61 replies to this topic

[Rahel]

Sekretarijat ramsarske konvencije ove godine uvrstio je Specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje" i Predeo izuzetnih odlika "Vlasinu" na listu međunarodno značajnih vlažnih područja na osnovu Studija za nominaciju, koje je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije, a zvanično poslalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Srbija sada ima osam ramsarskih područja, zajedno sa "Obedskom barom", "Ludaškim jezerom", "Starim Begejom – Carskom barom", "Slanim kopovom", "Labudovim oknom" i "Pešterskim poljem", na ukupnoj površini od oko 53.000 hektara.
Zavod za zaštitu prirode Srbije je utvrdio preliminarnu listu od 68 potencijalnih ramsarskih područja u Srbiji, a u toku je priprema nominacije za još jedno prirodno dobro za ramsarsku listu Specijalni rezervat prirode "Zasavica". Nominacija ovih područja je važan pomak u naporima za njihovo očuvanje i unapređenje i značajna potvrda vrednosti jedinstvene prirodne baštine naše zemlje.
2. februar 1971. godine, je dan kada je u gradu Ramsaru (Iran) usvojena "Konvencija o zaštiti močvarnih područja od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica", poznata kao Ramsarska konvencija. Ovom međunarodnom konvencijom uspostavljen je osnov za akciju, u nacionalnim i međunarodnim okvirima, po pitanju zaštite i mudrog upravljanja vlažnim područjima i njihovim resursima.
Svet se suočava sa velikim izazovima obezbeđivanja vode za piće, zdrave hrane i očuvanja prirodnih ekosistema. Značaj močvarnih područja za održivi razvoj još uvek je podcenjen, jer prema procenama eksperata oko milijardu ljudi u Svetu u ishrani koristi riblje resurse, a za veliki broj njih to je jedini izvor proteina. Jasno je da močvarni ekosistemi imaju veliki ekonomski značaj za lokalno stanovništo i doprinose smanjenju siromaštva.Poseban problem za očuvanje ekološke ravnoteže predstavljaju sve češće nagle klimatske promene uzrokovane pre svega antropogenim uticajima sa pogubnim posledicama po akvatične ekosisteme, biodiverzitet i životnu sredinu. www.ekoserb.sr.gov.yu

[Rahel]

Iskorišćene baterije – opasan otpad

U Srbiji ne postoji sistemski rešeno prikupljanje i tretiranje iskorišćenih baterija koje, sa stanovišta zaštite životne sredine, predstavljaju opasan otpad.
Iako na svakoj bateriji postoji oznaka da je zabranjeno odlaganje u djubre, sa komunalnim otpadom, gradjani nemaju drugog izbora.
U Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije kažu da je u planu donošenje podzakona na Zakon o upravljanju otpadom koji će definisati obaveze svakog pojedinca u lancu pri postupanju sa iskorišćenim baterijama i akumulatorima.
Usvajanjem podzakona o tretmanu baterija i akumulatora će biti stvoreni i preduslovi za otvaranje preduzeća za reciklažu tog otpada.
Za sada postoje firme koje prikupljaju taj otpad i koje su obavezne da ga bezbedno skladište do izvoza na dalji tretman.
Kompanija Telenor u aprilu prošle godine počela je da otkupljuje stare mobilne telefone radi reciklaže, a od decembra i stare fiksne telefone.
Nenad Antić, marketinški menadžer Telenora, kaže da se baterije iz starih mobilnih telefona izvoze u Evropu gde se u tri razliccite fabrike vrši reciklaža.
Telenor je, prema njegovim rečima, do sada prikupio više od šest tona mobilnih aparata, odnosno više od 65.000 komada. L.L.

[Rahel]

U organizaciji Studentske asocijacije Fakulteta tehničkih nauka, a uz podršku Studentske asocijacije Univerziteta u Novom Sadu i drugih prijatelja životne sredine i ekologije, od 14. do 18. aprila 2008. godine održaće se "EkoMANIJA 2" - ekološka nedelja na Univerzitetu u Novom Sadu.
Program skupa "EkoMANIJA 2" predviđa pravne aspekte, etiku i duhovnost, probleme nacionalnih parkova kao i učešće medija u oblasti zaštite životne sredine i ekologije.
Osnovni cilj skupa je edukacija i promocija zaštite životne sredine i održivog razvoja, kao i podizanje ekološke svesti studenata Univerziteta u Novom Sadu.
Aktivnosti su usmerene ka promovisanju i unapređenju principa održivog razvoja kroz različite naučne oblasti, s obzirom na različitost studijskih programa na fakultetima novosadskog Univerziteta, koji su u celosti ili jednim delom posvećene ovoj tematici.
Nesebičan doprinos uspešnosti projekta pružiće i nekoliko institucija i ekoloških nevladinih organizacija koje će u vidu predavača preneti stečena iskustva i pomoći da se na teme predviđene programom odgovori u potpunosti.
Projekat je podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Izvršnog veća AP Vojvodine, Univerziteta u Novom Sadu kao i fakulteta učesnika i drugih prijatelja zaštite životne sredine i ekologije.

[vmechanin]

jel ovaj topic zamisljen kao : od svega po malo, kao svastara, razne vesti iz ekoloske perspektive itd...

pozzzz

[Rahel]

jel ovaj topic zamisljen kao : od svega po malo, kao svastara, razne vesti iz ekoloske perspektive itd...

pozzzz

Tako nekako. Vesti, saopštenja, informacije ... da se ne bi otvaralo stotine topika sa jednim ili nijednim komentarom. Naravno, može i da se komentariše pa ukoliko se za neku temu pokaže veće interesovanje, lako ćemo da odvojimo kao zaseban topik.

[Rahel]

Ministarstvo zaštite životne sredine: Treninzi za sudije i javne tužioce

Ministarstvo zaštite životne sredine: Treninzi za sudije i javne tužioce PALIĆ, 28. mart 2008 - U saradnji i uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), održava se drugi u nizu treniga pod nazivom "Podrška primeni zakona iz oblasti zaštite životne sredine (ZŽS)" čiji je cilj da se ojača svest sudija i javnih tužilaca o značaju zaštite životne sredine, da se predmeti iz ove oblasti tretiraju ravnopravno sa drugim predmetima, da se unapredi saradnja između inspektora za zaštitu životne sredine i javnih tužilaca, kao i da se poveća broj procesuiranih prijava inspektora.

Treningu na Paliću, u četvrtak i petak, 27. i 28. marta, prisustvovuje dvadeset i dvoje sudija i javnih tužioca.

Teme su: Ekološki kriminal i sudovi, pregled propisa iz oblasti ZŽS (šta je krivično delo, privredni prestup i prekršaj u oblasti ZŽS), Istraga i prikupljanje dokaza za ekološka krivična dela, Ograničenja koja se mogu javiti pri krivičnom gonjenju počinilaca ekoloških krivičnih dela, Izvod iz godišnjeg izveštaja o radu inspekcije za 2007. godinu (broj procesuiranih prijava), Sudska praksa u sprovođenju zakona iz oblasti zaštite prirode, Pozitivni i negativni primeri sudske prakse prema Zakonu o ribarstvu, Predstavljanje knjige "Vodič za operatere kroz propise iz oblasti ZŽS (I deo)".

U planu je da se do septembra 2008. godine održe još dva ovakva treninga.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

[Rahel]

Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj: Rafinerije najveći trovači Vojvodine

Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj: Rafinerije najveći trovači Vojvodine NOVI SAD, 22. mart 2008 - Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj iz Novog Sada kao najveće zagađivače životne sredine u Vojvodini označio je rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, kao i pogone hemijske industrije u Pančevu.
Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Zoltan Đarmati kaže da, osim otrovnog vazduha, životnu sredinu u severnoj pokrajini zagađuju i otpad od prerade poljoprivrednih proizvoda, ali i otrovi koji se ispuštaju u vode.

- Ranije je veliki zagađivač bila i „Zorka“ u Subotici, ali ta fabrika više ne radi, pa nema ni zagađenja. U čitavoj industriji građevinskog materijala, samo cementara „La farž” u Beočinu ima sisteme za fitraciju prašine, a svi ostali prašinu emituju direktno u atmosferu. Problem je i otpad od organskih materija u poljoprivredi koji se raspada i proizvodi metan. Poljoprivredni otpad sa stočarskih farmi, šećerana, fabrika kvasaca i pivara, odgovoran je i za zagađenje kanala - objasnio je Đarmati.

Zagađenje Velikog bačkog kanala je jedno od „crnih ekoloških tačaka” u Vojvodini, pogotovo na potezu od Crvenke do Vrbasa, gde u kanal otpadne vode izbacuju fabrika šećera „Bačka”, „Karneks” i „Vital”. Stručnjaci Departmana za biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu međutim kao najopasnije zagađivače vodotokova i izvorišta vode u pokrajini vide i gradske zajednice.

- Najveći zagađivači vodenih tokova su Novi Sad, Vrbas, Zrenjanin i svi ostala velika mesta koja nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda. Sem građana tu je i prehrambena industrija, klanice, pivare, fabrike kvasca, pojedine šećerane koje direktno neprerađeni otpad ispuštaju u reke i kanale.

Vest je preuzeta iz dnevnih novina "24 sata"

Problem su i sela, jer veliki broj septičkih jama dovodi do zagađenja podzemnih voda - izjavio je prof dr Božo Dalmacija. Svi veći gradski centri u pokrajini imaju praktično svoje „lokalne trovače”, čiji rad donosi nesagledive posledice po životnu okolinu, a onda i zdravlje ljudi.

Izvor: Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj

[Vjekoslav]

Sekretarijat ramsarske konvencije ove godine uvrstio je Specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje" i Predeo izuzetnih odlika "Vlasinu" na listu međunarodno značajnih vlažnih područja na osnovu Studija za nominaciju, koje je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije, a zvanično poslalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Srbija sada ima osam ramsarskih područja, zajedno sa "Obedskom barom", "Ludaškim jezerom", "Starim Begejom – Carskom barom", "Slanim kopovom", "Labudovim oknom" i "Pešterskim poljem", na ukupnoj površini od oko 53.000 hektara. Zavod za zaštitu prirode Srbije je utvrdio preliminarnu listu od 68 potencijalnih ramsarskih područja u Srbiji, a u toku je priprema nominacije za još jedno prirodno dobro za ramsarsku listu Specijalni rezervat prirode "Zasavica". Nominacija ovih područja je važan pomak u naporima za njihovo očuvanje i unapređenje i značajna potvrda vrednosti jedinstvene prirodne baštine naše zemlje. 2. februar 1971. godine, je dan kada je u gradu Ramsaru (Iran) usvojena "Konvencija o zaštiti močvarnih područja od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica", poznata kao Ramsarska konvencija. Ovom međunarodnom konvencijom uspostavljen je osnov za akciju, u nacionalnim i međunarodnim okvirima, po pitanju zaštite i mudrog upravljanja vlažnim područjima i njihovim resursima. Svet se suočava sa velikim izazovima obezbeđivanja vode za piće, zdrave hrane i očuvanja prirodnih ekosistema. Značaj močvarnih područja za održivi razvoj još uvek je podcenjen, jer prema procenama eksperata oko milijardu ljudi u Svetu u ishrani koristi riblje resurse, a za veliki broj njih to je jedini izvor proteina. Jasno je da močvarni ekosistemi imaju veliki ekonomski značaj za lokalno stanovništo i doprinose smanjenju siromaštva.Poseban problem za očuvanje ekološke ravnoteže predstavljaju sve češće nagle klimatske promene uzrokovane pre svega antropogenim uticajima sa pogubnim posledicama po akvatične ekosisteme, biodiverzitet i životnu sredinu. www.ekoserb.sr.gov.yu

PUNA ČAŠA DRAVE (ili: šape na šljunku)
Marina Kelava, 16.04.2008.



Dravske igre: Ministar kulture Božo Biškupić prigodničarski proglašava zaštitu područja oko Drave. Na istom mjestu pripremaju se regulacijski radovi teški 154 milijuna kuna, koji su nespojivi s bilo kakvom ekološkom zaštitom. Ekološke udruge ističu da je Studija o utjecaju tih radova na okoliš loša, nepotpuna i znanstveno neutemeljena. Studiju je izradila ista tvrtka koja potpisuje idejni projekt regulacijskih radova. Osim što to sve zaudara na sukob interesa, postoje i snažne indicije da se u pozadini krije krađa šljunka - a Ministarstvo kulture nam kaže da o ničem pojma nema!

Povodom Svjetskog dana voda, 22. ožujka, saznali smo da je ministar kulture Božo Biškupić potpisao odluku o proglašenju preliminarne zaštite područja uz Dunav, Dravu i Muru veličine 150 000 hektara. Osnivanje najvećeg riječnog rezervata u Europi pozdravio je i World Wildlife Fund, poznati WWF. To bi područje jednog dana trebalo postati i prekogranični UNESCO-v rezervat biosfere što bi nesumnjivo donijelo još veće turističke potencijale ovom području koje je uvršteno i u Nacionalnu ekološku mrežu. Kad bismo se mogli zaustaviti ovdje, činilo bi se da se rijeci Dravi piše svijetla budućnost, a ugrožene vrste kao što su orlovi štekavci, crne rode i male čigre, mogli bi mirno uživati na njenim još uvijek prirodnim obalama. Ali...

Teatar apsurda

U Hrvatskoj najviše volimo umjetnički izraz zvan teatar apsurda. Nedavno je završio javni uvid u Studiju o utjecaju na okoliš regulacijskih radova na rijeci Dravi od ušća u Dunav uzvodno do Belišća, od nultog do 56. riječnog kilometra. Zbog izuzetno loše, nepotpune i znanstveno stručno pogrešno napisane Studije i neusklađenosti sa zakonima i planovima zaštite, Zelena akcija, Hrvatsko društvo za zaštitu ptica i prirode i Prirodoslovno društvo Drava tražili su njezino odbacivanje. Studiju je naručila Agencija za plovne putove unutarnjih voda, a napravila tvrtka Hidroing, ista tvrtka koja je načinila, ne bi vjerovali, idejni projekt za zahvat koji će hrvatske porezne obveznike koštati čak 154 milijuna kuna! Studiju koja bi trebala dati procjenu utjacaja na okoliš tako potpisuje devet osoba, od toga šest građevinske struke, jedna ekonomistica, jedan arhitekt i jedan prvostupnik zaštite okoliša (?).



Cilj je projekta, navodno, osiguranje stabilnosti korita, zaštita od poplava, plovidba. Od tih je planiranih 56 kilometara samo prvih 22 kilometara, priznaje i sama studija, značajno za međunarodne plovidbene putove. Zašto onda regulirati i ostalih 44 kilometra, nije nikome jasno. Osim što će se pri regulaciji toka iskopati ogromne količine šljunka koje će netko prodati i strpati u vlastiti džep. Na probleme ilegalnih šljunčara na Dravi udruge već dugo upozoravaju. Hoće li se 154 milijuna kuna potrošiti kako bi netko dobio legalan paravan za daljnje osiromašivanje ove rijeke pošto je zakonom zabranjeno vađenje materijala iz neobnovljivih izvora? Drava jest postala takav izvor jer su na njenom toku izgrađene 22 hidroelektrane, od toga tri u Hrvatskoj, a brane sprečavaju donos novog šljunka. Pošto nije spomenuto gdje će završiti iskopani pijesak, sumnjamo da je čitava studija rađena radi legaliziranja vađenja pijeska iz rijeka Drave, stoji u primjedbama koje je Prirodoslovno društvo Drava uputilo na Studiju. Vađenje pijeska uništava sprudove i plićine, produbljuje korito, ubrzava tok i uzrokuje pad nivoa podzemnih voda što već uzrokuje sušenje šuma i ugrožava poljoprivrednu proizvodnju.

Ministarstvo koje pojma nema

Ministarstvo kulture koje je proglasilo zaštitu tog područja na upit o ovom projektu odgovara: Ministarstvo kulture nije upoznato s Projektom regulacijskih radova na rijeci Dravi. Daljnji zaplet spada u kategoriju, vjerovali ili ne. Naime, nedavno je prezentirana još jedna studija, ona izgradnje tzv. Vodene stepenice na već spomenutoj rijeci između Josipovca i Donjeg Miholjca. Sama izrada studije tog projekta koji je već upisan u prostornim planovima Osječko-baranjske županije koštala je oko 5 milijuna kuna prema podacima objavljenim u Poslovnom dnevniku. Time bi se izgradila hidroelektrana s branom i 35 kilometara dugom akumulacijom. Zahvatom koji bismo platili 'samo' 2,5 milijardi kuna potopilo bi se 60 posto od onih spomenutih 56 kilometara u koje bismo prethodno ulupali 156 milijuna kuna u ionako sumnjivo potrebnu regulaciju. Istovremeno predviđena proizvodnja električne energije te hidroelektrane je 237 GWh godišnje.



Znači prvo iskopaj hrpu pijeska iz rijeke (2 milijuna m3 prema procjenama) i dobro to prodaj (oko 100 kuna 1 m3). Troškove kopanja (154 milijuna kuna) plaćaju porezni obveznici. Vrhunska zarada zajamčena (200 milijuna kuna). Studiju utjecaja na okoliš daj da napravi ista tvrtka koja je napravila i projekt da im se ne bi šta omaklo. Onda kad to završe daj građevinarima još posla (2,5 miljardi kuna) da potope ono što smo iskopali. Jer u Hrvatskoj, ziđat se mora!

Ajme, ljudi...

Istovremeno se objavljuje zaštita te iste rijeke. Kako je to moguće? Ministarstvo kulture na upit o projektu Vodene stepenice odgovara: Ministarstvo nije upoznato s navedenim zahvatom. Odgovornih je u ovom slučaju toliko da po dobro poznatom principu nitko neće biti odgovorno prozvan. Vode i Hrvatske vode su u domeni Ministarstva regionalnog razvitka, šumarstva i vodnog gospodarstva, plovni putevi Ministarstva prometa, zaštita prirode Ministarstva kulture, regionalnim parkovima uvjete zaštite prirode određivat će županije.

Tko tu pije, a tko plaća? To pitaju jedino udruge. Jasno je tko će platiti: porezni obveznici nakon što isplate sve štetne ugovore, izgubljene sudske sporove, kamate za međunarodne kredite, članarinu u nesretnom NATO-u, skupe automobile državnog vrha, Bushevu večeru... I izuzetno vrijedno vlažno područje rijeke Drave čija se raznolikost vrsta može usporediti samo s onom u tropskim kišnim šumama. Te su vrste zaštićene i čitavim nizom međunarodnih konvencija koje je potpisala i Hrvatska, mala zemlja za velike igre.

[Rahel]

Automatska merna stanica za kvalitet vazduha u Beočinu

Dr Saša Dragin, ministar zaštite životne sredine Republike Srbije 8.maja prisustvovao je postavljanju automatske merne stanice za kvalitet vazduha (AMS) u Beočinu.
Srbija je, pored već instalirane četiri automatske merne stanice (Bor 1 i Smederevo 3), dobila još jednu automatsku mernu stanicu lociranu u Beočinu, a u toku je instalacija još jedne u Beogradu.
AMS Beočin je opremljena najsavremenijim automatskim analizatorima koji se koriste u svetu i koji će u realnom vremenu na svakih 10 minuta slati analizirane podatke u centralnu bazu podataka u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Podaci koji će se slati su koncentracije hemijski aktivnih supstanci (ugljen-monoksida, azot-monoksida, azot-dioksida, ukupnih azotovih oksida) i koncentracije praškastih materija, zajedno sa podacima o meteorološkim parametrima.
Ovako dobijeni podaci nisu samo u interesu Srbije, već će se razmenjivati u regionu sa odgovarajućim institucijama i nacionalnim centrima susednih zemalja, kao i sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine u okviru međunarodnih obaveza i konvencija (Konvencija o prekograničnom prenosu kroz atmosferu, vodu ...). Na taj način Srbija pokazuje da ide putem ka Evropi i da će izmene Zakona o zaštiti životne sredine i usvajanje paketa zakona u oblasti zaštite životne sredine omogućiti razvijanje Srbiji i približiti nas EU.Praćenje kvaliteta vazduha kod nas do sada je bilo bazirano na manuelnim metodama (dnevnom uzorkovanju, prikupljanju, transportu i laboratorijskom ispitivanju), a dobijeni rezultati nisu omogućavali dobijanje prave slike i nisu davali mogućnost za pravovremenu intervenciju u postrojenjima operatera za smanjenje emisija koje prekoračuju granične vrednosti emisija (GVE).
U toku 2008. i početkom 2009. biće instalirano još 24 stacionarne AMS, jedna mobilna laboratorija, jedna kalibraciona laboratorija, kao i dodatna analitička oprema za ispitivanje kvaliteta vazduha. Ovakav sistem će moći da u realnom vremenu vrši praćenje koncentracija zagađujućih materija u vazduhu na većem delu teritorije Republike Srbije.
Nov, moderan automatski sistem sa 30 stacionarnih AMS, jednom mobilnom laboratorijom, jednom kalibracionom laboratorijom i dodatnom analitičkom opremom činiće adekvatnu državnu mrežu koja će posedovati analizatore grupisane po posebnim kriterijumima (površina, broj stanovnika, vrste industrijskih postrojenja, saobraćaja). Vrednost ovog projekta za automatski monitoring vazduha je 3,5 miliona evra. Svi podaci koji se mere biće dostupni javnosti preko Web adrese Agencije za zaštitu životne sredine.

[Rahel]

Godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Beogradu

U Starom dvoru krajem aprila je predstavljen godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Beogradu.
Publikaciju sa svim relevantnim podacima iz ove oblasti sačinili su stručnjaci Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Gradskog zavoda za javno zdravlje i Regionalnog centra za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu.
- U Nacrtu strategije razvoja Beograda zaštita životne sredine nalazi se u prvom poglavlju, i to je dovoljan dokaz koliko gradske vlasti brinu o ovoj oblasti. Svesni smo da bez očuvanja zdrave okoline ni drugi zacrtani prioriteti neće moći da budu ostvareni. Beograđani treba da znaju da nadležne službe svakodnevno prate nivo zagađenosti i buke u životnoj sredini i da smo u slučaju ekoloških incidenata spremni da brzo reagujem, rekao je Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika Beograda.
Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine, istakao je da je u ovoj oblasti u Beogradu u poslednjih nekoliko godina napravljen značajan pomak.
- Uklanjanjem radioaktivnog otpada iz Onkološkog instituta i demontiranjem više od 280 radioaktivnih gromobrana, radioaktivnih elemenata u Beogradu sada ima manje nego ranije. Ostali su nam problemi zagađenja vazduha i buke, koji mahom potiču iz saobraćaja. Očekujemo da država brže reaguje donoseći propise koji će onemogućiti korišćenje starih automobila, stvaranje divljih deponija, ali i gradnju stanova od loših materijala, rekao je Božović.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine ukloniće ove godine još oko 70 radioaktivnih gromobrana i proglasiti Košutnjak i Topčider za zaštićena prirodna dobra. Tokom prošle godine ovaj status dobili su Avala, Akademski i Pionirski park.
Predstavljajući rad „Upravljanje rizikom i odgovor na udes u Beogradu”, direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje Slobodan Tošović rekao je da je tokom prethodnih pet godina u ekološkim incidentima poginulo petoro ljudi, a više do 70 je povređeno. Godišnje se u glavnom gradu dogodi od 5 do 10 hemijskih akcidenata. Opasne materije najčešće su nafta i njeni derivati, amonijak i kiseline i baze.
- U 62 odsto slučajeva uzrok nesreća je ljudski faktor, u 20 odsto krivac je zastarela oprema, dok je 11 odsto incidenata izazvano greškom u projektovanju ili dizajnu. U Beogradu je problem i to što ne postoji postrojenje za uništavanje opasnog otpada, već se on samo skladišti i ponekad izvozi. Gradske službe, prvenstveno Centar za obaveštavanje, kao i Vatrogasna brigada MUP-a Srbije, Hitna pomoć, Mobilna ekotoksikološka ekipa i Centar za kontrolu trovanja spremni su da veoma brzo reaguju ali mislim da je neophodno da se na republičkom i gradskom nivou formiraju uprave za vanredne situacije, rekao je Slobodan Tošović.
Ekološki stručnjaci uskoro će izraditi „Mapu hazarda Beograda”, koja će sadržati sve potencijalno opasne izvore zagađenja.B.I.

[Rahel]

Energetska efikasnost kuća gradjenih nepečenom zemljom

Prema nekim istraživanjima 1/3 svetske populacije živi u objektima napravljenim od zemlje, dok u zemljama u razvoju taj broj ide i preko 50%. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (2005.godine) u ukupnoj potrošnji energije po sektorima u Evropskoj Uniji potrošnja u domaćinstvima zauzima treće mesto i to sa učešćem od 25.5% [1]. Energija u stambenom sektoru se koristi za zagrevanje i hlađenje, osvetljenje, toplu vodu i električne uređaje. Prema informacijama Fonda za uštedu u stanogradnji u Srbiji, gotovo 60 % energije u zgradama se troši na grejanje prostorija, a oko 70 % izgubljene energije u zgradama ’beži’ kroz spoljne zidove i prozore. Takođe, u našoj zemlji se godišnje prosečno troši oko 250 kWh/m2 za održavanje klime (temperature i vlažnosti) a kod objekata izgrađenih od nepečene zemlje očekuje se potrošnja od oko 130 kWh/m2 godišnje. [4] Pri proračunu se vidi da klasična kuća od 120 m2 potroši oko 30 000 kWh energije godišnje, a ista takva kuća građena od zemlje potoši oko 15 600 kWh energije godišnje.
Zbog svih prethodno navedenih činjenica javlja se potreba za gradnjom objekata koji će odgovoriti na probleme vezane za energetsku efikasnost. Gradnja kuća zemljom, u svetu, dobija krajem prošlog veka ponovo svoje važno mesto i to kao izuzetno ekonomičan način gradnje, ekološki ispravan i poželjan. Ušteda energije pri izgradnji objekata od zemlje se postiže na više načina i to: u procesu proizvodnje materijala, građenja i eksploatacije samog objekta. Sem uštede u energiji, kuće izgrađene od zemlje odlikuju se i nizom ekoloških aspekata. Neki od njih su: toplotna regulacija, veliki akustički komfor, dobra otpornost na požar, itd.
Na području Vojvodine, koja je bogata ilovačom, zemlja je bila tradicionalno preovlađujući građevinski materijal. Posle Drugog svetskog rata zemlja se sve manje koristi, da bi na kraju bila potpuno zamenjena novim materijalima. U sadašnje vreme, kada društvo sve više postaje svesno značaja racionalnog korišćenja energije, javlja se potreba za preispitivanjem starih materijala (pre svega ekoloških) kojima su građeni objekti na ovim prostorima, kao i uvođenjem novih tehnologija za izgradnju istih. Izgradnja kuća nepečenom stabilizovanom zemljom je jedna od tih novih tehnologija koja bi mogla da odgovori na probleme vezane za energetsku efikasnost stambenih objekata.
Neke od glavnih karakteristika objekata izgrađenih od zemlje su sledeće: Potrošnja energije za proizvodnjiu građevinskog materijala kao i za toplotnu regulaciju objekta je mala; Zemljani zidovi su dobar regulator vlažnosti; Pošto zemlja kao materijal nema posebno dobre termoizolacione osobine, dodavanjem vlakana biljnog porekla postižu se bolja svojstva izolacije; Pri pritisku i savijanju materijala na bazi zemlje čvrstoća je mala što se kompezuje debljinom zidova; Zahvaljujući svojoj debljini i gustini zemljani zidovi su se pokazali kao veoma dobar izolator od spoljašnje buke (gubitak zvučne energije i do 57dB); Objekti izgrađeni od zemlje su otporni na požar; Ekološke prednosti: zidovi imaju malu propustljivost za gasove koji zagađuju atmosferu. Kad kuća izgubi svoju funkciju, materijali od kojih je napravljena lako se recikliraju i vraćaju u prirodu; Građenje zemljom je opravdano u lokalnim uslovima pošto je transport na veće daljine skup. Pri gradnji objekata od zemlje potrebna je velika zastupljenost manuelnog rada.
Kuće napravljene od nepečene zemlje predstavljaju održive objekte. Njih odlikuje veća energetska efikasnost, odnosno niži troškovi proizvodnje materijala za gradnju, sama gradnja, zatim troškovi grejanja, hlađenja, kao i povećana udobnost korisnika, koja se ogleda kroz zdravije uslove života i rada u tim objektima. Samim ovim činjenicama se vidi velika ekonomska isplativost ovih kuća, pa i ukoliko se, u nekim slučajevima, potroši više sredstava za njihovu gradnju ta se sredstva veoma brzo vraćaju kroz cenu eksploatacije objekta.
Kvalitet unutrašnjeg okruženja u ovim kućama je osnovni parametar zdravlja korisnika. Dobre bioklimatske osobine i dobra ventilacija mogu smanjiti, pa čak i eliminisati potrebu za klimatizacijom u letnjim mesecima, dok se znatno smanjuje količina energije koja je potrebna za zagrevanje objekata zimi.
Zemlje Južne Evrope imaju niske izolacione standarde, pa je kod njih gubitak toplote iz stambenih objekata mnogo veći nego u severno evropskim zemljama,uprkos mnogo hladnijoj klimi.
Stambeni sektor predstavlja jedan od vodećih sektora u potencijalu smanjenja emisije štetnih gasova pa je zbog toga veoma značajan u smislu postizanja ciljeva definisanih Kjoto protokolom.
Dipl. Ing. Master Vladimir Mrkajić

[vmechanin]

Divlja gradnja unistava zasticena prirodna dobra u okolini Beograda a i sirom Srbije :
Ministarstvo za ekologiju izdalo Belu knjigu sa imenima divljih graditelja!!!

http://www.blic.co.y...vo.php?id=44390

Divlja gradnja ugrožava nacionalne parkove

Vikendice u rezervatima prirode

Autor: S. P. | 05.06.2008 - 06:07

U Nacionalnom parku Tara bespravno je podignuto čak 267 kuća, vikendica, bungalova, drvenih privremenih objekata, restorana... Ova planinska lepotica na krajnjem zapadu Srbije, koja od 1981. godine predstavlja zaštićenu prirodnu celinu na svojih 19.200 hektara, uništena je divljom gradnjom. Nelegalni objekti poslednjih godina niču kao pečurke posle kiše i u drugim nacionalnim parkovima, na Fruškoj gori, Đerdapu, Kopaoniku, Šar-planini...

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, Ministarstvo za ekologiju izdalo je „Belu knjigu“ sa imenima i adresama vlasnika divljih objekata.

- Ministarstvo ekologije se već godinu dana brine o nacionalnim parkovima Srbije. Veliki problem u njima je divlja gradnja. Druga ministarstva, ona u kojima se nalaze građevinske inspekcije, do sada su govorila da ne mogu da ruše bespravnu gradnju jer nemaju podatke o tome gde se ti objekti nalaze. Mi smo te podatke prikupili, tako da sad više nema izgovora - rekao je juče u Pionirskom parku, ministar ekologije Saša Dragin.
„Bela knjiga“ divlje gradnje koja je podeljena novinarima sadrži mesto, tačnu adresu, ime vlasnika, broj i ponegde kvadraturu nelegalnog objekta.
Na Fruškoj gori, koja predstavlja same obode Panonske nizije uz obalu Dunava i kao takva zaštićena još od 1960. godine, registrovane su 34 nelegalne vikendice. Protiv svih vlasnika u toku je sudski postupak. Na Đerdapu, u severoistočnoj Srbiji na granici sa Rumunijom, nelegalna gradnja prati se od 2003. godine. U početku registrovana je samo jedna bespravno podignuta kuća i, na drugom mestu ograda. Međutim, tokom 2005, a naročito 2007. godine, inspekcijski izveštaji o bespravno sagrađenim barakama, ekonomskim objekltima, kejovima, pontonima, pristupnim putevima, marinama i betonskim konstrukcijama mere se desetinama prijava.
U Nacionalnom parku Kopaonik, koji je najviši i do sada najočuvaniji deo ove planine, od 2004. do 2006. godine podignuta su, prema „Beloj knjizi“, 24 bespravna objekta. Uprkos podnetim krivičnim prijavama, pa i osudama, većina vlasnika nelegalnih objekata nastavila je gradnju kao da se ništa nije desilo.

[suspiria]

20.juna U PROSTORIJAMA OPSTINE SAVSKI VENAC
21. juna NA PLATOU ISPRED KLUBA GUSAR

REKOLOGIJA je ideja koja nastoji da nizom multiumetničkih manifestacija sa edukativnim sadržajem ukaže na problem smeća na rekama. Prva u nizu manifestacija koje je ova grupa entuzijasta, ljubitelja reke, umetnika, članova POD Teatra i Centra za podršku, unapređenje i promene (CPUP), planirala da sprovede je dvodnevni festival koji će biti održan 20. i 21. juna. Prvog dana festivala, 20. JUNA, održaće se IZLOŽBA FOTOGRAFIJA "ĐUBRE NA RECI" pod pokroviteljstvom opštine Savski venac u prostorijama opštine.

Drugog dan festivala, 21.JUNA, sa pocetkom u 17h,na obali reke Save sa novobeogradske strane NA PLATOU ISPRED KLUBA GUSAR, biće održana multimedijalna manifestacija, koju će svojim nastupom podržati članovi pet beogradskih bendova FIGLIO DI PUTTANA (www. myspace. com/figliodiputtanamusics), GRUPAkAOtAKVA (www. myspace. com/grupakaotakva), DŽ DŽ (www. myspace. com/dzdzband), SAJSI (www. myspace. com/sajsi), KRŠ (www. myspace. com/krshband).

Pored nastupa ovih bendova, prijatelja REKOLOGIJE, u toku festivala biće deljen edukativni štampani materijal o štetnosti zagađivanja reka i prikazana projekcija fotografija "Đubre na reci" u cilju otvaranja konkursa za najbolju fotografiju koji će u toku jula 2008. godine biti realizovan u saradnji sa časopisom EKOsfera. Takođe, prostor za promociju svojih programa i rada imaće i druge ekološke organizacije, koje će upoznati prisutne sa aktuelnim ekološkim problemima i razvojnim tendencijama na polju rešavanja ovakvih vrsta problema u svetu i u našoj zemlji. Na manifestaciji će govoriti istaknuti ekološki radnici, koji će sa stručne strane edukovati prisutne građane i istaći važnost rešavanja ovog problema. U toku letnjih meseci, ova grupa će štampati i deliti edukativni materijal vlasnicima privatnih splavova na obalama reke Save, što je cilj za ovu godinu, mada REKOLOGIJA planira da ovakvim akcijama obuhvati sve reke u našoj zemlji u cilju edukacije o štetnosti bacanja otpada u reku i nesavesnog odnosa prema rekama. Svrha ove akcije je da probudi svest građana grada Beograda i Srbije koji svojim nemarnim ponašanjem zagađuju životnu sredinu.


Na ovoj adresi mozete naci mapu koja vam moze posluziti pri orijentacijii do Gusara:
http://www. beoclick. com/firma.
php?idfirme=1264

[Rahel]

Sudbina bunara u Vojvodini
Drevne civilizacije ostavile su nam brojna znanja koja su poslužila kao odskočna daska bućim naraštajima, a naši preci su se borili da im potomci, to jest, mi, žive slobodno i zdravo uživajući sve blagodeti koje priroda može da pruži.
Jedno takvo dobro je upravo voda. Hvala nebesima mi je bar imamo!? Nije najgore zlo što Srbija rasprodaje svoje vodene resurse u bescenje, veće je to kako se naš čovek nemarno ophodi prema ovoj dragocenoj tečnosti, bilo da se ona nalazi na ili pod zemljom.
Svima su nam poznati čuveni i nadaleko poznati Rimski bunari, koje težimo da zaštitimo kao arheološko blago jedne drevne civilizacije. Daleko od toga da sam protiv stavljanja pod zaštitu ovakvih spomenika, ali smatram da bi trebalo posvetiti više pažnje zaštiti postojećih bunara.
Mnogima će na prvu loptu ovo delovati apsurdno, dok će se neko zapitati „Od čega zaštiti bunare?“. Međutim, problem je daleko složeniji i dublji. Bunari će jednog dana biti neprocenjivo blago, a ne arheološko od životnog značaja.
Naime, o čemu se radi? Radi se o zaštiti podzemnih voda koje se koriste iz bunara.
U manjim sredinama po Vojvodini kanaliazaciona mreža uglavnom nije sprovedena, te se koriste septičke jame. Poseban problem u tim sredinama jeste čišćenje tih jama.
Olakšavanju ovog posla doprinele su cisterne, ali problem i dalje postoji u deponovanju sadržaja, jer se isti ne retko izruči u neki tekući ili stajaći vodeni ekosistem.
Savremeni ubrazani načina življenja stanovnike ovih sredina gotovo lišava kopanja septičkih jama ili rekonstrukcije postojećih, pa se najčešće problem odvoda otpadnih i fekalnih voda rešava sprovođenjem cevi do starih bunara. Na taj način bunari dobijaju novu, priznaćete ne baš slavnu funkciju. Na žalost ovakvih domaćinstava je sve više, a često ovu „metodologiju“ koriste privatne poljo-mehaničarske , auto-lakirerske, auto-perioničarske radionice, farme peradi i stoke, klanice i drugi. Dakle,osim fekalnih u stare bunare odlaze i vode zagađene mastima, rastavaračima, deterdžentima, teškim metalima.
Što se klupko više odmotava jasno nam je da je problem velik i kompleksan.
Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi gde i koliko daleko dosežu žile podzemnih voda i da li su to zasebni ili povezani sistemi.
Iz istih tih podzemnih sistema ili žila lokalni vodovodi crpe vode, prečišćavaju je do određenog stepena i distribuiraju je do slavina potrošača, koji je koriste za piće, kuvanje, kupanje, pranje ili u poljoprivredi za navodnjavanje povrća, voća i druge svrhe.
Znanje i nivo svesti nam govori da nije sporno da li će vode biti, nego da li ćemo je moći upotrebljavati bez posledica. Zato , pre nego što sledeći put utolite žeđ, razmislite šta pijete! Siniša Štetin
Izvor: Ekološki bilten

[Rahel]

Studije, odluke i revizije zaštićenih prirodnih dobara

Zavod za zaštitu prirode Srbije u proteklom periodu izradio je više studija kao stručnih osnova za zaštitu prirodnih dobara,i doneo je nekoliko odluka o zaštiti čime su proglašena nova zaštićena prirodna dobra, odnosno izvršena revizija zaštite ranije proglašenih dobara, dok je nekoliko prirodnih dobara skidanjem sa zaštite izgubilo svoj status.
Za Predeo izuzetnih odlika “Ozrenske livade” i Specijalni rezervat prirode “Zeleničje”, završene su studije zaštite u okviru postupka revizije zaštićenih dobara, a takođe, u proteklom periodu završene su stručne osnove i predlozi za zaštitu većeg broja prirodnih dobara kao što su Parkovi Vrnjačke banje, spomenici prirode “Beli izvorac”, “Tupižnička ledenica”, objekti geo-nasleđa “Lesni profil kod Slankamena”, “Lesni profil Čot”, “Stratigrafski profil Filijala – Beočin”, spomenici prirode botaničkog karaktera “Grupa stabala hrasta lužnjaka na Kamarištu”, “Drvored koprivića u Radničkoj ulici”, i dr.
Kao dragoceni doprinos zaštiti zelenih oaza u urbanom Beogradu, završene su studije zaštite Spomenika prirode “Košutnjak”, Arboretuma Šumarskog fakulteta, dok je studija zaštite Topčidera pri završetku.
Trenutno su u toku terenska istraživanja područja, koja se, shodno Programu rada Zavoda, sprovode u okviru postupka zaštite prirodnih dobara, i očuvanja biološke i geološke raznovrsnosti.
Do sada su, u potpunosti ili delimično, sprovedena istraživanja južnog Kučaja, Pešterskog polja, Kamene Gore, Mojsinjske gore, Pančevačkih ada, Beljanske bare, Jadovnika, Goča, Gornje i Donje Tise, Brzanskog Moravišta, itd.
U okviru realizacije postupka zaštite prostora koji su značajni ne samo po svojoj zdravstvenoj, rekreativnoj i pejzažnoj funkciji, već i prirodnim karakteristikama, kao što su banje i uređene zelene površine u urbanim sredinama, obavljena su, ili su u toku istraživanja Miljakovačke šume, Parka u Novom Kneževcu, Parka u Mataruškoj banji, Banje Koviljače, itd.
Na osnovu stručne studije, odnosno predloga Zavoda, u proteklom periodu doneta su i rešenja o zaštiti za više prirodnih dobara. Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti Opšteg rezervata prirode “Bukovo” i Opšteg rezervata prirode “Danilova kosa”.
Odlukama opština Žabalj, Bečej i Novi Bečej, prihvaćen je predlog Zavoda da se stavi pod zaštitu meandar sa desne strane današnjeg toka reke Tise koji se nalazi na teritoriji ovih opština. Prirodno dobro - Park prirode “Stara Tisa kod Bisernog ostrva” svrstano je u prirodno dobro III kategorije, odnosno u značajna prirodna dobra.
Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Park Blandaš u Kikindi zaštićen je 7.03.2006. godine Odlukom SO Kikinda kao Spomenik prirode.
Skupština grada Beograda, donela je rešenja o zaštiti Predela izuzetnih odlika Avala, spomenika prirode “Akademski park”, “Pionirski park” i “Bukva na Dedinju”, čime je Beograd postao bogatiji za nova zaštićena prirodna dobra.
Na osnovu izvršenog postupka revizije zaštite, Skupština opštine Krupanj donela je Rešenje o skidanju i brisanju zaštite Prostornog memorijalnog prirodnog spomenika “Stolice”.
Međutim, za brojna prirodna dobra predlozi Zavoda još čekaju odluke i rešenja nadležnih organa - Vlade Republike Srbije, ili skupština opština, odnosno lokalne samouprave.
Tako preko trideset prirodnih dobara kao što su Radan, Titelski breg, Suva planina, Zlatibor, Jerma, Jarešnik, Kukavica, ... čekaju odluku o zaštiti Vlade Republike Srbije, dok preko dvadeset čeka rešenje opština kojima su prosleđeni predlozi na usvajanje.

Izvor: Ekološki bilten