62 replies to this topic

[Eddard]

Ministar laze.

Njemu to dođe nešto kao permanentno stanje svesti. Ili što bi naš narod rekao "čim zine."

Edited by nvukelic, 14 May 2010 - 22:56.

[Div]

Svaki naredni potez ministra Milosavljevića i njegovog ministarstva predstavlja glupost veću od predhodne. Sam odlazak na operaciju se može komentarisati i ovako i onako, ali to je njegova lična stvar, laganje oko mogućih posledica operacije u Srbiji i tehnike koja se primenjuje je sramota dovoljna za ostavku ako ima zrno morala.
Isto važi i za sve njegove kolege, partijske i ministarske koje su ga zdušno podržavale u lagarijama.
No to se taman sleglo kao i mnogo toga pre, digla se prašina pa se slegla. Mogli smo i da zaboravimo. Ali ministar ne dozvoljava da ga obavije tišina. Ima on još bisera. Sad bi da postane i urednik svih redakcija koje pišu o zdravstvu, da propiše šta se sme a šta ne sme. Pritom, sloboda medija, zaštita izvora informacije je manje bitna, važno je da se ne posumnja u u bilo koju instituciju zdravstva, odnosno, praktično. mogu se objavljivati saopštenja ministarstva. I ništa drugo.

[BlackDog]

Mito neophodan čak i za porođaj

Svaki treći ispitanik ima rođaka ili prijatelja koji je u poslednja tri meseca dao mito, a kod 16 odsto to su uradili bilo oni, bilo članovi njihovih porodica.

Međutim, već godinama je javna tajna da su nezvanični cenovnici daleko veći. Tako je, recimo, za porođaj u Beogradu, prema nekim tvrdnjama, ponekad potrebno izdvojiti čak između 500 i 1.000 evra.

Pozamašne cifre izdvajaju se i za bolje mesto na listama čekanja za intervencije, a jedan patolog tražio je 10.000 dinara da bi izdao obdukcioni list porodici poginulog u saobraćajnoj nesreći!

Nemanja Nenadić iz ”Transparentnosti Srbija” smatra da građani vide zdravstvo kao izuzetno korumpirano, pre svega zato što kod lekara ide mnogo veći broj ljudi nego u neke druge institucije, ali i zato što su na ovu vrstu korupcije posebno osetljivi jer je u pitanju njihovo zdravlje. Međutim, mnogo veći problemi odnose se na javne nabavke. „Do ’sitne’ korupcije dolazi zato što zdravstveni sistem ne može da odgovori u svakom trenutku svim potrebama pacijenata. Zato se prave liste čekanja. Građani su spremni da daju novac da to ubrzaju ili da dođu do lekara za kog su čuli da je dobar. Tome se nikada ne može potpuno stati na put, ali se može poboljšati uvođenjem veće javnosti kod pravljenja lista čekanja ili boljim korišćenjem bolničkih kapaciteta. Ljude treba ohrabriti da prijavljuju korupciju“, kaže on.
Na okruglom stolu novoosnovane nevladine organizacije ”Doktori protiv korupcije” mogli su se čuti još neki frapantni podaci. Recimo, da je korupcija u zdravstvu u proteklih šest meseci porasla za 10 odsto.

Od prošle godine donete su dve prvostepene presude i pokrenuto je desetak postupaka protiv lekara. Ipak, još niko nije proglašen nedostojnim zbog korupcije. Kako objašnjava dr Tatjana Radosavljević, direktor Srpske lekarske komore, do sada osuđeni lekari su se žalili na prvostepene presude, a Sud časti ne može da im sudi dok te presude ne postanu pravosnažne.

„Kada one budu pravosnažne i na štetu lekara, Sud časti će im po hitnom postupku oduzeti licencu“, kaže dr Radosavljević i dodaje da opravdanja za korupciju među njenim kolegama nema, i da to ne mogu biti ni relativno male plate. Prosečna plata jednog lekara specijaliste je 70.000 dinara, a lekara u domu zdravlja daleko je manja.

Ipak, Lekarska komora je do sada uradila nekoliko stvari u borbi protiv korupcije: osim što je uvela sankcije zbog ”dela koja lekara čine nedostojnim za obavljanje profesije”, uključili su se i u projekat ”Ne primam mito, radim za platu”, i uspostavljaju informatičke sisteme kako bi što lakše identifikovali pacijente kojima je tražen novac.

Do sada se najveći broj prijava odnosi na korupciju u procesu privatizacije, a tek zanemarljiv broj na onu u zdravstvu. Ipak, izgleda da davanje mita lekarima nije najveći problem vezan za korupciju u zdravstvu.

Profesor dr Dragana Jovanović, osnivač organizacije ”Doktori protiv korupcije” i bivši gradski sekretar za zdravstvo, ukazala je na okruglom stolu da je upravo Zakon o javnim nabavkama omogućio nezapamćenu korupciju.

„Prema nakaradnom Zakonu, mnoge zdravstvene ustanove kupovale su skupu opremu i aparate, a kontrolu nad njihovom nabavkom nije imao Grad kao njihov osnivač, već Ministarstvo zdravlja. Imali smo i problem ’razbijanja’ javnih nabavki, pa su se, recimo, za rendgen-aparate kupovali samo štampači, koji inače pri kupovini idu uz aparat“, kaže ona.

Cena pojedinačnog štampača je, prema njenim rečima, svaki put bila daleko veća od realne, a tehničke karakteristike aparata takve da je samo nekolicina proizvođača ”prolazila” na tenderu. Tako je za Dom zdravlja u Mirijevu kupovina opreme, umesto dogovorenih 14 miliona dinara, iznosila 56, ili 400 odsto više od početne cene.

„Dom zdravlja u Mirijevu imao je na kraju više hirurške opreme od neke poliklinike“, dodala je dr Jovanović.

Retki primeri stignu do suda

Mnogi su primeri korupcije u zdravstvu. Ali, samo retki primeri tzv. sitne korupcije polako dolaze do završnice. Tako je, recimo, ove godine počelo suđenje grupi lekara sa VMA koji su optuženi da su uzimali novac da bi falsifikovali medicinsku dokumentaciju u korist pacijenata. U martu ove godine uhapšen je I. T. iz Kliničkog centra u Nišu, sa Odseka za radiologiju i maligne tumore, pod sumnjom da je uzeo 100 evra za bolji tretman pacijenta.

U decembru prošle godine uhapšen je i subotički ginekolog Hami Fathi, zbog sumnje da je od pacijentkinje tražio i dobio 200 evra. U martu 2009. lisice su stavljene i načelniku Odeljenja hirurgije Angelu Božilovu iz Šapca, jer se sumnja da je uzeo 150 evra za operaciju hernije. U septembru prošle godine uhapšen je i načelnik Osmog odeljenja Prve hirurške klinike u Beogradu, čuveni dr Miodrag Petrović, zbog sumnje da je od pacijenta uzeo 300 evra za operaciju žučne kese...

b92