38 replies to this topic

[MAGRIPA65]

Ja uopste ne vidim nista lose u ovom predlogu narocito ako ce se novac koristiti za proklamovani cilj i ako ce se uvesti kontrola vakcinacije pasa i macaka.Suma od 500 dinara je vise nego simbolicna mada bih uveo kaznu od 50000 za one koji ne vakcinisu ljubimce.

[Doc Holliday]

Ja uopste ne vidim nista lose u ovom predlogu narocito ako ce se novac koristiti za proklamovani cilj i ako ce se uvesti kontrola vakcinacije pasa i macaka.Suma od 500 dinara je vise nego simbolicna mada bih uveo kaznu od 50000 za one koji ne vakcinisu ljubimce.

Ne bi bio problem da te pare odu na pravo mesto. Problem je u tome sto nece. Oticice na razne privatne dzepove, isto kao i sve drugo u zemlji
Za kazne se slazem , kao i za kazne za vlasnike ljubimaca koji ne ociste za svojim ljubimcima kad ih setaju po parkovima i ulici

[vilhelmina]

Ovo resavanje svega i svacega taksama je i zalosno i smesno, pre svega lopovski. Cim uocis problem, udari taksu na njega. Posle cemo videti da li ce to resiti problem (verovatno nece). Pogotovu kad se radi o komunalnim sluzbama, ciji je racun ionako podebeo, pa se u njemu milioni lako "zagube" i postanu plen drcnih opstinskih sluzbenika.
Da bi se bilo kakva taksa na ljubimce uvela, potrebno je prvo uvesti obaveznu registraciju istih i efikasno kaznjavati prekrsioce. Ako registracija i cipovanje nisu obavezni (ili jesu, ali ne postoje mehanizmi za sprovodjenje istog), kako ces onda znati od koga treba da naplatis taksu? Na osnovu dva svedoka?
Oni koji zaista zele da pridonesu resavanju problema napustenih pasa i macaka, treba ti h istih 500 dinara godisnje da uplate orki ili nekom drugom udruzenju koje vec postoji i drzi azil za lutalice. Placanje jos jedne komunalne takse je kao bacanje para u bunar.

[tomas.hokenberi]

Ovo resavanje svega i svacega taksama je i zalosno i smesno, pre svega lopovski. Cim uocis problem, udari taksu na njega. Posle cemo videti da li ce to resiti problem (verovatno nece). Pogotovu kad se radi o komunalnim sluzbama, ciji je racun ionako podebeo, pa se u njemu milioni lako "zagube" i postanu plen drcnih opstinskih sluzbenika.
Da bi se bilo kakva taksa na ljubimce uvela, potrebno je prvo uvesti obaveznu registraciju istih i efikasno kaznjavati prekrsioce. Ako registracija i cipovanje nisu obavezni (ili jesu, ali ne postoje mehanizmi za sprovodjenje istog), kako ces onda znati od koga treba da naplatis taksu? Na osnovu dva svedoka?
Oni koji zaista zele da pridonesu resavanju problema napustenih pasa i macaka, treba ti h istih 500 dinara godisnje da uplate orki ili nekom drugom udruzenju koje vec postoji i drzi azil za lutalice. Placanje jos jedne komunalne takse je kao bacanje para u bunar.

Orka nema azil za lutalice. Davanje para Orki ima smisla koliko i uplacivanje fondu Katarine Rebrace. Mnogo vise rade ljudi izvan Orke. Orka medjutim povlaci najvise novca od raznoraznih donacija i uglavnom ih trosi na isplatu honorara. Registracija i vakcinacija itd je obavezna, medjutim sprovodjenje nije jednostavno. Problem je sto ako se sami vlasnici ne prijave, tesko moze da se sazna da neko drzi psa ili macku itd. To bi se dalo resiti tako sto bi kod prodaje i "udomljavanja" kucnih ljubimaca bila automatski vrsena registracija novih vlasnika i kada bi svaka prodaja/neorganizovano poklanjanje ljubimaca na ulici bila onemogucena i kaznjiva.

[vilhelmina]

Orka nema azil za lutalice. Davanje para Orki ima smisla koliko i uplacivanje fondu Katarine Rebrace. Mnogo vise rade ljudi izvan Orke. Orka medjutim povlaci najvise novca od raznoraznih donacija i uglavnom ih trosi na isplatu honorara. Registracija i vakcinacija itd je obavezna, medjutim sprovodjenje nije jednostavno. Problem je sto ako se sami vlasnici ne prijave, tesko moze da se sazna da neko drzi psa ili macku itd. To bi se dalo resiti tako sto bi kod prodaje i "udomljavanja" kucnih ljubimaca bila automatski vrsena registracija novih vlasnika i kada bi svaka prodaja/neorganizovano poklanjanje ljubimaca na ulici bila onemogucena i kaznjiva.

Orku sam pomenula jer je jedina za koju sam cula, ali sam se i ogradila onim "...ili neko drugo udruzenje". Kad bih uplacivala neke pare, svakako bih se prvo raspitala, npr. ovde.

Ovo sa automatskom registracijom novih vlasnika je ustvari jedino moguce resenje, ali do toga treba doci. U jednom trenutku se mora preseci, a to znaci da to treba da obavi drzava, tj. nadlezno ministarstvo, a ne kao do sada opstine, kako se kojoj cefne. I to parama iz budzeta, a ne nekim taksama jer je stvarno van pameti da probleme nastale neizvrsavanjem obaveza od strane nekih (u ovom slucaju nesavesni vlasnici, ali i drzava), placaju oni koji svoje obaveze izvrsavaju.

Ova oblast ce kad-tad morati da se uredi, sto je i meni ovde u licnom interesu jer do tada necu moci svoje macke da vodim u Srbiju. Naime, Srbija je jedina evropska zemlja iz koje nije dozvoljen ulazak kucnim ljubimcima u Svedsku (+V.Britaniju), bez obzira na registraciju, vakcinaciju, cipove i gomilu drugih certifikata.

Predlozena taksa od 500 din jeste mala, ali je i besmislena jer nista ne resava. Bojim se da bi administrativni troskovi oko njenog uvodjenja i sprovodjenja bili veci od para koje bi se skupile. Da ne pominjem sta bi se s tim bednim ostatkom kasnije desilo. Nista

[tomas.hokenberi]

Orku sam pomenula jer je jedina za koju sam cula, ali sam se i ogradila onim "...ili neko drugo udruzenje". Kad bih uplacivala neke pare, svakako bih se prvo raspitala, npr. ovde.

Nisi jedina koja pomnjes Orku. Mnogi zamisljaju da Orka sprovodi nekakve znacajne akcije ili da ima azil ili da bilo sta stvarno radi. U stvarnosti Orka povremeno organizuje par folirantskih akcija "udomljavanja" kucnih ljubimaca, oglasi se ponekim saopstenjem ili plakatom i to bi bilo to. Azil nemaju, dok ima azila koje su ljudi sasvim nezavisno organizovali npr ovaj http://www.helpanimals.org.rs/
Ako pozoves Orku da ti pomogne oko zbrinjavanja neke zivotinje u najboljem slucaju ces dobiti "savet". Medjutim oni su uspesni u sopstvenom marketingu, za razliku od onog cime bi trebali da se bave, pa privlace najvise novca i od stranih donacija i od domacih priloga.

[kapetanm]

Uzmu se lepo pare od taksi, napravi par daščara, plate marketing agencije i konsultanti, a prvi čovek grada dođe i slika se sa dečicom, kucama i macama, svi srećni i veseli.
Još jedan u nizu nesprovodljivih propisa

[Rahel]

Nisi jedina koja pomnjes Orku. Mnogi zamisljaju da Orka sprovodi nekakve znacajne akcije ili da ima azil ili da bilo sta stvarno radi. U stvarnosti Orka povremeno organizuje par folirantskih akcija "udomljavanja" kucnih ljubimaca, oglasi se ponekim saopstenjem ili plakatom i to bi bilo to. Azil nemaju, dok ima azila koje su ljudi sasvim nezavisno organizovali npr ovaj http://www.helpanimals.org.rs/
Ako pozoves Orku da ti pomogne oko zbrinjavanja neke zivotinje u najboljem slucaju ces dobiti "savet". Medjutim oni su uspesni u sopstvenom marketingu, za razliku od onog cime bi trebali da se bave, pa privlace najvise novca i od stranih donacija i od domacih priloga.

Ih, što volim ovakve paušalne "stručne" procene rada pojedinih udruženja. U Beogradu postoji desetak društava za zaštitu životinja čije su glavne aktivnosti zbrinjavanje i udomljavanje životinja, a samo tri imaju svoje azile, koji su odavno prepuni i koji ne primaju nove životinje. Jedno od udruženja je često pominjana orca koja se bavi pravnom zaštitom životinja i obrazovanjem u oblasti zaštite dobrobiti životinja, što znači da se jedni bave posledicama, a drugi uzrocima. Ako se obradiš bilo kojem od ovih udruženja, dobićeš isti odgovor, imali azil ili ne, neće moći da prihvate životinju sa ulice, mogu samo da ti pomognu prilikom udomljavanja. Rad i jednih i drugih je za svaku pohvalu, s obzirom da se sprovodi na volonterskoj bazi. Honorari se isplaćuju veterinarima i sličnim stručnim saradnicima koji nisu članovi udruženja. Ovakva udruženja ponekad napišu projekat koji bude prihvaćen i finansiran i ponekad, na određeno vreme, veoma retko, taj projekat obuhvata plate za neke osobe koje će obavljati poslove iz projekta puno radno vreme, jer tako nešto ne možeš da organizuješ sa volonterima. Sva udruženja se organizuju "nezavisno", to su grupe građana okupljene oko nekih svojih zajedničkih ciljeva i ideja. Kad čujem klasiku "ne bave se onim čime treba da se bave" povraća mi se. Ko određuje nevladinim, humanitarnim, neprofitnim organizacijama čime će da se bave? Ako napišem projekat da želim da prebrojim svo lišće na drveću u Beogradu i nađem nekoga ko će da me finansira, šta koga briga (osim finansijera) čime se ja bavim? S druge strane, ako neko misli da je pravna zaštita životinja, umrežavanje institucija, komunikacija sa ministarstvima, medijima i javnošću, promocija mešanaca, obrazovanje dece i odraslih u oblasti očuvanja dobrobiti životinja, borba za uvođenje dobrobiti u kurikulum, članstvo u CITESu i sl. nešto nevažno, ima ozbiljnih teškoća sa shvatanjem cele ove problematike u Srbiji.

Ja ću sad da se vratim na temu, a ti ako želiš da pljuckaš po tuđem radu, otvori poseban topik.

Što se mene tiče, uvođenje ove takse je još jedna glupost nadležnih institucija u nizu. Ako im je namera da od tih taksi, kako kaže gospodin Terzin, održavaju azile, prave nove, vakcinišu i sterilišu napuštene životinja, od novca koji prikupe moći će da plate tekuće troškove jednog azila za možda dva do tri meseca. Računica je prosta: U Beogradu ima 80 000 registrovanih pasa (broj registrovanih mačaka je zanemarljiv, a pričam samo o Beogradu zato što je registrovani broj životinja u unutrašnjosti i ostalim gradovima, osim Novog Sada, takođe zanemarljiv), pri čemu postoji procena stručnjaka da broj vlasničkih životinja u Beogradu iznosi oko 240 000. Što u prevodu znači da vlasnici koji su registrovali svoje ljubimce sa ovih 500 dinara plaćaju kaznu zato što su ispunili svoju obavezu, dok ostali prolaze nekažnjeno. Imajući u vidu da je dobar deo registrovanih pasa uzet sa ulice, vlasnici ovih životinja, koji su svojim činom pomogli državi da smanji problem koji ona treba da rešava, i koji takođe moraju da plaćaju taksu, prevareni su i dvostruko kažnjeni. Ova mera će u velikoj meri da ometa i udruženja i pojedince koja se bave udomljavanjem napuštenih životinja.

Taksa za kupljene rasne pse bi, po mom mišljenju, mogla da bude dobra prelazna mera, bar dok se broj napuštenih mešanaca ne smanji - a nakon toga, kada svi budu registrovani, mogla bi se uvesti taksa za sve ljubimce. Polazim od proste činjenice da ljudi koji mogu u Srbiji da izdvoje 300, 400, 500 evra i više za rasno štene, mogu da plate i odgovarajuću taksu na to - recimo, kao porez na luksuz.

[tomas.hokenberi]

Kad čujem klasiku "ne bave se onim čime treba da se bave" povraća mi se. Ko određuje nevladinim, humanitarnim, neprofitnim organizacijama čime će da se bave? Ako napišem projekat da želim da prebrojim svo lišće na drveću u Beogradu i nađem nekoga ko će da me finansira, šta koga briga (osim finansijera) čime se ja bavim?

Ako ubedis gradjane da ti doniraju novac posto ce "prebrojavanje lisca" dovesti do toga da "platani u bulevaru sami ponovo izrastu " i jos ubedis donatore da daju tebi novac umesto pokretu gorana koji zeli da posadi negde mladice briga je i druge. I sto "volim" one koji naglasavaju "neprofitnost" kao da to automatski onzacava nekakvu plemenitost i/ili humanost. To sto je neka orhganizacija neprofitna samo znaci da joj cilj nije uvecanje kapitala i nista durgo. Daklem ako ti ubedis stanovnistvo da ti donira 10 miliona eura i 1 milion potrosis na studiju prebrojavanja lisca a sebi isplatis preostalih 9 miliona kao platu, organizacija ti je i dalje "neprofitna" posto sama nije ostvarila "profit" ili povecala kapital.

S druge strane, ako neko misli da je pravna zaštita životinja, umrežavanje institucija, komunikacija sa ministarstvima, medijima i javnošću, promocija mešanaca, obrazovanje dece i odraslih u oblasti očuvanja dobrobiti životinja, borba za uvođenje dobrobiti u kurikulum, članstvo u CITESu i sl. nešto nevažno, ima ozbiljnih teškoća sa shvatanjem cele ove problematike u Srbiji.
Ja ću sad da se vratim na temu, a ti ako želiš da pljuckaš po tuđem radu, otvori poseban topik.

Sve je to super, ajde ti otvori temu i nabroj konkretne rezultate te organizacije poslednjih godina.

Edited by tomas.hokenberi, 08 April 2010 - 19:19.

[Lift Going Up..]

Ih, što volim ovakve paušalne "stručne" procene rada pojedinih udruženja. U Beogradu postoji desetak društava za zaštitu životinja čije su glavne aktivnosti zbrinjavanje i udomljavanje životinja, a samo tri imaju svoje azile, koji su odavno prepuni i koji ne primaju nove životinje. Jedno od udruženja je često pominjana orca koja se bavi pravnom zaštitom životinja i obrazovanjem u oblasti zaštite dobrobiti životinja, što znači da se jedni bave posledicama, a drugi uzrocima. Ako se obradiš bilo kojem od ovih udruženja, dobićeš isti odgovor, imali azil ili ne, neće moći da prihvate životinju sa ulice, mogu samo da ti pomognu prilikom udomljavanja. Rad i jednih i drugih je za svaku pohvalu, s obzirom da se sprovodi na volonterskoj bazi. Honorari se isplaćuju veterinarima i sličnim stručnim saradnicima koji nisu članovi udruženja. Ovakva udruženja ponekad napišu projekat koji bude prihvaćen i finansiran i ponekad, na određeno vreme, veoma retko, taj projekat obuhvata plate za neke osobe koje će obavljati poslove iz projekta puno radno vreme, jer tako nešto ne možeš da organizuješ sa volonterima. Sva udruženja se organizuju "nezavisno", to su grupe građana okupljene oko nekih svojih zajedničkih ciljeva i ideja. Kad čujem klasiku "ne bave se onim čime treba da se bave" povraća mi se. Ko određuje nevladinim, humanitarnim, neprofitnim organizacijama čime će da se bave? Ako napišem projekat da želim da prebrojim svo lišće na drveću u Beogradu i nađem nekoga ko će da me finansira, šta koga briga (osim finansijera) čime se ja bavim? S druge strane, ako neko misli da je pravna zaštita životinja, umrežavanje institucija, komunikacija sa ministarstvima, medijima i javnošću, promocija mešanaca, obrazovanje dece i odraslih u oblasti očuvanja dobrobiti životinja, borba za uvođenje dobrobiti u kurikulum, članstvo u CITESu i sl. nešto nevažno, ima ozbiljnih teškoća sa shvatanjem cele ove problematike u Srbiji.

Ja ću sad da se vratim na temu, a ti ako želiš da pljuckaš po tuđem radu, otvori poseban topik.

Što se mene tiče, uvođenje ove takse je još jedna glupost nadležnih institucija u nizu. Ako im je namera da od tih taksi, kako kaže gospodin Terzin, održavaju azile, prave nove, vakcinišu i sterilišu napuštene životinja, od novca koji prikupe moći će da plate tekuće troškove jednog azila za možda dva do tri meseca. Računica je prosta: U Beogradu ima 80 000 registrovanih pasa (broj registrovanih mačaka je zanemarljiv, a pričam samo o Beogradu zato što je registrovani broj životinja u unutrašnjosti i ostalim gradovima, osim Novog Sada, takođe zanemarljiv), pri čemu postoji procena stručnjaka da broj vlasničkih životinja u Beogradu iznosi oko 240 000. Što u prevodu znači da vlasnici koji su registrovali svoje ljubimce sa ovih 500 dinara plaćaju kaznu zato što su ispunili svoju obavezu, dok ostali prolaze nekažnjeno. Imajući u vidu da je dobar deo registrovanih pasa uzet sa ulice, vlasnici ovih životinja, koji su svojim činom pomogli državi da smanji problem koji ona treba da rešava, i koji takođe moraju da plaćaju taksu, prevareni su i dvostruko kažnjeni. Ova mera će u velikoj meri da ometa i udruženja i pojedince koja se bave udomljavanjem napuštenih životinja.

Taksa za kupljene rasne pse bi, po mom mišljenju, mogla da bude dobra prelazna mera, bar dok se broj napuštenih mešanaca ne smanji - a nakon toga, kada svi budu registrovani, mogla bi se uvesti taksa za sve ljubimce. Polazim od proste činjenice da ljudi koji mogu u Srbiji da izdvoje 300, 400, 500 evra i više za rasno štene, mogu da plate i odgovarajuću taksu na to - recimo, kao porez na luksuz.

procitala sam u vestima da se nece placati za usvojene ljubimce.

[Rahel]

Ako ubedis gradjane da ti doniraju novac posto ce "prebrojavanje lisca" dovesti do toga da "platani u bulevaru sami ponovo izrastu " i jos ubedis donatore da daju tebi novac umesto pokretu gorana koji zeli da posadi negde mladice briga je i druge. I sto "volim" one koji naglasavaju "neprofitnost" kao da to automatski onzacava nekakvu plemenitost i/ili humanost. To sto je neka orhganizacija neprofitna samo znaci da joj cilj nije uvecanje kapitala i nista durgo. Daklem ako ti ubedis stanovnistvo da ti donira 10 miliona eura i 1 milion potrosis na studiju prebrojavanja lisca a sebi isplatis preostalih 9 miliona kao platu, organizacija ti je i dalje "neprofitna" posto sama nije ostvarila "profit" ili povecala kapital.

Sve je to super, ajde ti otvori temu i nabroj konkretne rezultate te organizacije poslednjih godina.

Ništa ti, Tomase, nisi razumeo, a ja nemam vremena da ti objašnjavam na kom principu funkcionišu udruženja građana i koja je razlika između udruženja i fondova. Ako ja radim 20 godina na dva radna mesta pri čemu na jednom radnom mestu ne zarađujem nijednu jedinu žutu banku, naravno da ću insistirati na neprofitabilnosti - baš zato što mi drugi, oni koji ne znaju na kom principu funkcionišem, spočitavaju krađu i profitabilnost, i pri tom spominju kapital. Čuj, kapital!

Projekte finansiraju fondovi, veća udruženja, neke interesne grupe, nikad građani. Navela sam najbanalniji primer koji mi je pao na pamet ne bih li ti predočila princip, a ti već krenuo u razradu. Ako jedna organizacija pronađe fond koji će da finansira projekat koji se recimo zove "Pravno savetovalište" i projekat koji se zove "Uvođenje dobrobiti životinja u obrazovanje", naravno da će se, ako su pametni, baviti time sve dok se ne nađe neko ko će finansirati ostale projekte, na primer, zbrinjavanje životinja, pružanje prve pomoći, besplatna sterilizacija, pokretna klinika, zelena patrola ... pod uslovom da žele da se bave time, jer, kako rekoh, kao grupa građana imaju pravo da sami sebi odrede prioritete i čime će se baviti - ako smatraju da u trenutnoj situaciji nema svrhe otvarati prihvatilište za 200-300 životinja, dok hiljade ostalih ostaje i dalje na ulicama, a problem se time ne rešava, apsolutno mi je razumljivo da se odluče da rade na rešavanju uzroka problema i stvaranju odgovarajuće osnove na kojoj bi zaštita i rešavanje problema mogli dalje da se razvijaju i nadograđuju. Bez zakona, nema zaštite, bez odgovarajućih propisa, nema kažnjavanja, bez podizanja svesti građana, nema promena u društvu. I zato pozdravljam postojanje jedne organizacije koja se bavi otklanjanjem uzroka problema, s obzirom da postoje brojne organizacije koje se bave posledicama što, po mom mišljenju, ni na koji način ne rešava problem, samo ga malo i trenutno ublažava.

Jedan od konkretnih rezultata pomenute organizacije je inicijativa za pokretanje sprovođenja Strategije za rešavanje problema napuštenih životinja, zatim učešće u izradi te Strategije, izrada priručnika za lokalne samouprave kako da na svojoj teritoriji reše problem napuštenih životinja, učešće u izradi nacrta zakona o dobrobiti životinja i podzakonskih akata, izrada priručnika za javne tužioce, sudije, policiju, nekoliko presuda i veliki broj postupaka protiv zlostavljača i ubica životinja koji su u toku, besplatno pružanje pravne pomoći, podnošenje prijava nadležnim institucijama u ime građana, rad na unapređivanju krivičnopravne zaštite dobrobiti životinja, zajedno sa predstavnicima okružnih i opštinskih tužilaštava i sudova, predstavnicima Radne grupe za izradu Predloga zakona za izmene i dopune Krivičnog zakonika, profesorima i studentima Pravnog fakulteta, sprovođenje redovnih seminara za nastavnike i profesore koje stečeno znanje prenose deci koju podučavaju, kampanja za uvođenje dobrobiti životinja u redovnu nastavu, organizovanje radionica za decu, saradnja sa domovima za nezbrinutu decu i decu sa posebnim potrebama, promocija mešanaca, učešće u CITESu (međunarodna zaštita ugroženih vrsta), izrada Predloga za dopune Programa mera zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji, inicijativa za izmene i dopune Krivičnog zakonika Republike Srbije u oblasti dobrobiti životinja, predavanja na Veterinarskom fakultetu, inicijativa za uvođenje visokih kazni za napuštanje životinja, borbe životinja, zaštita krznašica, zaštita oglednih životinja kroz učešće u Etičkom komitetu, pomoć grupama građana iz drugih regiona Srbije u osnivanju udruženja, saradnja sa velikim međunarodnim organizacijama itd, itd.

Naravno, neke druge zasluge mogu se pripisati i drugim udruženjima, u okviru onoga čime se bave, te svakako podržavam i njihov rad. Ovaj problem je izuzetno kompleksan i raznolikost aktivnosti kojima se različite organizacije bave je neophodna kako bi se sve pokrilo.

[Rahel]

procitala sam u vestima da se nece placati za usvojene ljubimce.

Super, ako je zaista tako. Međutim to dodatno umanjuje ovih 80 000, pa se opet postavlja pitanje čemu će služiti ta sića koja se prikupi na taj način jer, 99% mešanaca je usvojeno, a 99% rasnih pasa je kupljeno pri čemu ne znam na koji način će se to dokazivati.

[tomas.hokenberi]

Ništa ti, Tomase, nisi razumeo, a ja nemam vremena da ti objašnjavam na kom principu funkcionišu udruženja građana i koja je razlika između udruženja i fondova. Ako ja radim 20 godina na dva radna mesta pri čemu na jednom radnom mestu ne zarađujem nijednu jedinu žutu banku, naravno da ću insistirati na neprofitabilnosti - baš zato što mi drugi, oni koji ne znaju na kom principu funkcionišem, spočitavaju krađu i profitabilnost, i pri tom spominju kapital. Čuj, kapital!

Bojim se da ti nisi razumela mene. Problem je sto "po definiciji" - "neprofitna organizacija" ne podrazumeva nepostojanje zarade zaposlenih ili volonterski rad itd. Daklem ako napises da je nesto "neprofitna organizacija" nisi napisala nista o tome kako se trose sredstva koja ta organizacija prikuplja - jedina informacija koja se dobija je da se ta organizacija ne bavi uvecanjem svog kapitala i to je sve. Organizacija moze sasvim legalno biti neprofitna i 90% prikupljenih sredstava raspodeliti na plate zaposlenih/clanova i da dalje ne narusi "neprofitnost" posto su zarade/honorari trosak a ne profit kompanije/organizacije/udruzenja. Ja ne tvrdim da bilo koja organizacija u kojoj ti ucestvujes/saradjujes tako radi - samo tvrdim da sam pojam "neprofitna" ne daje ama bas nikakvu informaciju o tome kako se sredstva trose osim da organizacija ne uvecava svoj kapital. Sasvim je nebitno kakvo je udruzenje u pitanju i kako se finansira. Taj izraz me iritira zato sto ga koriste svi koji hoce da svoj rad predstave kao humanitarni i volonterski, a sam nista posebno ne znaci.


Kao obican gradjanin ne vidim neke rezultate rada doticne Orke - oni mogu biti mnogobrojni ali ja ih ne vidim. Mozda je obrazovanje gradjana/djaka o pravima zivotinja bitan rezultat, ali dopusti da neko moze biti misljenja da to nije najbitniji rezultat koji zeli da vidi. Naravno ja ne finansiram Orku pa meni "ni iz dzepa/ni u dzep".

Offtopic: Da li Orka obrazuje i vlasnike kucnih ljubimaca, i "ljubitelje zivotinja", o nekim pravilima ponasanja, propisima o drzanju kucnih ljubimaca itd? Npr. da li je uvodjenje desetina pasa lutalica u zgradu "da nesrecnicima ne bude hladno" i ostavljanje hrane istim na stepenicama u skladu sa nekim normama ponasanja civilizovanog drustva?

[Rahel]

Bojim se da ti nisi razumela mene. Problem je sto "po definiciji" - "neprofitna organizacija" ne podrazumeva nepostojanje zarade zaposlenih ili volonterski rad itd. Daklem ako napises da je nesto "neprofitna organizacija" nisi napisala nista o tome kako se trose sredstva koja ta organizacija prikuplja - jedina informacija koja se dobija je da se ta organizacija ne bavi uvecanjem svog kapitala i to je sve. Organizacija moze sasvim legalno biti neprofitna i 90% prikupljenih sredstava raspodeliti na plate zaposlenih/clanova i da dalje ne narusi "neprofitnost" posto su zarade/honorari trosak a ne profit kompanije/organizacije/udruzenja. Ja ne tvrdim da bilo koja organizacija u kojoj ti ucestvujes/saradjujes tako radi - samo tvrdim da sam pojam "neprofitna" ne daje ama bas nikakvu informaciju o tome kako se sredstva trose osim da organizacija ne uvecava svoj kapital. Sasvim je nebitno kakvo je udruzenje u pitanju i kako se finansira. Taj izraz me iritira zato sto ga koriste svi koji hoce da svoj rad predstave kao humanitarni i volonterski, a sam nista posebno ne znaci.

Kako god - ne slažem se, ali nemam nameru da dalje raspravljam o tome, jer mi je nebitno. Naročito mi smeta pominjanje "kapitala" u kontekstu organizacija (bilo kojih) koje niti imaju početni kapital niti stalan izvor prihoda, no dobro, ja nisam ekonomista.

Kao obican gradjanin ne vidim neke rezultate rada doticne Orke - oni mogu biti mnogobrojni ali ja ih ne vidim. Mozda je obrazovanje gradjana/djaka o pravima zivotinja bitan rezultat, ali dopusti da neko moze biti misljenja da to nije najbitniji rezultat koji zeli da vidi. Naravno ja ne finansiram Orku pa meni "ni iz dzepa/ni u dzep".

Nemoguće da ne vidiš letos doneti Zakon o dobrobiti, izmene u Krivičnom zakoniku, pokretanje krivičnih postupaka, sprovođenje Strategije za rešavanje problema pasa i mačaka lutalica. Sasvim druga stvar je što ne želiš da vidiš važnost svega toga. Ili misliš da je država Srbija samoinicijativno sve to uradila i da je zaista uposlila svoje ljude da rade na tome jer joj je to prioritet? Ne, nego su im zaštitari, svesni da je to trenutno marginalni problem i da se država neće time uskoro baviti, servirali na tacni i nacrt zakona koji su oni promenili kako bi izgledao kao da su ga sami pravili, i amandmane, i podzakonska akta i trista čuda još. Inače, Zakon o dobrobiti životinja u velikoj meri štiti upravo ljude, pa je time pokrivena daleko veća oblast nego što mnogi misle. Činjenica je da veliki broj građana misli da sve organizacije za zaštitu životinja treba da rade ono što oni gledaju na Animal Planetu ili vide u zemljama u kojima žive, a koje su toliko daleko od Srbije da se, po ovom pitanju, ta udaljenost može meriti svetlosnim godinama. Sve te države su imale istu ovakvu situaciju, neke pre 10, neke pre 50 ili 100 godina. I sve su one prešle ovaj isti put. I sve organizacije koje su se bavile krucijalnim pitanjima koja se ne vide bez udubljivanja u problem, imale su istu ovu potrebu da dokažu šta rade, zašto baš to rade i sl. Nikako ti ja ne sporim pravo na mišljenje, samo pokušavam da ti objasnim zašto smatram da je to što radi orca i njoj slične organizacije daleko važnije nego što je smeštanje stotinjak pasa na ograđeni prostor, dok hiljade slobodnih i dalje luta gradom.

Offtopic: Da li Orka obrazuje i vlasnike kucnih ljubimaca, i "ljubitelje zivotinja", o nekim pravilima ponasanja, propisima o drzanju kucnih ljubimaca itd? Npr. da li je uvodjenje desetina pasa lutalica u zgradu "da nesrecnicima ne bude hladno" i ostavljanje hrane istim na stepenicama u skladu sa nekim normama ponasanja civilizovanog drustva?

Građenje svesti u društvu o potrebi ispravnog držanja ljubimaca obuhvata i edukaciju vlasnika, upoznavanje sa postojećim propisima, ukazivanje na propuste u sprovođenju propisa, pri čemu je upravo i edukacija dece jako važna jer, osim što oni uče, to znanje prenose i svojim roditeljima, a ono što deca uče ne odnosi se samo na maženje i paženje ljubimaca nego i na odgovoran odnos prema životinjama i sugrađanima, što obuhvata čišćenje iza svojih ljubimaca, neophodnost registracije i redovne vakcinacije i sl. Odgovorno vlasništvo je nešto na čemu orca insistira i zbog čega je trn u oku mnogim ljubiteljima životinja, ali i udruženjima, pa nije ni čudo što kruže razne bajke o njima.

Što se tiče konkretnog pitanja, držanje životinja u zajedničkim prostorijama zgrade nije dozvoljeno. Hranjenje napuštenih životinja na javnim površinama je dozvoljeno ukoliko osoba koja to radi po završetku ostavi sve čisto, odnosno kako je prethodno bilo. I to nema veze sa moralom nego sa postojećim propisima, a nadzor nad sprovođenjem ima Komunalna inspekcija

[Lift Going Up..]

ljudi su skepticni zbog svega sto citaju (kradje u i van NGO). mislim da bi pomoglo i orci i drugim organizacijama vise transparentnosti i bolja kontrola (od strane drzave). vidim da orca ima u pripremi stranu sa godisnjim izvestajima. to ce biti korak napred kada ih i okace. po meni, ono sto bi jos bilo dobro da urade, jeste da pripreme digest, za citaoca, koliko od para koje su dobili ide na interne troskove, koliko na akcije i koji su rezultati. ljudi imaju puno posla, i mozda nemaju vremena da citaju gomilu izvestaja kada traze koja organizacija najvise zasluzuje da je podrze. tako ce se najbolje boriti protiv skepticizma.