360 replies to this topic

[ikar]

natasha:
...Radi se o licnom dozivljaju muzike, a o ukusima ne vredi raspravljati...

citiracu sam sebe sa prethodne strane:
"poenta je da ovde ne raspravljamo o ukusima već o ljudima, njihovim pogledima na svet, njihovim tumačenjima istog. činjenica da neko ne može da razume koja je razlika između šarla akrobate i azre, između "lišće prekriva lisabon" i "sve što vidim i sve što znam..." ne govori ništa ili govori vrlo malo o njegovom/njenom muzičkom ukusu. ta činjenica govori o njegovom/njenom referentnom sistemu, o prostorima u kojima se mentalno kreće, o tome gde vidi svoju crtu i šta ta crta za njega znači. ako je crta koju treba preskočiti materijalizacija otpora socijalističkom samoupravnom sistemu onda je štulić zaista gromada. ako je crta materijalizacija otpora ljudskoj gluposti, večitoj težnji ka lišavanju drugog slobode, ako je crta manifest ljudske otvorenosti ka drugačijim iskustvima, onda možemo razgovarati o svega par ljudi koji su se pop muzikom bavili na srpskohrvatskom jeziku. štulić, bjesovi i idoli sasvim sigurno nisu u toj grupi..."

[my5thnickname]

Well, ne daju Tapshana i Diskutron da se ova buka i bes gomile uglavnom bezveze nacrckanih karaktera uguse, jer ce to za gomilu malih ljudi znaciti dalju nemogucnost da ikada predju tu crtu, tjst provuku se izmedju crta.

Kondor-retka ptica kaze ma sve su to bili zajebanti, znam ih dobro ja, mnogi od njih su bili moji ortaci - kako katastrofalno lose Kondore ? Kakva nesvest, kakva nadobudnost - jednog od prezivelih -

To sto Kondor kaze, a ne znam da li isto i misli, da je sve to bila samo zajebancija i samo rokenrol, isto kao sto je Margita izjavila u nekom petparackom intervjuu Isidori Bjelici koja vecito vlazi gacice na te osamdesete u Beogradu, da nikakvog novog vala tu nije ni bilo, govori samo o nesvesti manje ili vise vidjenjih ucesnika o vaznosti zbivanja kojih su sami bili akteri, nesvesti zbog koje su mnogi od njih svojim preuranjenim smrtima platili cenu, i o necemu za sta sam ja sa vremenom koje prolazi sve sigurnija da se moze sad vec sasvim lepo zvati "fenomenom osamdestih". Nije to pitanje samo svejetorokenrola, vec trenutka jedne vrste drustvenog otvaranja - otcepljenja, da se posluzim izrazom iz Prkijevih viceva.

Osamdesete godine u Beogradu / i u okolini drzave / jesu bile posebne, ne samo zato sto su neki ovde tada imali dvadeset godina / moje zlootshanstvo included, Svilen-Koncic-Marama excluded :wink: / nego naprosto jer one jesu bile posebne. Beograd je tada izgledao kao da je Svet. Osamdesetih, izmedju Beograda i Pariza, birala sam Beograd. /Koliko ce me takav izbor kostati kasnije, druga prica/. A kako danas izgleda Beograd ? Kao balkanska chajnizirana selendra ! Govedina included, kao izraz tome adekvatan.
Desio se to bio jedan boom urbaniteta - deca za koju bi se moglo reci da su bila uglavnom 'dobra deca' iz raznih klasa zamesateljnih u prethodnih cetrdesetak godina socijalizma, su jednostavno osetila nezadrzivi vajb da iz svojih ususkanih zagusljivih skola i domova izadju na ulice / javni prostor / koje su to tada bile ekskluzivno rezervisane za policijajce i ulicne heroje sa svojim bandama. Dotada GSPom, mesnim zajednicama i beko/kluz konfekcijom uglavnom razdvajane grupe mladih ljudi su se medjusobno otkrile i zaobozavale u svim svojim razlicitostima. / Charlo akrobata kao simbol toga /. Svi ti sastojci su se smesali sa rokenrolom, pop-video-artom, retro-modom, zurkama sa gomilama euforicnog nepozvanog i nepoznatog sveta ... u jedan jedinstveni parfem ciju posebnost ja nikada necu zaboraviti kao izraz senzibiliteta tih osamdesetih u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Ljubljani ... Azra excluded. / Sad bih ja najradije napisala i Idoli excluded, ali oni su /nazalost/ neizbezni sastojak te price /.

Tim povodom a usput, ne razumem porive ljudi koji autenticne cari tog vremena nisu doziveli, bilo jer su bili suvise mladi/stari ili geopoliticki udaljeni, da o tome diskuntiraju kao da raspolazu svim relevantnim ciniocima, osim kao neciji jos jedan pokusaj da se naknadno prisvoji i komercijalizuje autenticni duh tog vremena, koji zbog nesvesti onih koji su ga takvim cinili, nikada i nije otisao dalje od zajebancije. Neki mi zvuce kao kad je blajhana i histericno natapirana istoricarka umetnosti Irena Subotic pricala o posetama Vorholovoj fabrici koju u zivotu nije videla, ne bi li pokupila jos neki artisticki pojen kod nekog ubogog studenta.
Tim povodom a usput, ne bih da sada svoja sopstvena secanja dalje razgradjujem objasnjavanjima ko je i zasto sve to tako zatalasao i kakav ce biti uticaj osamdesetih na sablasne nevene potonjih generacija.

E-e-e-e, tako-je-to-biiloooo-u-moje-vreemeee. CHARLO FOREVER. Zelenog Zuba za PreCednika. On je brate jedini uvek znao sta radi. I to sto je radio, radio je najbolje sto je mogao svojim neznim prsticima.

[teknokrat]

natasha:
Na kraju krajeva, sve je to samo rock’n’roll

Nije vise ni samo rock'n'roll, nije ostao ni rock na rocku od njega!

A nekad je bio mnogo vise nego "samo" o cemu sam u vidu pok. Indyja davno ovde divanio. Ili, ispravka, Dzoni je bio "samo", a Sarlo je bio "ne samo". U tome je i sustina razlike diferencije.

Ko nije bio tamo, ne zna, a ni svi koji su bili tamo ne znaju (jer su bili u nesvesnom stanju pod uticajem raznoraznih cudnih molekula ili, mozda, vise matematike).

I jesu prstici bili nezni nevidjeTo* morao sam posle da nosim inŠtrumenat kod majstora na reallignment. Reglazu trapa.

*) Odnosi se na nepostojecu referencu lazljivog & brljivog profesura Chambrlbomskog...

[my5thnickname]

eto da je deda Indy znao pa da je sacuvao te [i]neznim prsticima[/] iscupane zice za Muzej Zelenog Zuba :grin:

/ koji ce biti otvoren u klubu penzionera i penzionerki, u bloku 45 :grin: /

[teknokrat]

my5thnickname:
:sad: imam misa. pravog. sta da radim ?

Da stavljam debelu macu na Qantas? :grin:

[my5thnickname]

Samo pod uslovom da se i debela maca nije predozirala :? :grin:

/ mozda bi trebalo razmisliti da se osnovnoj skoli u bloku 45 ime promeni u Osnovna Skola Dusan Kojic - Koja zvani Zeleni Zub /

[elle]

hehe, podrzavam akciju & pribojavam se da bi ime skole izazvao buku i bes

u nadi da ce se desiti suprotno,

onna

[teknokrat]

my5thnickname:
mozda bi trebalo razmisliti da se osnovnoj skoli u bloku 45 ime promeni u Osnovna Skola Dusan Kojic - Koja zvani Zeleni Zub

Koliko god da bih mogao da budem naklonjen ovakvoj ideji, moja ipak lirska priroda se tomu protivi, buduci da se skola inace zove "Branko -kad mlidijah mreti- Radicevic". Ne dirajte Brankeca. On je bio preteca hippie mode, mnogo pre Hendrixa i Zelenog :grin:

Znate onaj vic:

Stopira hipos kola, covek staje i kaze mu:
"Povezao bih te, ali necu zato sto imas dugu kosu!"
Hipos kaze: "Pa dobro prijatelju i Branko Radicevic je imao dugu kosu!"
Na to ce vozac: "Jeste, al' on se nije vozio kolima!", zalupi vrata i ode.

[my5thnickname]

Betmenova kuzina je bolje prosla :grin:

/ znaci treba sacekati jos samo nekih pedesetak godina dok lokalni lirikom nadozirani penzosi ne izumru, te se osnovne skole ne pocnu nazivati casnim imenom zelenog zuba /

[Lun]

"Ne mogu da motam
jer be bole ruke"

Vlado92, tvoja indolentnost i lenjost zavredjuju svaku osudu i dakako - putokaz !

Uloguj seeeeee ! Resetuj seee !

[my5thnickname]

e-e-e-e, ako se dobro secam, taj se obesio od muke jos negde oko 15e-16e strane

[Jovana]

http://www.vreme.com...w.php?id=323823

[teknokrat]

Beogradski Sindikat - Na bojnom polju (Viteska 2)

rano jutro, uranak, ja napuštam zamak
na ramenu mi soko, poda mnom je vranac
opraštam se s' voljenom dok zvekece lanac
kapija se spušta premošcuje šanac
s kule majka gleda, suzi krenut ne da
lavez vernog pseta, s njive pozdrav kmenta
barjak širi vetar, obuzima me seta
ali samo na trenutak, odbrana je sveta
u telu krv je vrela dok galopiram kroz sela
duz potoka do proplanka na kom je crkva bela
zaduzbina moga roda, s' toga ovde bice pricest
zvone zvona, odjek roga, glas da stize vitez
s glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata
triput krstim se za veru što od boga mi je data
prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam
otpozdravljam braci po junackim delima
na okupu su svi. svetlost s' oklopa se preliva
ko oreol svetaca, svetle mocna seciva
spuštam se na kolena. krv i telo isusa
podstrek su za boj kome sada blizu sam.

na konju, na bojnom polju, zastava na koplju
jedan pored drugog kao pruce smo u snoplju
gusta kiša strela. strahu mesta nema
vadim mac iz korica i spuštam vizir šlema
sudar dveju vojski kao dveju reka
silinom prvog udarca probismo tri reda
buka urlika, jauka i krika
teški zvuci celika, rasplamsava se bitka
britka sevnula je sablja, at pada kao klada
okruzuju me dušmani, jurišaju na barjak
zamahujem sekirom. s' glavom leti kalpak
na pogrešne ste krenuli! ocekuje vas alah!

oci sklopljene, tišina, molitva pred boj
slike majke, ljubi celo. ja pridruzicu se njoj
na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo
mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda znamo
pa silo, jaši sa mnom jer te u sebi osecam
jurišam, vidim svoju smrt al' i zivot obecan
u duši mir i spokoj, noc je punog meseca
u glavi histerija, bes. oštrica maca preseca
nema pomisli o milosti, slušam krike dušmana
mrak pada na oci, mir dajem brojnim dušama
više ništa nije bitno, sad se zalecem prvi
miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi
besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine
prsa u prsa u odbrani svoje dedovine
ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa
bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!

s*****e! opet mi je umro konj pod nogama
šteta, bejaše dobar, gazio je govna pogana
bezboznicku rulju što ne zasluzuje moj prezir
jer ja sam djolo iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)
na istoku sam bio kraljevine ambasador
pregovaro sam ko mator al sam im malo spalio šator
jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli
pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili!
sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga
s boka cupam sablju što sam doneo sa istoka
petsto puta kovana petsto puta krvava
ko i braca surova, ledja mi je cuvala
sabljom vitlam, vladimiru vicem: pazi se!
iza ledja ti je turcin! seci! sagni se!
bozidar i tim na boku dobro drze se
gledam i cudim se kolko prze se!
i nad kadijama sudija, bratija
oklop mac i mantija, u duši nam vizantija
vitezovi reda zmaja opet dolaze
jer mi smo vecni vaše kraljevine prolaze!
bezite! vec kasno je!
singidunum sindikatum sad pobedjuje!
bezite! kasno je!
sada djolo iznogud naredjuje!!!

i posle silnih primirja i posle silnih paktova
topuz je u rukama krvavim do laktova
vreme je za bitku, vreme je za odbranu
gledam svoju vojsku ko od arhandjela probranu
sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga
zivot u ime casti svevišnjega boga
sve ozalošcene majke ciji još uvek cujem plac
zivot je vec prošao dok oštrio se mac
a sada srlja se u smrt glavom bez obzira
mrznja se hrani dok mac oklop probija
ljudskost po strani, nikad više robija
sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija
dvoglavi orao na štitu, brojanica oko vrata
svetost je u zitu, krst vrednija od zlata
da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka
odlazimo u mitu serbona, boga rata.

[condor]

my5thnickname:
Osamdesete godine u Beogradu  / i u okolini drzave / jesu bile posebne, ne samo zato sto su neki ovde tada imali dvadeset godina / moje zlootshanstvo included, Svilen-Koncic-Marama excluded :wink: / nego naprosto jer one jesu bile posebne. Beograd je tada izgledao kao da je Svet. Osamdesetih, izmedju Beograda i Pariza, birala sam Beograd. /Koliko ce me takav izbor kostati kasnije, druga prica/. A kako danas izgleda Beograd ? Kao balkanska chajnizirana selendra ! Govedina included, kao izraz tome adekvatan.

Lepo ti mene okrpi, LU! I da stvar bude najgora: jos se i slazem sa najvecim delom tvog posta. T.j. do pre neku godinu sam i sam pricao iste stvari - a sada vise nisam bas tako siguran...?

Prvo, siguran sam da je sve to imalo itekakve veze sa nasih tadasnjih 20 godina.

Drugo i vaznije: meni se Beograd smanji svaki put kada dodjem. Ne znam koja je tvoja prica o tadasnjem izboru izmedju Beograda i Pariza - ja nikakav izbor te vrste nisam imao. Secam se kada sam kao 15-togodisnji klinac sleteo u BG posle (prvih u zivotu) nedelju dana u Parizu: Beograd je bio mracan. U smislu: neosvetljen. A Pariz je bio... otkrovenje! Da sam tada mogao da biram ne bih se ni sekunde mislio.

Mi svi sada kazemo: Beograd se proseljacio, ukasabachio, "nas Beograd" je bio svetska prestonica rokenrola, eh te zlatne 80-te, i sl. (pravo da ti kazem, jako me cudi sto se ovoj deci nismo sasvim popeli na q... Umesto toga, oni postadose veci eksperti od nas za doticnu epohu, he, he.)

Sve je to tako, donekle. A odnekle - smo mi promenili optiku. Plus smo sentimentalni prema sopstvenoj mladosti. I kada sve to uracunam: cini mi se da se Beograd promenio manje od nas. Ili bi mi bilo pametnije da govorim iskljucivo u svoje ime...

[Jovana]

Secanja, secanja, nostalgija, good old days….

Vi ste generacija Akademije i SKC-a, nasa akademija je bila Soul Food.

I u vase, bas kao i u nase vreme je bilo teta i cika koji su tvrdili da je Beograd bas tada bio svet. A Beograd nikada nije bio svet, ali je bio nas, volimo ga kao takvog. Govedina included.

Nemojte dozvoliti da postanete tete i cike :wink:

" Zivot je tek pusta senka, bedni glumac,
Sto se kocoperi i trza na pozornici trenutak,
I onda zamukne, zivot je prica
Koju idiot prica, puna buke i besa
A ne znaci bas nista"

Shakespear - Macbeth (po cemu je Faulkner dao svom romanu naziv Buka i Bes)

2 All - have a nice weekend !