39 replies to this topic

[XXL]

jedva nadjoh:

Spoiler! --Click here to view--

disclaimer: da mi Rotterdamac ne zameri i da bude jasnije, on kad je ovo pisao nije uopste govorio o MK, meni se cini da se i on tu dobro uklapa.

Ko, ja ili MK?

Ne radi se o slepom držanju "o mrtvima samo najbolje" - radi se o načinu i mestu. Iskreno se nadam da nisi pročitao izbrisane komentare, jer ako jesi, a ipak ovako reaguješ, prilično bih se razočarala.

Nisam procitao komentare, ali nije mi ni bitno. Ostajem pri izrecenom, a da li mi ga je zao sto je umro? Pa nije mi ni drago ni zao, nemam uopste nekog misljenja sto je umro neko ''poznat'' ko je dobacio tolike godine. Ono, bas sam ravnodushan, ako je to bitno napomenuti.

[alberto.ascari]

Ako je neprimereno da se ovde napiše nešto više od RIP sa tužnim smajlijem, onda ovaj topic slobodno zatvorite i ceo izbrišite.

Ne vidim nijedan razlog zašto bi mi bilo žao ( nije mi ni drago, svejedno mi je, da ne kažem zabole me, nije lepo tako o pokojniku ).

Otišao je još jedan koji mi je pomogao da se otarasim otadžbine za sva vremena.

Pisac nula a čovek ispod nule, ali duboko.

[Rahel]

Ne vidim nijedan razlog zašto bi mi bilo žao ( nije mi ni drago, svejedno mi je, da ne kažem zabole me, nije lepo tako o pokojniku ).

O tome se i radi - nikome ovde nije iskreno žao, pa ni meni (pretpostavljam da ga niko od nas ovde nije lično poznavao niti mu bio rod). Većini je svejedno, a opet, neki komentari su prilično lični - kao da su ga poznavali do koske. Ono što meni smeta je pokretanje negativne priče, priče o njegovoj nečovečnosti, o tome kako je loš pisac (sve sami književni kritičari, ujedno i psiholozi, politički analitičari...), i još koječemu, a čovek se nije još ni ohladio. I sve to na prlično prljav i ružan način, pri čemu se ne biraju reči.

Iskreno, postoji mnogo ljudi koje ne podnosim, koji su mi se zamerili na svakakve načine, ali nikada ne bih izgovorila ružnu reč o njima, naročito ne dan posle njihove smrti. Ono što bih imala da kažem o njima, rekla bih dok su živi jer "posle boja kopljem u zemlju...". A i tada bih se trudila da ostanem u granicama uobičajene pristojnosti u skladu sa nekim opšteprihvaćenim društvenim normama. Postoje razni načini da se pokaže neslaganje, revolt, bes, pa i mržnja, a da se pri tom ostane dostojanstven.

Momo Kapor nije nepoznata ličnost i malo mi je čudno da na literaturi niko od pljuvača njegovog lika i dela nije pokrenuo topik o njemu za života, pa da se onako sit ispljuje. Ali ne, valjda je ovako zanimljivije. Ili je to neki novi hobi koji ja ne razumem.

[alberto.ascari]

Momo Kapor nije nepoznata ličnost i malo mi je čudno da na literaturi niko od pljuvača njegovog lika i dela nije pokrenuo topik o njemu

Po mom mišljenju nije bilo vredno pokretanja.

Nema o čemu da se diskutuje.

[down with the sickness]

O tome se i radi - nikome ovde nije iskreno žao, pa ni meni (pretpostavljam da ga niko od nas ovde nije lično poznavao niti mu bio rod). Većini je svejedno, a opet, neki komentari su prilično lični - kao da su ga poznavali do koske. Ono što meni smeta je pokretanje negativne priče, priče o njegovoj nečovečnosti, o tome kako je loš pisac (sve sami književni kritičari, ujedno i psiholozi, politički analitičari...), i još koječemu, a čovek se nije još ni ohladio. I sve to na prlično prljav i ružan način, pri čemu se ne biraju reči.

Iskreno, postoji mnogo ljudi koje ne podnosim, koji su mi se zamerili na svakakve načine, ali nikada ne bih izgovorila ružnu reč o njima, naročito ne dan posle njihove smrti. Ono što bih imala da kažem o njima, rekla bih dok su živi jer "posle boja kopljem u zemlju...". A i tada bih se trudila da ostanem u granicama uobičajene pristojnosti u skladu sa nekim opšteprihvaćenim društvenim normama. Postoje razni načini da se pokaže neslaganje, revolt, bes, pa i mržnja, a da se pri tom ostane dostojanstven.

Momo Kapor nije nepoznata ličnost i malo mi je čudno da na literaturi niko od pljuvača njegovog lika i dela nije pokrenuo topik o njemu za života, pa da se onako sit ispljuje. Ali ne, valjda je ovako zanimljivije. Ili je to neki novi hobi koji ja ne razumem.

Nishta ja tebe ne razumem . Izbrisana su mi tri posta u kojima nije bilo apsolutno ni jedne jedine "ruzne i prljave rechi". Chak sam rekao da ce mnogi za njim zaliti, ali ja necu sigurno. A da se radujem zbog njegove smrti ............. pravo da ti kazem, stvarno imam trenutno neka pametnija posla. Ja sam i na dan smrti najgoreg od svih bio prilichno nedefinisanih osecanja, vrlo tup osecaj ...... jako, jako daleko od bilo kakve radosti i ushicenja. Da sam vernik sigurno bih rekao neshto tipa - neka mu je laka zemlja ili od mene mu je sve oproshteno, ali kako nisam - to zaista nema nikakvog smisla.

No, ako je u trendu rehabilitacija ratnih hushkacha i ostalih foliranata....... nek tako i bude, nemam vremena za bacanje, da pishem postove koji ce ionako biti izbrisani..

[mrd]

Nema nekih osecanja. Napisao je sta je napisao, zapalio je najnize strasti svojim pisanjem i besedama. Hodao je u obliku coveka, da li je bio?
Mladi ne treba da znaju da je postojao.
Moze i da se obrise post.
Vec sam previse energije potrosio na kucanje. On nije vredan zbora.

[Ointagru Unartan]

Momo Kapor nije nepoznata ličnost i malo mi je čudno da na literaturi niko od pljuvača njegovog lika i dela nije pokrenuo topik o njemu za života, pa da se onako sit ispljuje.

Primeti ni da niko od njegovih postovalaca, ako takvih ima, nije pokrenuo topik o njemu dok je bio ziv. Niti je nesto bas bio spominjan na podforumu, u bilo kom kontekstu. Ispade da mu je najvece dostignuce u zivotu to sto je umro.

[blond]

O tome se i radi - nikome ovde nije iskreno žao, pa ni meni (pretpostavljam da ga niko od nas ovde nije lično poznavao niti mu bio rod). Većini je svejedno, a opet, neki komentari su prilično lični - kao da su ga poznavali do koske. Ono što meni smeta je pokretanje negativne priče, priče o njegovoj nečovečnosti, o tome kako je loš pisac (sve sami književni kritičari, ujedno i psiholozi, politički analitičari...), i još koječemu, a čovek se nije još ni ohladio. I sve to na prlično prljav i ružan način, pri čemu se ne biraju reči.

Iskreno, postoji mnogo ljudi koje ne podnosim, koji su mi se zamerili na svakakve načine, ali nikada ne bih izgovorila ružnu reč o njima, naročito ne dan posle njihove smrti. Ono što bih imala da kažem o njima, rekla bih dok su živi jer "posle boja kopljem u zemlju...". A i tada bih se trudila da ostanem u granicama uobičajene pristojnosti u skladu sa nekim opšteprihvaćenim društvenim normama. Postoje razni načini da se pokaže neslaganje, revolt, bes, pa i mržnja, a da se pri tom ostane dostojanstven.

Momo Kapor nije nepoznata ličnost i malo mi je čudno da na literaturi niko od pljuvača njegovog lika i dela nije pokrenuo topik o njemu za života, pa da se onako sit ispljuje. Ali ne, valjda je ovako zanimljivije. Ili je to neki novi hobi koji ja ne razumem.

Pa, da se pokrenuo topik o njemu za zivota, zar mislis da bi komentari bili drugaciji? Bili bi isti, a ti ne bi ovako reagovala... ako ne verujes, pogledaj komentare na Politici, neki topici/licnosti su jos uvek zivi...
ipak mislim da ti ocekujes 'o pokojniku sve najplepse'.... Momo Kapor je bio poprilicno omiljen u Jugi, njegova knjige su, naravno, stvar ukusa, onda je, kao i mnogi 'intelektualci', okrenuo curak i poceo da pise onako kako je pisao, pa je zato i za ocekivati ovakvo pisanje o njemu...
Ako mladi ne citaju njegove knjige i nisu nesto propustili, a ako nisu citali ono iz devedesetih, jos i bolje...

[kapetanm]

Mislim da pola ljudi koji su se ovde oglasili sa tumacenjima nisu ni bili rodjeni sedamdesetih, a devedesetih mozda pili mleko,( a mnoge stvari koje je MK pisao mogu se posmatrati samo u kontekstu tog vremena , ali su se nasli pozvai da daju i svoj doprinos.
Na topicu o literaturi nije potrebno pricati nesto drugo, toliko je forumskog prostora.

[Rahel]

- kraj -