13 replies to this topic

[mercy seat]

Ah kakvo divno, melanholično, svedeno, atmosferično i nadasve zrelo izdanje.

Jednom prilikom, nakon objavljenog "Uh Huh Her", Poli je izjavila kako taman kada je pomislila da je iskoračila iz depresije sa "Stories From The City, Stories From The Sea" desio joj se još jedan mračan album. Šta reći za ovaj...

Možda su najbolje njene reči: "Ovaj album me zbunjuje, i to je ono što mi se dopada – on nije odraz vremena u kom živimo, ali nisam sigurna da li je njegovo vreme bilo pre 100 godina ili će doći za 100 godina. Jednostavno, on zvuči zaista neobično."

Tako PJ Harvey-jevski a potpuno drugačiji od svih prethodnih. Poznavaoci njenog rada prepoznaće hamonije koje su u njenom maniru a koje su sada uz pomoć John Parish-a, Jim White-a i ostalih obučene u druge haljine, baš kao sa omota ovog albuma.

[jelisaveta]

hvala na informaciji, gde se moze naci?

[martinj]

ja ga nasao na netu... a za CD mozda IPS...

[irule]

Odlican album.. mracan.. bas odlican

[mercy seat]

hvala na informaciji, gde se moze naci?

I ja ga download-ovah

[sirmium]

daj te mi link na p.m. da skinem

Edited by sirmium, 20 October 2007 - 00:29.

[mercy seat]

ne znajem šta je p.m. - ja torrentujem.

[zagor]

ne znajem šta je p.m. - ja torrentujem.

pm je je skracenica od private message koju mozhesh da posaljes svakom forumashu/forumashici i na taj nachin nastavish sa njim/njom privatnu komunikaciju bezbedno sakriven od ociju ostalih clanova i slucajnih i namernih prolaznika koji posecuju ovo mesto.

[mercy seat]

eto. umrla bih, ne bi' znala B)

Edited by mercy seat, 20 October 2007 - 16:09.

[filipovic]

Baš mračan album.

[glava&pismo]

Ah kakvo divno, melanholično, svedeno, atmosferično i nadasve zrelo izdanje.

Jednom prilikom, nakon objavljenog "Uh Huh Her", Poli je izjavila kako taman kada je pomislila da je iskoračila iz depresije sa "Stories From The City, Stories From The Sea" desio joj se još jedan mračan album. Šta reći za ovaj...

Za mene je "Stories From The City.." jako zivahan i pozitivan album, ako uporedimo sa ostalim albumima koje je izdavala
(doduse, posle 8/11 pitanje je da li ce ovaj album ostati u secanju kao pozitivniji od ostalih).

White Chalk je cudo! Kada sam prvi put cuo par pesama zaledila mi se krv u zilama i prosto nisam znao sta me je snaslo!
Dok su se svi okretali nekim feel good rifovima, PJ je zelale da nas odvuce nazad djavolu i tmini na svoj sopstveni morbidni nacin uz klavir i akusticne instrumente. Ovaj album se ne moze slusati svaki dan i u bilo kojoj prilici. Mozda samo u nekim mazohistickim momentima, pre samoubistva np. Ako ga pustis u drustvu, pomislice da si najgori cudak.

U danasnjem prezasicenom, pozutelom drustvu, stanje depresije i ocajanja je za nju kao neki dobri stari osecaj na koji nas ova ljuta uciteljica (tako mi izgleda na cover-u CDa!) zeli da potseti.

[Captain Kirk]

"Look out ahead
I see danger come
I wanna' pistol
I wanna' gun
I'm scared baby
I wanna' run
This world's crazy
Give me the gun"

Ovako počinje Stories from the citz, Stories from the sea. Kako može ovo da ti bude pozitivno? Mada je većina pesama brza. Neki ljudi izgleda čitav život ostanu depresivni. A White Chalk je možda čak i depresivniji. U svakom slučaju uprkos tome što je Pj potpuno nepredvidljiva, ovaj album apsolutno nisam mogao da očekujem. Mada sad je starija i ovo verovatno ide s godinama. Čitao sam na Popboksu o koncertu u Rimu mislim, gde je nastupila sama. Neprocenjivo!

[glava&pismo]

Slazem se da je skroz nepredvidljiva i to mi se kod nje svidja. Meni je "stories" nekako ... oslobadjajuci album. Cak i ova prva pesma (Big Exit (!?)).
Ko je prvi put slusa moze pomisliti da je dosta mracan, ali poznavajuci ostale albume, ovaj dodje kao osvezenje, zadnje rezerve energije, volja za olaksanjem. Pogled na New York sa visoke zgrade... i onda je dosao 9/11. Kakva ironija.

[FriendOfTheEarth]

PJ skidam kapu za White Chalk - definitivno primer kada umetnik sa godinama ne izgubi na kreativnosti.