160 replies to this topic

[Milenko Puzigaca]

Ne znam sta te buni, sve sto napisem u vezi ovoga je vezano iskljucivo za individualni "dozivljaj" drustva i individualni stav. Ne vidim zbog cega bi neki egoista koji se takav rodio ili je to postao zbog necega sad iznenada otisao u regresiju, pa iznenada osetio potrebu da sad siri takav pristup zivotu i svetu itd na druge i da ih prosvetljava, sta li, kad ga vec za druge nije briga. Eventualno moze svom potomstvu da pomogne i da ih posavetuje da ako imaju takve afinitete, ne treba da ih guse zarad toga sto ce mozda naici na neodobravanje od strane drustva, nego da treba da ih razvijaju i neguju, a za drustvo koga briga. I sta sad tu ima nejasno i nerazumljivo.

BTW

Taj osecaj pripadanja se u modernom drustvu otelotvoruje kroz naciju, tako da vecina ljudi ima jasno izrazeno osecanje nacionalne pripadnosti.

A ni sa ovim se ne slazem. Mozda je to tacno za vecinu sredovecnih i starijih ljudi, ali novo moderno stanovnistvo celog sveta bilo da je u Mumbaju ili u San Francisku ce pre da oseti pripadnost nekoj fejsbuk grupi nego nekoj tamo naciji.

Edited by Milenko Puzigaca, 27 September 2009 - 22:37.

[Ointagru Unartan]

.. sposobne za život u zajednici. Tako može.

Ne, nego bas sposobne za zivot. Bilo je nekih vrlo surovih eksperimenata sa majmunima, gde se pokazalo da su mladunci koji nisu imali kontakta sa majkom i drugim majmunima psihicki nesposobni za zivot (nisu autonomni, plase se svega, ponasaju se poput autista).

Neprimenjivo, jer se radi o jedinkama koje su prethodno formirane za život u zajednici.

Aha, ali stos je u tome sto su sve jedinke sposobne za prezivljavanje formirane zivotom u zajednici, a samim tim i za zivot u zajednici. Beba ostavljena sama sebi umire; beba koju neko hrani i pazi, ali joj ne pruza ljubav i ne prenosi kulturu se ne razvija u ljudsko bice i takodje ne zivi dugo (nijedno od dece koje su odgajile zivotinje nije dugo zivelo); beba kojoj se pruza sve sto je neophodno za normalno funkcionisanje postaje clan zajednice i navikava se na to.

Naravno da ima izuzetaka i primera ljudi koji su svojevoljno ili zato sto bili prinudjeni uspeli da prezive dugo vremena bez svakog ljudskog kontakta (mada je pitanje da li su ostali psihicki zdravi), ali to ne dovodi u pitanje postojanje prirodne potrebe za zivotom u zajednici, kao sto primeri samoubica ili ljudi koji su se odlucili na celibat ne dovode u pitanje postojanje nagona za samoodrzanjem i seksualnog nagona.

Ukratko, ljudi su "formirani za zivot u zajednici" na dva nacina: i genetski i odgojem, a pojedinacni doprinos ta da faktora nije jednostavno razluciti zato sto su evoluirali zajedno - fizicka i psihicka konstitucija homosapiensa su genetski prilagodjene uslovima odgoja i zivota u zajednici, i obratno.

[Hill Bill]

Bez zezanja - optuzba da se zalazem za eugeniku, i da mogu biti faciniran radom o eugenici je prvo uvreda, a zatim i pretnja.

Misim "uvreda, pretnja"! Ala ti je izbor reči! Da si rekao da te nerviram, pa ajde. Da se sprdam sa tezom, da, očito. Ali, jesam li ja lud ili si sam rekao da je teza malo "opasna"? "Opasna" valjda zato što balansira na ivici političke korektnosti, a eto mea culpa je što se i slažem da sve to liči na reafirmaciju eugenike i otvara isti prostor za iste zloupotrebe kao vek ranije, opasne naravno.

Meni se ipak čini da ni ti sam nisi preterano ubeđen u naučnu potkovanost te fifti-fifti teorije i da je braniš tek onako, rodilo se valja ga ljuljati (da ostanem u tonalitetu teme). Zazvonio si, pa bi da zbrišeš.

(triput!)

[T. U. Weenie]

Pokazano je da su nasledne i tako konkretne stvari kao broj sati koje provedes gledajuci TV, verovatnoca da ces se razvesti (likelihood of divorcing), sklonost ka zavisnosti od nikotina ili alkohola, sklonost prema liberalnom ili konzervativnom politickom misljenju, sklonost prema religiji, bolja ili losija sposobnost vladanja jezikom ...

Pobogu. Nemoj mi reći da stvarno veruješ da je u genima zapisan likelihood of divorcing? Ili sklonost ka političkoj levici ili desnici? To je takva banalizacija ljudske ličnosti da nemam reči. Da ne idem u preterani rant, zadržaću se na samo dve rečenice: "Sklonost" je nemerljiva kategorija. Statistika nije be-all-end-all društvenih nauka.

Pa onda, "unique environment" se ne definise nego se racuna kao komplement rezultata dobijenih za "shared environment" koji je mnogo lakse i definisati i kontrolisati. Kao u svakoj disciplini koja pretenduje da bude naucna, postoji citava metodologija prema kojoj se eksperimenti izvode, a cija iskluciva namena je da spreci namestanje rezultata. Ne bi sad u nju ulazio, uzelo bi previse i prostora i vremena.

Ali čoveče, shared environment je po tim stavovima sveden na nula procenata! O kakvom komplementu te nule onda pričamo?!

Ispada da je "unique environment" tu isto što i Ajnštajnova gravitaciona konstanta, za koju nije znao šta tačno predstavlja, ali ju je ipak uveo da bi mu se slagale leva i desna strana jednačine. Ako je to nešto što se može donekle oprostiti u fizici, gde je rezultat eksperimenta čvrst podatak na osnovu koga još i smeš da pokušaš da fingiraš matematički dokaz... u genetici i društvenim primenama iste, to je pucanje u sopstvenu nogu. Na osnovu "eksperimenta" izvlačiti kategorički sud u disciplini koja, kako sam kažeš, pretenduje da bude naučna... virtuelno samoubistvo što se kredibiliteta tiče.

Suvi statistički podaci se često, posebno u medijima, predstavljaju kao rezultati naučnih istraživanja. Dođe mi da razbijem monitor kad pročitam da ljudi sa (npr.) velikim ušima imaju za čak 63% veće šanse da dobiju rak... samo da bi se ispostavilo da je taj premudri zaključak rezultat istraživanja u kom je na nekom uzorku upoređen procenat klempavih zdravih osoba i klempavih bolesnih, pa je ustanovljeno da je ovih drugih za 63% više... dakle, velike uši izazivaju rak, i punktum! Karikiram naravno, ali stvarno se takva slična idiotska "istraživanja" tretiraju (ne samo od strane retardiranih medija) kao validni naučni eksperimenti. I što je najgore, neko ih finansira.

...ipak odoh u onaj rant koji sam pokušao da izbegnem, sad je kasno, jbg.

Tu mi se prvi put javila sumnja da vaspitanje i nije bas neko vaspitanje o kojem svi pricaju. A posle sam ukapirao da kad vaspitanje i ima nekog "uspeha" on nije u izmeni licnosti, do tog uspeha dolazi kad se objekat vaspitanja preda i potcini svoju licnost strahu od kazne bilo fizicke, bilo emocionalne. Takav "uspeh" u uslovljavanju ponasanja onda moze biti pojacan cestim ponavljanjem kazne u istim uslovima (tzv pavlovljev refleks - eto ti ga klasicni biheviorizam), ali takvo uslovljeno ponasanje je jako lako "razusloviti". Da li isto mozes da kazes za neciju brbljivost vs cutljivost npr?

Siguran sam da si svestan da kad se kaže "vaspitanje", ne misli se samo na svesni pokušaj da se određeni rezultat postigne. Obično se misli i na to, i na neželjene posledice tog pokušaja (uspešnog ili neuspešnog), i na milion i jedan od drugih uticaja sredine.

A na tom primeru brbljivosti vs. ćutljivosti, opet ništa nije tako jednostavno da bi se olako moglo reći "50% geni, a 50% iks-faktor koji ne znamo tačno šta je ali znamo da nije vaspitanje u okviru porodice". A stvar je kompleksna upravo zato što naizgled jednostavnu osobinu kao što je "brbljivost/ćutljivost" u stvari čini veliki broj na prvi pogled nevezanih karakteristika, od (urođene) inteligencije, do (stečene) brzine razvijanja komunikacionih kanala, preko gomile sitnih emocionalnih osobina koje je jedva moguće opisati a kamoli definisati.

Taj konglomerat uzmemo, nazovemo ga brbljivost/ćutljivost, ali ni tu nije kraj. Njegove manifestacije je moguće zabeležiti i "izmeriti" opet samo u određenim društvenim okolnostima. I onda ispada da se za većinu osoba može reći da su brbljivi/ćutljivi - pod određenim uslovima. Ali onda se ipak negde mora podvući crta, pa se kaže OK, osobe A, B, i C su brbljive /ćutljive, a osobe D i E nisu.

A tek onda se dolazi do pitanja da li se data osobina može promeniti, na koji način, i šta će je zameniti u ličnosti subjekta... ako uopšte vredi pričati o istom imaginarnom subjektu, jer je do sada imaginarni sociolog već toliko "zagadio" uzorak svojim "posmatranjem" da mu više ništa ne vredi. (U iskušenju sam da pomenem Hajzenbergov princip, ali to je naravno toliko popularna greška...)

Bottom line, niti je sve merljivo, niti ono što jeste daje tako zgodne 50%-50% rezultate. A kad ti neko tvrdi da jeste, automatski sam ubeđen da ili pokušava da iskamči/opravda neki research grant, ili ga je učio neko ko to radi. Hail discordia.

Izvinjavajte zbog dužine, znate kako je, inspiracija i prokrastinacija...

[Hill Bill]

...
Ukratko, ljudi su "formirani za zivot u zajednici" na dva nacina: i genetski i odgojem, a pojedinacni doprinos ta da faktora nije jednostavno razluciti zato sto su evoluirali zajedno - fizicka i psihicka konstitucija homosapiensa su genetski prilagodjene uslovima odgoja i zivota u zajednici, i obratno.

Naravno, stim što mi "psihički zdravim" čovekom nazivamo samo onog koji ima socijalno prihvatljiv balans te fizičke i psihičke konstitucije. Znaš ono: "u zemlji slepih, jednooki je kralj" ... NOT! U zemlji slepih, jednooki je degenerik!

[Hromi Daba]

Misim "uvreda, pretnja"! Ala ti je izbor reči! Da si rekao da te nerviram, pa ajde. Da se sprdam sa tezom, da, očito. Ali, jesam li ja lud ili si sam rekao da je teza malo "opasna"? "Opasna" valjda zato što balansira na ivici političke korektnosti, a eto mea culpa je što se i slažem da sve to liči na reafirmaciju eugenike i otvara isti prostor za iste zloupotrebe kao vek ranije, opasne naravno.

Meni se ipak čini da ni ti sam nisi preterano ubeđen u naučnu potkovanost te fifti-fifti teorije i da je braniš tek onako, rodilo se valja ga ljuljati (da ostanem u tonalitetu teme). Zazvonio si, pa bi da zbrišeš.

Zasto bi ja vodio racuna o izboru mojih reci ako ti ne vodis racuna o izboru svojih?

Nije mi jasno sta strah radi u raspravi o naucnoj hipotezi? Ona moze biti tacna ili pogresna i to je jedino merilo njene korektnosti. Politicka merila su, zalim, neupotrebljiva.

Tvoja i moja diskusija su samo eho velikog sukoba koji je trajao zadnjih 40 godina oko sociobiologije. Tvoja strana je upotrebili i daleko gore kvalifikacije od "moderni eugeničari", mislim, zasto ne iskoristiti i uvek upotrebljiv reducto ad hitlerum argument? Evo ti sada vec antologijska kuknjava zabrinutih levicara iz 1975 sa kojom je sve pocelo: Against Sociobiology. Posto vidim da si beznadezno neinformisan, moram te obavestiti da je sociobiologija, uprkos mahanjem Hitlerom, ipak pobedila: The Triumph of Sociobiology. Danas je "Against Sociobiology" samo svedocanstvo skucenosti i politicke ostrascenosti njegovih autora. Medjutim, kad je izasao, izazvao je progon ljudi koji su se bavili sociobiologijom. Oni su organizovanim akcijama bili sprecavani da javno govore, oduzimani su im grantovi, izbacivani su iz udruzenja, vredjani su na sve zamislime nacine, pa cak im je preceno i smrcu.

Sociobiologija je ljudska tvorevina, i u rukama neobucenog posluzitelja moze biti opasna. Ali, to je istina o bilo kojoj ljudskoj tvorevini. Da li se treba plasiti teorije evolucije zato sto su se na Darvina pozivali najveci zlocinci XX veka? Verujem da ne mislis zaista to sto si napisao.

Edited by Hromi Daba, 28 September 2009 - 15:49.

[Ointagru Unartan]

moram te obavestiti da je sociobiologija, uprkos mahanjem Hitlerom, ipak pobedila:

Jeste kod Anglosaksonaca, nije u Evropi.

[Hromi Daba]

Pobogu. Nemoj mi reći da stvarno veruješ da je u genima zapisan likelihood of divorcing? Ili sklonost ka političkoj levici ili desnici? To je takva banalizacija ljudske ličnosti da nemam reči. Da ne idem u preterani rant, zadržaću se na samo dve rečenice: "Sklonost" je nemerljiva kategorija. Statistika nije be-all-end-all društvenih nauka.

Zasto je to tako tesko poverovati? Ne zaboravi da se nasledjuju osobine licnosti, ne ponasanje. Ponasanje onda (u proseku) nastupa kao posledica osobina. Brak je ugovorna zajednica dvoje ljudi i tacno se zna koje su njihove ugovorne obaveze. Nije tesko zakljuciti koje osobine licnosti su suprotstavljene tim obavezama pa tako mogu izazvati nestabilnost braka. Naslednost sklonosti ka levoj ili desnoj politickoj opciji je dobro dokumentovana. Korelacioni faktor politickog opredeljenja jednojajcanih blizanaca razdvojenih po rodjenju je 0.62. Vidis da je "sklonost" ipak merljiva kategorija.

Ali čoveče, shared environment je po tim stavovima sveden na nula procenata! O kakvom komplementu te nule onda pričamo?! Ispada da je "unique environment" tu isto što i Ajnštajnova gravitaciona konstanta, za koju nije znao šta tačno predstavlja, ali ju je ipak uveo da bi mu se slagale leva i desna strana jednačine. ...

Na osnovu "eksperimenta" izvlačiti kategorički sud u disciplini koja, kako sam kažeš, pretenduje da bude naučna... virtuelno samoubistvo što se kredibiliteta tiče. ... Suvi statistički podaci se često, posebno u medijima, predstavljaju kao rezultati naučnih istraživanja. Dođe mi da razbijem monitor kad pročitam da ljudi sa (npr.) velikim ušima imaju za čak 63% veće šanse da dobiju rak...

Ja ti ipak ne prenosim pisanje Njujork Tajmsa, nego rezultate 40 godina istrazivanja gomile ljudi koji su u to ulagali svoje karijere. Ne znam zasto ti statistika toliko smeta. To je egzaktna nauka koju intenzivno koriste mnoge discipline, izmedju ostalih kvantna fizika. Kad vec mora, evo jos malo o statistickom metodu i necu vise:
The effects of the shared environment can be measured in twin studies by subtracting the heritability value from the correlation between the identical twins. Heritability is the proportion of variance in a trait that correlates with genetic differences and can be measured in several ways ... In practice, all these calculations are more complicated because they may try to account for non-additive effects, where the hole is not sum of parts, and for noise in the measurement ...

Korelacija dve varijable ne znaci istovremeno da su one u uzrocno-posledicnoj vezi. To je dobro poznata stvar. Postoji citav niz metoda za preciscavanje ulaznih podataka i rezultata koji dozvoljavaju ocenu kauzalnosti. Ovaj metod ne moze sa sigurnoscu odrediti uzrok dogadjaja koji su u korelaciji i zato se uvek izvode kontrolni eksperimenati. Tako na primer, poznato je da visoki ljudi (u proseku) brze napreduju u poslu od niskih ljudi. Napazljivi istrazivac bi mogao da pohita sa zakljuckom da su visoki ljudi ambiciozniji od niskih, sto nije tacno. Ono sto je tacno je da ljudi (u proseku) smatraju visoke ljude sposobnijim, boljim i umesnijim nego sto ovi stvarno jesu i zato ih cesce unapredjuju. Na osnovu ovog rezultata moglo bi se, ne sasvim tacno, ali ni pogresno reci da visoki ljudi nasledjuju uspeh u poslu.

Ne zaboravi da govorimo iskljucivo o merenju, odnosno povezivanju dogadjaja sa brojem da bi se moglo vrsiti poredjenje tog dogadjaja sa drugim dogadjajem iste vrste kojem je istom metodom dodeljen njegov broj. Onda se na osnovu tog poredjenja formulisu hipoteze. Sociobiologija je jedina koje je u stanju da poveze sve rezultate dobijene poslednjih 40 godina u logicki koherentnu i konzistentnu pricu. A znas kako je u nauci - dok se ne nadje bolje objasnjenje ...

Siguran sam da si svestan da kad se kaže "vaspitanje", ne misli se samo na svesni pokušaj da se određeni rezultat postigne. Obično se misli i na to, i na neželjene posledice tog pokušaja (uspešnog ili neuspešnog), i na milion i jedan od drugih uticaja sredine.

A na tom primeru brbljivosti vs. ćutljivosti, opet ništa nije tako jednostavno da bi se olako moglo reći "50% geni, a 50% iks-faktor koji ne znamo tačno šta je ali znamo da nije vaspitanje u okviru porodice". A stvar je kompleksna upravo zato što naizgled jednostavnu osobinu kao što je "brbljivost/ćutljivost" u stvari čini veliki broj na prvi pogled nevezanih karakteristika, od (urođene) inteligencije, do (stečene) brzine razvijanja komunikacionih kanala, preko gomile sitnih emocionalnih osobina koje je jedva moguće opisati a kamoli definisati ...

Ti samo previse komplikujes stvari. Sve sto si nabrojao (inteligencija, brzina razvijanja komunikacionih kanala, vestina u manipulaciji jezikom, emocionalne osobine) se nasledjuje.

Bottom line, niti je sve merljivo, niti ono što jeste daje tako zgodne 50%-50% rezultate. A kad ti neko tvrdi da jeste, automatski sam ubeđen da ili pokušava da iskamči/opravda neki research grant, ili ga je učio neko ko to radi. Hail discordia.

Izvinjavajte zbog dužine, znate kako je, inspiracija i prokrastinacija...

Pa nije 50%-50%, nego 50%-0%-50%.

Da se vratim jos malo na "nacionalizam".
Verovatno si i sam primetio da su nacionalisti i patriote svake vrste emocionalno veoma zagrejani za ono sto zastupaju. Kad god primetim da emocije vladaju covekom prilicno sam siguran da posmatram evolucionu adaptaciju na delu. Naime, emocije su signali kojima se aktiviraju dobitne evolucione strategije. "Sebicni" geni nemaju nacina da nas nateraju da se ponasamo na za njih optimalan nacin, osim kroz selekciju na osnovu uspesnosti strategije koju forsiraju uz pomoc emocija. Shvati ovu formulaciju kajnje metaforicki - geni nemaju svest pa ne mogu imati ni nameru. Oni koji su najuspesniji u svom sirenju su upravo oni koji forsiraju dobitne strategije za ocuvanje zivota jedinke i njeno razmnozavanje u sto veci broj naslednika. Dakle, sama cinjenica da su ta politicka uverenja snazno uvezana u emocije, upucuje na evolucionu poreklo mentalnog mehanizma koji ih manifestuje.

Uvek mi je neubedljivo zvucalo tvrdjenje da se "nacionalizam" (favorizaovanje pripadanja grupi) uci ... pre svega sto niko (da ja znam) to nije pokazao eksperimentom ... uzmes anacionalnog coveka pa ga u kontorlisanom okruzenju naucis ... Ja sam stekao utisak da se u okviru odredjenog stanja okoline "nacionalizam" manifestuje ili se ne manifestuje. Sad, zasto je on jedna od uspesnih evolucionih strategija, nije sasvim jasno. Mozda je presudan mehanizam za socijalizaciju koji smo nasledili, mozda je u pitanju teorija odvracanja (sto se vise becim, manja je verovatnoca da ce me neko napasti) .... Medjutim, ljudi prave veliku gresku intuitivno prihvatajuci da ako je nesto bilo evoluciono uspesno u usponu coveka to mora znaciti da je u pitanju nesto eticki dobro. Posto "nacionalizam" (uglavnom) nije opravdan i dobar, onda mora da je polazna tvdnja pogresna. Primer uspesnih evolucionih strategija za koje niko zdrav ne bi rekao da su dobre je i silovanje, napad na susedno selo da bi se otele zene ... To se zove naturalistic fallacy i ona je (na zalost) duboko usadjena u evropsku misao jos od doba Rusoa. Kazem na zalost, jer da bi nesto usepesno lecio, moras prvo da znas sta je to sto lecis, inace sebe stavljas u opasnost od primene pogresnog leka koji ce pre omoguciti bolesti da se razmase pa cak i ubiti pacijenta nego ga izleciti.

Eto, da ne bude da samo ti umes da odlazis u rant .

Edited by Hromi Daba, 28 September 2009 - 21:57.

[Hromi Daba]

Jeste kod Anglosaksonaca, nije u Evropi.

U pitanju je cisto politicko sporenje ... ako je sociobiologija tacna, onda je voljena parola francuske revolucije: "Egalite, fraternite, liberte" pogresna - ne mozes imati sve tri na jednom mestu.

[Ointagru Unartan]

U pitanju je cisto politicko sporenje ... ako je sociobiologija tacna, onda je voljena parola francuske revolucije: "Egalite, fraternite, liberte" pogresna - ne mozes imati sve tri na jednom mestu.

Jeste, ima tu politike... ali na obe strane. Ljudi koji tumace i brane sociobiologiju (vise nego sami sociobiolozi) bi rado izbrisali barem jedan (a mozda i dva) ideala iz revolucionarnog motoa.

[Hromi Daba]

Jeste, ima tu politike... ali na obe strane. Ljudi koji tumace i brane sociobiologiju (vise nego sami sociobiolozi) bi rado izbrisali barem jedan (a mozda i dva) ideala iz revolucionarnog motoa.

Ako na mene mislis, ja ne bih, ali jednakost i sloboda jednostavno ne mogu ici zajedno. Sto je vise jednakosti, manje je slobode i obrnuto. Celokupno sporenje se svodi na to koji balans ta dva je najbolji.

Edited by Hromi Daba, 28 September 2009 - 20:54.

[Ointagru Unartan]

Celokupno sporenje se svodi na to koji balans ta dva je najbolji.

Balans je jedna od reci koju volim - jer implicira da dve naizgled iskljucive stvari ipak mogu da koegzistiraju pod odredjenim uslovima. Dakle, slazemo se: dilema nije "ili-ili", nego koliko i kako.

[T. U. Weenie]

Korelacioni faktor politickog opredeljenja jednojajcanih blizanaca razdvojenih po rodjenju je 0.62. Vidis da je "sklonost" ipak merljiva kategorija.

Potpuna glupost. Izvini, ali ne uspevam da nađem korektniji izraz. Na tom primeru bi korelacioni faktor od 0.5 (drugim rečima 50%) značio običan coin toss, dakle apsolutno nekonkluzivan rezultat. A 0.62 nije bitno konkluzivniji, bez obzira koliki bio uzorak (čisto sumnjam da se meri milionima).

Nešto tako kompleksno kao što je "sklonost ka političkom opredeljenju" jednostavno ne može da bude merljivo na nivou nasleđa. U takve osobine ulazi preveliki broj bazičnijih aspekata ličnosti, i svaki pokušaj procentualne kvantifikacije je unapred osuđen na propast - tu se čak ni ne mora uvoditi faktor okruženja.

Ne znam zasto ti statistika toliko smeta. To je egzaktna nauka koju intenzivno koriste mnoge discipline, izmedju ostalih kvantna fizika. Kad vec mora, evo jos malo o statistickom metodu i necu vise:
where the hole is not sum of parts, and...

Hole? Nemoj više

A neću ni ja, jer se po ovom pitanju očigledno nećemo složiti. Izvlačenje socio-bioloških zakonitosti iz statističke analize nekog smešno malog uzorka je ništa drugo nego wishful thinking.

Tako na primer, poznato je da visoki ljudi (u proseku) brze napreduju u poslu od niskih ljudi. Napazljivi istrazivac bi mogao da pohita sa zakljuckom da su visoki ljudi ambiciozniji od niskih, sto nije tacno. Ono sto je tacno je da ljudi (u proseku) smatraju visoke ljude sposobnijim, boljim i umesnijim nego sto ovi stvarno jesu i zato ih cesce unapredjuju. Na osnovu ovog rezultata moglo bi se, ne sasvim tacno, ali ni pogresno reci da visoki ljudi nasledjuju uspeh u poslu.

Moglo bi se reći, ali bi ipak bilo sasvim pogrešno

Krajnje je neozbiljno sugerisati da je "uspešnost u poslu" nasledna karakteristika ličnosti samo zato što je uspeh u nekakvoj nategnutoj korelaciji sa (naslednom) telesnom visinom.

Ti samo previse komplikujes stvari. Sve sto si nabrojao (inteligencija, brzina razvijanja komunikacionih kanala, vestina u manipulaciji jezikom, emocionalne osobine) se nasledjuje.

Ne komplikujem ih ja nego ih ti tragično pojednostavljuješ. Naravno da su nabrojane osobine nasledne, ali njihov kombinovan efekat jednostavno nije merljiv. Ali da se ne ponavljam.

[Hill Bill]

...
Krajnje je neozbiljno sugerisati da je "uspešnost u poslu" nasledna karakteristika ličnosti samo zato što je uspeh u nekakvoj nategnutoj korelaciji sa (naslednom) telesnom visinom.
...

Znaš, ima tu nešto. Visoki ljudi mogu da uzmu knjige i sa visokih polica pa su tako kompletnije obrazovani od onih koji te knjige ne mogu da dohvate.
Ali zato niži imaju jače noge jer ne mogu da dohvate dugmad gornjih spratova u liftu. I uvek bar dva, tri sprata idu stepeništem, pa treniraju.

[Indy]

Korelacioni faktor politickog opredeljenja jednojajcanih blizanaca razdvojenih po rodjenju je 0.62. Vidis da je "sklonost" ipak merljiva kategorija.

Uh, to je zaista kontraverzno, to sa genetskim faktorom političkog opredeljenja. I još, to je pojava (ili "pojava") proučavana koliko znam samo u USA, u sredini koja je po mnogo čemu, a posebno po politici ("provalijska" podela između konzervativaca i liberala) ipak specifična. Možda je najbolje to ostaviti istraživačima još neki broj decenija... meni to izgleda metodološki kilavo, a vrlo sam sumnjičav u motivaciju istraživača (Haidt je tu nekako centralna figura, čini mi se).

Generalno, ne bih lično išao u pravcu u kom si krenuo sa genetikom i nacionalizmom. Ako se već inspirišeš sličnim autorima kao i ja (kako mi se čini), kada je u pitanju nacionalizam i slično, pogledaj pre pod - memetiku.