63 replies to this topic

[outcast]

Imam potrebu da pricam o autizmu, ne kao razvojnom "poremecaju", ne kao o "bolesti", posebnosti, necemu sto treba da se leci, ispravlja, ili tretira kao anomalija, nego o autizmu kao drugacijem poimanju okruzenja i komunikacije.

Lljudi sa autizmom su neshvaceni, jer vecina ne razume i ne prihvata njihovu povremenu opsednutost detaljima, njihovu senzornu preosetljivost ili neosetljivost, njihovu nevestost u neverbalnoj komunikaciji, ili totalno odsustvo reci, kontakta pogledom, jednom recju njihovu nepilagodjenost uobicejnim nacinima komunikacije. Ipak, u toj "ljusturi" koja se zove autizam postoji covek sa svim onim istim potrebama, zeljama, dobrim i losim navikama, osobinama, strmljenjima, kao i svako drugi ko je komunikaciono prilagodjeniji okruzenju. Zbog neprilagodjenosti okruzenju ti i takvi ljudi su izolovani, odbaceni, obelezeni kao "nenormalni", "retardirani", nepozeljni, i s toga marginalizovani.

Ja se zalazem za:

1. Razumevanje: kada sledeci put vidite roditelja i dete koje se ponasa drugacije od druge dece, nemojte odmah da donosite zakljucak da je tu neko kriv i da ti nesto nije normalno. Jednostavno tretirajte tog roditelja i to dete kao sto bi tretirali bilo kog drugog ko se uklapa u vasu sliku savrsenstva.

2. Integracija: autizam nije zarazna bolest. Umesto da izbacujete dete koje ima autizam iz svog okruzenja, pitajte roditelja kako bi bilo najbolje da se dete integrise ( koja je vrsta akomodacije potrebna, da bi dete moglo da bude u grupi vrsnjaka, ponekada to nije nesto sto je nemoguce uraditi: mozda malo manje glasna muzika, ili obucavanje jednog deteta iz grupe da bude mentor detetu sa autizmom i pokaze mu sta i kako treba da radi...)

3. Ljudska prava: covek koji ima autizam nije manje vredan i ne zasluzuje manje postovanja od nekoga ko nema autizam. Zato je segregacija ljudi sa autizmom krsenje ljudskih prava.

4. Porodica: pomozite porodicu koja ima dete sa autizmom tako sto cete ih tretirati kao sav ostali svet, s tim da cete imati otvorenu i iskrenu komunikaciju o tome sta bi vi mogli da uradite da pomognete da se porodica integrise u drustvo

5. Porodica deteta koje ima autizam, a jos vise dete samo, zivi pod konstantnim stresom da ce biti odbaceno, izolovano, neshvaceno, izlozeno nasilnom ponasanju, da ce mu biti "zalepljene" raznorazne etikete, i da ce retko ko ispod te vestacki napravljene ljusture videti deciji talenat, potrebu da se druzi, da ucestvuje, da bude voljeno i prihvaceno.

Edited by outcast, 28 December 2007 - 17:02.

[XXL]

Vjerovatno imas razloga da stavis ovaj topic, ovu temu. Da li neko iz tvog okruzenja ima takvo dijete? Chim si postavila ovu temu vjerovatno znas o autizmu vise od ostalih. Da ne kazem vecina, ali mnogi nemaju pojma sta je autisticno dijete. Jedan od problema je i taj sto autisti imaju potpuno drugacije reakcije od kako obicni smrtnici to cesto kazu "normalnih" ljudi. Najcesce ne vole fizicki kontakt ili je on sveden na najmanju mjeru i na strogo ogranicen broj ljudi, cesto samo na jednog roditelja ili recimo sestru,brata. S njima je u pravilu jako tesko komunicirati cak i specijalistima u toj oblasti. Cerka nekih mojih poznanika je specijalizirala rad sa autistima pa sam ponesto i saznao. Isto tako ima i blazih oblika autizma, ako to tako mogu reci. Recimo prijateljica moje kcerke ima oca autistu. On dobro funkcionise, porodica je o.k, ali npr. ako je neko od njih bolestan( iz porodice) jednostavno ne pokazuje osjecaje, kako ja to vidim, jednostavno ne konta sta bi u takvoj situaciji trebao da uradi. Dodatna otezavajuca okolnost u zemljama bivse Yuge je nedovoljan broj ustanova i specijalista, cesto pogresan pristup u samom startu, naravno nedostatak novca, opsta nebriga, a i nas "saljivdzijski" mentalitet cine da napredak djece autista ide nazalost jako sporo ili nikako.

[outcast]

S obzirom da je autizam spektrum, sto znaci da osoba koja ima autizam moze da bude bilo gde na tom spektrumu, svakako da se moze govoriti i o onim pripadnicima ove populacije koji su takozvani "high functioning" i koji imaju samo neke od simptoma.

Inace ima puno predrasuda o tome sta je u stvari autizam. Najcesci stereotip je lik iz filma Rain Man.

Predrasuda je da ljudi sa autizmom ne osecaju isto kao i svi ostali. Ne, to ne mozemo decidirano da tvrdimo, jer da bismo tako nesto saznali, trebalo bi dati mogucnost osobama sa autizmom da se izraze. I naravno, u drustvu u kojem je ovim ljudima data sansa, neki od njih su dokazali da nisu nista manje ni pametni, ni manje osecajni od regularne populacije.

Evo linkova za one koji razumeju engleski...

http://en.wikipedia..../Temple_Grandin

http://en.wikipedia....ki/Jim_Sinclair

Edited by outcast, 22 January 2008 - 05:32.

[srdjanf.]

evo, kao vaspitač-terapeut dece koja pate od neistraženog poremećaja u strukturi dnk, što se potom manifestuje kao autizam, samo da napomenem da postoje razni stepeni autizma - od blažih, koje gotovo svako od nas može prepoznati u svom ponašanju, do izuzetno oštrih. u prethodnim slučajevima integracija je moguća ukoliko se autizam prepozna na vreme. u potonjim je poželjno da deca budu negovana profesionalno, u zasebnim institucijama sa profesionalnim kadrom koji će se starati o njima. naravno, možemo sada o tome u kakvom su stanju institucije ovog tipa u srbiji, ali u praksi je potrebno da takve institucije postoje, i da se roditelji ne ustručavaju da decu sa težim oblikom autizma prepuste na negu ovakvim institucijama. kriterijum za zapošljavanje u ovakvim institucijama mora biti izuzetno visok, a same kuće za negu dece koja pate od autizma moraju biti pod najintenzivnijim okriljem države. u srbiji ovo i jeste i nije slučaj.

inače, revolucionarni pomak u tretiranju problema autizma, osamdesetih i devedesetih prošlog veka, ostvarili su sami roditelji, hrabrošću i upornošću da se izbore za prava ove dece da na najdelatniji mogući način budu integrisana u društvo.

Integracija: autizam nije zarazna bolest.

[XXL]

[quote name='srdjanf.' date='23.01.2008, 12:07' post='1961954']
evo, kao vaspitač-terapeut dece koja pate od neistraženog poremećaja u strukturi dnk....


Molim te uhvati vremena pa objasni mi ovo konkretnije. Kakvi su to poremecaji koje (ove lakse) mozemo primijetiti kod sebe, tj. kod djece, to mi je vaznije. Sta je karakteristicno, npr. kakve su razlike te djece sa djecom koja nemaju nijedan od prepoznatljivih simptoma, a da su i dalje sposobna bez nekih vecih problema pratiti nastavu i vrsiti ostale aktivnosti. Kako ljudi cija je to specijalnost razlikuju blazi oblik autizma od recimo ADHD-a. Kako djeci sa problemom koncentraije najbolje pomoci? Znam nekoliko slucajeva gdje zbog tog problema tu djecu svrstavaju u jednu od ovih grupa, tj. autizam ili ADHD. Hvala.

[XXL]

Da se nadovezem, pitanje za tebe Srdjane ili Outcast, kakva su vasa saznanja za djecu koju ovdje opisuju kao hoogsensitive, odnosno engleski highsensitive (valjda je tako nekako na engl.) sto bi prevedeno na nas bilo otprilike kao hipersenzitivna djeca.?

[outcast]

Rotterdamac, na pitanje koje ste postavili u vezi koliko su razliciti ili slicni autizam i ADHD nije ni malo jednostavno odgovoriti. Kao prvo mora da se uzme u obzir uzrast deteta. Kod veoma male dece ( do dve godine ) veoma je tesko odvojiti sta je "razvojni" simptom, a sta bi moglo da bude simptom nekog razvojnog poremecaja. Na primer, deciji mozak sve negde do druge godine jos uvek nije formiran da bi se moglo govoriti o tome da bi neka mera discipline uopste pomogla poboljsanju ponasanja. Zato su tako mala deca veoma cesto super aktivna, jer jos uvek uce kako da procesuju utiske iz okruzenja, a nisu ni u stanju da dobro iskomuniciraju svoje potrebe.

Ovde sam tek mozda nacela pricu o decijem razvoju - neurotipicnom i neuro ne tipicnom. Sta je to sto razlikuje normalan razvoj od onog koji bi mogao da izazove sumnju da je detetu potrebna akomodacija da bi moglo normalno da funkcionise. Taj odgovor moze da da samo strucnjak, deciji razvojni pedijatar, koji poznaje najnovije dijagnosticke metode.

Inace, sto se tice "hipersenzitivnosti" ili "hiposenzitivnosti" mozda bi za vas bilo interesantno da potrazite informacije o senzornoj integraciji ( sensory integration ).

[XXL]

Outcast, hvala, nemojte me molim VAS persirati, podsjecate me na zavidan broj godina koje sam strpao u dupe. Malo sam lijen da surfam, pa zato i davim pitanjima, a i ono sto sam nasao je sve nekako uopsteno sto se moze naci na nekoliko sajtova.

[outcast]

Apsolutno je nemoguce saznati odgovore na sva pitanja koja opsedaju roditelje dece koja imaju netipican razvoj.

Svaka prica je prica za sebe. Svako dete je specificno. Svaka porodica je drugacija. Nemamo mi svi istu energiju i motivaciju da se izborimo sa netipicnim razvojem. Zato i pricam o tome da je potrebno razumevanje okruzenja, prihvatanje i integracija.

Moj savet svakom roditelju, tipicnog ili netipicnog deteta je da pruzi bezuslovnu ljubav svom detetu. Samo ljubav i strpljenje mogu da "izlece". Sta to tacno znaci, opet zavisi od pojedinacnog slucaja.

....

[srdjanf.]

evo, kao vaspitač-terapeut dece koja pate od neistraženog poremećaja u strukturi dnk....


Molim te uhvati vremena pa objasni mi ovo konkretnije. Kakvi su to poremecaji koje (ove lakse) mozemo primijetiti kod sebe, tj. kod djece, to mi je vaznije. Sta je karakteristicno, npr. kakve su razlike te djece sa djecom koja nemaju nijedan od prepoznatljivih simptoma, a da su i dalje sposobna bez nekih vecih problema pratiti nastavu i vrsiti ostale aktivnost.

ne znam pouzdano za ostale disorders. ali, recimo da se u uzrastu od 2-4 godine moze odrediti autizam i sa takvom decom je lakse pratiti pa i donekle ublaziti simptome autizma. postoje i razni stepeni autizma - sam radim sa ljudima koji pate od najtezeg oblika. autizam je obicno problem odsustva komunikacije sa najblizima, pa nereagovanje na toplo-hladno i na situacije koje bi trebalo da izazivaju bol, a, opet, izuzetno bolne reakcije na neke stvari koje prirodnim rasudjivanjem ne bi trebalo da izazivaju bol. majke obicno posumnjaju i pozale se lekarima kada osete da dete ne odgovara na njihovu ljubav, da je "hladno i nezainteresovano". odsustvo koncentracije ne mora nuzno biti produkt autizma, vec vrlo lako moze potpasti pod spektar sada vec brojnih poremecaja. autisticno dete je, po pravilu, potpuno odsutno i nezainteresovano za nastavu. ipak, ranim utvrdjivanjem problema i adekvatnom terapijom, dete se moze dovesti u situaciju da funkcionalno prati nastavu. ja se, ipak, bavim ljudima u njihovo privatno vreme, dakle van nastava ili poslovnih aktivnosti, nesto kao kucni negovatelj. moja uloga je u tome da ljudima pomognem da u obicnom zivotu budu koliko-toliko funkcionalni.

[outcast]

ne znam pouzdano za ostale disorders. ali, recimo da se u uzrastu od 2-4 godine moze odrediti autizam i sa takvom decom je lakse pratiti pa i donekle ublaziti simptome autizma. postoje i razni stepeni autizma - sam radim sa ljudima koji pate od najtezeg oblika. autizam je obicno problem odsustva komunikacije sa najblizima, pa nereagovanje na toplo-hladno i na situacije koje bi trebalo da izazivaju bol, a, opet, izuzetno bolne reakcije na neke stvari koje prirodnim rasudjivanjem ne bi trebalo da izazivaju bol. majke obicno posumnjaju i pozale se lekarima kada osete da dete ne odgovara na njihovu ljubav, da je "hladno i nezainteresovano". odsustvo koncentracije ne mora nuzno biti produkt autizma, vec vrlo lako moze potpasti pod spektar sada vec brojnih poremecaja. autisticno dete je, po pravilu, potpuno odsutno i nezainteresovano za nastavu. ipak, ranim utvrdjivanjem problema i adekvatnom terapijom, dete se moze dovesti u situaciju da funkcionalno prati nastavu. ja se, ipak, bavim ljudima u njihovo privatno vreme, dakle van nastava ili poslovnih aktivnosti, nesto kao kucni negovatelj. moja uloga je u tome da ljudima pomognem da u obicnom zivotu budu koliko-toliko funkcionalni.

Veoma plemenit cilj. Ne tako davno, gluvonemi ljudi su smatrani nesposobnim i neinteligentnim, jer, slicno kao i ljudi sa autizmom, nisu mogli da iskomuniciraju svoje potrebe i svoja stanja sa okruzenjem, ili izmedju sebe. Danas kada postoji "sign language", pokazalo se da su oni podjednako sposobni, ali da imaju drugaciji nacin komunikacije. "Sign language" nije samo obicno prevodjenje slova na pokrete sake. To je poseban jezik, sa svim atributima govornog jezika. Zato "sign language" moze da se uci kao strani jezik. Pretpostavljam da neko ko ima gluvonemu osobu u svom okruzenju nema drugog izbora nego da nauci taj jezik. Slicno je i sa osobama sa autizmom, doduse ne postoji jedan jedinstven nacin komunikacije za sve, jer je, kao sto je do sada vec receno, autizam je "spectrum disorder", i slucajevi variraju po stepenu izrazenosti simptoma, ali MI moramo da naucimo njihov nacin komunikacije i da naucimo njihov jezik, jer jednostavno receno, oni ne mogu nas.

Edited by outcast, 10 February 2008 - 14:22.

[nikona]

evo, kao vaspitač-terapeut dece koja pate od neistraženog poremećaja u strukturi dnk, što se potom manifestuje kao autizam, samo da napomenem da postoje razni stepeni autizma - od blažih, koje gotovo svako od nas može prepoznati u svom ponašanju, do izuzetno oštrih. u prethodnim slučajevima integracija je moguća ukoliko se autizam prepozna na vreme. u potonjim je poželjno da deca budu negovana profesionalno, u zasebnim institucijama sa profesionalnim kadrom koji će se starati o njima. naravno, možemo sada o tome u kakvom su stanju institucije ovog tipa u srbiji, ali u praksi je potrebno da takve institucije postoje, i da se roditelji ne ustručavaju da decu sa težim oblikom autizma prepuste na negu ovakvim institucijama. kriterijum za zapošljavanje u ovakvim institucijama mora biti izuzetno visok, a same kuće za negu dece koja pate od autizma moraju biti pod najintenzivnijim okriljem države. u srbiji ovo i jeste i nije slučaj.

inače, revolucionarni pomak u tretiranju problema autizma, osamdesetih i devedesetih prošlog veka, ostvarili su sami roditelji, hrabrošću i upornošću da se izbore za prava ove dece da na najdelatniji mogući način budu integrisana u društvo.

Po tvom misljenju bi mogla da se integrisu u drustvo samo deca koja imaju "blazi oblik autizma", koji u stvari svako od nas ima(tako si napisao).Ove druge slucajeve da zatvaramo u institucije,ali ne obicne ,nego neke specijalne gde ce da ih "neguju" posebno obuceni ljudi.???Kome moze da bude dobro u instituciji ma kako ona izgledala? Ko sme da oduzme bilo kom detetu ,bez obzira na problem koji ima, mogucnost da se integrise u drustvo u meri koliko je to moguce(u odnosu na detetove potrebe i mogucnosti).Roditeljima i porodicama dece sa autizmom je nesumnjivo potrebna mnogo veca podrska drustva i drzave u svakom smislu,ali to svakako nije pravljenje institucija.Upravo suprotno- DEINSTITUCIONALIZACIJA.

[meraklija]

Pitao sam se kad ce neko ovde pokrenuti ovaj topik.Svaka cast!!!
Imam dete sa dijagnozom ADHD.U pocetku nismo primecivali,nismo ni zeleli da primetimo i priznamo,da kod deteta ima problem,ali smo se vremenom zabrinuli i krenuli da preduzimamo prve korake u pomoci nasem detetu.
Ohrabrilo nas je i to sto smo preko interneta saznali,od roditelja cija deca imaju slicnih problema,da je ovo organski poremecaj koji je,hvala Bogu,izleciv!Doduse,tragovi ovog poremecaja ce se videti u daljem zivotu te osobe,ali ce oni biti svedeni na minimum.Neki se roditelji hvale cak i potpunim izlecenjem (ne znam,mozda su i subjektivni,ali se njihova odusevljenost ne moze zanemariti).
Posle ustanovljene dijagnoze i postavljene terapije i dijete (od strane decjeg psihijatra,koji je otkrio problem),krenuli smo sa primenoim svega toga.
Deset meseci od pocetka lecenja (za nas budzet veoma neizdrzivog),vidljiv je napredak,bas!
Dete je progovorilo (mada je to jos uvek ne lici na nivo njegovih vrsnjaka,ali je rapidno poboljsanje),otvorilo se,sve vise postaje okrenut ka svetu oko sebe,primecuje detalje,pokazuje osecanja,primecuje i osecanja kod drugih...,tj. sada pokazuje sve one osobine koje ranije nije imao (iako,moram priznati,nije to onaj nivo koji bi smo mi voleli).Mnogo mu pomaze i druzenje sa drugom decom u redovnom vrticu,koja su ga opet kazem,hvala Bogu,prihvatila i zajedno sa vaspitacicama pokazuju maksimalno razumevanje,toleranciju i ljubav prema njemu.
Da ne zaboravimo i logopeda.Defektologa jos nismo ukljucili u to,ali hocemo.
Ovde nastaju i drugi problemi.Dijeta,terapija,logoped,defekolog...kostaju malo bogatstvo.A drzava u svemu tome ne ucestvuje ni delic.Verovatno zato sto ovaj problem jos uvek ne smatraju kao problem?!? i sto kod vecine lekara,pa i u ministarstvu zdravlja,je ovo jos uvek velika nepoznanica.U pitanju je lenjonst i ne imanje zelje da se nadogradjuje znanje u medicini,od strane zdrastvenih radnika pojedinacno,a i celog srpskog zdravstva uopste.
Ove godine je omoguceno deci koja pate od Celijakija da dobijaju 5kg bezglutenskog brasna na recept.To isto brasno je neophodno i za lecenje mog deteta,a i njemu slicnih.Medjutim,drzava,tj. ministarstvo ovom odlukom,o dobijanju brasna na recept,nije obuhvatilo nasu decu.Cija je dijeta jos rigoroznija i skuplja od Celijakija.
Taj recept izdaje pedijatar,uz odobrenje gastroenterologa.Ja sam uspeo da dobijem odobrenje gastroenterologa,jer sam naisao na razumevanje lekara.Ali sam morao da objasnjavam problem,terapiju,dijetu,dijagnozu celoj skupini lekara,koji su me u pocetku ismejavali zbog dijete i terapije.Nije im bilo jasno kako psihijatar moze da odredi dijetu i terapiju,jer su oni ti koji to rade.A pitam se kako bi mi oni to odredili dijetu i terapiju,kada su prvi put culi za tako nesto od mene,laika.Na kraju su "legli na brasno" suoceni sa argumentima,koji su njima kao lekarima iz tog domena,itekako logicni.
Nadam se da ce drzava u sto skorijem vremenu pokazati razumevanja za problem ove dece.
Rado cu odgovoriti i pomoci,sto je u mojoj moci i znanju,svima koji imaju slicnih problema.

[nikona]

Pitao sam se kad ce neko ovde pokrenuti ovaj topik.Svaka cast!!!
Imam dete sa dijagnozom ADHD.U pocetku nismo primecivali,nismo ni zeleli da primetimo i priznamo,da kod deteta ima problem,ali smo se vremenom zabrinuli i krenuli da preduzimamo prve korake u pomoci nasem detetu.
Ohrabrilo nas je i to sto smo preko interneta saznali,od roditelja cija deca imaju slicnih problema,da je ovo organski poremecaj koji je,hvala Bogu,izleciv!Doduse,tragovi ovog poremecaja ce se videti u daljem zivotu te osobe,ali ce oni biti svedeni na minimum.Neki se roditelji hvale cak i potpunim izlecenjem (ne znam,mozda su i subjektivni,ali se njihova odusevljenost ne moze zanemariti).
Posle ustanovljene dijagnoze i postavljene terapije i dijete (od strane decjeg psihijatra,koji je otkrio problem),krenuli smo sa primenoim svega toga.
Deset meseci od pocetka lecenja (za nas budzet veoma neizdrzivog),vidljiv je napredak,bas!
Dete je progovorilo (mada je to jos uvek ne lici na nivo njegovih vrsnjaka,ali je rapidno poboljsanje),otvorilo se,sve vise postaje okrenut ka svetu oko sebe,primecuje detalje,pokazuje osecanja,primecuje i osecanja kod drugih...,tj. sada pokazuje sve one osobine koje ranije nije imao (iako,moram priznati,nije to onaj nivo koji bi smo mi voleli).Mnogo mu pomaze i druzenje sa drugom decom u redovnom vrticu,koja su ga opet kazem,hvala Bogu,prihvatila i zajedno sa vaspitacicama pokazuju maksimalno razumevanje,toleranciju i ljubav prema njemu.
Da ne zaboravimo i logopeda.Defektologa jos nismo ukljucili u to,ali hocemo.
Ovde nastaju i drugi problemi.Dijeta,terapija,logoped,defekolog...kostaju malo bogatstvo.A drzava u svemu tome ne ucestvuje ni delic.Verovatno zato sto ovaj problem jos uvek ne smatraju kao problem?!? i sto kod vecine lekara,pa i u ministarstvu zdravlja,je ovo jos uvek velika nepoznanica.U pitanju je lenjonst i ne imanje zelje da se nadogradjuje znanje u medicini,od strane zdrastvenih radnika pojedinacno,a i celog srpskog zdravstva uopste.
Ove godine je omoguceno deci koja pate od Celijakija da dobijaju 5kg bezglutenskog brasna na recept.To isto brasno je neophodno i za lecenje mog deteta,a i njemu slicnih.Medjutim,drzava,tj. ministarstvo ovom odlukom,o dobijanju brasna na recept,nije obuhvatilo nasu decu.Cija je dijeta jos rigoroznija i skuplja od Celijakija.
Taj recept izdaje pedijatar,uz odobrenje gastroenterologa.Ja sam uspeo da dobijem odobrenje gastroenterologa,jer sam naisao na razumevanje lekara.Ali sam morao da objasnjavam problem,terapiju,dijetu,dijagnozu celoj skupini lekara,koji su me u pocetku ismejavali zbog dijete i terapije.Nije im bilo jasno kako psihijatar moze da odredi dijetu i terapiju,jer su oni ti koji to rade.A pitam se kako bi mi oni to odredili dijetu i terapiju,kada su prvi put culi za tako nesto od mene,laika.Na kraju su "legli na brasno" suoceni sa argumentima,koji su njima kao lekarima iz tog domena,itekako logicni.
Nadam se da ce drzava u sto skorijem vremenu pokazati razumevanja za problem ove dece.
Rado cu odgovoriti i pomoci,sto je u mojoj moci i znanju,svima koji imaju slicnih problema.

Deca koja boluju od celijakije imaju dokazanu alergiju na gluten,odnosno imaju ozbiljnih problema u rastu i razvoju(ne napreduju ni fizicki) i ugrozava im se zivot ako unose namirnice sa glutenom(dijareje,nenapredovanje u tezini).Jedna od teorija koja nije priznata od svetske zdravstvene organizacije je da deca sa autizmom imaju intoleranciju na gluten i kazein pa su u svetu samo neki lekari poceli da primenjuju dijetu kod ove dece.Tokom vremena se ispostavilo da su to samo nagadjanja i da velikih rezultata nema osim kod one dece koja su stvarno imala dokazanih problema sa varenjem.Niko se tako nije izlecio od autizma niti je to uzrok ovog razvojnog problema.Onda se taj stav kod nas(samo kod odredjene grupe) prosirio i na decu koja imaju ADHD pa na zalost i na decu koja imaju disfazicne smetnje. Za ADHD se trenutno u svetu koristi Concerta,koja ima mnogo nus pojava i koja se vrlo retko i obazrivo daje deci predskolskog uzrasta.Podrazumeva se da je dijagnoza dobro postavljena.Ranijih godina je bila aktuelna Stratera, ali se posle nekih ozbiljnih istrazivanja pokazalo da je opasna i da su cesci suicidi kod osoba koji su je koristili.Na zalost kod nas je ovo postao biznis. Mozda postoji nesto sa tim dijetama,ali to ne leci problem niti postoje bilo kakvi dokazi da je to razlog napredovanja.Sam razvoj donosi po sebi vidni napredak kod svakog deteta,a i kod dece koja nisu bila podvrgnuta nikakvim dijetama niti medikamentima iako su im bile preporucene od strane samo odredjenih lekara. Mnogo vise ima dece sa autizmom i ADHD-om koja su ukljucena u redovne skole,a da nisu bila na dijeti. Kod nas se to na zalost strasno zloupotrebljava.Roditeljima se savetuje da salju krv i mokracu na analizu u inostranstvo(kosta prilicno),a onda im se daju rezultati koji se tumace kako se tumace(recimo dete vam je potrovano zivom,olovom i slicno,ali to bas ne znamo kako cemo da resimo ili dete vam ima Candidu pa zato ne prica) i savetuje se hitna dijeta i uzimanje suplemenata.Pri tom dete se drzi na ozbiljnoj dijeti(bez glutena i kazeina) koja se zapravo sprovode roditelji uglavnom u telefonskoj vezi sa doktorom koji je to savetovao(la).Deca koja imaju dokazanu alergiju na gluten ili proteine kravljeg mleka su na stalnom pracenju kod nasih pedijatara-gastroenterologa ili u Tirsovoj ili na Institutu.Tu ima cuvenih profesora koji se jako ozbiljno time bave,prate sva svetska zbivanja i cenjeni su i u inostranstvu i koji se ne slazu da treba decu sa ADHD-om ,autizmom i dr. drzati na dijeti,misle da je to uzimanje para od roditelja.Drzava i ne moze da bude zainteresovana jer to nije priznata terapija.Bilo kako bilo mislim da se to kod nas sprovodi jako neozbiljno,jer drzati dete na ozbiljnoj dijeti i davati mu brdo suplemenata je jako ozbiljna stvar.
Drugo kod nas ljudi koji savetuju dijete, proglasavaju intoleranciju na gluten i kazein(tako oni to nazivaju) uzrokom detetovih smetnji.Zar ne pomisle roditelji kad tako nesto cuju da bi oni da je to istina dobili Nobelovu nagradu.
Na zalost sve ide po ledjima roditelja i dece.Svako od nas ne bi imao mira ,a da ne pokusa sve da uradi za svoje dete,bez obzira koliko to kostalo.Samo sto se neki roditelji dosta bave trazenjem leka i gotovo svu svoju energiju trose na to,vodaju decu na razne strane i tako provode u sustini malo kvalitetnog vremena sa svojom decom.Naravno ne mislim ovim da nije potrebna podrska strucnjaka.
Imam inace puno razumevanja za roditelje (verovatno bih i ja da imam dete sa nekom poteskocom sve pokusala),ali nemam razumevanja za pojedine "strucnjake" koji se bave ovom problematikom.

[meraklija]

Vidis,mom detetu je problem otkrila nasa "priznata" laboratorija.Dok su kod dece nasih prijatelja rezultate nasih laboratoija potvrdile strane laboratorije,neznajuci za ove predhodne.Tako da to ne pije vodu kako oni salju tamo neke rezultate da bi nam uzeli pare.Ne mogu da shvatim da neko govori o necemu tako lose,a da predhodno nije video rezultate jedne takve dijete i terapije.Concerta samo smiruje dete,a ne izbacuje te "aminokiseline" i toksine iz organizma (sto je,inace,pronadjeno kod mog deteta,a ne bi smelo da postoji,pogotovo ne u toj kolicini).Gluten i kazein u organizmu ove dece prelaze u opijate,koji kako im ime kaze,opijaju mozak deteta.Kod tako "drogirane" dece moze doci i do ostecenja mozdanih celija.A lek za to je dijeta i terapija koji ciste organizam i mozak deteta i ostavljaju ocisceni (prazan) prostor u mozgu,koji je sada moguce napuniti korisnim informacijama,sto nije bio slucaj dok je dete (da tako kazem) bilo drogirano.
Predhodni post me je podsetio na psihijatre koji su nekoliko godina moje dete vodili kao nejasan slucaj,bez jasne dijagnoze,a onda se pojavio mladi lekar koji nas je poslao na Biohemiju decijeg klinickog centra i video gde je problem.Uradio je nesto sto se niko za predhodne 3 god nije setio da uradi.To isto je ponovio sa drugim,trecim,cetvrtim,...detetom sa slicnim problemima i rezultati su bili zabrinjavajuci.Naravno i njima je odredio terapiju i dijetu. (moram da napomenem da je lekar iz drzavne sluzbe,tako da ne stoji ona teorija o postavljaju takve dijete i terapije kako bi se uzeo novac od ocajnih roditelja,bar od mene ovaj covek nije uzeo ni dinar,niti bi imao osnova za to)
A onda je proradila sujeta i tastina kod starijih kolega,mislim kako to oni sa 20-30god. iskustva nisu to otkrili,a on "zutokljunac" jeste.Pa su krenuli sa blacenjem mladjeg kolege i bacanjem drvlja i kamenja po njemu,sve do onog trenutka kad su poceli da stizu rezultati iz stranih laboratorija,potvrdjujuci i do detalja determinisuci sve nepravilnosti u organizmima nase dece.Interesanto je to da nas sada ti stariji lekari pitaju i podsecaju za dijetu i terapiju,verovatno posle opseznih provera i konsultacija sa visim dinstancama o ovom problemu.
Druga stvar zasto se ide sa napadom na ovaj nacin lecenja,koji napominjem je vec puno puta dao pozitivne rezultate i potvrdio sam sebe,je i to sto se sumnja da ovaj problem kod dece izaziva MMR vakcina.Ova sumnja nije potvrdjena,ali ni negirana,jer iza te vakcine stoje velike farmaceutske kuce.Interesanto je i to da mnogi lekari ne daju svojoj deci ovu vakcinu,a upisuju u karton da su primila.
Primetno je i to da su nasi lekari jako ksenofobicni prema novim otkricima,novim vidovima lecenja,a koji su u suprotnosti sa njihovim starim metodama i teorijama na osnovu kojih su gradili karijeru i autoritet.
@Nikona,ne zameri.Ne pisem nesto napamet,vec ono sa cim zivim svakoga dana i sa cim sam okruzen i silom prilika upoznat.Moje dete te demantuje.
Slozio bih se sa tobom da sam ja u pitanju,pa samosugestijom uspevam da se ubedim da mi neka terapija pomaze.Moja samosugestija ne moze da deluje kod mog deteta.Pre ce biti da ovo ipak daje neke rezultate.