nego recimo zavrsiti medicinu), i tu zavrsila na tu temu. i nastvila dalje da pricam o onome sto me zanima. ako nije dovoljno, reci sta te jos interesuje o mom misljenju o temi sa koje sa 'skrenula', pa cu da se vratim, ako je potrebno.

[Vesna]

lift, ti si carica!

[Lift Going Up..]

lift, ti si carica!

uzvaracam kompliment

[Amelija]

Ne znam da li mogu da objasnim, pokušaću.
Takve drastične promene u životu ljudi, po pravilu, ne čine što tako žele, već što su primorani.
Ako je neko radio kao bolničar, pa tehničar, pa ne znam šta je sledeće, usput studirao, to je jedna priča, to je napredovanje i usavršavanje, druga priča je ako vozi kamion i završi fakultet sa 45 godina, ne verujem da može da bude dobar lekar ili pravnik ili arhitekta, može da bude, eventualno dobar organizator transporta, utovara i istovara, skladištenja ili rukovodioc, vlasnik servisa.
Obrnuta situacija, da lekar napusti profesiju i krene da vozi kamion, teško da je iz ljubavi prema velikim točkovima, pre će biti da ga je nevolja naterala i da vozi pod stresom.

Sposobnosti učenja i prilagođavanja sa godinama opada, ne nestaje, ali opada.
Zašto firme nerado zapošljavaju početnike u struci koji imaju 40 godina, da ne govorim o 50+.

Naravno, svako ko svojom željom krene u poznim godinama da uči i uspe u tome, ili reši da potpuno promeni život, odabere druge prioritete i posveti se njima ja mogu samo da čestitam, ali verujem da malo njih zaista uspeva.

Poštujem trud

Ali moram da konstatujem da se tvoji argumenti ipak zapravo svode na "po pravilu", "zna se", i slično.

Zna se da ti što nešto menjaju posle 40te su zapravo primorani, zna se da sposobnosti opadaju sa godinama, zna se da firme neće da zaposle ljude preko 40 (što je inače meni totalni užas i ), itd.

Inače svesna sam ja da većina ljudi tako razmišlja (otud i to rasprostanjeno u firmama itd), ali jebiga, nikada me niko neće ubediti da je nešto ispravno samo zato što većina tako radi/razmišlja, a pogotovo ne da je jedino ispravno.

[Div]

Poštujem trud

Ali moram da konstatujem da se tvoji argumenti ipak zapravo svode na "po pravilu", "zna se", i slično.

Zna se da ti što nešto menjaju posle 40te su zapravo primorani, zna se da sposobnosti opadaju sa godinama, zna se da firme neće da zaposle ljude preko 40 (što je inače meni totalni užas i ), itd.

Inače svesna sam ja da većina ljudi tako razmišlja (otud i to rasprostanjeno u firmama itd), ali jebiga, nikada me niko neće ubediti da je nešto ispravno samo zato što većina tako radi/razmišlja, a pogotovo ne da je jedino ispravno.

Ja iznosim svoje mišljenje a ne argumente. A mišljenje formiram na osnovu ličnog iskustva, informacija koje pokupim po medijima, u društvu, na poslu, primera koje čujem. Ne sprovodim naučna istraživanja i nemam dokaze. I niko ti, siguran sam, neće dokazati ni da pedesetogodišnjak ne može da završi fakultet, jednostavno ima kontra primer, a niti da pedesetogodišnjaci imaju iste mogućnosti učenja kao dvadesetogodišnjaci.

Potsetio me Indy na neke starije rasprave na ovom Forumu, mislim da nije mislio na ovu, ali smo i na njoj učestvovali, nekoliko nas, koji i ovde pričamo.

[muras]

postujem ljude koji napuste uspjesnu karijeru da bi se posvetili necemu sto ih vise zanima. makar to bilo i iz gole radoznalosti. mozda bih mogao reci da im i sam pripadam...
btw kao uspjesna karijera moze se uzeti i karijera jednog kamiondzije.
no ne treba mijesati mogucnosti sa zeljama.
open minded covjek, nekonvencionalnih, slobodnih shvatanja, koga zivot nije savladao, moze se upustiti u avanturu osvajanja novog. to i nije tolika rijetkost.
...ali ciljevi kao sto su "postati doktor" ili "clan sanu" su nesto sto s tim nema (ili ne bi trebalo da ima) mnogo veze.
prosjecni kamiondzija u cetrdestoj ima neuporedivo manje sansi da postane doktor, nego neki prosjecni brucos. bezbroj je razloga za to i svesti ih sve na predrasude o sredovjecnim kamiondzijama je manipulacija.
kada kamiondzija i zavrsi medicinu, opet ima bezbroj limitirajucih faktora koji ce ga ometati u gradjenju nove karijere...etc etc.

ma mene sve ovo podsjeca na drugara sa mature, koji je na pitanje sta ce studirati, cime ce se baviti, odgovorio lakonski sa: "ja cu biti direktor!"

[acajou]

Ja iznosim svoje mišljenje a ne argumente. A mišljenje formiram na osnovu ličnog iskustva, informacija koje pokupim po medijima, u društvu, na poslu, primera koje čujem. Ne sprovodim naučna istraživanja i nemam dokaze. I niko ti, siguran sam, neće dokazati ni da pedesetogodišnjak ne može da završi fakultet, jednostavno ima kontra primer, a niti da pedesetogodišnjaci imaju iste mogućnosti učenja kao dvadesetogodišnjaci.

Pa i misljenje se bazira delom na argumentima koje imamo ili nemamo...
ne znam zasto ste se uhvatili bas lekara i kamiondzije.Prilicno je veliki jaz, a i vreme za zavrsavanje medicine...podugacko.

No van ekstremnih promena, ne vidim zasto neko ne bi promenio profesiju posle 40-te.U stvari, koliko ljudi [ukljucujuci sebe] znate a da su sa 21 godinom znali sta hoce da budu i rade u zivotu?ja ih poznajem nekoliko, i svaka im cast, ali oni su u manjini.
Osim cinjenice da je teze i skuplje[ mada i to je diskutabilno] ne vidim zasto je promena profesije drugacija od promene bracnog partnera.U oba slucaja covek menja prioritete i interesovanja.
Verujem da bi mnogo, mnogo vise ljudi pocnjalo nesto posle 40-te kad bi imalo materijalnih uslova, to pre svega, jer su ljudi inertni i tesko im da se zrtvuju a rezultat neizvestan-zar to nije Bora lepo rekao recenicom "socijalno ,zdravstveno i sigurna plata"?To se u Srbiji ne menja decenijama a nije ni u Evropi mnogo bolje.
Kad malo razmislim u Evropu se ne bih vracala samo iz tog razloga-osecaja da bi mi bio vrlo otezan ponovni pocetak.

Sa ove distance meni izgleda da su ljudi u Srbiji osudjeni ,i to ako imaju srece pa nadju posao " u struci"da citav zivot placaju ceh losoj proceni svojih interesovanja iz rane mladosti.

[David Gilmour]

ko je uspesniji: 4h nedeljno za 100K ili 40h nedeljno ('normalno' radno vreme) za 400K?

Ipak je ovo neki totalno nerealni primjer, jos malo doci cemo i do dobitnika na lotu 

sto se tice kammiondzije i lekara: lekar je potrosio godine studirajuci dok je pomenuti kaomindzija zaradjivao pare. tako da, ako su isto godiste, ne vidim zasto je teze kamiondziji da postane lekar (ulozi pare koje ima u studije) nego obrnuto. treba mu duze vremena, ali nije da nesto gubi od zivota sto lekar vec nije 'izgubio'. napisah vec, znam ljude koji se u 40tim skoluju za lekare...

Ja ne znam niti jednog kamiondziju koji je postao ljekar, ali, sto sam vec i pomenuo, znam ljekara, hirurga, specijalistu, koji je postao kamiondzija, dijelom silom prilika, a dijelom i sopstvenom voljom. Sve u svemu to je jedna zivotna katastrofa. Studirati u 40-tim, u normalnim okolnostima, bi bio u stvari zivotni neuspjeh. A i uciti u 40-tim nije isto kao u 20-tim.

Skoro da postoji. Nije baš zacementirana, ali 40-45, sve posle toga je iznudica.
Viš, onaj što je počeo da uči za lekara posle četrdesete, ne bih mu rado bio pacijent, ne bih ni da me vozi onaj kamiondžija što je predhodno bio lekar, pa u 45 uzeo volan.
Neki izuzeci, ostavi čovek karijeru u 50, 60 pa ode na pusto ostrvo, govore o drugim stvarima, možda onima o sreći, ispunjenosti, ali ne o novim počecima.

Uvijek postoje izuzeci, ali mislim da su generalno40-te, godine da se radi i stvara, a ko je promasio zanimanje, promasio. Osim toga vecina ljudi u tim godinama ima djecu koju mora da podize, hrani, oblaci i rijetko ko ima uopste taj luksuz da prestane raditi i upise medicinu koja traje 7-8 godina, mozda i vise.

Film "American Beuty" je bas o tome. I o tim godinama. Kompresovano i ne bas svakodnevno ali to su te godine.

Da, i glavni junak je takodje promijenio karijeru. Zaposlio se u Mekdonaldsu 


Inace sjajan film, cini mi se jedan od posljednjih koji je dobio Oskara bez efekata.

Citao sam negde, prvi vlasnici Harley Davidson motora su, 90% u starosti 42-48 godina, cak 60% je staro bas tacno 46 godina.

Valjda motorima nadomjestaju neke stvari...

Eh, sa 30-ak imas jos uvijek osjecaj da zgradu mozes preskociti, pa odjednom, jednog dana skontas da ti je i klupa u parku previsoka.

A sto se tice studiranja u nekim 40-im to je ovdje cesta pojava. Mislim, zavrsio, ne zavrsio ima dobre uslove, pa se moze i vozikati po fakultetima. Da mora donijeti gibiru porodici, vraga bi se zajebavao i satro ucio. Znam ljudi koji vec 12-13 godina studiraju, kao zavrsio nesto, pa mu se bas to i ne dopada, pa upise nesto drugo. Jbg, da me sav svijet *ebe ako ja tu pamet razumijem, krenuti sa stalnim radom u 40 i nekoj.

Teoretski to sve moze, ali u praksi...

Imas li makar dva primjera u cijelom svijetu da je kamiondzija postao ljekar u 40-oj? Jedan mi nekako tanak uzorak.

Koji je taj jedan ?

[acajou]

Tebe Alek kad covek cita, samo mu dodje da se obesi.

Sreca te zivis tu gde zivis pa tvoje price nisu nesto sto mozes cuti, a ni videti, oko sebe.