59 replies to this topic

[Pareidolia]

Skida se, opsirnije cu kad odgledam. Hvala narode.

[Massive_Attack]

Zli jezici. To ženomrzac neću uopšte da komentarišem.
A to izlaganje Werner Herzog je baš tako kako si rekao.

Negde pročitah. Trieru daš dva glumca i kredu i on napravi remek delo.

Koliko li samo poruka u onom slow motion-u na samom početku. Svake sekunde slika govori hiljadu reči.
U toj ljubavnoj sceni Trier kao da se ruga materjalnom svetu, predmetima koji su na slici tako jasno izraženi dok njih dvoje make love. (vaga, mašina za veš...)
Kad mali u svojoj sobi vidi plišanog medu koji lebdi vezan balonom. Vetar koji otvara prozor. Sneg. One figurice za koje smo takođe ustanovili šta predstavljaju.
Uffff toliko toga u samo prva dva minuta filma. Fantastično!!!
Ja bez preterivanja ovom filmu dajem 10/10.

Da spomenemo i to kome je Trier posvetio Antichrist-a.

Dedicated to: Andrei Tarkovsky >>> Wiki IMDB

[zecov]

i stvarno ti nije smetalo ekstremno nasilje?nije ti izgledalo preterano,nepotrebno i kao da otima od filma?

[Massive_Attack]

i stvarno ti nije smetalo ekstremno nasilje?nije ti izgledalo preterano,nepotrebno i kao da otima od filma?

A u kojoj si ti to sceni video ekstremno nasilje?
U čemu je razlika između obezglavljivanja čoveka (hiljade drugih filmova), sa odsecanjem klitorisa u Antihristu?
Dakle odsecanje čovečije glave nije silovanje filmske trake i to je potrebno prikazati širokom auditorijumu, jel'..., "jer tome narod kliče i u bioskopu viče" jeeeee sa pobedničkim osmehom na licu. A ovo drugo nije baš lepo videti i to je za nas još uvek tabu tema na filmu... Trieru Kralju.

Šta u filmskoj umetnosti govori pucanje čoveku u glavu. De da vidimo kako se glava raspada u deliće, sa sve u slow motionu. Divna jedna poruka.
I to je ok a Trierov prikaz odsecanja klitorisa je tabu i to ništa ne govori. Pa čekaj jel' ti ne znaš da je odsecanje klitorisa povezano i sa religioznim fanatizmom, kojeg imaš i na našim prostorima? Da to muškarci rade ženama. Napominjem u Antihristu je ona sama sebi to uradila. A ti izvuci zaključak zašto. Pa to je bar najjasnije u filmu, zbog čega je to "Sama Sebi" uradila.

Jako je teško pohvatati sve poruke koje Trier šalje svojim skrivenim metaforama. Ovo su images koje sam na ovako odvratnoj kopiji uspeo da printujem.
Momenat kada sede u vozu i kada kamera u onoj brzini snima šumu (Trierov Garden of Eden). Šta Trier ovim već nagoveštava.






Chaos Reigns i to izlaganje Werner Herzog-a na videu koji sam okačio. Kao da gledaš Triera.
Postoji nasilje, ali u odnosu na ostalu filmsku industriju, ovde nema ni N od nasilja, niti kako kažeš otimanja od filma.
Ovo ostvarenje ne može da se gleda samo jednom.
It’s the hand of God, I’m afraid. And I am the best film director in the world
Zecov nemoj sada da me izneveriš.

[blejach]

Ali ta njegov aiyjava. Valjao sam se kada sam gledao konferenciju za novinare.
Kako ih samo spushta, a oni siroti se pale kao nenormalni.

Elem, ovde zaista ima veoma mali procenat nasilja. Da je bilo odsecanje glave, bolje bi film proshao, nego shto je Ona sebi ocekla klitoris.
Veruj mi da bi bilo bolje za tu publiku, koja nije uspela da ga razume pa kenja okolo, jer je sramota reci nisam ga razumeo, i hocu josh jednom da ga odgledam nego da kenja ovog tipa :

udavio me film;Ne tiče me se ovaj film zbog Trirove nesposobnosti da uđe u priču. Njega je baš briga za te likove;Lako je priču razumeti, kad je ima. Trir u blagom sunovratu još od Dogvila; ovo je njegov privatni film sa trabunjanjem o sotoni itd koji je malo koga tiče. Svakako mi je žao glumaca koji su se polomili ali za dzabe...

i tako u nedougled.
Lepo je zecov objasnio zashto je sebi ocekla klitoris. samo shto mu izgleda to zasmetalo, ali boze moj razlichiti su ukusi...

[Okrim]

Spoiler! --Click here to view--

Ma vidish da ima srne. Na to sam i mislio. E tri prosjaka su 'Grief’ (zalost), 'Pain’(bol) and 'Despair’(ocaj), odnosno tri stanja koje nam Trir pokazuje.
Pa da, jer je ona istrazivala Genocid nad zenama u srednjem veku. Da bi nakraju rekla da su zene te koje su zle, jer je doshla do stanaj ochaja. Priroda je satanina crkva, a ona je kriva shto joj je dete poginulo, tj. krvi sebe.

Ovo se definitivno mora odgledati u bioskopu, na velikom platnu. Valjda ce negde u novembru da dodje. Barem sam tako nachuo...

Nekako mi je surova i pomisao da bi neko pravio onakav film za kucne solere.

[T. U. Weenie]

Odgledao sinoć i, for once, potpuno se slažem sa zečevim prvim postom gore - previše hermetično i promašeno. Film mi deluje tek dopola završen, kao da je snimljena gomila kadrova koje je želeo da upotrebi, ali su onda zbog nedostatka vremena ili čega god oni tek onako nabacani na gomilu, i proglašeni za celinu. Kao da je tek stilska vežba nekog fakultetlije u pitanju.

Simbolizam mi je dosta plitak i ne znam šta je vas (Massive, blejach) tu toliko impresioniralo. Na stranu sveprisutna "naturofobija", ali sve te religijske reference (He & She & Eden, Satan's church, tri "mudraca", sam naslov) mi deluju prilično veštački ubudžene, pošto se film uopšte ne bavi ni verom ni hrišćanskom religijom kao takvom, dakle sami su sebi svrha, samo podižu percepciju filma za par procenata na controversie-meteru.

Na početku mi je delovalo kao da će se bar ozbiljnije pozabaviti pitanjem krivice i grieving process-om, ali to se vrlo lako skida sa dnevnog reda da bi videli još par kadrova freaky CGI životinja, yay... Samo je u nagoveštajima i taj Njegov pokušaj da rastumači šta se Njoj u stvari desilo kad je bila prethodni put u šumi, kako ju je research na "ginocidu" naterao da deformiše stopala svom detetu - ali i to se momentalno gubi iz vida jer film postaje parada besmislenog nasilja (plus naravno još malo Woodland Critter Christmas, hail Satan!).

Ceo film mi deluje sastavljen u "make of it what you will" stilu, dakle ja ću da nabacam sve moguće motive kojima bih da se bavim - grief, guilt, gynocide, zla priroda čovekova, hrišćanski psychobabble, ultraviolence - a vi publiko to uklopite kako znate i umete & be amazed! Nimalo nisam pod utiskom da je čovek imao tačno definisanu potrebu da nešto kaže, a ako nije, onda se film od mutne mase polu-ideja jednostavno ne pravi.

Ipak, očigledno je postigao željeni efekat kod kritike. Ako mogu da mu daju 10/10 i da kažu da je u pitanju "a piece of art about small things like sorrow, death, sex and the meaninglessness of everything", onda im ga je vrlo efektno zavukao. Znači, piece of art o tim stvarima? Izvinite, a šta tačno govori o tim stvarima? Ništa, samo ostavlja nama da popunimo praznine po želji i sposobnosti. Pretenciozno i lenjo.

[blejach]

Ali, reci koji Fon Trirov film nije hermetichki?
Promashen ni sluchajno. U redu je da ti se nije svidelo, ali eto ima nas kojima jeste i koji ga ne smatramo promashajem. Nama se sve lepo uklopilo, mada kazem neophodno je josh neko gledanje, pogotovo kada se gleda kod kuce na uzasnoj, ukradenoj kopiji.

Nije ona deformisala stopalo detetu, vec je ono bilo deformisano. On nije to primetio jer je bio distanciran od njih, a ona je to veshto skrivala iz nekog njoj poznatog razloga.

Zashto bi bilo potreba da ishta kaze? Umetnost te ostavlaj da ti sam dodjesh do zakljuchka, a ne da chekash da ti reditelj na tenane objasni shat i kako, pa onda da kazesh, aham, jeste uopshte nisi u pravu iako je to tvoje delo.

Pazi razlichiti su ukusi i razlichito gledamo na stvari. Da neshirimo prichu, jer se ne slazem sa tvojim stavom.

[T. U. Weenie]

Nije ona deformisala stopalo detetu, vec je ono bilo deformisano. On nije to primetio jer je bio distanciran od njih, a ona je to veshto skrivala iz nekog njoj poznatog razloga.

Vidiš, ja sam taj deo potpuno drugačije protumačio. Pošto je Ona za vreme svog prethodnog boravka u šumi postala malo cuckoo for cocoa puffs, i zaključila da je suštinsko zlo negde u ženskoj prirodi, krenula je da se ponaša iracionalno. Između ostalog, obuvala je detetu cipele naopako, što je brzo rezultovalo blagom deformacijom (nije nemoguće kod sitne dece). Tome u prilog govori i ranija scena kad Ona čuje da joj sin plače, ali ne može da ga nađe... kad ga nađe, njemu naizgled nije ništa, ali Ona i dalje čuje plač.

Plus, dok On kasnije gleda fotografije, ide momentalni flashback gde mali sedi naopako obuven i plače, što sugeriše da je u toj ranijoj sceni on stvarno plakao zbog bolova, a ona to ignorisala u svojoj rampaging šizofreniji.

Skroz mi je besmisleno da je stopalo bilo od rođenja deformisano malom antihristu, što niko drugi nije primetio, pa je Ona, eto, morala da mu obuva cipele naopako, i krije to od muža. Ne vidim šta u filmu podržava tu ideju.

Zashto bi bilo potreba da ishta kaze? Umetnost te ostavlaj da ti sam dodjesh do zakljuchka, a ne da chekash da ti reditelj na tenane objasni shat i kako, pa onda da kazesh, aham, jeste uopshte nisi u pravu iako je to tvoje delo.

Zato što je snimanje filma u suštini storytelling - nije samo to, ali to je esencijalan deo celog procesa. Bez toga, imaš samo nabacanu gomilu elemenata koje ništa ne ujedinjuje, koji možda mogu da impresioniraju samostalno, ali ne čine film sami po sebi. Ne kažem ja da je čvrsta struktura neophodna, ni da autor mora sve da ti sažvaće, ali neka osnova ipak mora da postoji, nešto od čega se gradi celina. Nešto što te čini da umesto "u, ovo je dobra scena, i ovo, i ovo..." pomisliš "u, ovo je dobar film". Just my two cents.

Antihrist meni deluje kao nekompletan i neubedljiv proizvod. Posebno me nervira taj lenji pristup kojim nas autor "ostavlja da sami dođemo do zaključka", svako do svog pojedinačnog. To mi ne deluje kao open-ended film-making, nego kao snimanje bez ideje šta snimaš. Lako ćeš posle da svakom ko ti to istakne kažeš jednostavno "you just didn't get it, you peon".

Ali OK, ako osnovna ideja jeste bila da se samo prikaže Fall from Grace u rikverc, onda u redu, meni se jednostavno ne sviđa. Koji god film se bavi biblijskim paralelama, od mene u startu zaslužuje samo rolleyes smajli.

Biblija:
1. Adam i Eva stvoreni, otkrivaju svoju nagost.
2. Adam i Eva prognani iz Rajskog Vrta
3. Hrist rođen, tri mudraca dolaze da mu se poklone

LVT:
1. Antihrist umire, tri prosjaka su tu da ga isprate
2. On i Ona se vraćaju u Eden
3. On i Ona nasilno uklanjaju svoju seksualnost, i ubijaju jedno drugo

Mislim... Ako je to "zaključak" do kog je trebalo da dođemo, nije ni čudo da ga je temeljno zamaskirao i zatrpao. I ja bih.

Edited by The Ugliest Weenie, 11 September 2009 - 11:22.

[blejach]

Vidiš, ja sam taj deo potpuno drugačije protumačio. Pošto je Ona za vreme svog prethodnog boravka u šumi postala malo cuckoo for cocoa puffs, i zaključila da je suštinsko zlo negde u ženskoj prirodi, krenula je da se ponaša iracionalno. Između ostalog, obuvala je detetu cipele naopako, što je brzo rezultovalo blagom deformacijom (nije nemoguće kod sitne dece). Tome u prilog govori i ranija scena kad Ona čuje da joj sin plače, ali ne može da ga nađe... kad ga nađe, njemu naizgled nije ništa, ali Ona i dalje čuje plač.

Plus, dok On kasnije gleda fotografije, ide momentalni flashback gde mali sedi naopako obuven i plače, što sugeriše da je u toj ranijoj sceni on stvarno plakao zbog bolova, a ona to ignorisala u svojoj rampaging šizofreniji.

Skroz mi je besmisleno da je stopalo bilo od rođenja deformisano malom antihristu, što niko drugi nije primetio, pa je Ona, eto, morala da mu obuva cipele naopako, i krije to od muža. Ne vidim šta u filmu podržava tu ideju.

Nije mi to padalo na pamet. Odlichno si to primetio.

Naravno u pravu si. Imao je on poteshkoca, mislim chitao si vec da je radio kada je bio u bolnici i da nije postojala knjiga snimanja, vec da je radio na neki uobichajeni stil. Tada u tom ternutku mu je tako prijalo. Zecov studira dramaturgiju, ako se dobro secam, te je on kompetentniji od mene da kaze da li scenario zaista ima toliko rupao kao shto i ti tvrdish.

Moram reci da malo preterujesh kada kazesh da nije imao ideju. Itekako je on imao ideju priliko pravljenja scenaria, samo shto proizvod bio zadovoljavajuci za tebe. Jer da nije imao ideju, ne bi ni radio film. Mozda mu je malo shkakljiv scenario, ali on ne moze da se radi, ako nemate ideju shat hocete zaista da pravite.

Nisam ni rekao da ga nisi ti shvatio,niti bilo ko drugi. A drugo, zaista te nishta ne razumem kada mi pola pishesh na engleskom, a pola na srpskom. Dovoljno je nash bogat jezik da se mogu koristiti sinonimi, fraze i izrazi da se iskaze misao.

Nisam ni ja neki fan religije, ali ne okrecem glavu u drugu stranu.

Po meni nije to zakluchak.
Hrist je svakako ubijen i otishao je sa ovog sveta, a i dan danas ga oplakuju. Bol i tuga i dalje postoje, nikako nisu ljudi uspeli da ga prebole. Metaforichki se vracaju u Eden. Oni se u stvari vracaju svome unutrashnjem ja. Moraju da raschiste sa sobom, kako bi mogli da ozdrave i suoche se u potpunosti sa svojim bolom koji je nemerljive razmere. Da bi pomogli jedni drugom, moraju prvo sebi da pomognu. Trnovit je put do oporavka. Naslino ona odstranjuje seksualnost, jer je videla da je to veliko zlo (po njoj), zbog kog je ostala bez deteta. Znala je da se dete budi u toku dana, imala je i monitor za bebe, ali u nastupu ekstaze, doshlo je do pomucenja svesti i jednostavno nije reagovala kada se monitor ukljuchio. Seks bi trebalo da bude izduvni ventil, neshto shto ce ih opustiti i dati neophodan mir. Ali on je sluzio za akumulaciju neke negativne energije, koji nichemu nije vodi. I kada je to shvatila tada se odlichila za onakav radikalni potez.

[Massive_Attack]

Može samo jedno pitanje?
Iskreno, postoji li ijedan Trierov film koji ti se dopada?

[T. U. Weenie]

A drugo, zaista te nishta ne razumem kada mi pola pishesh na engleskom, a pola na srpskom. Dovoljno je nash bogat jezik da se mogu koristiti sinonimi, fraze i izrazi da se iskaze misao.

OK, OK... znam da nekad preterujem, i nije prvi put da nekom smeta, ali čisto sumnjam da sam ikad toliko pretrpao tekst stranim izrazima da se baš ne razume. No dobro:

Hrist je svakako ubijen i otishao je sa ovog sveta, a i dan danas ga oplakuju. Bol i tuga i dalje postoje, nikako nisu ljudi uspeli da ga prebole. Metaforichki se vracaju u Eden. Oni se u stvari vracaju svome unutrashnjem ja. Moraju da raschiste sa sobom, kako bi mogli da ozdrave i suoche se u potpunosti sa svojim bolom koji je nemerljive razmere. Da bi pomogli jedni drugom, moraju prvo sebi da pomognu. Trnovit je put do oporavka. Naslino ona odstranjuje seksualnost, jer je videla da je to veliko zlo (po njoj), zbog kog je ostala bez deteta. Znala je da se dete budi u toku dana, imala je i monitor za bebe, ali u nastupu ekstaze, doshlo je do pomucenja svesti i jednostavno nije reagovala kada se monitor ukljuchio. Seks bi trebalo da bude izduvni ventil, neshto shto ce ih opustiti i dati neophodan mir. Ali on je sluzio za akumulaciju neke negativne energije, koji nichemu nije vodi. I kada je to shvatila tada se odlichila za onakav radikalni potez.

Čekaj, ti tu ignorišeš pola filma. Prvo, postoji gomila indicija da sa Njom nešto nije bilo u redu još pre sinovljeve smrti, kad je sa njim prethodni put bila u kolibi. Njen rad na tezi sugeriše postepenu demenciju, ono sa detetom koje plače (da li zbog cipela ili zbog čega već) dok ga ona traži... Znači, ne može se sve svesti na Njenu krivicu zbog pada malog kroz prozor.

Pritom mi se čini da si sam učitao dosta toga o ozdravljenju i suočavanju sa bolom, pošto u filmu ima malo toga na tu temu, osim na samom startu. Njegove amaterske terapeutske metode vrlo brzo pređu u rešavanje "šumske misterije" u pokušaju da ustanovi šta nije u redu sa njegovom ženom.

Dakle, ako si ti u pravu i film je suvi psihotriler u kom se žena nosi sa krivicom i bolom, onda je sva ona masa religijskih motiva (uključujući i naslov) čisto zamajavanje, i služi samo podizanju kontroverze oko filma. Ako film (kao što sam gore ponudio) priča unazad biblijsku priču o Padu Čovekovom i dolasku Hrista, onda je isprazna stilska vežba. Ako je trebalo da ponudi neki stav o zlu u ljudskoj prirodi, ni to baš nije urađeno. Upravo to mislim kad kažem da nije bilo ideje - krenulo se neodlučno u suviše pravaca, nije se stiglo nigde, i ostavljeno je publici da popuni rupe po volji i mogućnostima.

Može samo jedno pitanje?
Iskreno, postoji li ijedan Trierov film koji ti se dopada?

Iskreno, gledao sam samo dva osim ovog (Dancer in the Dark, Dogville), i oba su mi se više dopala. Ne mogu da kažem ni da mi se Antihrist nije uopšte dopao, ali sam ipak razočaran kako je ispalo.

Edited by The Ugliest Weenie, 11 September 2009 - 15:15.

[Massive_Attack]

Iskreno, gledao sam samo dva osim ovog (Dancer in the Dark, Dogville), i oba su mi se više dopala. Ne mogu da kažem ni da mi se Antihrist nije uopšte dopao, ali sam ipak razočaran kako je ispalo.

Onda od sveg srca preporuka i da zapišeš u tefter, da "Breaking the Waves" moraš pogledati.
Ovo sam ti pitanje postavio samo iz razloga, koliko Triera u njegovim ostvarenjima poznaješ.
Kad pogledaš Breaking the Waves, onda izvuci paralelu, između njega i Antichrista.

Kako jedan Wim Wenders zna da od sasvim obične priče isisa svu moguću ljubav i poeziju i da ti to prikaže na platnu, tako Trier u svom Antichristu zna da napravi kontru i rodi, HATE. Onakav hejt, da neko zbog jednog filma počne mrzeti i njega samog. To mu valjda samo imponuje. Pa koju drugu izjavu očekivati, sem, "I am the best film director in the world".
Ovo je na ono tvoje "I ja bih". Aha, ali prvo kad napraviš nešto kao što je Breaking the Waves.

MAlo off topica... i ograđivanja mene samog od filmova koji u meni izazivaju gađenje na šund i kič, tipa Sex i Grad gde je sve svedeno na materijalno, sise, dupe,... i mozak na pašu a u suštini jedna obična masna španska sapunjara sa happy endom jednaka grand produkciji Kako uopšte neko može da se divi ovome?

Kao i u ostalim sferama umetnosti, dostizanje vrhunca je nešto po čemu ćeš biti prepoznatljiv. Bio to potez četkicom, ton na gitari, ili nešto treće. Nekome će to sve izgledati nabacano jedno na drugo, dok će ostalima biti savršeno u redu i miru, složeno kao mozaik bazilike Svetog Petra, koji stoji tu već vekovima nezaboravljen.

Tako je sve jasno koliko se Trier izdvaja od drugih. A u stvari, koji to genije na kraju nije i sam prolupao?

[blejach]

Razumem ja engleski, nego mi smeta shto se toliko shamarash sa istim. Eto to je jedna kritika, dobronamerna.

Ne ignorishem vec ga sad polako razlazemo. Toliko je slojevit film, iako ti se mozda nije uchinio na prvi pogled. Elem, kulmicacije njenog psihichkog problema je doshao kada je izgubila sina. Nisam ni rekao da je Ona kriva. Rekao sam da se ona oseca da je kriva zbog deteta, jer smo prichali samo o njoj, a muza tek sada pominjemo.

Nije on amater, samo je pristrasan i subjektivan. On kroz nju pokushava i sebe da izlechi shto smo vec spomenuli na prvoj strani ove rasprave. Od shume je sve krenulo. To smo vec apsolvirali da je krenulo pogorshanje njenog psihichkog stanja kada je radila disertaciju u kolibi u shumi. Imala je neki strah od toga, zato je on kao terapeut odveo na mesto gde je izvorno sve krenulo. Najbolji nachin da se otaras straha upravo da se suochish sa istim. Sad shto su njegove metode zakazale upravo zbog pristrasnosti je neka druga tema.

Moguce je, jer volim ljudsku psihu i dosta toga analiziram iz samih pokreta i osecaja koji su prikazani na filmu. Nije neophodno da mi se objasni rechima. Chitam takve knjige, tako da mogu da primetim. Svako ima neki svoj ugao gledanja istog.

Takodje nisam rekao da sam u pravu, izneo sam neko svoje vidjenje. Nije suvi psiho triler ali psiholoshka drama svakako jeste. Pa i nije bash tako. Hrist je nosio sav bol i tugu za celo chovechanstvo i tako je i otishao odavde. Ne kazem da je predstavlaj Hrista, ali kroz film se vidi da ona mnogo vishe pati od njega. Kao da je usisala svu energiju i njega jednostavno oslobodila bola.

Barem ja nisam shvatio kao nekoj borbi izmedju dobra iz zla, jer ovde niko nije zao. Imash neka emocionalna stanja koja ti pomute mozak i jednostavno ne mozesh da rasudjujesh racionalno, uradish neke stvari jer ti je pao mrak na ochi. Ti zbog toga nisi zao, daleko od toga. Pominju se neki biblijski motivi, ali mislim da je to vishe stanje choveka, nego shto je prichao, a nije prichao o chovekovom spasenju.

[Pareidolia]

Narode, ajd nek neko baci link na PM za kvalitetnu verziju. Skinuh 2 i OBE imaju neki poveliki tajmer pri vrhu snimka, uzasno iritantno