Malo drugacije vidjenje koncerta.
The Police u Beogradu - 'Ako je vama dobro, onda ništa'
Friday, 27 June 2008
ImageOvo nije prava recenzija koncerta. Ovo je lično mišljenje i osvrt ne sveukupnu situaciju koncertne produkcije u Srbiji. Ne verujem u recenzije i zato ih i ne pišem jer se na kraju sve svodi na lično mišljenje i znam da ću posle ovog teksta dobiti pretnje smrću gnevne publike.
Ne znam šta se dogodilo na koncertu sastava The Police. Više strasti i energije sam video na koncertima u Kolarcu. Ne, na koncertima u maloj sali SKC-a na kojima je bilo jedva dvadesetak posetilaca. Nešto očigledno nije štimalo.
Koncert The Police je bio savršen, u svakom pogledu. Bend je bio odličan, nismo dobili ni manje ni više od onoga što smo očekivali. Sat i četrdeset minuta odlične svirke, savršeno raspoloženog i usviranog benda koji i pored velike kinte koju za svoj nastup dobija, meni se čini, uživa u svakom momentu provedenom na bini. Sting peva bez greške, fenomenalno, gotovo nestvarno. Meni lično najbolji momenat koncerta je izvođenje 'Wrapped Around Your finger'.
Ja nisam veliki obožavalac sastava The Police i ne znam svaku njihovu pesmu, te mogu da pričam o koncertu samo sa svoje lične strane onako kako sam ga ja doživeo, a to je da smo videli vrhunski koncert vrhunskog benda. I nisu mi smetali promenjeni aranžmani, niti mi je smetala vrućina, niti mi je smetalo što nisu svirali moje omiljene pesme.
Smetala mi je publika koja je bila neopisivo smorena, dosadna, nezainteresovana za ono što se dešavalo na bini. Kao kad nas sa školom oteraju na neki glupavi skup, kome moraš da prisustvuješ i odslušaš sve govorancije, a u međuvremenu nađeš način da se neprimetno zabaviš.. I nisam želeo da ovo viđenje koncerta bude posvećeno publici, ali nekako se to samo nametnulo kao tema.
Ja mislim, za razliku od većine ljudi koja radi u domaćim medijima i sebe naziva novinarima, da mi nemamo najbolju publiku na svetu. Ne mislim ni da smo najgora publika (i dalje mi je u glavi koncert Nick Cave-a, koncert Placebo-a kada je 3 000 ljudi vikalo kao da ih je u Hali sportova bilo 30 hiljada, Jamiroquai koncert kada je publika pretila da će svojim vikanjem oduvati krov Hale 1 beogradskog sajma...). Mislim da smo dobar prosek, povremeno iznad proseka. I dalje stojim pri mišljenju da je naša publika klasična Best Of publika (neću da ponavljam ono što sam pisao za koncert RHCP), ali to čak ni na koncertu The Police nije pomoglo. Mi smo publika još uvek željna koncerata, to je više puta dobro pokazano, postoje generacije i generacije koje sada užurbano nadoknađuju ono što smo trebali da vidimo osamdesetih i devedesetih godina. Dobar deo smo, do sada, toga videli i sada je došlo do prezasićenja. Sada je cool ići na koncert i podleći neizdrživom medijskom pritisku gore pomenutih zaposlenih u medijima. Nego vratićemo se i na novinare.
Potpuno mi je nestvarno da na kraju prvog, regularnog dela koncerta, zavlada muk. Da nema masovnog poziva na bis. Nisam ni očekivao da će prikazivanje slika dece Afrike kod naše publike izazvati bilo kakvu rekaciju. Ali da izostane opšta histerija na ‘’Roxanne’’? Tu apsolutno nema nikakvog opravdanja! Da sam ja na mestu benda (srećom pa nisam) ne bih se ni pojavio na bis, a onda smo ničim izazvanim ni zasluženim dobili još jednu pesmu na drugi bis. Prisustvovao sam na mnogooo koncerata ali lošiju reakciju publike nikada nisam video. Svi su odreagovali, čitavih 30 sekundi, na ‘Every Breath You Take’, a onda pred kraj počeli da se polako povlače ka kapijama, da se valjda što pre sa koncerta pobegne, ‘’biće gužve!’’.
Možda ja muziku shvatam preozbiljno. Znam da odlazak na koncert, treba da bude zabavan, da se zabavimo, đuskamo sa devojkom, vrištimo, da se pije pivo… šta god ko voli. Šta se dešava kad to postane glavna okupacija? Kad nam je doživlja sa koncerta gužva na šanku na kome prodaju skupo pivo? Da li ipak treba pokazati da nam je i malo stalo do ljudi zbog kojih smo došli, makar tih sat i nešto koliko su tu.
Često zaboravljamo koliko je to teško, popeti se na binu. I ko to nikada nije učinio ne može da razume taj osećaj. Još teže je ponuditi sebe. Neretko se zapitam odakle nam pravo da sudimo, da kritkujemo. Neko je ceo svoj život posvetio tome da bi se pojavio na bini i u tih sat vremena, predstavio jedan deo svog života, period kad je bio mlad i sa dva najbolja ortaka mislio da može da promeni svet. I na svoj, sebi jedinstven, jedan vrlo intiman način, želi da vam se da i predstavi sebe. Pa sad ko shvati...
Dan posle koncerta, 25. juna. Čitam tekst o The Police u jednom beogradskom nedeljniku, u kome se doslovce navodi da je koncert trajao dva sata i da su članovi benda Beograd pre i posle koncerta prešli uzduž i popreko i da im je za to trebalo 12 Citroenovih vozila. Broj pomenutog magazina je trebalo da izađe 26. juna, na kiosku ga prodaju dan ranije. Sedim i računam: kada je novinar stigao sa koncerta u redakciju, koncert je trajao do 23:40h, napisao tekst, dizajner uradio prelom, poslao u štampariju i sve to stiglo da se odštampa do 6 ujutru!? Dolazmo do drugog problema, novinari koji realno nemaju pojma i pišu tekstove napamet! Važnije su palme, indijski tepisi i klima uređaji u šatoru iza bine, dnevni meni benda i svakave ostale tračarije kojima su nas danima zasipali. Ajde da vam odam jednu tajnu, 90% takvih stvari su najgore izmišljotine samo da bi se zadovoljilo raznim novinarima i urednicima koji vas uslovljavaju da pišu o vašem koncertu tako što će te im dati neke zanimljivosti, ekskluzivnosti, bile one prave ili lažne. Pritom, sve stavke liste zahteva bendova vode se kao poslovna tajna, ugovorom su zaštićene i verovatno ćete još samo kod nas imati prilike da takve stvari čitate u novinama. Kakve veze ima naslov 'Police spojio ušće' ili kakve veze imaju Sting i Haris Džinović sem što je neko pomislio da to lepo stoji u naslovu novina i da su se isto veče našli u jednom beogradskom klubu? Ko je odlučio da napiše da su 'Sting i Police održali koncert u Beogradu'? Da li to znači da je u Beogradu nastupio Mick Jagger i prateći mu bend Rolling Stones?
Image
Krvi smo i mi koji takve stvari čitamo, jer po staroj navici počinjemo da zaboravljamo. Zaboravljamo gde živimo, još uvek, zaboravljamo da budemo srećni i da cenimo što imamo priliku da gledamo najveću turneju ove godine na svetu, a da pritom ne moramo da se klackamo do Mađarske, zaboravljamo da uživamo u trenutku, savršenom trenutku koji je pred nama. Zaboravljamo da treba da se lupamo u dupe od sreće što bilo ko još uvek želi da dođe i nastupa po livadama i poljanama zemlje Srbije. Umesto toga postali smo zahtevni, sitničavi i razmaženi. Počeli smo da merimo koncerte štopericom, pesme naručujemo kao na svadbi, brojimo reči koji su izvođači naučili da kažu na srpskom, ako neko sa bine ne dobaci 'Kosovo je Srbija' odmah slede naslovi da nije imao 'komunikaciju' sa publikom ili da su koncert odradili 'profesionalno'. U svemu tome su profesionalni svi sem onih koji takve gluposti pišu!
Opet ponavljam da ja možda sve preozbiljno shvatam i da su možda moja očekivanja prevlika. Možda je suviše očekivati da 30 000 ljudi, koliko je bilo na Ušću, zna da Police nisu prateći bend Stinga, ona druga dvojca. Možda i ja treba da budem zadovoljan što su uopšte bili tu i što sam imao priliku da ih gledam prvi i poslednji put. I jesam, ja ne krijem svoje oduševljenje koncertom. Nije bio spektakl, kako su ga najavljivali, ali ja ni nisam očekivao vatrene kugle, pirotehniku, binu koja se odvaja i pada sa neba. Očekivao sam tri muzičara na bini, legendarni bend, sa još legendarnijom reputacijom, odličnim pesmama, odličnom svirkom i nepretencioznim nastupom. Sve smo to i dobili.
Možda to Ušće emituje neku lošu energiju. Treba uraditi nešto sa tim prostorom. Očigledno ni Dunav ni Sava, ni Rolling Stones ni The Police, nisu dovoljni da sa njega speru ljagu prošlosti.
Izvor:
Kontra magazin
Sve ostalo je bilo bonus, nije mi smetalo ni što je Stingu pukao glas, ni što je Andy par puta pravio falš prelaze ni što su usporili par pesama... skakao sam i pevao onoliko koliko sam se sećao tekstova 
- Bilo je sasvim cool 
