12 replies to this topic

[peja™]

10 medalja, 5 zlatnih. najuspesnija reprezentacija u istoriji svetskih prvenstava

ovo je prica o njima

Youtube Video -> Original Video

Edited by peja™, 11 August 2010 - 13:23.

[peja™]

BUENOS AIRES 1950.

Na Premijernom Mundijalu u Buenos Airesu jugoslovensku reprezentaciju predstavljali su igraci koji su 1947. ucestvovali na Evropskom prvenstvu u Pragu i pripremali se za Olimpijadu u Londonu 1948. , na koju nisu otputovali. U poslednjem trenutku vraceni su sa priprema i saopsteno im je da na Igre putuju - gimnasticarke!

U Argentinu nasa ekipa nije otputovala po pozivu, vec je izborila ucesce na kvalifikacionom turniru u Nici. Trener je bio Francuz Arijel. Pobedili smo Belgiju, koja je tada vazila za visokokotirajucu ekipu, a bili porazeni od Spanije i Italije. Za Mundijal su se kvalifikovale dve prvoplasirane ekipe, ali kako je nekoliko meseci kasnije Italija odustala, u avionu za Buenos Aires nasli su se jugoslovenski reprezentativci.

Kapiten ekipe, a ispostavice se i trener, bio je jedan od "izumitelja" kosarke na nasim prostorima – Nebojsa Popovic.

“Za trenera je bio odredjen Borivoje Jovanovic, profesor na DIF-u, vrlo vazan i ugledan kosarkaski radnik. Iako nikada nije igrao kosarku, drzao je na Fakultetu katedru za ovaj sport. Kasnije je njegov asistent i naslednik postao Aleksandar Nikolic. Trenirali smo svakodnevno na Zvezdinom zemljanom terenu i ponekad na DIF-u i nista nije nagovestavalo da Jovanovic nece sa nama. Dva dana pre puta pozvao me je Vlada Dedijer, tada predsednik FISAJ, inace zastitnik kosarke jer je dugo boravio u Americi i poznavao je ovu igru. Saopstio mi je: “Ti ces biti trener!” Vodju puta je odredio Savez omladine Jugoslavije. Bio je to Vlada Ivkovic. Nismo ga poznavali, ali bio nam je veoma blizak. Iz Beograda smo vozom stigli do Rima, a avionom, cuvenom ”letecom tvrdjavom” koja je posle rata pretvorena u putnicki, za Buenos Aires, na relaciji Rim – Madrid – Dakar – Resif – Rio de Zaneiro – Montevideo.”

Sampionat je igran u dvorani "Lunapark" u kojoj je 40 godina kasnije odrzan deseti Mundijal. Nebojsa Popovic je usao u istoriju Svetskih prvenstava kao igrac koji je postigao prvi kos. Interesantno je da je 1990. bio specijalni gost organizatora. U njegovu cast napravljen je prijem, a zatim je usao u salu, stao na liniju slobodnih bacanja na istom kosu na kojem je usao u legendu, nanisanio i – pogodio…

“Iako je od tog premijernog kosa proslo toliko godina, dobro ga se secam”, govorio je Popovic. “Bio mi je jedini na premijernoj utakmici sa Peruom. Sampionat je za nas tim bio skola, kosarka je bila u zacetku, igraci bez iskustva. Nismo ucestvovali na OI u Londonu 1948. , ni na ES 1949. , jer je vlast smatrala da Jugoslavija ne treba da se takmici sa kapitalistima, solidarisala se sa zemljama istocnog bloka. Ipak, cilj nam je bio da ne zauzmemo poslednje mesto. Protiv Perua smo porazeni u produzetku i nismo uspeli da izbegnemo zacelje."

Jos jedan kuriozitet vezan za nasu ekipu obelezio je sampionat. Jugoslavija nije izasla na megdan Spancima i prva je ekipa koja je izgubila utakmicu sluzbenim rezultatom. Svetska kosarkaska federacija izrekla je kaznu zabrane igranja u trajanju od godinu dana i 2.000 dolara.

“Iz Beograda je stigla depesa da ne smemo da igramo sa Spanijom. Razlog je bio politicke prirode, zbog fasistickog rezima u ovoj zemlji ciji je lider bio Franko. Za sportski svet to je bilo neshvatljivo, bilo je govora i o nasoj eliminaciji sa Prvenstva. Ipak, izgubili smo sluzbenim rezultatom i odgledali sampionat do kraja.”

Argentina je u finalu pobedila Ameriku, na ulice je izaslo vise od million ljudi. Amerikanci su doveli ekipu "Sevrolet" iz Denvera, ali domacin je imao dvojicu fenomenalnih igraca, centra Oskara Furlonga i krilo Rikarda Gonzalesa, za koje rival nije imao resenje.

CODE

EMIGRACIJA

Argentina je posle Drugog svetskog rata pruzila utociste emigrantima iz mnogih drzava. Interesantno je kako su navijali sa nase, a buduci na to da je u timu Jugoslavije bilo Srba, Hrvata, Slovenaca i Madjara.
Grupisali su se i svaka “ekipa” imala je “svoje” navijace. Na jednoj strani su bile ustase sa obelezjima i skakali bi kada je loptu primao Blaskovic. Na drugoj strani bili su cetnici, na trecoj cuveni kosarkas Nemet sa svojima. Na cetvrtoj su bili pravi Jugosloveni.

REZULTATI : Jugoslavija – Peru 27 : 33 , Cile – Jugoslavija 40 : 24 , Jugoslavija – Ekvador 40 : 45 ,
Jugoslavija – Peru 43 : 46 , Spanija – Jugoslavija 2 : 0

PLASMAN : 10. mesto (od 10 ekipa)

SASTAV : Loci, Demsar, Gec, Kalember, Stankovic, Popovic, Engler, Sokolovic, Novakovic, Radojcic, Blaskovic, Amon
Trener: Nebojsa Popovic

Edited by peja™, 11 August 2010 - 17:59.

[peja™]

RIO DE ZANEIRO 1954.

Za cetiri godine Jugoslavija je napravila znacajan skok na evropskoj kosarkaskoj karti. Na Svetski sampionat u Brazilu stigla je kao sestoplasirana na ES u Moskvi, sto je bio znacajan pomak. Trener je bio Aleksandar Nikolic, a iz tima koji je igrao na debitantskom Mundijalu ostali su Loci, Engler i Blaskovic. U tehnickom i taktickom smislu jos smo bili daleko od svetskog vrha, medjutim, u kvalifikacijama je propustena prilika da se plasiramo u zavrsnicu. Nisu zakazali nasi igraci, vec – zapisnicki sto!

Trener Aleksandar Nikolic nikada nije zaboravio taj detaj, koji je bio kljucan za plasman.

“Mec sa Urugvajem bio je neizvestan. U finis smo usli sa dva poena prednosti i imali loptu u posedu. Kako nije bilo ogranicenja napada, zadrzali smo je do kraja i poceli da slavimo prvu pobedu na svetskim prvenstvima. Medjutim, pozvali su nas sa zapisnickog stola i obavestili da je rezultat neresen! Uzalud su bila nasa ubedjivanja, novinari su takodje isticali da je pobeda nasa. Odrzali smo kratak sastanak i odlucili da ulozimo zalbu. U medjuvremenu, naseg kapitena, Mirka Marjanovica, odveli su u jednu prostoriju i rekli mu da mora da potpise zapisnik jer tek posle toga moze da se ulozi zalba. To je bila zamka, ispostavilo se.”

Nasi igraci morali su nekoliko minuta kasnije da izadju na parket i igraju produzetak. Mec je izgubljen.

“Umesto da udjemo u finalnu grupu, sto bi bio veliki uspeh, igrali smo u utesnoj. To je bio veliki udarac za sve nas i uticao je da do kraja sampionata igramo pod utiskom strasne nepravde. Kasnije je FIBA ustanovila da smo bili u pravu, da je nas kos pripisan Urugvaju, ali kako nikada nije ponistila rezultat, sve je ostalo na izvinjenju. U obrazlozenju su naveli da nas kapiten nije smeo da potpise zapisnik!”

Amerikanci su superiorno osvojili zlatnu medalju. Nikolic istice jos jedan detalj kao izuzetno vazan za razvoj kosarke.

“Lansirali su novinu koja je, u neku ruku, bila revolucionarna. Na svakoj poziciji Amerikanci su imali dvojicu igraca gotovo indenticnog kvaliteta i gradje. Brazil, kao domacin, gajio je ambiciju da ce osvojiti zlato, a izjava americkog trenera pred finalnu utakmicu, za ono vreme, bila je nezamisliva. Rekao je da ce pobediti domacina sa 20 razlike! Tako je i bilo…”

CODE

BRKAJLIJE DUBLERI

Nikolic iznosi detalj meca Cile – Izrael kao svojevrstan kuriozitet.
“Izrael je imao beka fenomenalnog ulaza i jednog, likom indenticnog, sjajnog sutera, obojica brkajlije. Kada bi prvi probio odbranu i bio fauliran, na liniju slobodnog bacanja stao bi drugi, precizniji! Mnogi su u dvorani to primetili, cak smo i mi dobacivali zapisnickom stolu, medjutim, niko nije reagovao. Cileu u tom mecu nije bilo spasa.”

REZULTATI : Jugoslavija – Peru 86 : 84 (prva pobeda) , Jugoslavija – Urugvaj 52 : 55 , Francuska – Jugoslavija 67 : 60 , Jugoslavija – Cile 62 : 70 , Jugoslavija : Paragvaj 62 : 67

PLASMAN : 11. mesto (od 12 ekipa)

SASTAV : Curcic, Miler, Bjegojevic, Loci, Godzic, Engler, Andrijasevic, Marjanovic, Blagojevic, Konjovic, Blaskovic, Kristancic
Trener: Aleksandar Nikolic

Edited by peja™, 13 August 2010 - 15:31.

[peja™]

RIO DE ZANEIRO 1963.

Jugoslavija nije ucestvovala na Mundijalu u Cileu 1959. , a na sledeci, u Brazilu (organizacija je oduzeta FIlipinima), nasa ekipa je stigla kao jedan od kandidata za medalju. Trener Aleksandar Nikolic selektirao je tim koji je usao u anale. Uspon je poceo kvalifikovanjem za Olimpijadu u Rimu 1960. , a na ES u Beogradu, godinu dana kasnije, osvojena je prva medalja u istoriji nase kosarke – srebrna.

Kvalifikacije u Brazilu igrali smo u Kuritibi i dobili sva tri meca. Trener Nikolic posebno se secao onog najubedljivijeg trijumfa, protiv Japana.

“Savetnik Japanaca bio je Pit Nul, trener americke olimpijske selekcije iz Rima. Znao sam da ce Japanci forsirati zonski presing, kako bi pokusali da anuliraju hendikep u visini. Poceo sam ekipu da pripremam za taj mec jos u Jugoslaviji. Radili smo u ponoc, u pet ujutro, kako bih igracima poremetio ritam spavanja i pripremio ih na vremensku razliku! Toliko smo vezbali igru protiv zonskog presinga da se dogadjalo da prekinem trening jer od znoja nije moglo da se koraca po parketu! Igraci su prokleli Japance, ali na utakmici je bilo prema ocekivanju. Oni su igrali zonski presing, ali su prosli kao bosi po trnju! Kasnije mi je Nul rekao da je insistirao da japanski trener promeni pre meca taktiku, ali da ga ovaj nije poslusao. Igraci su Nula pitali zbog cega ih je ucio zonski presing, a njegov odgovor je bio duhovit: “To vam je osveta za Perl Harbur!” ”

Nasa ekipa nastavila je sa sjajnim igrama i u Rio de Zaneiru. U prvom mecu pala je reprezentacija iz zemlje "kolevke kosarke" – SAD. Prvi put smo pobedili Amerikance.

“Tada sam praktikovao da pocnem utakmicu sa igracima koji imaju najmanju tremu, a kasnije sam uvodio nosioce igre. Protivnik je brzo poveo sa deset razlike, a kada sam poceo da menjam, njihov trener je bio ubedjen da ubacujem slabije igrace. Do poluvremena smo stigli Amerikance, a u drugom se igralo “kos za kos”. Sat nije radio, ali, zahvaljujuci jednom prijatelju za zapisnickim stolom, znao sam koliko ima do kraja. Protivnik je vodio sa pola kosa, a lopta je bila u rukama Daneua. Vikao sam: "15 sekundi ... 10 sekundi ... Idemo!" , a Ivo me cak nije ni pogledao. Kasnije mi je rekao da to nije uradio kako mu protivnik ne bi ukrao loptu. Odjednom je uleteo u reket i njegovim karakteristicnim sutem, horogom, doneo veliku pobedu” , isticao je Nikolic.

Pala je jos jedna velesila i kompleks – Sovjetski Savez.

“Sovjeti su igrali prilicno prljavu kosarku, ali nisu uspeli da pronadju resenje za Necu Djurica. Iako uvek isticem da dobija ekipa, Djuric je gotovo sam pobedio “zbornaju”. Gomeljski je uzalud menjao cuvare jer Neca je bio neuhvatljiv. Koliko se secam, postigao je 28 poena.”

Domacin je imao najjaci tim. Pobedio je Jugoslaviju i osvojio zlatnu medalju. Medjutim, nase srebro imalo je poseban sjaj – od tada "plavi" se pune 43 godine (do 2006.) nisu vratili sa Mondijala bez medalje.

“Kad god je igrao Brazil, sat nije radio. Izgubili smo poluvreme sa 20 razlike, tako su mi bar rekli jer nije bilo dokaza, a sudjenje je bilo vise nego domacinsko. Protivnik sam primedbi na sudjenje, ali neki Amerikanac nam nije dao centar da predjemo. U nastavku se popravio, igrali smo u egalu, ali ogromnu prednost nismo mogli da stignemo”, opisivao je finalni mec trener Nikolic.

REZULTATI : Jugoslavija – Peru 84 : 67 , Japan – Jugoslavija 63 : 95 , Portoriko – Jugoslavija 78 : 83 ,
Jugoslavija – SAD 75 : 73 , Portoriko – Jugoslavija 57 : 73 , Jugoslavija – Italija 84 : 75 , Brazil – Jugoslavija 90 : 71 , Francuska – Jugoslavija 63 : 99 , SSSR – Jugoslavija 67 : 69

PLASMAN : 2. mesto (od 13 ekipa)

SASTAV : Gordic, Korac, Rajkovic, Kovacevic, Djerdja, Raznatovic, Daneu, Petricevic, Ajzelt, Cvetkovic, Djuric, Nikolic
Trener: Aleksandar Nikolic

Edited by peja™, 14 August 2010 - 14:30.

[peja™]

MONTEVIDEO 1967.

Juznoamericki ambijent ocigledno je bio dodatni motiv za jugoslovenske reprezentativce, pa su se, posle Rio de Zaneira, i u Montevideu popeli na pobednicko postolje. Osvojili smo srebrnu medalju. Sovjeti su ponovo dominirali, a usput i lansirali igraca koji ce kasnije obeleziti epohu kosarke – Sergeja Belova. I iz Meksika je stigao jedan "vanzemaljac" , Manuel Raga, koji ce nekoliko godina kasnije napraviti sjajnu evropsku karijeru, bice kljucni igrac visestrukog sampiona Starog kontinenta "Injisa" , pod dirigentskom palicom Ace Nikolica.

Ipak, prvi akter Mundijala bio je Jugosloven Ivo Daneu. Maestralnim igrama, posebno protiv Amerikanaca kada je dao 26 poena, proglasen je za MVP (najkorisnijeg) igraca sampionata.

Dragoslav Raznatovic bio je u grupi igraca koji su podneli najveci teret medalje. Po sopstvenom kazivanju, odigrao je najzrelije u dugoj reprezentativnoj karijeri, bio treci strelac iza Koraca i Daneua.

“Trener Ranko Zeravica sjajno je ukomponovao ekipu. Kvalifikacije smo igrali u Mercedesu i porazeni smo od Amerikanaca. Medjutim, u finalnoj grupi smo im se revansirali. Pobedonosni kos postigao je Korac i otvorila se mogucnost da se borimo za zlatnu medalju.”

Legenda Radnickog iznosi detalj koji je, na neki nacin, bitno uticao na plasman.

“U mecu sa Brazilom malo sta nam je polazilo za rukom. U prvom poluvremenu rival je vodio sa 17 razlike, a nervoza se uvukla u nase redove. Nekoliko minuta pre poluvremena, na tajm-autu, doslo je do verbalnog sukoba izmedju Rajkovica i mene. Moj dobar drug, na zaprepascenje svih u dvorani, lupio mi je samar! Ocekivalo se da ce ovaj gest izazvati raspad u nasim redovima, ali, sva sreca, brzo je usledio odmor. U svlacionici je vladala napeta atmosfera, svi smo se osecali neprijatno, sokirani Trajkovim postupkom. Niko nije mogao rec da prozbori. Lupio sam sakom o sto i rekao: “Raco, ti i ja smo prijatelji!” Rukovali smo se, poljubili i istrcali na parket. Dobili smo utakmicu…”

Sovjeti su imali mocan tim, cuveni Modestas Palauskas bio je neresiva zagonetka za nasu odbranu.

“Gomeljski je forsirao tvrdu kosarku koja nam nije odgovarala. Bili su bolji i zasluzeno su osvojili zlatnu medalju. Po povratku u zemlju priredjen nam je izuzetan docek. Narod je bio razdragan, stampa je rezultat ocenila kao podvig. Tada sport u medijima nije imao danasnju dimenziju, ali sve ce se promeniti za tri godine, posle Mundijala u Jugoslaviji…”

REZULTATI : Meksiko – Jugoslavija 73 : 86 , Italija – Jugoslavija 62 : 71 , SAD – Jugoslavija 76 : 71 ,
Poljska – Jugoslavija 78 : 82 , Brazil – Jugoslavija 84 : 87 , Jugoslavija – Argentina 93 : 69 , Jugoslavija – SAD 73 : 72 , Jugoslavija – Urugvaj 57 : 58 , Jugoslavija – SSSR 59 : 71

PLASMAN : 2. mesto (od 13 ekipa)

SASTAV : Basin, Korac, Rajkovic, Kovacic, Cvetkovic, Raznatovic, Daneu, Cosic, Djerdja, Tvrdic, Djuric, Skansi
Trener: Ranko Zeravica

Edited by peja™, 14 August 2010 - 15:44.

[peja™]

LJUBLJANA 1970.

Nakon jos jednog srebra, kada nas je sigurna ruka Vladimira Cvetkovica sa linije slobodnih bacanja odvela preko SSSR-a u prvo olimpijsko finale, na Igrama u Meksiku 1968. , Jugoslavija je definitivno potvrdila svoj status kosarkaske velesile. Dobijanje organizacije sestog sampionata Sveta trebalo je samo da potvrdi nezadrzivi uspon nasih reprezentativaca ka najvisem stepeniku pobednickog postolja.

A onda se desio 2. juni 1969. , dan crnim slovima zapisan u kosarkaskoj istoriji Jugoslavije. U blizini Sarajeva, posle teske saobracajne nesrece, prestalo je da kuca veliko srce Radivoja Koraca "Zucka". Ta vest se munjevito pronela, i potresla celu, ne samo sportsku, javnost. Kosarkaski savez doneo je odluku da se na taj dan nikad ne odigra ni jedna utakmica.

“Nikada nisam video toliko ljudi, od najmladjih do najstarijih, da je izaslo na ulice da isprati jednog coveka” , seca se Miko Trgovcevic, tadasnji predsednik OKK Beograda, koji je sa Koracevim ocem otisao da preveze Zuckovo telo iz Sarajeva. “Bilo ih je na hiljade. Kilometrima po izlasku iz Sarajeva ljudi su stajali pokraj puta, zeleci da odaju postu jednom od najvecih igraca jugoslovenske kosarke.”

Uoci Svetskog prvenstva ocekivanja nacije su bila ogromna, a o tome sa koliko je ozbiljnosti nasa kosarkaska organizacija usla u taj dogadjaj najbolje govori cinjenica da su na klupu nacionalnog tima sela sva trojica profesionalnih trenera koje je zemlja u tom trenutku imala! Ranko Zeravica je vodio reprezentaciju kao savezni trener, pomocnici su bili Lecic i Lazic. U reprezentaciji su se nasli tek stasali Ljubodrag "Duci" Simonovic i Dragan Kapicic. Vezu sa starijom generacijom vec je ostvarivao Cosic, a bili su tu i Dragutin Cermak i Damir Solman. Vinko Jelovac je pripadao istoj generaciji, ali ce on najsvetlije trenutke doziveti sredinom sedamdesetih.

Kao domacin, Jugoslavija je takmicenje pocela direktno u finalnoj grupi. Pobede su se nizale, a zahvaljujuci tadasnjem sistemu takmicenja, zlatna medalja je obezbedjena kolo pre kraja takmicenja, pobedom nad Amerikancima pred 10.000 navijaca. Prvi put je pokoren kosarkaski svet! Ni poraz od SSSR-a u poslednjem kolu nije pomutio veliki trijumf Jugoslovena.

Noc je provedena uz slavlje i defile hiljada navijaca. Kapiten Daneu oprostio se od reprezentacije, a nisu zaboravljeni ni Korac i mnogobrojni kosarkaski pioniri.

CODE

TRAJKO RAJKOVIC
Samo tri dana nakon sto je osvojen svetski vrh, da li zbog greske lekara koji su olako shvatili psiho-fizicku slabost jugoslovenskog centra posle jedne od utakmica Sampionata, ili jednostavno sudbine, iznenada se ugasio zivot Trajka Rajkovica. U Ljubljani je Jugoslavija prvi put u istoriji postala svetski sampion. Prvi veliki uspeh placen je skupo. Nacija je dobila velikog sampiona. Izgubila, nista manjeg…

REZULTATI : Jugoslavija - Italija 66 : 63 , Brazil - Jugoslavija 55 : 80 , Cehoslovacka - Jugoslavija 84 : 94 ,
Urugvaj - Jugoslavija 45 : 63 , Jugoslavija - SAD 70 : 63 , Jugoslavija - SSSR 72 : 87

PLASMAN : 1. mesto (od 13 ekipa)

SASTAV : Tvrdic, Simonovic, Jelovac, Rajkovic, Zorga, Kapidzic, Daneu, Cosic, Solman, Plecas, Cermak, Skansi
Trener: Ranko Zeravica

Youtube Video -> Original Video

Edited by peja™, 16 August 2010 - 03:32.

[peja™]

PORTORIKO 1974.

Kicanovic, Slavnic, Dalipagic… Uz vec legendarnog Cosica, na scenu je stupila generacija bez kompleksa, "vanzemaljci" , koji ce sedam godina sejati pustos na najvecim sajmovima kosarke.

Godinu dana pre Sampionata u Portoriku, promocija "zlatnih decaka" izvrsena je na Evropskom sampionatu u Barseloni. Oni ce se prosetati na jos dva evropska, svetskom prvenstvu i olimpijadi.

“Pocelo je forsiranje organizovane improvizacije koja je, kasnije se ispostavilo, bila najbolji model igre imajuci u vidu nas karakter i mentalitet. Bez puno stega i “ruske discipline” u napadu i sa cvrstom i agresivnom odbranom. Do tada vodece igrace u reprezentaciji- Plecasa, Tvrdica, Solmana, Kapicica, postepeno su potiskivali Kicanovic, Dalipagic, Jerkov i moja malenkost, kaze Zoran “Moka” Slavnic, kreator igre “umetnika sa Balkana”.”

Padali su redom u Portoriku Brazil, Kuba, SSSR, Kanada, a onda je dosao mec odluke. Protiv Jugoslovena su se okrenule i "mracne sile".

“Igrali smo sa Amerikancima i rasturili smo ih u prvom poluvremenu. Ekipa koju je predvodio cuveni Lukas, iz koje su sedmorica igraca otisla u NBA, izgledala je smesno. Vodili smo 14 razlike, vec osecali “miris” zlata, ali tada je na scenu stupio italijanski sudija Albaneze. Prvo je “napunio penalima” naseg najboljeg igraca Kicanovica, a ja sam zbog pet penala morao iz igre jos u 29. minutu meca. Slicno je prosao i Jelovac i razlika je pocela da se topi. Porazeni smo sa tri poena razlike. Sovjeti su sa 11 dobili Amerikance i u krugu bili najbolji, osvojili zlatnu medalju. Predvodio ih je Kondrasin, po meni najbolji trener u tadasnjoj amaterskoj kosarci”

Po Slavnicevim recima, Novosel nije bio strucnjak tog renomea, ali imao je drugi kvalitet.

“Bio je najveci motivator. Dao nam je maksimalnu slobodu koju nikad, po mojim merilima, nismo zloupotrebljavali. Imao je ekstremnu potrebu za zadovoljenjem igraca i mi smo to izuzetno cenili. Osecanje odgovornosti vesto je stavljao u nase ruke i izuzetno lako smo ga nosili”

Iako su osvojili srebrnu medalju, Slavnic istice da je to dozivljeno kao izuzetan uspeh.

“Sva srebra moje generacije je zalivala suza radosnica, iako ta medalja znaci poraz u finalu. Sportiste boli kada izgube od slabijeg. Iako nas je sudija ostetio, nismo to shvatili kao tragediju. Vreme je radilo za nas…”

REZULTATI : Brazil – Jugoslavija 60 : 84 , Kuba – Jugoslavija 83 : 101 , Jugoslavija – SSSR 82 : 79 ,
Jugoslavija – Portoriko 93 : 85 , Jugoslavija – Kanada 102 : 99 , SAD – Jugoslavija 91 : 88 , Spanija – Jugoslavija 71 : 79

PLASMAN : 2. mesto (od 14 ekipa)

SASTAV : Tvrdic, Kicanovic, Jelovac, Knezevic, Jerkov, Kapicic, Slavnic, Cosic, Solman, Plecas, Dalipagic, Marovic
Trener: Mirko Novosel

Edited by peja™, 19 August 2010 - 21:19.

[peja™]

MANILA 1978.

"Zlatni decaci" nastavili su zetvu, snagom tajfuna protutnjali su Filipinima. Na klupi je bio mag Aleksandar Nikolic, koji je godinu dana ranije, na ES u Lijezu, po sopstvenom kazivanju, dostigao vrhunac u 17 godina dugoj reprezentativnoj karijeri.

“Cinjenica je da smo u Manili dobili sve meceve, ali je igra u Lijezu bila ono cemu sam tezio” , govorio je Nikolic.

Na Mundijalu deset meceva bez poraza, samo finalni uzbudljiv, za infarkt. Padale su redom kosarkaske sile, sa posebnim motivom "plavi" su isprasili Italijane. Menegin, Marzorati, Vekijato, Vilalta, Bonamiko, Barivijera i njihov ucitelj Djankarlo Primo pocisceni su sa parketa – 109 : 76! Pobedjeni su i Amerikanci, protiv Sovjeta egzibicija. Tandem Dalipagic – Kicanovic nemilice je punio kos rivalima. Protiv Brazila pojavila se sumnja da namestamo protivnika u polufinalu.

“Bilo je pomena da biramo rivala, ali nisam hteo da cujem za to. Zeleo sam da pobedimo i pobedili smo. Mnogo problema zadao nam je sjajni strelac Oskar Smit. Igrao je sjajno i nisam imao resenja za njega. Menjao sam mu cuvare, ali bez rezultata. Zaboravio sam jednostavno na Delibasica. Na tajm-autu Mirza mi je rekao: “Cika Aco, daj da ja probam.” Uveo sam ga u igru i vise nismo imali problema sa Smitom” , secao se Nikolic.

U polufinalu je pobedjena Australija i za zlato smo igrali sa Sovjetima. Belov, Tkacenko, Saljnikov, Belostenji…

Poceli smo dobro, primenili ono sto smo vezbali i cuvali bas za ovaj susret. Poveli smo sa 13 razlike, a onda su igraci poceli da se ponasaju komotno i na kraju je ispalo povuci-potegni. Ipak, pobedili smo u produzetku. Dalipagic i Kicanovic bili su suterski raspolozeni.

To je bio zenit te generacije, ali Aleksandar Nikolic smatrao je da ona nije najbolja u istoriji jugoslovenske kosarke.

“Uspesnija i kvalitetnija bila je ona u kojoj su igrali Radja, Divac, Kukoc, Drazen Petrovic i Paspalj” , govorio je legendarni profesor kosarke.

Drazen Dalipagic bio je prvi strelac Sampionata i proglasen je za najboljeg igraca.

“To su novinari izabrali, mada nemam nista protiv. Medjutim, mogao je i Dragan Kicanovic da bude proglasen za najboljeg…”

CODE

SLAVNIC MVP HUMORA

Iako je bio poznat kao trener koji izuzetno polaze na disciplinu, Nikolic je voleo i dopustao da se igraci sale.
“Slavnic je prednjacio, bio je pravi seret, ali izvanredan covek i igrac. Voleo je da se sali, ponekad i preterivao. Uopste, on se igrao. Nikad necu zaboraviti finale ES u Lijezu sa Sovjetima. Iako je u Zvezdi bio dobar strelac, sa prosekom od oko 20 poena, potpuno se podredjivao reprezentaciji. Kada se zavrsila utakmica rekao sam mu: “Pobedio si sebe, a onda Sovjete.” Najvise je voleo da "bocne" Gomeljskog. Kad god je prolazio pored sovjetske klupe pitao je njihovog trenera: “Kako zdravlje?” I Dalipagic je voleo salu. Pred svaku utakmicu, na poslednjem sastanku postavljao je isto pitanje: “Cika Aco, protiv koga igramo veceras?!” ”

REZULTATI : Jugoslavija – Senegal 99 : 64 , Koreja : Jugoslavija 85 : 121 , Jugoslavija – Kanada 105 : 95 ,
Filipini – Jugoslavija 101 : 117 , Jugoslavija – Italija 109 : 76 , Jugoslavija – SAD 100 : 93 ,
Jugoslavija – SSSR 105 : 92 , Jugoslavija – Brazil 91 : 87 , Jugoslavija – Australija 105 : 101 ,
Jugoslavija – SSSR 82 : 81 (73 : 73)

PLASMAN : 1. mesto (od 14 ekipa)

SASTAV : Dalipagic, Kicanovic, Radovanovic, Vilfan, Slavnic, Delibasic, Skroce, Cosic, Krstulovic, Jerkov, Zizic, Knego
Trener: Aleksandar Nikolic

Youtube Video -> Original Video

Edited by peja™, 21 August 2010 - 19:59.

[peja™]

KALI 1982.

Iako u sastavu vise nije bilo Cosica i Slavnica, "plavi" su u Kolumbiji vazili za favorita. Nekoliko meseci pred pocetak priprema kormilo je napustio Bogdan Tanjevic. S obzirom na to da je u Savezu radio za mizernu platu, na ponudu Italijana nije mogao da odreaguje patriotski. Spakovao je kofere, a u kosarkaskim krugovima njegov gest okarakterisan je kao neka vrsta izdaje. Da spasi stvar, pozvan je Ranko Zeravica!

“Ekipa je imala izuzetno kvalitetne pripreme i dosta jakih provera. U Jugoslaviji je gostovala i americka selekcija u kojoj je bio i Majkl Dzordan.“

Posle Kranjske Gore "plavi" su otputovali za Tenesi, gde su igrali na Svetskom festivalu. U Kolumbiju, tacnije u Bukamarangu, gde su igrali kvalifikacije, stigli su potpuno spremni.

“Dobili smo lako Cehoslovacku i Urugvaj, posebno se pripremali za mec sa Kanadom, koja je imala najjacu ekipu u istoriji, vazila je kao kandidat za zlato. Nekolicina igraca- Viltijer, Venington, Trijar, Paskvale i Smit, kasnije su napravili izuzetne NBA karijere. Odigrali smo sjajno i bez poraza usli u finale” , seca se tadasnji reprezentativac Zoran Radovic.

U drugoj kvalifikacionoj grupi Spanci su pobedili Amerikance, sto je bila prvorazredna senzacija, bez obzira na jak sastav "furije". Ta cinjenica verovatno je uspavala nase igrace i u mec su usli lezernije.

“Odigrali smo protiv Amerikanaca veoma slabo i izgubili. Da bismo otvorili vrata ka zlatnoj medalji morali smo da pobedimo Sovjete. Poceli smo mec sjajno, stekli prednost, ali izlazak Radovanovica zbog tri brza penala poremetio je koncepciju i rival se vratio u mec i pobedio” , kaze Radovic.

Teoretski, postojala je sansa da se borimo za titulu, ali sovjetski strucnjak Gomeljski nije zeleo Jugoslaviju za protivnika. Lazirao je mec sa Amerikancima.

“Gomeljski je sve cinio da izgubi utakmicu. Poceo je sa drugom postavom, a kada su poveli sa 15 razlike, vrsio je komicne izmene. Izabrao je Amerikance i u finalu je malo nedostajalo da se njegov “projekat” srusi. Kasnije cuveni NBA igrac Glen Rivers promasio je dve sekunde pre kraja za zlatnu medalju” , istice Zoran Radovic.

U borbi za trece mesto, u infarkt zavrsnici, osvojili smo bronzu. Dva poena sa linije slobodnih bacanja, dve sekunde pre kraja, srusila su mocan spanski tim. Bio je to pocetak kraja "zlatne generacije" koja je deceniju vladala svetskim parketima. Sledece godine na ES ona ce doziveti svoj Vaterlo – osvojice 7. mesto i otici u legendu.

I u Kolumbiji nasi najbolji igraci bili su Kicanovic i Dalipagic, uz Ratka Radovanovica.





REZULTATI : Jugoslavija – Cehoslovacka 101 : 80 , Urugvaj – Jugoslavija 77 : 101 , Jugoslavija – Kanada 88 : 78 , Jugoslavija – SAD 81 : 88 , Spanija – Jugoslavija 91 : 108 , SSSR – Jugoslavija 99 : 94 , Jugoslavija – Kolumbija 97 : 88 , Australija – Jugoslavija 91 : 105 , Jugoslavija – Spanija 119 : 117

PLASMAN : 3. mesto (od 13 ekipa)

SASTAV : Kicanovic, Dalipagic, Radovanovic, Jerkov, Delibasic, Petrovic B., Vilfan, Zizic, Avdija, Petrovic A., Knego, Radovic
Trener: Ranko Zeravica

[peja™]

MADRID 1986.

Posle Mundijala u Kolumbiji Jugoslavija je pocela da gubi mesto lidera u kosarkaskoj hijerarhiji. Na ES u Nantu 1983. , pod vodjstvom Josipa Djerdje, "plavi" su bili sedmi, isti rezultat ostvario je i Kresimir Cosic dve godine kasnije u Nemackoj. "Zlatna generacija" otisla je u legendu, a Cosic, uz pomoc kosarkaske organizacije, napravio je plan revitalizacije.

Na Svetski sampionat u Spaniji doveo je podmladjen sastav koji je ispracen skepsom i sa nevelikim iscekivanjima. Od iskusnijih ostali su samo Dalipagic i Radovanovic, a novi talas predvodio je Drazen Petrovic.

“Kvalifikacije smo igrali u Ovijedu i bili u relativno lakoj grupi. Pobedili smo Novi Zeland, Maleziju i Holandiju, a u drugom krugu Argentinu i Kanadu, koja je imala jak tim. U narednoj rundi savladali smo Kinu i Italiju, pred mec sa Amerikancima vazili za favorita zbog igre koju smo do tada pokazali. Taj mec je odlucio tok Sampionata, prakticno nas stajao zlatne medalje. Cosic je izostavio Radovanovica zbog lakse povrede, jer bila je procena da cemo lako pobediti, s obzirom da su Amerikanci izgubili od Argentine. Prilicno neozbiljan pristup doveo je do nokauta. Za nekoliko minuta rival je napravio seriju 19 : 2! Kasnije smo se priblizili na tri poena, ali spasa nije bilo” , seca se Zoran Radovic.

Najnizi igrac u istoriji NBA (1.60 m), Tajron Bogs, bio je junak Sampionata. Toliko je izludeo Drazena Petrovica da je "kosarkaski Mocart" delovao kao klasican falser.

“U pitanju je bila cista psihologija, nepripremljenost za utakmicu. Drazen je bio izbacen iz koncepta i to nas je stajalo titule. Umesto da u polufinalu dobijemo Brazil, stigli su Sovjeti, tada najjaca svetska ekipa. Izuzetno spremljeni, sa fantasticnom atmosferom i sjajno vodjeni od Cosica i Ivkovica, dosli smo prakticno do pobede. To je obecavao kapital od devet poena (89:80), 48 sekundi pre kraja. Sta se kasnije sa nama dogadjalo, jednostavno je neobjasnjivo” , istice akter meca Zoran Radovic.

Sovjeti su krenuli u strahovit presing, a nasi igraci bukvalno im poklanjali lopte. Sabonis je sa dve trojke doveo mec do tacke usijanja, a Valters je, skoro sa zvukom sirene, u padu izbacio loptu i pogodio za produzetak. Imali smo priliku i u dodatnih pet minuta, ali dva poslednja napada odigrali smo kao pocetnici.

“Taj mec je najveca sportska tragedija ili glupost u istoriji nase kosarke. Nesto slicno verovatno se nikad nece ponoviti. Protiv Brazila, u mecu za trece mesto, iskalili smo gnev, deklasirali smo rivala, ali jos nam se vrteo film prethodnog meca. Ipak, osvojili smo medalju, zapoceli niz trofeja koji je zadrzan do danasnjeg dana. Cosicu pripadaju izuzetne zasluge. Bio je vizionar. Vec na ES naredne godine, u Atinu je poveo Kukoca, Radju, Djordjevica i Paspalja, uz Divca koji je debitovao u Spaniji. Ova generacija, pod vodjstvom Dusana Ivkovica, bice neprikosnovena” , ocenjuje Radovic.

U finalu Amerikanci su nadmasili mogucnosti, sa 87 : 85 pobedili su favorizovane Sovjete.

HOSTESE, SILOVANJE…

Jos su sveza secanja na ES u Atini i atmosfera na finalnoj utakmici, kada su Grci stali na stranu Litvanaca, ali “plavi” su bili jaci i od publike i osvojili zlato. Zoran Radovic istice da je u Spaniji bilo mnogo gore.
“Cemu su sve pribegavali granici se sa ludilom. Protiv nas je vodjena strahovita medijska kampanja. Sve su nam “pakovali” , nocni zivot, cak i silovanje hostesa, neplacene telefonske racune. U Madridu je 15.000 gledalaca navijalo za Sovjete. Bio je to neizdrziv pritisak, stajao nas je bar jedne tehnicke greske, mozda i pobede.”

REZULTATI : Jugoslavija – Novi Zeland 118 : 81 , Jugoslavija – Malezija 131 : 61 , Holandija – Jugoslavija 74 : 95 , Jugoslavija – Argentina 87 : 68 , Jugoslavija – Kanada 83 : 80 , Jugoslavija – Kina 106 : 82 , Jugoslavija – Italija 102 : 76 , SAD – Jugoslavija 69 : 60 , SSSR – Jugoslavija 91 : 90 (85 : 85) , Jugoslavija – Brazil 117 : 91

PLASMAN : 3. mesto (od 12 ekipa)

SASTAV : Petrovic D., Petrovic A., Divac, Cutura, Petranovic, Mutapdzic, Radovic, Vrankovic, Radovanovic, Arapovic, Dalipagic, Cvjeticanin
Trener: Kresimir Cosic

[peja™]

BUENOS AIRES 1990.

Tri godine pred Mundijal u Argentini na celo strucnog staba "plavih" dosao je Dusan "Duda" Ivkovic. Sa ekipom koja je na Svetskom prvenstvu za omladince u Bormiju osvojila prvo mesto (trener Svetislav Pesic), imao je zlatnu promociju na Univerzijadi u Zagrebu, godinu dana kasnije osvojeno je drugo mesto na OI u Seulu, a ES 1989. protekao je u egzibiciji generacije, po misljenju strucnjaka, najjace u istoriji svetske kosarke, izuzimajuci NBA. Bio je to beli "drim tim"!

Ulogu apsolutnog favorita u Argentini jos vise je ucvrstio trijumf na "Igrama dobre volje" u Sijetlu gde je deklasiran americki tim sa Moningom, Lejtnerom, Getlingom, Smitom…

“Prvi put smo se uoci Sampionata suocili sa problemom zvanim NBA” , seca se Dusan Ivkovic. “Bilo je tesko uklopiti igrace koji dolaze sa zakasnjenjem, nedovoljno fizicki spremni. U Sijetlu smo igrali bez Divca i Drazena Petrovica, pred kraj se povredio i Radja.”

Kada je ekipa nastavila pripreme u Kanadi, ispostavilo se da je Radjina povreda teske prirode i njegovo mesto u timu zauzeo je Zoran Jovanovic. "Plavi" su kvalifikacije igrali u Santa Feu.

“Nije islo sve kako treba, a poraz od Portorika izazvao je veliku skepsu– izvestaci su se utrkivali u kritikama. Nama je to bila prava opomena. Na tri ES nikad nisam izgubio utakmicu, malo je uopste poraza bilo, ali postoje oni koji su potrebni. Do kraja sampionata odigrali smo sve meceve maestralno” , ocena je selektora.

Padali su Brazil, Sovjetski Savez, Grcka, SAD, u finalu egzibicija i najubedljivija pobeda u dotadasnjim finalima. Racun je ispostavljen SSSR-u.

“Imali smo snagu kolektiva, dobro postavljenu igru, nadam se da su drugi imali prilike da nesto nauce. Javno nam je priznanje odao trener Amerikanaca Majk Krizevski. Godinu dana kasnije, kada je osvojio titulu u NCAA, izjavio je da je prekopirao igru jugoslovenske reprezentacije. Predsednik Italijanske trenerske organizacije Zorzi istakao je da su nase igre pretocene u rad sa trenerima” , ponosan je Ivkovic.

Imali smo priliku da vratimo Sovjetima za onu ujdurmu Gomeljskog, kada je pustio Amerikance kako mi ne bismo igrali u finalu (Kali 1982.). Igrali smo sa Grckom, i da smo "zazmurili", Sovjeti ne bi usli u polufinale.

“Tu utakmicu sam igrao bez Petrovica koji je imao glavobolju, ali ga je sjajno zamenio Zeljko Obradovic. Na kraj pameti nam nije bilo da se brukamo. Kada se mec zavrsio, prvi mi je prisao trener Sovjeta Gomeljski i nekoliko puta ponovio “spasiba”! Bili smo toliko jaki, s verom u kvalitet i igru, da nam je bilo nevazno ko ce biti rival u polufinalu i finalu.”

Godinu dana kasnije "tim snova" odigrace poslednji sampionski ples, na ES u Rimu. U Jugoslaviji je poceo gradjanski rat i svako je otisao na svoju stranu. Zbog sankcija nismo mogli da budemo organizatori Mundijala u Beogradu 1994. , koji je dodeljen Kanadi. Toronto nije video "plave" , ali vratili smo se u Atini 1995. Dusan Silni je osvojio zlato i predao kormilo Zeljku Obradovicu…





REZULTATI : Jugoslavija – Venecuela 92 : 84 , Jugoslavija – Angola 92 : 79 , Portoriko – Jugoslavija 82 : 75 , Jugoslavija – Brazil 105 : 86 , Jugoslavija – SSSR 100 : 77 , Jugoslavija – Grcka 77 : 67 , Jugoslavija – SAD 99 : 91 , Jugoslavija – SSSR 92 : 75

PLASMAN : 1. mesto (od 16 ekipa)

SASTAV : Petrovic, Perasovic, Cutura, Kukoc, Paspalj, Zdovc, Obradovic, Curcic, Divac, Komazec, Jovanovic, Savic
Trener: Dusan Ivkovic

Youtube Video ->Original Video

[peja™]

ATINA 1998.

U drevnu Atinu ispraceni su kao "vidjeni" gubitnici, a vratili su se kao bogovi! Bez Savica koji se oprostio od reprezentacije posle ES u Barseloni, operisanog Danilovica, Divca koji zbog "lok-auta" nije mogao da igra, sa "rovitim" Djordjevicem, malo ko je "plavima" davao sanse i za plasman u polufinale. Takav "tretman" jos vise je mobilisao Obradovica i njegove izabranike i opsti je utisak – do zlata su dosli najvise zahvaljujuci srcu junackom!

“Bio je to potpuno nov tim, sa malo iskusnih igraca, ali pogodjena je “hemija” , sve su to bili momci koji bi “zivot dali” za uspeh reprezentacije. Znali smo sta javnost misli, bilo je i iz najuzih kosarkaskih krugova dosta skeptika, ali mi smo cutali i stvarali igru i atmosferu koje su nas dovele do trijumfa” , govorio je Obradovic.

Na putu do zlata padali su nicice Portoriko, Rusija, Japan, Kanada. Zatim je usledio poraz od Italijana, slican onom iz Barselone u predtakmicenju, ali zavrsetak je bio isti – "plavi" na pobednickom postolju.

“Imali smo vise od dvadeset izgubljenih lopti, pa ne cudi sto smo porazeni. Znam da nas neuspeh nece uzdrmati – naprotiv!” , jasan je bio Obradovic.

Vec u sledecem mecu ceh su platili domacini. Nasi momci deklasirali su Grke i ostavili u ocaju 16.000 vise nego bucnih navijaca. Bila je to sjajna uvertira za cetvrtfinale sa Argentinom. U tom mecu Aleksandar Djordjevic, koji je do tada na parketu proveo nekoliko simbolicnih minuta, odradio je veliki posao. Usao je u igru pri rezultatu 49 : 42 za rivala i za minut napravio egal. Dva poena, jos dva i trojka…

U polufinalu ponovo Grci, ovog puta mec "na noz" i pobednik tek u produzetku. Drama, utakmica za infarkt. U 30. minutu Grci su imali "plus 12" , a onda je sudbinu u svoje ruke uzeo Dejan Bodiroga, do kraja je nanizao 31 poen i otvorio vrata finala.

“Ovaj tim je dokazao, bez obzira na rezultat u finalu, da je pobednicki i da najbolje igra kada je najteze” , ocenio je trener Obradovic.

Finale, mec "broj dva" sa Rusima. Ali ovaj nije bio lak kao u prvoj rundi. Junak je bio Zeljko Rebraca. U "klackalica" zavrsnici zadao je "bacuskama" zavrsni udarac. Rampom je vratio na parket Mihajlova, zatim je u napadu uhvatio loptu odbijenu od obruca i poentirao. Pet sekundi pre kraja ubacio je oba bacanja za nedostiznih 64 : 60.

Specijalni ziri proglasio je Bodirogu za MVP igraca (osam glasova), dok je Rebraca dobio tri manje. "Beli Medzik" , u svom stilu, skromno je prokomentarisao:

“Jugoslavija ima 12 MVP igraca!”

I zaista, bilo je tako. Svako je imao znacajnu rolu, samo su Bodiroga i Rebraca bili stubovi. Scepanovic se isticao kontrama i ubitacnim sutom, Obradovic koji je bio prvi plej, Loncar zaduzen za atmosferu, Lukovski za promenu ritma, Beric koji je rasturio Portoriko, Djordjevic majstor i sa "jednom nogom" , Drobnjak, Tomasevic, Bulatovic i Topic - cetvorka za zakljucavanje reketa. Sa klupe dirigent, tada jos uvek maestro Obradovic koji je odrzao nekoliko pokaznih vezbi svetskom trenerskom auditorijumu…

Amerikanci zbog "lok-auta" nisu poslali NBA zvezde, ali to ne umanjuje znacaj trijumfa "plavih". Rebraca je bio vizionar. Pred polazak za Atinu izjavio je:

“Za mene je sve osim zlata neuspeh!”

REZULTATI : Jugoslavija – Portoriko 80 : 66 , Jugoslavija – Rusija 82 : 74 (68 : 68) , Jugoslavija – Japan 99 : 54 , Jugoslavija – Kanada 95 : 55 , Jugoslavija – Italija 60 : 61 , Jugoslavija – Grcka 70 : 56 , Jugoslavija – Argentina 70 : 62 , Jugoslavija – Grcka 78 : 73 (57 : 57) , Jugoslavija – Rusija 64 : 62

PLASMAN : 1. mesto (od 16 ekipa)

SASTAV : Bodiroga, Scepanovic, Obradovic, Loncar, Lukovski, Beric, Djordjevic, Rebraca, Drobnjak, Bulatovic, Tomasevic, Topic
Trener: Zeljko Obradovic

Youtube Video ->Original Video

Edited by peja™, 03 September 2010 - 09:30.

[peja™]

INDIJANOPOLIS 2002.

Jugoslovenska kosarkaska dominacija do SP u "kolevci kosarke" bila je – zagonetka za planetu. Posle vidjenog u Indijanopolisu i razbijanja mita o americkom snu zvanom NBA – mozda je mogla biti i u nekoj drugoj galaksiji...

Zaista je tesko uzeti sve uglove iz kojih to cudo moze da se posmatra i opisuje. S obzirom da nase slovenske duse ne znaju za uglove, mozda je to i objasnjenje sto smo neuhvatljivi!

Kada se uzme malo racionalnog, lako je zakljuciti da je kosarka sport inteligentnih ljudi i mi smo tu u apsolutnoj prednosti. Uspesi nasih igraca leze i u odnosu prema radu, treningu, a i po tome sto smo specificni. Najveca prednost u odnosu na druge (tu su nam jedino Argentinci ozbiljno parirali) bila je svest o kolicini zadovoljstva koja se dariva narodu. Za nase momke je najveca cast predstavljati zemlju, za vecinu je to najveci zivotni uspeh, nemoguce merljiv i uporediv sa svim silnim milionima dolara ili evra, zlata, svile, kadife...

Kazu da se zlatu "u zube ne gleda". To je fakat. Osvojena je peta zlatna medalja na Mundijalima (po tri imaju SAD i nekadasnji SSSR). Ali fakat je da smo se na najvisi stepenik tada popeli najvise zahvaljujuci genijalnosti improvizacije, za razliku od nekih prethodnih takmicenja (na primer ES u Turskoj) kada smo zaista delovali kao "viktori tim" , sa jasnom vizijom igre, profilisanim akcijama za najbolje igrace, odbranom na konstantno visokom nivou. Da nam se nisu "dogadjali" pojedini igraci u vidu mesija, mozda bi na tom SP sve izgledalo – tuzno!

Kazu da je savrsenstvo igrati odbranu kao Pipen, pogadjati kao Bird, imati tehniku suta kao Dzordan, ubacivati trojke kao Redzi Miler i baratati loptom kao Medzik. Ko je od nasih igraca bio najblizi ovakvom "monstrumu"? Ako se uzme finalna predstava, odgovor je jasan – Dejan Bodiroga! Ali nas "Medzik" ne bi ni bio u prilici da baca u nesvest gaucose, da u cetvrtfinalu Gurovic nije trojkama naceo, a Jaric bacanjima dokusurio Amere koji su vec precrtali "plave" , da Divac nije bio "tata". U polufinalu sa tamo nekim Novozelandjanima Koturovic je bio mec-viner... Svaka cast, Pesic je "ubo" i Vujanica.

Genijalnost improvizacije...

Ni jedan put do slave nije posut ruzama. To je dobro znao i "kouc" Svetislav Pesic, ali je morao znati i da slavu brzo pojedu moljci. Napustio je kormilo "plavih" neodgovorivsi na nekoliko pitanja. Istina, tada to nije izgledalo kao potreba, nije bilo tesko i nije bolelo jer ga je jos jedno zlato ionako uvrstilo u Kucu slavnih. Ali... Da li je Scepanovic morao da dobije "korpu" kao neki djacic, zasto je vodio "nevaspitanog" igraca kao sto je Radmanovic, sta se dogadjalo sa jednim od junaka iz Turske Drobnjakom? Kao sto igrac mora da izdrzi moc talenta i slave, to mora i trener...

Na Olimpijadi u drevnoj Heladi to vise nije bila ista zemlja i to vise nije bio isti tim. Na ES 2005. , na domacem terenu, dozivljen je debakl. Sa, verovalo se, najboljom postavom i najboljim trenerom. Bio je to kraj jedne ere...





REZULTATI : Jugoslavija – Angola 113 : 63 , Jugoslavija – Spanija 69 : 71 , Jugoslavija – Kanada 87 : 71 ,
Jugoslavija – Portoriko 83 : 85 , Jugoslavija – Brazil 90 : 69 , Jugoslavija – Turska 110 : 78 , Jugoslavija – SAD 81 : 78 , Jugoslavija – Novi Zeland 89 : 78 , Jugoslavija – Argentina 84 : 77 (75 : 75)

PLASMAN : 1. mesto (od 16 ekipa)

SASTAV : Bodiroga, Koturovic, Cabarkapa, Rakocevic, Stojakovic, Radmanovic, Jaric, Drobnjak, Divac, Vujanic, Tomasevic, Gurovic
Trener: Svetislav Pesic

Youtube Video ->Original Video

Spoiler! --Click here to view--

Youtube Video ->Original Video

Youtube Video ->Original Video

Youtube Video ->Original Video

Youtube Video ->Original Video

Edited by peja™, 11 September 2010 - 12:32.