2 replies to this topic

[blejach]

Pod sloganom „ Sa nitratnih razglednica“ u Muzeju Jugoslovenske kinoteke će se od 6. do 14. juna održati XI po redu festival nitratnog filma.

Iz perioda 1999. godine kada su bombe i vatre svuda oko nas bili, iz straha da će mnogo toga u slučaju raketiranja nitratnih depoa zauvek nestati, osnovan je Festival nitratnog filma.

6. juna se obeležava šest decenija rada Jugoslovenske kinoteke. Prema rečima direktora kinoteke gospodina Zelenovića završena je prva faza rekonstrukcije zgrade. Ceo projekat je vredan pet miliona eura. Do sada je utrošeno četiri miona ali nedostaje još oko 2 miliona za opremanje enterijera. Ostatak pare će se potražiti od Evropskog investiocione banke, koja će najverovatnije odobriti sredstva kako bi se muzej konačno premestio u zgradu kakvu zaslužuje. Da podsetimo zgrada je sagrađena 1846. godine, a u periodu od 1869-1961 godine je bila prva Beogradska opština.

Država je dala zgradu da se pretvori u muzej Jugoslovenske kinoteke 1995. Godine, međutim 2000. godine zgrada je vraćena direkciji za imovinu. Za tu vest prema rečima Zelenovića su saznali iz novina. Kada su pitali o čemu se radilo zbog čega je vraćena zgrada, dobili su odgovor da je prema nacionalnom investicionom planu trebalo da se napravi ogromna robna kuća!

Ovogodišnji Festival otvoriće prvi rastaurisani film, delo naših mladih stručnjaka. Reč je o filmu „Sreća“ iz 1928. godine, Stevana Miškovića. Još su veća očekivanja od prijema u javnost kolekcije najstarijih srpskih filmova producenata Svetozara Botorića i Đoke Bogdanovića. Imaćemo prilike da vidimo i prvi film o Beogradu u pitanju je „Beograd po zimi“ iz 1914. godine. Biće prikazano ukupno sedamdeset filmova, četrnaest arhiva iz trinaest zemalja. Publika će imati priliku da vidi retrospektivu filmova poljskog reditelja Andžeja Vajde, koja počinje filmom „Pokolenje“(1965), a završava se filmom „Katina“ iz 2007. godine.

Najpoznatiji gosti Festivala su veliki grčki reditelj i prijatelj Jugoslovenske kinoteke Teo Angelopulos, koji će doći specijalno na otvarasnje novog Odeljenja za digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke 8. juna i poznati britanski istoričar filma i dugogodišnji umetnički direktor najznačajnijeg svetskog festivala nemog filma u Pordenoneu, Dejvid Robinson, koji će održati i predavanje 11. juna za sve zainteresovane ljubitelje filma.

Kao vrhunac festivala biće gostovanje orkestra Helgeland Sinfonieta iz Norveške, koji će uz pomoć Kraljevskih gudača Svetog Đorđa uživo u „Sava Centru“, 11. Juna, svirati na projekciji filma „Plodovi zemlje“ (1921) Gunara Somerfelda, a rađen po romanu Knuta Hamsuna iz 1917. godineo.

Napomena za studente filmske režije i umetničkih škola projekcije su besplatne uz indeks.
POVODOM DANA KINOTEKE, ULAZ NA SVE PROJEKCIJE FESTIVALA NITRATNOG FILMA, 6. JUNA, BIĆE SLOBODAN.

Izvor http://www.filmske-radosti.com

Edited by blejach, 05 June 2009 - 13:07.

[blejach]

Plodovi zemlje
Sa romanom „Plodovi zemlje” je Knut Hamsun doživeo veliki uspeh neposredno posle njegovog izdavanja 1. decembra 1917.

Prvo izdanje sa 18.000 primeraka je bilo rasprodato već za Božić. Za prvih 10 godina je roman prodat u 55.000 primeraka. Takva prodaja nije nikada ranije zabeležena u Skandinaviji. U „Plodovima zemlje” Knut Hamsun pokušava da opiše društveno okruženje onako kakvim bi on želeo da ono bude: postojano, svesno samog sebe, zasnovano na jakoj agrarnoj kulturi koju naknadne generacije nikada ne bi mogle da dovedu u sumnju, jedno okruženje koje ne bi moglo da podlegne izazovima urbanizacije i industrijalizacije. On to predstavlja u liku Isaka Sellanro, koji se na mističan način uzdiže, zapravo ni iz čega. Oko njega se gradi jedno okruženje, koje na više načina dobija jedan anti-moderni karakter, mada ne kao potpuno izolovano i samozadovoljno, arhaično, idealno okruženje. Za roman „Blagoslov zemlje” je Knut Hamsunu 1920. godine dodeljena Nobelova nagrada za literaturu.

Premijera filma Plodovi zemlje u Viktorija teatru, drugog dana Božića 1921. godine predstavljala je na više načina jedan poseban događaj norveške kinematografije. U Rusiji je nešto ranije bilo snimljeno par filmova na osnovu dva Hamsunova romana, dok je Plodovi zemlje prvi norveški film snimljen po romanu Knut Hamsuna. Istovremeno je Plodovi zemlje prvi norveški film sniman sa originalno komponovanom muzikom.

[blejach]

Otvoren centar za digitalnu restauraciju filmova u okviru Jugoslovenske kinoteke.
Specijalno za ovu priliku došao je veliki prijatelj Jugoslovenske kinoteke i grčki reditelj Teo Angelopulos.