227 replies to this topic

[Ulični Muzičar]

I have something great to reveal!


evo još jedan ...

I have something great to reveal!

[Ulični Muzičar]

Kada sam već napravio malu pauzu (u poslu) i nema "taze priča" ,
a , da pišem stare avanture - nism našao vremena ...
onda bih mogao da objavim ... četvororostruki album "THE BEST OF ..." !
... najzanimljiviji delovi priča koje su već objavljene ! (moj izbor !)



............................ THE BEST OF Muzički Uličar (part ONE) ...................................


Pitam nekog milicionera (tako su se tada zvali) ... mogu li da sviram ?
on, naravno kaže da ne može ... mada , da ga nisam pitao , verovatno me ne bi dirao ...
i ja , sav srećan krenem kući ...
pa, eto, ne daju da se svira na ulici ... nisam ja kriv - savest mi je mirna !

...

imao sam problema sa pojačalom, jer je odjednom znalo da „utihne“
pravljeno pojačalo ...
rešenje je bilo da ga na trenutak samo adapterom prikačim na struju ...
tako da sam u sred svirke morao da ostavim publiku na minut i utrčim u najbližu prodavnicu u potrazi za strujom ...
niko me nije odbio od prodavaca, ali sam im bio čudan sa tim svojim zahtevom da uključim kod njih svoje pojačalo ... na 2 sekunde ...
kasnije sam provalio da se može povratiti u život i tako što jako „iščupam“ najdeblju žicu ... (to ga je šokiralo)

...

Sa milicajcima (tako su se zvali tada) nije bilo problema , uglavnom ...
Samo sa jednim ...
Pokupio me i odveo u sporednu ulicu na pretres ...
Posle me je (isto veče) zatekao kako sviram ... onako , za društvo ...
Kao ... : A-HA , JEL’ SAM JE TEBI REK’O DA NE SMEŠ DA SVIRAŠ ?
PA, JA NE SVIRAM ZA PARE SADA ... rekoh ... NIJE ZABRANJENO ...
I on se zbuni : ... BEZ OBZIRA !!!!
[[[To me podseća na ono iz „ko to tamo peva“
-KAKO IH NIJE SRAMOTA !
-ŠTO? PA, MI SMO DOŠLI NJIH DA GLEDAMO
-BEZ OBZIRA!! (Bata Stojković)]]]

...

Na autobuskoj sam jednom pričao sa nekom babom , koja svake godine sama skokne do Dubrovnika ...
da opere noge ... hehe ... ne verujem da je bila znala da pliva
pričala mi je kako je ona neka pesnikinja ... a kada sam zatražio da mi kaže neke svoje stihove ...
… ona se uplašila …
možda imam skriven mikrofon , pa ću da snimim ... (i valjda joj ukradem to ...)
Hehehe...
Kasnije sam sretao razne individue , pa sam navikao ...
Jadna baba je , na primer , tvrdila da je dobila Nobelovu nagradu za književnost ...
Ja sam se čak kasnije i raspitao ... jer nikad se ne zna ... ali niko iz te države nikada nije dobio to ...

...

Zanimljiva je bila razlika izmadju BG i ZG .
u BG su mi ljudi bliže stajali … i više me zapitkivali …
(dobro , i Knez-Mihajlova je tesnija od Zagrebačkog Trga Republike … [sada Bana Jelačića])
u ZG su bili na većoj distanci , što mi je odgovaralo (uvek sam imao tremu kad više od nula ljudi zastane da me sluša)
i , uglavnom , nisu me mnogo ”uznemiravali”
Ipak , posle jedne svirke u ZG mi je priš’o neki tip da mu objasnim kako to ja sviram (Stanley Jordan tehnika ...)
demonstrirao sam mu malo ... (i on je bio neki gitarista)
polako, polako , kasnije ... skrenuo je razgovor
počeo je da mi priča o hari-krišni ...
meni je bilo zanimljivo , jer sam prvi put slušao te stvari ( 1989 !!! ) pa sam i pitao ...
davio me on , davio ...
ja postavljao pitanja...
na kraju mi je dosadilo i ,kada je video da ja želim da zbrišem ...
kaže on , kao ... „čekaj, ne možeš tek tako da odeš ... pa, što sam se ja mučio 2 sata?“
he, he ... izgleda da je bio dobio zadatak od njegovih da misionari po gradu ...

...

moji roditelji nisu bili baš sigurni da se od sviranja na ulici mogu zaraditi neke pare ,
iako sam doneo nešto sa svoje prve turneje („varljivo leto 89-te“)
u ta 4 dana sam  zaradio oko 250 DM , što je u to vreme bilo oko pola radničke plate
tada su postojale samo novčanice (znači - HARTIJA) ...
pare sam stavljao u ranac , na dno... a, odozgo - pojačalo , razne stvari ...
tako da su bile skroz izgužvane
kada sam došao kući , izvrnuo sam ranac na kuhinjski sto (sa namerom da novčanice „ispeglam“ i prebrojim)
moj otac je zabezeknuto gledao u GOMILU para na stolu (stvarno GOMILA ... jer - em zgužvane, em ih je bilo puno )
i rekao : „ Odakle ti ove pare ? “

...

Jedno veče je Rambo održavao koncert gore u tvrdjavi u Herceg Novom (“citadella” se ,valjda, zvaše...)
mi , naravno, išli da gledamo ... uvek je zanimljiv uživo ...
posle koncerta on seo pored miksete i mi , u odlasku, svratimo do njega ...
zdravo - zdravo ... i pohvalimo se mi kako smo našli super mesto za svirku, tunel... itd ...
on nam opet kaže da svratimo u taj kafić .... već pomenuti ...
u tom trenutku prolaze neke devojke ...
i valjda , ohrabrene time sto Rambo ne izigrava zvezdu , nego priča sa ljudima - one pridju ...
kaze jedna ,kao , super je bilo (koncert) i tako to ...
on njoj kaže kako je lepa (muvanje ,ov korz ...)
a, ona ,da uzvrati, kaže njemu kako je i on lep ...
a Rambo njoj :"aj' dodjite u kafić (dotični ...) da nastavimo sa komplimentima"
ja i moj kolega smo umrli od smeha ... posle ...
taj njegov kafić ... he he ...
za sve prilike ...

.............................. nastavlja se .............................

[Ulični Muzičar]

THE BEST OF Muzički Uličar (part TWO)


U Nemačkoj ...
Tako ja sviram , znači , u jednom gradu pre podne , a, popodne sam već u nekom drugom
uveče sednem lepo u voz i .... spavanje !
naravno , izaberem neki poluprazan voz , da bi ceo jedan kupe mogao da bude samo moj ...
a ,ako se desi da se usput voz napuni i udju ljudi i kod mene ...
pa, ja lepo izadjem na narednoj stanici .. i sve iz početka !

…

sećam se kad su u moj kupe jednom upali neki Englezi (4-5)
pošli ljudi na oktober fest ... u Minhen
svaka druga reč im je bilo ono "faken"... za bilo koju stvar su morali da kažu da je - "faken"
elem , imali su PUN jedan ranac sa pivskim limenkama ...
i meni su dali da se "okrepim" ...
ja počeo da im sviram neki blues ...
al' za 5 minuta oni su već počeli da hrču (osim jednog)

…

najsmešnije je bilo kada sam morao da punim baterije za pojačalo ! (bile su unutra - u pojačalu)
Obično sam to radio u čekaonici
ali , negde nije bilo utičnice za struju
pa sam nalazio nekakve utičnice izmedju koloseka ...
ljudi su me čudno gledali , jer im nije bilo jasno šta ja to muvam tamo...
pojačalo je bilo u nekoj kutiji od kartona, koja mi je služila , u toku dana , kao "kasa" ...
oni su gledali kako ostavljam neku sumnjivu stvar i vraćam se na klupu
(verovatno ih je to ohrabrivalo ...
da sam ostavljao tu kutiju i odlazio - sigurno bi zvali policiju)
ipak , i ovako me čudi kako nikada niko nije pozvao obezbedjenje ...
... da provere da ne postavljm bombu , možda ...

…

Svirao sam na istom mestu svako veče
Neki Rumun je, pak , išao od restorana do restorana ...
Znate ono ... svira 5-10 minuta , pokupi pare od gostiju i ... ide dalje
Prvo veče sam sačekao da odsvira to svoje na 5 metra od mene ...( bio je i tu neki restoran ...)
On svira harmoniku (+njegov sin od 7-8 god. ... znači dve harmonike) i pravi veliku galamu
Nije me ometao samo kad dođe da svira tačno ispred mene ,
nego i dok se , polako , približava i , polako , odlazi ...
drugo veče ja njemu kažem da preskoči taj restoran gde je sviram ... nije u redu da ja pauziram zbog njega
malo smo se posvađali
on meni reče ... ti tu sviraš celo veče , valjda mogu i ja 10 minuta ...
a ja njemu ... ti sviraš po celom gradu , svi restorani su tvoji ... ostavi mi bar ovo mesto ...
-pa , to je samo 10-tak minuta ... on će
-pa , to je za mene nešto para ... (zna se otprilike „satnica“ ... pa i tih 10 minuta ...)
i što bih ja tebe „čašćavao“ ...
i tako se mi tu malo posvađamo ... svako ima svoju „teoriju“
na kraju sam mu , iznerviran , zapretio da ću mu poslati policiju zato što iskorišćava maloletnu decu
(to jeste ozbiljna stvar – maloletna deca ne treba da rade !)
To ga je uplašilo , izgleda ...
Inače on je ostavio devojčicu od 1o-tak godina da prosi (razvlači harmoniku ... bezveze) u jednoj ulici
A, sa sobom je vodio sina od 7-8 godina
Zajedno sviraju , a mali na kraju i skuplja pare od ljudi što večeraju ... i tako svako veče , celo leto
( i koga briga što dete u tom uzrastu treba da se igra , a, ne da radi )

…

Svirao sam ja kad … dolazi sasvim blizu mene žena sa onom velikom muzičkom kutijom (na točkovima)...
Ono ... vrti ručicu , a ono samo svira ...
To dosta jako „zvuči“ ...
Ja joj priđem i protestujem , ljubazno ...
Ona kaže da tu „svira“ (vrti ručku) svaki dan ...
Ja je zamolim da se odmakne malo ... (bila je 7-8 metara od mene)
Prvi sam stao tu ... u prolazu sam ... samo taj dan (pola dana ...) ...
Ona je skoro uvažila moju molbu
Ali , u tom trenutku dolazi njen muž ...
Ljuti se na nju što uopšte razgovara sa mnom ...
Kao ... ma, šta mu se pravdaš , ko ga j...
I počne on da vrti ...
Ja se vratim na svoje mesto ... ljutito ...
Okrenem pojačalo (skoro) do „daske“ ... (da bih se i ja čuo ... njemu nisam smetao , sigurno ...)
I pomislim u sebi ... A SAD LJUDI , MOLIM VAS , UBACUJTE PARE ...
Nisam mogao dugo tako da galamim ...
I ... hehehe ... počnu ljudi da ubacuju ...kod mene
Jedan , drugi , treći ... a kod njega niko !
A , on je bio okrenut prema meni i sve vidi ...
A ljudi ... samo ubacuju ...
Nije prošlo više od 4-5 minuta ... promeni on poziciju
Nerviralo ga je da gleda to ...
Ja smanjim „volume“ ... i nastavim normalnom jačinom
pomislim ... more, ima boga ...hehehe ...
…

u vozu ...
zaspao sam kao priklan ...
probudio nas je ... i mene i crnca ... radnik sa železnice ... na stanici u Rimu !
voz je bio stigao , putnici -izašli , voz odvezli u garažu ...
i tu nas probudili ...
... Kad , nema mi gitare !!!
počnem od muke da je tražim, tražim ... i ispod sedišta (u vozu !)
počnem da psujem ... da se derem ...
ovaj radnik što nas probudio me pita da li sam "slavo" (... jugoslavo ...)
... prepoznao psovke
posle , kad sam razmislio , čini mi se da sam mogao da se setim da je neko bio otvorio vrata kupea ...
a, ja sam samo na tren otvorio oči ... bio sam mrtav umoran ...
sreća da sam imao para , pa sam kupio neku "raketa" gitaru - da bih mogao da radim ..
ništa futrola , ništa kaiš ... imao sam neki zidarski konac ...
kasnije sam tu gitaru , a i staru - isekao i spojio ih ... pa sam na njima svirao 10 godina .

…

smešno mi je kada prolaznici vole da dzvirkaju u kofer .. da vide kako mi ide ...
neki i komentarišu ...
neki kažu ... a, slabo ...
a, ja se mislim ... pa, otkud , bre, tečo ,znaš da li sam počeo pre 1 minut ...? ... nego ćutim , šta ću ...
sećam se jednog komentara ... u Knez-u ...A, PA TI SI VEĆ ZARADIO ZA PEČENJE !
hehe ... kao da ja sviram zato što sam gladan ...
a, jedan deda je pričao svome unuku ..(a ja sve čujem)...
EVO , OVO JE ULIČNI SVIRAČ ... NJEMU NIJE VAŽNO KOLIKO ĆE DA ZARADI , NEGO DA ZABAVLJA PROLAZNIKE ...
ja slušam i mislim .... sigurno ...



.................. nastavlja se .................

[Ulični Muzičar]

THE BEST OF Muzički Uličar (part THREE)



Početkom devedesetih je izvestan broj ljudi iz bivše SFRJ krenuo da svira po ulici – iz nužde !
Nije bilo para , nije bilo posla ...
pa, kao , bolje je i to nego da kradu...
hehe ...
i meni su nekoliko puta (imajući nameru da me pohvale) ... rekli da ... dobro , bolje je to što sviram nego da kradem ...

…

Mene prenosili i u Albaniji ...
pozove momak svoju devojku , stavi telefon ispred zvučnika i ja joj odsviram „za Elizu”
posle jedno 30 sekundi prekine on vezu (malo su i pričali ...) ... da se ne istroši ...
i kaže da je ona (njegova darling) ... u Albaniji ... da joj je bilo drago itd ...itd ...
plati lepo momak i ode ...

…

prolaze tri slepa Roma (dvadesetogodišnjaci , otprilike) , a vodi ih neki tip što na ruci nosi traku
crvenog krsta ...
zastanu , poslušaju malo... pa me "vodič" pita da li mogu da pipnu malo moju gitaru ...
ja , šta ću , dozvolim ...
i , on privede jednog pa mu uzme ruku i stavi je na moju gitaru ...
na gornji vrat , na donji ...
pa drugog momka , pa trećeg ...
oni se svi , kao , čude šta je to ... dva vrata , dupla gitara ...

…

najviše sati svirke za 1 dan: 14
najduža svirka , u komadu: 9 sati
najveće novčanice: 100 $ , 200 e
najranije počeo u 9 h ... ujutro
najkasnije (!) završio u 5h ujuto (ili 6h ... te noći se menjalo vreme)
jedino izmedju 6h (t.j. 5h) i 9h ujutru nikada nisam svir'o ...
najniža temperatura?
paaa ... u jednom gradu ...
počeo sam na -5 (uveče) a završio na -8 stepeni , 5-6 sati kasnije , (ima termometar na trgu ...)

...

znači , neka trudnica ( odevena u crno ) prvo prodje , pa zastade (4-5 m dalje) da , kao , posluša ...
svirao sam bio „ružica si bila ...“ od Dugmeta ( al’ to nije ni važno )
posle jedno 2-3 minuta pridje ona polako (pa, trudnica ...) i stavi u koferče ( namenjeno za „skupljanje dobrovoljnih priloga“ ) neku kesu ...
ja, onako , gledam ...
ima nešto poveće u njoj ... baš sam znatiželjan ...
ali , čekam da se ona udalji , pa da pogledam ...
a , kesa ?
pa , k’o one što daju u autobusima – za povraćanje ( crna ) ... samo sa „drškama“
ona je malo smotala , ali vidi se da ima nešto ... ne baš tako malo !
A , u kesi …
Djevrek !
Pola evra košta ...
Ostavio sam ga golubovima ... ( doručak za naredni dan)

...

neki Beogradjanin , moj poznanik , pita me da li imam nešto svoje u repertoaru ...
čuo je da je neko ( on reče i ko , al’ sam zaboravio istog trenutka ) rekao da ...
(otprilike) „ako guslar zna 50 pesama da odgusla , a , pritom ne napravi bar jednu svoju ... onda i nije neki guslar !“
Ja mu odgovorih da ja i nisam guslar , al’ posle razmišljam ...
Pa , da vidiš i jesam !
Mislim , hvatam taj prosek od 50 + 1 ... ipak ...
Plus , u mnoge stvari ubacujem neke svoje delove ...
Znači , ja - guslar i po !!!

...

U Nemačkoj …
Pored ne baš neke zarade, odmah mi se tu stvore policajci sa sve mapom centra grada na kojoj su ucrtane tačkom mesta gde može da se svira …
… ne možeš gde ti se prohte …
Plus - mora da se menja mesto na svakih pola sata (ili sat … zaboravio sam )
Plus – ne sme da se koristi pojačalo , a ni instrumenti koji posebno mnogo prave buku
(sve su lepo objasnili u tim papirima , a i usmeno ...)
A, ja ne mogu bez pojačala … znači – nema svirke !!!
Ostave mi oni papire i odu , a ja, misleći … “jaka stvar” – posle dva minuta nastavim da sviram …
Mislim : “valjda se neće vratiti … a , ako se baš vrate – o.k. tada ću da prestanem” …
Al’ , eto njih za pola sata ! Ulove me …
Ja se pokupim i kao krenem … ali … ne ide tako kod njih !
Nego oni lepo pozovu kola …
Lepo udjemo u njih i pravac – policijska stanica !
Kad smo stigli tamo oni izlaze , pa i ja krenem napolje ali … ne biva tako …
Ne mozeš sa zadnjeg sedišta iznutra da otvoriš vrata … he he … (inače bi kriminalci iskakali u letu …)
Napišu mi kaznu …oko 100 maraka ,
Ali je meni izašlo oko 140 … kada sam po lošijem kursu tamo kod njih zamenio sve pare što sam imao (dinari , dolari (kanadski) …

…

Nakon što je ubacio lovu u koferčić , pita mene neki tip : „Jurop?“
Ja se trgnem malo , prestanem da sviram ...
Kao ... „a ?“ ( više pokretom glave , nego što sam baš izgovorio to „a“ ... )
„Europe?“ ... (t.j. „Jurop?“) – ponovo će on ...
Ja ga ( onako belo ) gledam ... kao ... šta me ovaj sad pita dal’ sam iz Evrope
Kakvo mu je to pitanje ... neobično ...
„Jurop?“
„ne, nego sam afrički crnac (al’ ne znam šta mi je danas)“ ... mislim ja u sebi ...
„Jurop? ... Santana ...?“ – on ...
„Aaaa....“ ... konačno ja ukapiram
„Da , da ...“ (al’ to „da“ - na engleskom !)
I kažem mu ja da sam mislio da me pita da li sam iz Evrope ... he he ...
Da ... bio sam svirao „Europe“ od Santane , al’ su mi misli bile odlutale ...
Ko zna o čemu sam bio razmišljao ...
A , i ... bio je već kraj ...
mislim , na kraju (posle onih prepoznatljivih delova „Evrope“) malo se zezam na „zadate akorde“ (improvizujem , jel’te ...)
to mi je olakšavajuća okolnost ...



......................... nastavlja se ............................

[Ulični Muzičar]

THE BEST OF Muzički Uličar (part FOUR)



Jedan tip stao da me sluša – to je o.k.
Al’ nije o.k. to što nije prestao da gricka semenke i da mi pravi djubre ispred „radnje“ ...
To me mnogo nervira ! (nekad im i kažem ... pošto se dešava to ...)
Jednom su neki tipovi jeli nešto i , pošto su bili tik uz moje pojačalo , počela je da kaplje masnoća iz tog što su bili jeli ...
I danas , kao uspomena , stoji masna mrlja na tananom najlonu koji (ispod metalnog „rupičastog“ poklopca) štiti zvučnik od prašine ...
Ovoga sa semenkama sam danas hteo da „oteram“ tako što sam prestao da sviram (obično to upali ... )
Kao , nešto čačkam oko gitare ...
Ali , on je , na zahtev svoje devojke , ubacio prvo pare ... i tek onda otiš’o ...
Fala mu ...

...

Prolaze neke starije žene ... ili mladje babe …
čet’ri – pet “komada” ...
Zastanu ...
Neke od njih mi ubace nešto (nisam baš brojao koliko njih ...)
Al’ jedna se mučila da iskopa pare iz novčanika ...
I na kraju reče svojim „drugaricama“ , al’ , onako , malo glasnije - da bih i ja čuo :
„Nemam ništa sitno ! Imala sam , ali sam dala onome za kukuruz !“
Ja posle razmišljam ...
Možda je trebalo da pitam gospodju kod kog prodavca tačno je kupila taj svoj kukuruz ...
... da idem da zahtevam odštetu !
Pa , nije li me direktno oštetio , a ?
Zbog njega mi je sinoć zarada bila manja !
Da bog da ... da drugi put neko ubaci svu sitninu kod mene , pa da nema posle za kukuruz !!!

...

i meni se dešava da mi “mušterije” traže kusur ... he he ...
Dobro , simpatično mi je to , stvarno !
Znači da im je baš stalo da me „počaste“ ... kad ih nije blam da traže kusur (a , eto , nemaju dovoljno sitnu monetu)
Ono ... ubace 2 evra , a traže 1 nazad ... (ili od 1evra – traže 50 centi „kusur“)
Neki i sami to obave ... da ja ne moram da prekidam sviranje !
Jedino je smešno kada neko pokuša da , u ime kusura , uzme baš neki od onih novčića što stoje zalepljeni za dno kofera (služe kao „mamac“)
A , znate l' za ono kad je ...
Jedna žena , jednom , ubacila 2 evra , a tražila je da joj vratim ... 1 evro i 90 centi ... ha ha ...
’oću da kažem ... fala na 10 centi , al’ dok sam joj ja brojao kusur ... bolje da sam nastavio da sviram ...
Misi’m , možda bi neko ubacio 20 centi ...
Kada smo već kod 20 centi ...
Jednom je jedna cigančica ubacila 20 centi ...
U stvari prvo me pitala dal’ ih hoću ... he he ...
Ja sam bio samo slegnuo ramenima (glupo pitanje ... al’ dobro , klinka je bila ...)
Ali , posle jedno dva’es minuta , ona se vratila da ih zatraži nazad ... bila se predomislila ...
Trebalo je da joj naplatim proviziju .. he he ...

...

Neki tip je sedeo iza mene ... dobro ne preblizu (inače bi me i to nerviralo) - na nekoliko metara razdaljine ...
Slušao je jedno 20 minuta i ... „kulirao“
Kad je dovoljno „iskulirao“ dodje i reče :
„lepo sviraš , brate !“
I ... ponudi mi džoint (sam je jedan već „duvao“)
Ja se zahvalih i rekoh da ne bih ...
On ode , ja ostah ...
i mislim ... pa , ovom bi se činilo da lepo sviram čak i da sam odsvirao … “Mali mrav”

...

Prvi nastup …
došao je red i na nas...
izlazimo ...
meni neko od tehničara okačuje bas gitaru oko vrata ... pita me da li je ok kaiš (da li da podigne ili spusti gitaru)
ja , kao, ok je ... A, PRVI PUT sam držao bas gitaru u svom zivotu ... podešava zvuk ... pita me opet za mišljenje .. ja - ok je ...
Zvonko , koji je svirao solo , mislim da je uhvatio par puta električnu gitaru u ruke (od druga) ... nisam siguran ...
Daci- ritam gitara.. mislim da nije “hvatao” električnu ...
bubnjar , Stoška, je bio najopušteniji ... za***ant po karakteru ...
pokušao je da izvede neki "prelaz" na bubnjevima,prilikom "zagrevanja" , ali kako je prvi put u životu seo za bubanj ... polomio je jednu palicu ...
hehehe...
pošto je “malo” promašio razapetu kožu na dobošu i lupio po ivici ... (kako se vec zove to ...)

...

(pred drugi nastup)
da bubnjar ne bi ponovio grešku svoga predhodnika (polomio palicu prilikom "zagrevanja" - zbog neiskustva)
smislili mi kako ćemo...
Dacijevi roditelji su radili u jednom hotelu
otac mu je bio, valjda beše, glavni kuvar...
aaaaaa... tamo su imali svakoga dana živu muziku, a bubnjevi... glupo da se montiraju svako veče...
seli mi (ceo "band") u autobus... i pravac hotel *****
otkrili bubnjeve (zaštićeni bili od prašine) i naš bubnjar Daci se tu malo, kao, srodjivao sa njima (mislim - bubnjevima)
i, skovao je planove gde će tacno da lupa kada budemo nastupili...

...

Jednom mi je prišao neki momak (17-18 godina ...) ... sa još jednim drugom ...
Zatražio mi da mu odsviram nešto ... za oca koga je nedavno izgubio (poginuo , čini mi se ....)
Ja ga pitam ... šta da sviram , a on kaže da mogu ono što ja hoću ... ali , da to bude za njegovog ćaleta !
Da ga utešim , ja mu kažem da sam i ja izgubio majku ( ... naredne godine „otišao“ je i moj otac ... btw ... )
Pa , kao , eto , sviraću za njih ...
Oni su seli tu kraj mene ...
Svirao sam „adagio“ od Albinoni-ja ...
E ... sad je to teško objasniti .... ne postoje reči ...
Uglavnom ...
Ja sam se bio naježio ...
Sviram i ... vidim dlačice na rukama kako su „skočile“ ...
... i ... to traje ... nije to kao kad ti se koža naježi na trenutak ...
Dodje mi da i tim dečacima kažem da mi pogledaju ruke ...
Ali , nije bio momenat ...
momak je bio plakao ... onako jako ...
a, drug ga je smirivao ...




------- K R A J -------

[Ulični Muzičar]

http://tinypic.com/u...Bcye4h4l5k2TGxc




Budva , 1993.

[Ulični Muzičar]

evo , ova od juče ponovo ... bolje se vidi !
(ono juče je billo telefonom)


znači , Budva 1993.





i još jedna  sa iste svirke ...



i još jedna ...








p.s. zaboravio sam da otvorim "poklopac" od kofera za pare !!!

     
         






.

[Ulični Muzičar]

Germania , settembre 1991.



Iz gradova : Ulm i Augsburg .... čini mi se !

[Ulični Muzičar]

MALI , ŽIV BIO - VELIKI PORAST’O !




Neke kraće epizode :

1.
Neki tip , očigledno „uradjen“ , prolazi ... kao žuri nekud ...
Vidi mene , zastane ...
Stajao je tako jedno 5-6 minuta ... kao , sluša ...
Pa , odjednom , pošto me je pozdravio pokretom ruke , krene ...
Ali , tamo odakle je došao ! Zaboravio kuda je krenuo ...  

2.
„Asta la viktoria“ , reče mi neki tip , ubacujući „dobrovoljni prilog“ ,
dok sam svirao „Commandante Che Gevara“ ...

3.
Ostavio mi neki mladić , pošto je i on platio - Jedan džoint i jednu kajsiju !
Kajsiju sam uz’o ... al’ sam je posle ostavio tamo gde sam svirao .
Valjda nije završila u smeću ...

4.
Vrlo mladi mladić i devojka (najpre platili , kako je i red) seli tu , blizu mene , da slušaju , kao ...
Ali , ja sviram , a oni se ... ljube !
Dečja posla , he he ...
Al’ ovi , bre , ne znaju za dosta !
Cmok , cmok , cmok , cmok ... čujem ja , dok sviram !
Rekoh sebi : „ dal’ da ih pitam da mi drže ritam ? “

5.
Tek sam počeo bio a ...
Neki klinac  (možda 3 godine ima)  „zalepio“ se za mene ...
Otac ga zove , ali , on – ništa !
Otac ga obaveštava kako će otići , a mali ni da ga pogleda (sve vreme "bulji" u mene) !
Otac krene ... kao odlazi , pa se posle nekoliko koraka okrene i ...
pošto ga dete nije ni pogledalo , vrati se !
I , šta će čovek ... zavuče ruku u džep i da sinu novčić da ga ubaci u moj kofer !

E , nije stvarno meni toliko do tih 50 centi , nego mi je to bilo „sefte“ (prvi pazar toga dana),
Zato sam (u sebi , naravno) i pohvalio dečka rečima :
„ Bravo , mali ... živ bio – veliki (ti) poras’o “

[Ulični Muzičar]

baterija ... lepa , a ?

[Ulični Muzičar]

[Ulični Muzičar]

E , NEDAM TI SVOJU GITAR(IC)U !



Neki teča me pita nešto u vezi gitare , koji štim koristim ...
Pa , kad je video da sam ljubazan , pita me da li bi mu dao da i on malo svira .
Ja mu kažem : „prijatelju , ja ovo što radim ... to je meni posao !“
A , on : „nema problema , ja ću da sviram , a , pare će da idu tebi ...“
Naravno da nije bilo ništa od toga !
Zamalo da mi zatraži i da ih (njega i njegovog druga) slikam !
Ali , naišle su neke devojke , pa su njih pitali .
Ali , i toga je bilo ! Da , da ...
Bio neki spomenik u blizini , pa me jedna gospodja fino zamolila ... ako bih mogao da je fotografišem , al’ da se vidi i spomenik !
Naravno da nisam , iz protesta prema neobzirnosti !
Ona je pokušala da se opravda time što i nije bilo mnogo prolaznika ,
Pa , kao , neću mnogo da izgubim ... (?)
A , i ona da ne čeka da neko naidje !
’de mene nadje ...

Nekad se mučim da razumem ... kako ljudima pada na pamet da mi traže da sviraju ?
Vide da „radim“ , da sviram za pare ...
al’, izgleda , nije ih briga , ne razmišljaju mnogo da li je meni vreme=novac , ili nije ...
’Oće malo da pokažu kako znaju i oni da sviraju !
Nekada sam i davao , ali , već odavno – NE ! Nema više ...
Sada , kada mi traže , ja njih pitam da li imaju kod kuće gitaru.
Pa , kada potvrdno odgovore (a , to je skoro sigurna stvar) , ja onda pitam :
„pa , zašto onda tražiš od mene ?“ ... he he ...
I nemaju odgovor – uhvatim ih na brzinu ...

[Ulični Muzičar]

i ovo je Germany 1991.

[Ulični Muzičar]

Bratislava 1992.

[sasa7]

Jedan mail moje drage Elizabete, pa te molim da ga pročitaš.

Washington, DC,

Stanica metroa, hladnog januarskog jutra 2007.g.
Čovek na violini svira Bachovo delo nekih 45 minuta.
Za to vreme, približno 2.000 ljudi prodje kroz stanicu, većina na svom putu ka poslu.



3 minuta nakon što je počeo sviranje, sredovečan čovek primećuje muzičara koji svira.
On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi svojim poslom.

4 minute kasnije:
Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, i bez zastajkivanja, nastavlja hod.

6 minuta kasnije:
Mladi čovek se naginje preko ograde da ga čuje, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći.

10 minuta kasnije:
3-o godišnji dečak se zaustavlja ali ga majka odvlači žureći. Klinac zastaje da ponovno pogleda violinistu,
ali ga majka vuče i oboje odlaze žureći. Nekolicina druge dece je pokazala interesovanje.
Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisilio svoje dete da produži.

45 minute kasnije:
Violinista svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i kratko slušalo. Nekih 20-ak ljudi su dali novac,
ali su produžili bez zaustavljanja. Svirač je sakupio ukupno $32.

1 sat kasnije:
Muzičar završava svirku i nastaje tišina, što takođe niko ne primećuje.
Niko ne aplaudira, niko ne daje bilo kakvo priznanje.

Prava istina:
Niko nije znao da je muzičar u stvari bio Joshua Bell, jedan od najvećih današnjih violinista.
Svirao je jedan od najtežih komada ikad napisanih, na violini vrednoj $3.5 miliona dolara.
Samo dva dana pre ovoga Joshua Bell je rasprodao koncertnu salu u Bostonu gde je prosečna karta bila $100.

Ovo je istinita priča. Inkognito svirku Joshue Bella na stanici metroa je organizovao Washington Post
kao deo sociološkog eksperimenta o percepciji, ukusu i ljudskim prioritetima.

Postavlja se pitanje:

"Da li u uobičajenom okruženju, u nezgodno vreme, uopšte prepoznajemo lepotu?
Prepoznajemo li talenat u neočekivanom kontekstu?
Koliko snobova ima među nama koji idu na koncert plaćajući preskupe karte, a to isto ne prepoznaje na ulici?"
Čemu umetnost? ...

Bolna istina!