157 replies to this topic

[Feba]

Alberto, hvala puno!

JR,
Neupucena je. Forgive her, please!

Edited by Feba, 07 April 2008 - 16:08.

[Jr]

Alberto, hvala puno!
JR,
Neupucena je. Forgive her, please!

Ma profesorima latinskog ne prastam nista

[seca]

Pozdrav svima u Srbiji!

prvo da kazem, da smo tako isto kao sto vi sad razmisljate razmisljali i mi u Sloveniji...ali da vam iskreno kazem...BOLJE JE!...kako god da uporedjujete puno vise ime plusova nego minusa!

To sto sam procito da ce propast mali privatnici kad se otvore veci trgovacki centri mozda koji procenat njih....ali vi gledajte na sebe i na to kako ce biti vise izbora u prodavnicama i kako ce hrana biti jeftinija nego sto je sad kad nema konkurencije!
Prosli mjesec je kod mene bio rodjak koji zivi u Beogradu i nije mogo vjerovat kako je ovdje jeftinija hrana i neke druge stvari!

Jos jedna stvar je ta da ce se otvoriti i dosta drugih firmi koje ce zaposlit puno radnika....sto donosi i konkurenciju radne snage i s tim povecanje plate! Sjecam se kako je ovdje bilo...ako nisi bio zadovoljan ides raditi drugi poso i tako dalje!..nema straha ako izgubis poso....danas u sloveniji fali radne snage pa dolaze bas iz Srbije, BiH, Kosova, Rumunije, Bugarske i tako dalje.

Zato nemojte previse razmisljat i idite prema toj evropi ako nista drugo....nece vam trebati viza ako hocete raditi u drugim drzavama ili putovat po svijetu!

Gospodine Djelicu ili Dinkicu (nisam siguran) ,slobodno se podpisite pa da mozemo direktno da vas priupitamo oko privatizacije itd.

[Kastor]

Pozdrav svima u Srbiji!

prvo da kazem, da smo tako isto kao sto vi sad razmisljate razmisljali i mi u Sloveniji...ali da vam iskreno kazem...BOLJE JE!...kako god da uporedjujete puno vise ime plusova nego minusa!

Najveći plus je to što je u radničkim demonstracijama u prošlom novembru uzelo učešća 75.000 ljudi, a u štrajku u martu ove godine 145.000. Cifre koje Slovenija nikada u svojoj ranijoj istoriji nije doživela. A verovatno ni jedna ex-Yu državica u takvoj formi. Naše "šetnje" i 5. oktobar su nešto sasvim drugo.

[vladica68]

Napustio sam Beograd 1994 iz vise razloga. Nije mi zao sto sam to uradio, na licnom planu mislim da mi je to pomoglo i da "odrastem". Da je 1994 internet bio razvijen kao danas verovatno bih imao i manje volje da promenim zivotnu sredinu. Bio sam zanosni zagovornig zapadnog nacina razmisljanja, slobodnog trzista, ponuda - potraznja, krediti, uspeh, ko zasuce rukave moze sve da postigne, just do it! Nije tako!!!!!! Nakon 14 godina u Italiji napravio sam na levo krug, 180° i sto vise mislim i razmisljam, cini mi se da su neki nasi profesori iz skole imali barem donekle pravo.
Dakle no UE!
Idemo po redu:
1. Neko je napisao
"prvo da kazem, da smo tako isto kao sto vi sad razmisljate razmisljali i mi u Sloveniji...ali da vam iskreno kazem...BOLJE JE!...kako god da uporedjujete puno vise ime plusova nego minusa!

To sto sam procito da ce propast mali privatnici kad se otvore veci trgovacki centri mozda koji procenat njih....ali vi gledajte na sebe i na to kako ce biti vise izbora u prodavnicama i kako ce hrana biti jeftinija nego sto je sad kad nema konkurencije!
Prosli mjesec je kod mene bio rodjak koji zivi u Beogradu i nije mogo vjerovat kako je ovdje jeftinija hrana i neke druge stvari!"

Ovo mi je bas draga tema jer je upravo ono sto se desava. Svakodnevno zatvaraju male radnje i srednje i male firme. A to su upravo one firme koje stvaraju dohodak i isti taj dohodak vezuju za region gde je taj isti dohodak stvoren. Zarada se ne izliva iz zemlje vec ostaje. Medjutim ljudi, sledeci savet ali vi mislite na sebe, pravdajuci se argumentima kao sto su konkurencija koja smanjuje cene i sl, obezbedjuju svoje potrebe u velikim shoping cenrima placajuci uvek sve manje i manje. A to sve ima svoju cenu. Njihova zarada zavrsava na nekom racunu multinacionalne kompanije u nekoj banci registrovanojn u bescarinskoj zonu, cime se izbegava placanje poreza u zemlji gde je dohodak zaradjen. Gde su negad bile male zanatske radnje i prodavnice danas nicu agencije za prodaju stanova, banke i sl. A to sto su cene pale i sto je sve jeftinije treba tek protumaciti i dokazati. Naprotiv desava se nesto sasvim naopako. Svakodnevno opada kupavna moc i kao posledica neophodno je sve vise raditi, ne u smislu produktivnosti, ves u smislu vremena. Vise nije dovoljan jedan posao vec dva, tri. Sve je vise nestabilnih, privremenih poslova pod jezivim uslovima. Ali io tome posle. Cak i podaci o inflaciji koje nam daju pod nos nisu tacni. Tj tacni su ali su racunati na cudan nacin. Montiraniu su! U potrosacku korpu na primer stavljeni su satelitski navigatori a izbaceni su hamburgeri. Recite mi koliko penzionera sa €8oo pensije kupuje satelitske navigatore i mobilne telefone. Medjutim tehnoloska roba je strasno pojeftinila ali je hrana strasno poskupela. Danas su najavili smanjenu proizvodnju paradjza zbog suse i povecanje cene i do 30%. Kako ce italiani bez njihovog paradajz sosa!

2.Jos jedna stvar je ta da ce se otvoriti i dosta drugih firmi koje ce zaposlit puno radnika....sto donosi i konkurenciju radne snage i s tim povecanje plate!

Ovo je tek....da se razsjasni. Nije uopste tako. Plate uopste ne rastu. Na protiv. Sta mislite kolika je plata jednog profesora u srednjnoj skoli? A upravo su ti isti profesori (da uzmemo njih za primer) oni koji ce svoje plate potrositi ostvarujuci cuveni cash flow, novac treba da kruzi da se vrti. Medjutim posto MMF i ostale banke kontrolisu kako drzava trosi pare i posto je veliki javni dug drzava mora da stegne kajs. I sta rade. Na svaka tri penzionisana profesora zaposle samo jednog. Nemaju pare za plate. Ali profesori su potrebni. E onda zaposljavaju nove profesore ali pod drugim uslovima: manje zdravsteno osiguranje, manje uplacivanje u penzioni fond, ogranicen staz. Takozvana fleksibilnost trzsista rada. I to se desava u svim segmentima. Eto zasto izmedju ostalih motiva u supermerkatima cene nisu velike.

3.
Zato nemojte previse razmisljat i idite prema toj evropi ako nista drugo....nece vam trebati viza ako hocete raditi u drugim drzavama ili putovat po svijetu!

A sto da radim u drugoj drzavi? Da li mi to treba?

Probajmo da vidimo ovako:
Imamo jednu zemlju sa prirodnim bogatsvima, sa fabrikama koje stoje, sa puno nezaposlenih, ogroman broj ljudi i to skolovanih, sposobnih, koji ne rade. Ali nista se ne pokrece. Nema se para da se pokrene ekonomija i prozvodnja. Nista ne brinite. Postoji resenje: MMF ili bilo koja druga medjunarodna banka sa cvrstom konvertibilnom valutom. Dace nam pomoc u vidu pozajmice, mi cemo pokrenuti ekonomiju, zaradicemo, pa cemo na taj nacin i vratiti pocetno pozajmljena sredstva. Uz kamatu naravno. Minimalnu. Recimo 4% godisnje. Za narednih 20 godina. Hm? Da li vam je tu nesto cudno? A sto drzava sama ne odstampa potrebne pare da bi pokrenula ekonomiju? Odakle dolaze novcanice koje nam pozajmljuju? Iz nekog sefa gde je zavrsila ustedjevina gradjana evrope? Zlatne rezerve? I o odredjuje, pridaje vrednost novcu? Ko kaze da parce papira sa malo boje vredi 100 ili 500? Mi, jer mu dajemo poverenje, konvenkciju. Novcanice treba da pomognu robnu razmenu. Tesko je menjati jaja za mleko ili kompjuter. I onda smo izmislili novcanicu kao merilo za vrednost, bas kao metar ili litar. Ali zasto onda novac ima svoju cenu (interese)? Zasto da bi mi sami sebi pomogli pri robnoj razmeni moramo da pozajmimo parce papria na kom pise 100? I posle vracamo 105. A tih novih 5 odakle dolazi? Ko ih zaradjuje i zasto?
Sve je to lakse uraditi, lakse je pokupiti kajmak necijeg znoja ako smo svi pod jednom kapom i sajednom valutom sa jednim zakonom, sa istim standardima, sa jedom televisijom, sa jednom novinskom agencijom. Eto zasto UE ima potrebu da se prosiri. Sa ovim poslednjim sam naizgled skrenuo sa teme....Izvinite. Pozivam vas da sledite i topic u ekonomiji :Ekonomija, bankarstvo, kreditne kartice i zelenaštvo

[seca]

Imam prijatelja koji je u Grcku otisao preko Makedonsko Grcke granice preko planine kozijim stazama , pre 7 g. i poceo kao konobar na ostrvu .
njegov status danas - Grcko drzavljanstvo
Sopstveni kafe-restoran
kucerina i kola

Nego nama je tesko raditi... zasto svaki nas gastarbajter gradi kucerinu ,sljaka od jutra do mraka .

[Rastko]

1. Ovo mi je bas draga tema jer je upravo ono sto se desava. Svakodnevno zatvaraju male radnje i srednje i male firme. A to su upravo one firme koje stvaraju dohodak i isti taj dohodak vezuju za region gde je taj isti dohodak stvoren. Zarada se ne izliva iz zemlje vec ostaje. Medjutim ljudi, sledeci savet ali vi mislite na sebe, pravdajuci se argumentima kao sto su konkurencija koja smanjuje cene i sl, obezbedjuju svoje potrebe u velikim shoping cenrima placajuci uvek sve manje i manje. A to sve ima svoju cenu. Njihova zarada zavrsava na nekom racunu multinacionalne kompanije u nekoj banci registrovanojn u bescarinskoj zonu, cime se izbegava placanje poreza u zemlji gde je dohodak zaradjen. Gde su negad bile male zanatske radnje i prodavnice danas nicu agencije za prodaju stanova, banke i sl. A to sto su cene pale i sto je sve jeftinije treba tek protumaciti i dokazati. Naprotiv desava se nesto sasvim naopako. Svakodnevno opada kupavna moc i kao posledica neophodno je sve vise raditi, ne u smislu produktivnosti, ves u smislu vremena. Vise nije dovoljan jedan posao vec dva, tri. Sve je vise nestabilnih, privremenih poslova pod jezivim uslovima. Ali io tome posle. Cak i podaci o inflaciji koje nam daju pod nos nisu tacni. Tj tacni su ali su racunati na cudan nacin. Montiraniu su! U potrosacku korpu na primer stavljeni su satelitski navigatori a izbaceni su hamburgeri. Recite mi koliko penzionera sa €8oo pensije kupuje satelitske navigatore i mobilne telefone. Medjutim tehnoloska roba je strasno pojeftinila ali je hrana strasno poskupela. Danas su najavili smanjenu proizvodnju paradjza zbog suse i povecanje cene i do 30%. Kako ce italiani bez njihovog paradajz sosa!

Ničija zarada ne 'završava'. Novac nije slon koji ode na slonovsko groblje (banku) pa umre. Novac koji ode u banku (1) ide u štednju pa kroz nju u investicije i obrt, (2) ide u potrošnju pa kroz nju povećava potražnju i povećava ekonomiju.

Strane kompanije ostvaruju profit u zemlji ali plaćaju porez i na taj profit, i na zarade zaposlenih. Plaćaju domaće dobavljače, koriste domaće banke itd. A njihov novac ne umire na pustim ostrvima. Da je tako, ne bi najveće plate bile u SAD, Japanu i EU, već na devičanskim ostrvima i sličnim offshoreovima. Zašto li je to tako? Zato što i najbogatiji vlasnik troši pare. Kupuje auto (pokreće auto industriju), kuću (građevince)...

2.Ovo je tek....da se razsjasni. Nije uopste tako. Plate uopste ne rastu. Na protiv. Sta mislite kolika je plata jednog profesora u srednjnoj skoli? A upravo su ti isti profesori (da uzmemo njih za primer) oni koji ce svoje plate potrositi ostvarujuci cuveni cash flow, novac treba da kruzi da se vrti. Medjutim posto MMF i ostale banke kontrolisu kako drzava trosi pare i posto je veliki javni dug drzava mora da stegne kajs. I sta rade. Na svaka tri penzionisana profesora zaposle samo jednog. Nemaju pare za plate. Ali profesori su potrebni. E onda zaposljavaju nove profesore ali pod drugim uslovima: manje zdravsteno osiguranje, manje uplacivanje u penzioni fond, ogranicen staz. Takozvana fleksibilnost trzsista rada. I to se desava u svim segmentima. Eto zasto izmedju ostalih motiva u supermerkatima cene nisu velike.

Profesori su smešna fela za potrošačku ekonomiju. Najbrže rastu države koje imaju rast uslužnog sektora (IT jobs, finansije, konsultanti). To je krug koji generiše novu srednju klasu prema kojoj se oblikuje potrošnja i ekonomija. Zaboravite ideju da su profesori srednja klasa - nisu.

3.A sto da radim u drugoj drzavi? Da li mi to treba?

Prvo, koliko sam razumeo, ti JESI u drugoj državi. Drugo, koga bre briga da li TEBI treba. Čovek je pomenuo da postoji ta opcija. Postojanje te opcije je DOBRO.

4. Probajmo da vidimo ovako:
Imamo jednu zemlju sa prirodnim bogatsvima, sa fabrikama koje stoje, sa puno nezaposlenih, ogroman broj ljudi i to skolovanih, sposobnih, koji ne rade. Ali nista se ne pokrece. Nema se para da se pokrene ekonomija i prozvodnja. Nista ne brinite. Postoji resenje: MMF ili bilo koja druga medjunarodna banka sa cvrstom konvertibilnom valutom. Dace nam pomoc u vidu pozajmice, mi cemo pokrenuti ekonomiju, zaradicemo, pa cemo na taj nacin i vratiti pocetno pozajmljena sredstva. Uz kamatu naravno. Minimalnu. Recimo 4% godisnje. Za narednih 20 godina. Hm? Da li vam je tu nesto cudno? A sto drzava sama ne odstampa potrebne pare da bi pokrenula ekonomiju? Odakle dolaze novcanice koje nam pozajmljuju? Iz nekog sefa gde je zavrsila ustedjevina gradjana evrope? Zlatne rezerve? I o odredjuje, pridaje vrednost novcu? Ko kaze da parce papira sa malo boje vredi 100 ili 500? Mi, jer mu dajemo poverenje, konvenkciju. Novcanice treba da pomognu robnu razmenu. Tesko je menjati jaja za mleko ili kompjuter. I onda smo izmislili novcanicu kao merilo za vrednost, bas kao metar ili litar. Ali zasto onda novac ima svoju cenu (interese)? Zasto da bi mi sami sebi pomogli pri robnoj razmeni moramo da pozajmimo parce papria na kom pise 100? I posle vracamo 105. A tih novih 5 odakle dolazi? Ko ih zaradjuje i zasto?

Da sam na tvom mestu, ja bih se lepo vratio i editovao ovaj post (brisanjem označenog pasusa). Bolje da si preporučio da beremo lišće pa da ono bude novac (što da trošimo pare za papir i mastilo?)

Sve je to lakse uraditi, lakse je pokupiti kajmak necijeg znoja ako smo svi pod jednom kapom i sajednom valutom sa jednim zakonom, sa istim standardima, sa jedom televisijom, sa jednom novinskom agencijom. Eto zasto UE ima potrebu da se prosiri. Sa ovim poslednjim sam naizgled skrenuo sa teme....Izvinite. Pozivam vas da sledite i topic u ekonomiji :Ekonomija, bankarstvo, kreditne kartice i zelenaštvo

[rory]

Najveći plus je to što je u radničkim demonstracijama u prošlom novembru uzelo učešća 75.000 ljudi, a u štrajku u martu ove godine 145.000. Cifre koje Slovenija nikada u svojoj ranijoj istoriji nije doživela. A verovatno ni jedna ex-Yu državica u takvoj formi. Naše "šetnje" i 5. oktobar su nešto sasvim drugo.

Razbahatili se u jevropi. Kod nas strajkuju samo oni kojima svaki radni dan lici na obustavu rada a radnici ne smeju ni da se namrste kad im chief umanji platu a o strajku da ne govorimo.Veca potraznja radne snage je osnovni uslov da bi se o nekakvim pravima moglo pricati.