Pa dobro, nije se uletelo odmah na pocetku - na The Eton Rifles sam imao 12 godina, pa se propustilo, ali se stiglo na Start!-if I never ever see you again-je bila teenage mantra koju je opusteno preskocio na Exitu, a bogami se uletelo i na(sto puta napljuvani od hard core fanova tipa Zagor) Style Council koji je meni 80-ih bio sve: zato nagojenom Welleru ne oprastam zaobilazenje Homebrakers na Djavi(strasan soul, preteca Wild wood ili Porcelain Gods klasika). Mislim, ako toliko favorizuje 22 Dreams, jer posao je posao; onda je mogao malo da nas oslobodi Broken Stones i Whirlpool's end na racun, npr. Long Hot summer za koji 100% znam da svira ponekad i da postoji neka dzezirana verzija za koncerte. The boy who cried a wolf ne svira vec dugo, pa nismo ni smeli da se nadamo, kao ni My ever changing moods, ali zato je umeo da smori sa Whale's tale i Shadow of the sun.
Mislim, znam ja da ovo nije fontana zelja, ali mi Start! nismo slusali nikad i on je trebao da se seti da ovde nije bio, i da nas pocasti bar sa onim starijim delovima setlista na kojim znam da ima i opasno nagitarisanih It didn't matter i Shout to the top.
Za sve ove godine cekanja, trazio sam JOS VISE.
Edited by April, 18 July 2008 - 22:31.
