Setalice u 90% slucajeva idu preko stvaraoca spektakla. Najveci problem je sto u Areni ne postoji tako jasna podela, odnosno ne postoje fizicki uslovi da se razdvoje "stvaraoci spektakla" od onih koji zele separe.
Ja sam samo protiv da se radi ono sto su Englezi uradili u Premijer ligi, mada smo mi naravno mnogo daleko.
Oni su oduzeli fudbal narodu koji ga je stvorio i uzdigao. Radnicima, rudarima, livcima, studentima... koji su se oko fudbala okupljali, koji su ga uzdigli na nivo mnogo visi od sporta i koji su uz klupsku pripadnost vezivali i politicke i religijske i klasne i nacionalne pripadnosti. Na osnovu pripadnosti klubu mogli ste da zakljucite mnogo o coveku. Fudbalske utakmice, kao jedina desavanja koja su svake nedelje okupljala veliku masu koristile su se da taj narod iskaze mnoge drustveno- politicke stavove, sto nisu mogli na drugim mestima.
Danas je to unisteno. Fudbal su preuzeli biznismeni koji ga prodaju bogatim snobovima kao skupu robu. I pri tom je fudbal ponovo degradiran na nivo obicnog sutiranja lopte, obogacen vrhunskim advertajzingom. U fudbalu vise nema religije, nacije, nema siromasnih, buntovnih, ni bundzija. Umesto Maradone imamo Kristijana, umesto Kanidje imamo Mesija. Igraci se kaznjavaju kada ispod dresa nose majcu sa nekom porukom, a navijacima oduzimaju sezonske ako stoje na mestima na kojima pise da su za sedenje.
Meni je to uzasno odbojno. Kod nas se jos barem malo odrzao obaj stari duh buntovnista. Moguce je da je to zato sto smo mi zaostali u blatu, ali ubedjen sam da odricanje od tog duga anarhizma, ludila i inata nije neophodan uslov za izlazak iz blata.
Da prebacim ovde, pošto je tema univerzalna i ne tiče se samo KKCZ teme, a i da ne smetamo, da drama queen može tamo da rešava svoje probleme sa kompom ( 
).
Nije da ne volim te romantične priče o prošlim vremenima i viteštvu na tribinama, ali problem je što su te priče, kako to obično i biva sa pričama iz prošlosti, malo umivene, doterane i obojene ružičastim. Podsetiću te da su ti engleski rudari, livci i studenti direktno ili indirektno krivi za smrt više desetina ljudi, seti se Hejsela, seti da su zbog njih engleski klubovi proterani iz Evrope na 5 godina. Engleska je makar tu tragediju iskoristila da uvede red i propise. Daleko od toga da je sada stanje savršeno, ali je neuporedivo bolje.
Kod nas, bojim se, nema te tragedije koja bi nas naterala na nešto slično. Mi po tom pitanju uporno idemo u pravcu suprotnom od civilizovanog sveta. Od nostalgičnih priča iz osamdesetih o navijačkim dogodovštinama, gostovanjima po bivšoj jugi, navijačkim vozovima itd., došli smo do toga da su navijačke grupe postale paravojne i parapolicijske formacije i utočišta za kriminalce svih vrsta i boja. Na koje se lepe klinci koji su nedovoljno socijalno razvijeni, pa im je grupa idealan lek za nedostatak osećaja pripadnosti, po vrlo sličnom principu kao sekte. I imamo, ne beznačajan, procenat ljudi koji po mestu sa kojeg gledaju utakmice pripadaju tim grupama, ali to im je i jedina dodirna tačka. Pa imam dva poznanika, porodični ljudi, imaju po 4 banke i svakog vikenda prelaze po 500 km da bi gledali Partizan, što fudbal što košarku, i uvek su u kopu. I uvek plaćaju karte, i nikad nisu napravili sranje.
Bez obzira što ima i normalnih ljudi u navijačkim grupama, one su zlo ovog društva i njihovo trenutno ustrojstvo mora biti srušeno. Kriminalci moraju u zatvor, onima čiji je jedini cilj da naprave neko sranje mora biti zabranjen ulaz na sportske događaje.
