Dužina staze: 3,340 km
Broj krivina: 19
Broj krugova: 78 (260.520 km)
Rekord staze: 1:14.439 (Mihael Šumaher, Ferari, 2004.)
Monako, alem-kamen u čalmi Sultana Bernija, najglamuroznija destinacija u kalendaru F1. Trka koja je nešto posebno, sa toliko tradicije koliko imaju sve ostale staze u kalendaru zajedno. Trka koja je već odavno anahronizam u ovom vremenu moderne i sintetičke F1 zbog čega postavlja poseban izazov pred vozače i tehničko osoblje timova - rešenja na bolidima koje ćemo videti ovog vikenda najverovatnije nećemo više nigde gledati ove godine.
Staza u Monte Karlu je pretrpela minimalne promene od prve trke davne 1929. godine do danas. Stisnuta između mora i litica planine Monažel, prolazi vijugavim ulicama Monte Karla ne dopuštajući prostor proširenjima. Zbog toga mnogi tvrde da je F1 odavno prerasla ovu stazu i da ona više ne odgovara zahtevima "najbržeg cirkusa". Ali, Monako je oduvek bio više od trkanja.
Kneževina Monako je grad-država, posle Vatikana druga teritorijalno najmanja nezavisna država na svetu. Ustavna monarhija pod vladavinom prinčevske porodice Grimaldi, čija vladavina datira još od kraja XIV veka, Monako je u moderno vreme postao sinonim za turizam i to onaj najvišlje klase, luksuzne kockarnice i prilično relaksirano poresko zakonodavstvo zbog čega su mnogi najbogatiji ljudi sveta, zvezde šoubiznisa i poznati sportisti među njima i dobar deo bivših i sadašnjih asova F1 odlučili da se upravo tu nastane. Nigde na svetu se ne može videti više poznatih ličnosti po kvadratnom kilometru kao u Monaku za vreme Granpri vikenda. Nigde na svetu gledaoci nisu locirani toliko blizu stazi i bolidima koji jure praktično nadohvat ruke. Sve ovo čini trku za VN Monaka zaista jedinstvenim događajem.
Kada bi neko danas pokušao po prvi put da organizuje trku u Monte Karlu, bio bi proglašen ludakom i ona nikad ne bi bila prihvaćena zbog nepostojanja najosnovnijih standarda FIA. Ali, zbog tradicije, svi su voljni da jednom godišnje zažmure na jedno oko.
Počeci trke za VN Monaka su vezani za dve ličnosti - Antona Nogea, predsednika Auto-kluba Monaka (ACM) i Luja Širona, jednog od najuspešnijih predratnih Granpri vozača, inače rođenog Monegašanina. Uz pokroviteljstvo Princa Luja II od Monaka koji je donirao nagradni fond od 100.000 francuskih franaka - vladajuća porodica je od samog početka sa puno entuzijazma podržavala automobilizam i auto-moto sport - staza je trasirana kroz elitnu četvrt Monte Karlo a za njen dizajn je bio zadužen Širon lično.
Konfiguracija iz 1950. je praktično identična originalnoj Šironovoj trasi iz 1929.
Već prva trka je bila veliki uspeh, iako su vodeći vozači italijanskih timova Maseratija i Alfa-Romea odlučili da ne učestvuju. Takođe je izostalo učešće "domaćina" Širona koji je imao ranije ugovorenu obavezu da se pojavi na Indi 500 u SAD. Tu su zato bili svi glavni aduti Bugatija kao i verovatno najveća zvezda predratnog auto-sporta, Mercedesov as Rudi Karaćola. Startne pozicije su se izvlačile žrebom, tako da je Karaćola startovao sa 15. mesta i uz spektakularnu vožnju uspeo da završi na trećoj poziciji. Pobedio je Britanac Vilijem Grover-Vilijams na Bugatiju, usput postavivši i prvi rekord staze - 2 minuta i 15 sekundi. Vilijamsov Bugati je za ovu priliku bio ofarban u nijansu tamnozelene boje, koja je kasnije, kao omaž ovom njegovom uspehu, postala sinonim za britanske trkačke automobile.
Vilijams u svom Bugatiju na VN Monaka 1929.
Trku iz 1931. obeležio je Luj Širon fenomenalnom vožnjom i dominantnom pobedom sa čak 5 minuta prednosti nad drugoplasiranim Fađolijem.
Vrlo brzo, trka za VN Monte Karla se uzdigla do statusa jedne od najprestižnijih na svetu, što je i zvanično potvrđeno 1933. kada je uvrštena na spisak zvaničnih internacionalnih Granpri trka, uz franxuski, belgijski, italijanski i španski. Te godine su po prvi put vožene i kvalifikacije umesto do tada uobičajenog žrebanja, tokom kojih je Karaćola doživeo težak udes slomivši nogu kad su mu otkazale kočnice pred krivinom Tabak. Trka je upamćena po velikom duelu Nuvolarija u Alfi i Varzija u Bugatiju koji su se celu trku smenjivali u vođstvu, da bi Varzi obezbedio pobedu u poslednjem krugu nakon što je Nuvolari preturirao motor zbog čega je na njegovom bolidu izbio požar.
Gledaoci prenose Rudija Karaćolu do bolnice nakon udesa na kvalifikacijama za trku 1933.
Trke iz 1936. i 1937. su se bodovale za tadašnje evropsko prvenstvo, i na obe su pobedili vozači Mercedesa, Karaćola i fon Brauhič.
Youtube Video ->Original Video
Sledi pauza zbog ratnih događaja, da bi se trkanje u Monaku obnovilo već 1948, i na prvoj posleratnoj trci pobednik je bio Đuzepe Farina u Maseratiju.
Osnivanjem Svetskog šampionata F1 1950. Monako je bio uvršten u kalendar (pobedio je Fanđo), ali već tada nastaju problemi. Naime, vozači i timovi su počeli da se žale na skučene uslove na i oko staze, što je ostao problem i do dandanas uprkos nedavnim radovima da se to popravi.
Da bi se prevazišao problem skučenosti, odlučeno je da se, za razliku od ostalih trka u kalendaru, u Monaku voze pretkvalifikacije i da se samo 16 vozača kvalifikuje za trku, za razliku od uobičajenih 26. Tokom godina, uz puno lobiranja sa raznih strana, ovaj broj se menjao da bi se zadnjih godina ustalio kao i na ostalim trkama. No, ove godine se ponovo čuju glasovi koji zahtevaju promenu formata kvalifikacija specijalno za Monako, da bi se izbegla gužva na stazi.
Trka se u ovom periodu održava samo sporadično, 1952. je bila vožena kao nezvanična trka koju je obeležila tragična pogibija Luiđija Fađolija, da bi se 1955. vratila u šampionat gde je ostala do dana današnjeg. Takođe, VN Monaka te godine postaje deo takozvane "triple krune" auto-moto sporta, uz Indi 500 i 24 h Le Mana.
U posleratnom periodu, prvi vozač koji je obeležio trku u Monaku bio je Ser Sterling Mos, sa tri pobede. No, vrlo brzo na scenu stupa prvi "Kralj Monaka", Grem Hil, koji je pobedio 5 puta uz tri uzastopne pobede 1963-1965. Ali, ubedljivo najuspešniji vozač svih vremena na stazi u Monte Karlu je bez sumnje Aerton Sena sa 6 pobeda, uz čak 5 uzastopnih 1989-1993.
Trka iz 1955. je ušla u legendu kada je Moris Trintinjan pobedio nakon što je vodeći Askari izleteo sa staze u šikani nakon tunela i završio u luci!
Askari na kupanju, 1955.
Inače, Askari nije jedini plivač među vozačima u Monaku, isto se dogodilo i Polu Hokinsu 1965. Ova trka je takođe zapamćena i po sjajnoj pobedi Grema Hila, koji je nakon bliskog susreta sa vozačem zaostalim za čitav krug pao na 5. mesto da bi se, obarajuci krug za krugom rekord staze, uspeo vratiti na prvo mesto.
1967. se događa još jedna tragedija, kada se Lorenco Bandini prevrnuo u šikani iza tunela i na smrt izgoreo. Ovo je jedna od onih nesreća koje predstavljaju prekretnicu u F1, jer su nakon nje drastično pooštrena pravila oko sigurnosti na bolidima i stazama. Uvedena su obavezna zaštitna odela za vozače, podignuta je visina rolbara na bolidima, i zabranjena upotreba bala slame kao "ograde" oko staza. Bandini i Fađoli su jedini vozači koji su izgubili život na ovoj stazi.
1970. viđena je još jedna legendarna trka i velika borba Johena Rinta i Džeka Brabama. Rint je iz kruga u krug sustizao Brabama da bi u samom finišu trke vršio veliki pritisak na njega. U bukvalno poslednjoj krivini na trci Brabam greši i zaglavljuje se u ogradi, Rint ga prolazi i pobeđuje.
Youtube Video ->Original Video
1981. pobeđuje Žil Vilnev majstorskom vožnjom u užasnom Ferarijevom bolidu sa turbo-motorom potpuno neprikladnim ovoj stazi.
Trka iz 1982. je ušla u istoriju kao "trka u kojoj niko nije želeo da pobedi" - nešto neopisivo, jednostavno treba videti:
Youtube Video ->Original Video
Velika kiša na trci iz 1984. i kontroverzna pobeda Alena Prosta za polovične poene ostaje zapamćena po fenomenalnoj vožnji Aertona Sene (i pomalo zaboravljenog Štefana Belofa) i kao početak jednog od najvećih rivalstava u istoriji F1.
Kišni Čovek, 1984.
Sena je prvi put pobedio u Monaku 1987, da bi sledece 1988. izleteo na ulasku u tunel u samom finišu trke koju je dominirao, krug za krugom vozeći najbrže krugove u želji da ponizi drugoplasiranog Prosta i da ga pretekne za ceo krug. Sledi period Senine apsolutne dominacije koji je trajao sve do njegove smrti u kome se po zanimljivosti izdvaja trka iz 1992. i titanska borba Sene i Mensla u finišu trke gde Sena uspeva sjajnom defanzivnom vožnjom da zadrži iza sebe dve sekunde po krugu brži bolid Vilijamsa.
http://www.tudou.com...ew/Rzi0UF4GM3A/
Trka iz 1994. je vožena nakon tragičnog vikenda u Imoli kada su smrtno stradali Roland Racenberger i Aerton Sena, i tokom kvalifikacija težak udes doživljava vozač Saubera Karl Vendlinger zbog kojeg završava F1 karijeru.
1996. smo videli još jednu haotičnu kišnu trku na kojoj je kroz cilj prošlo samo 4 bolida a pobedio je Olivije Pani u Ližjeu.
Srećan pobednik, 1996.
Trku 2006. je obeležio incident na kvalifikacijama kada se Mihael Šumaher parkirao na izlazu iz krivine Raskas pokušavajući izazivanjem žute zastave da spreči Fernanda Alonsa u osvajanju pol pozicije.
Tokom sad već preko 80 godina otkako se tu voze trke godina staza u Monte Karlu se nije puno menjala. Još pre rata dodata je šikana na izlasku iz tunela da se bolidi uspore pred ulazak u deo pored luke, koja je kasnije još dodatno reprofilisana da bi se popravila bezbednost. Najveća promena na stazi nastala je izgradnjom bazena kraj luke, kada je odlučeno da se, umesto dotadašnje trase, staza sprovede oko bazena dodajući kompleks od nekoliko krivina na potezu Tabak-Raskas. Deo stare trase staze se sada nakon izgradnje novog modernog kompleksa boksova koristi kao pitlajn što je umnogome popravilo uslove rada mehaničarima timova.
Transformacija ulica Monte Karla u trkačku stazu svake godine traje 6 nedelja, uz još 3 da se sve to demontira i vrati u normalno stanje. Tradicionalno, ceremonija proglašenja pobednika se ne održava na podijumu već ispred prinčevske lože, a nagrade vozačima uručuje aktuelni vladar Monaka.
Staza Monte Karlo, kao majka svih uličnih trka, oduvek je predstavljala jedinstven izazov pred vozače i timove. Nelson Pike senior je jednom prilikom rekao da je vožnja kroz Monte Karlo zbog skučenosti staze poput vožnje bicikla kroz sopstvenu dnevnu sobu, ali da je zbog toga svaka pobeda ostvarena ovde vredna kao dve pobede na nekoj od drugih staza! Kolovoz po kome teče normalan svakodnevni saobraćaj tokom cele godine, uz svu neophodnu signalizaciju u vidu belih linija koje posle najmanje kišice postaju klizave poput leda, metalni poklopci šahtova, džombe, blizina ograda koje ne dopuštaju ni najmanju grešku, uz relativno velike visinske promene za tako kratku stazu i puno uskih i sporih krivina, iziskuju veliku koncentraciju od vozača. Poseban izazov predstavlja i čuveni tunel i nagli prelazak sa svetlosti u mrak i nazad, što iziskiva veliko naprezanje vida kod vozača. Sa tehničke strane, sve se podređjue "gripu" tj. prianjanju - bilo aero ili mehaničkom, maksimalna brzina tu nije toliko bitna. Mnogi timovi za ovu stazu skidaju sedmu brzinu sa menjača i voze samo šest.
Krug počinje desnom krivinom pod 90 stepeni nazvanom Sandevo, po obližnjoj crkvi, koja se vozi trećom brzinom. Tu se na stazu uključuje i izlaz iz boksova. Često se ovde dešavaju spektakularni udesi na startu, kada masa vozača pokušava zajedno da prođe kroz relativno skučen prostor.
Youtube Video ->Original Video
Zatim sledi uzbrdica koja se vozi punim gasom do dugačke leve krivine Masene koja se prolazi četvrtom brzinom i nakon koje stižemo pred Kazino. Oštro kočenje, druga brzina, skretanje udesno, gas do daske koliko nam vec staza to dozvoljava, kratkim pravcem prema još jednoj sporoj desnoj krivini koja se zove Mirabo. Kočenje sa četvrte do prve brzine, i spuštanje nizbrdo prema ukosnici Levs, najsporijoj krivini u šampionatu F1 koja se vozi sa samo 50 km/h. I dalje se spuštamo nizbrdo prema duploj desnoj krivini Portje (druga brzina) nakon koje izbijamo pred ulazak u tunel. Pun gas kroz tunel, najbrži deo staze sa 270 km/h, gde nas nakon izlaska na svetlo dana čeka oštro kočenje za šikanu pred ulazak u luku. Prva brzina, levo-desno-levo, ubrzavanje prema Tabaku, peta brzina, i dolazak u komplaks kod bazena, četvrta brzina, levo-desno, treća brzina, desno-levo, gas do daske kroz blagu levu krivinu i oštro kočenje za ukosnicu Raskas koja se vozi prvom brzinom. Sa desne strane se odvaja ulaz u boksove, a mi stižemo do još jedne desne krivine, nazvane po osnivaču VN Monaka Antonu Nogeu, koja se prolazi drugom uz ubrzavanje prema liniji start-cilj.
Evo kako to radi majstor:
Youtube Video ->Original Video
Pobednici:
(* obeležava trke koje se nisu bodovale za šampionat)
1929* Vilijem Grover-Vilijams (Bugati)
1930* Rene Drajfus (Bugati)
1931* Luj Širon (Bugati)
1932* Tacio Nuvolari (Alfa Romeo)
1933* Ahile Varzi (Bugati)
1934* Gi Mol (Alfa Romeo)
1935* Luiđi Fađoli (Mercedes)
1936 Rudi Karaćola (Mercedes)
1937 Manfred fon Brauhič (Mercedes)
1948* Đuzepe Farina (Maserati)
1950 Huanmanuel Fanđo (Alfa Romeo)
1952* Vitorio Marcoto (Ferari)
1955 Moris Trintinjan (Ferari)
1956 Sterling Mos (Maserati)
1957 Huanmanuel Fanđo (Maserati)
1958 Moris Trintinjan (Kuper)
1959 Džek Brabam (Kuper)
1960 Sterling Mos (Lotus)
1961 Sterling Mos (Lotus)
1962 Brus Meklaren (Kuper)
1963 Grem Hil (BRM)
1964 Grem Hil (BRM)
1965 Grem Hil (BRM)
1966 Džeki Stjuart (BRM)
1967 Deni Halm (Brabam)
1968 Grem Hil (Lotus)
1969 Grem Hil (Lotus)
1970 Johen Rint (Lotus)
1971 Džeki Stjuart (Tirel)
1972 Žanpjer Beltoaz (BRM)
1973 Džeki Stjuart (Tirel)
1974 Roni Peterson (Lotus)
1975 Niki Lauda (Ferari)
1976 Niki Lauda (Ferari)
1977 Džodi Šekter (Volf)
1978 Patrik Depaje (Tirel)
1979 Džodi Šekter (Ferari)
1980 Karlos Rojteman (Vilijams)
1981 Žil Vilnev (Ferari)
1982 Rikardo Patreze (Brabam)
1983 Keke Rozberg (Vilijams)
1984 Alen Prost (Meklaren)
1985 Alen Prost (Meklaren)
1986 Alen Prost (Meklaren)
1987 Aerton Sena (Lotus)
1988 Alen Prost (Meklaren)
1989 Aerton Sena (Meklaren)
1990 Aerton Sena (Meklaren)
1991 Aerton Sena (Meklaren)
1992 Aerton Sena (Meklaren)
1993 Aerton Sena (Meklaren)
1994 Mihael Šumaher (Beneton)
1995 Mihael Šumaher (Beneton)
1996 Olivije Pani (Ližje)
1997 Mihael Šumaher (Ferari)
1998 Mika Hakinen (Meklaren)
1999 Mihael Šumaher (Ferari)
2000 Dejvid Kultard (Meklaren)
2001 Mihael Šumaher (Ferari)
2002 Dejvid Kultard (Meklaren)
2003 Huanpablo Montoja (Vilijams)
2004 Jarno Truli (Reno)
2005 Kimi Rajkonen (Meklaren)
2006 Fernando Alonso (Reno)
2007 Fernando Alonso (Meklaren)
2008 Luis Hamilton (Meklaren)
2009 Dženson Baton (Bron)
Rekorderi:
Vozači - Sena 6 pobeda, Grem Hil i Šumaher po 5, Prost 4
Timovi - Meklaren 15, Ferari 9, Lotus 7, BRM 5
Edited by alpiner, 12 May 2010 - 23:48.
