Ako me godine i sve veca senilnost ne varaju, ova tema jos nije bila. Dakle, jasno mi je da netko voli sport, da se njime bavi, osvaja medalje i novce. Jasna mi je i publika tj. pojedinci koji vole pogledati dobru igru, («kruha i igara») ali mi nisu jasni navijaci koji iz silne ljubavi prema sportu, klubu, igracima, svojim ponasanjem stete spomenutima. Divljanje na stadionima, mrznja povezana s «izmima», mlacenje, alkohol, i sl. Nisu mi jasni ljudi koji sport (iz publike) shvacaju do te mjere ozbiljno, da cupaju kosu, rezu zile ili svima jebu majku – preuzeto sa PDF «Sport» - topic «Partizan». Ti i takvi to rade s toliko zara i posvecenosti kao da su debelo placeni ili im doslovce zivot ovisi o tome.
Ne pratim nogomet, ali povrsno znam da je nogometni klub «Partizan» dobio jednogodisnju zabranu igranja u Kupu UEFE zbog (ako se ne varam) navijackog divljanja. Ili, Dinamo iz Hrvatske igra utakmicu u Austriji, a BBB stignu za njima i demoliraju pola grada, a u najblazem slucaju, citav stadion. I nije to, naravno, nikakav «balkanski fenomen». Mozda su Engleska i neke druge zemlje samo dovoljno poostrile kazne i time sankcionirale divljanja. Medjutim, najvise me zanima sama povijest bolesti i korijeni takvog ponasanja, kao i - kako je moguce da je nekome bukvalno «nogomet (ili neki drugi sport) iz pozicije pasivnog promatraca «najvaznija (sporedna – ovo je mozda i suvisno) stvar na svijetu? S tim sto u svemu nije nebitno da se u najvecem broju slucajeva radi iskljucivo o muskarcima, kao ni to da se kod tezih slucajeva zbog navijackih strasti raspadaju i brakovi, a gdje su iz perspektive glavnih aktera price, krive zene koje se u trenutku utakmice ili bolje receno, citavog prvenstva, nepotrebno setkaju pred malim ekranom; ovo se jasno ne odnosti na sve navijace, cisto da odmah na pocetku ne odemo u off. Mozda netko od vas nesto zna ili ima vlastiti stav o temi?
Izvolite....
Ako hoces da udjes u svet navijaca uzmi knjigu Kolina Vorda "Zaletanje", opisano je huligansko ponasanje u Engleskoj `70-tih i `80-tih. Ima ih jos kvalitetnih knjiga na tu temu to se u Engleskoj odlicno prodaje a ima i ovde kao npr. knjiga "Soul crew" po navijacima Kardifa jednih od najozlaglasenih na Ostrvu, koja je cak bila i zabranjena.
Imas i filmove poput "ID" ili "Football Factory". Imas i dokumentarce poput "Hooligans" sa BBC ili "Real Football Factorys" na Bravo TV u poslednjem dokumentarcu su se pojavljivali i BBB, Torcida, Grobari.
Navijaci, barem "vodeci" nisu uopste besposlicari ili tako neki kako se zamislja cak sta vise ima ih i koji idu na fakultete naravno da ima olosa i to vecim delom samo nemojte da idealizujete sliku.
U Engleskoj je huliganizam povezan sa fudbalom od samog pocetka stvaranja doticne igre, ako znas kako je nastao fudbal biceti sve jasnije. Fudbal je igra siromasnih i sto se tice tuca one su jos u 19. veku postojale sirom Ostrva kada bi igrali timovi i tukli bi se ne samo tada navijaci vec i fudbaleri a najcesce bi se igralo po siromasnim radnickim kvartovima. Kako je vremenom fudbal sve bio popularni to se i sve vise ljudi skupljalo, radnici, siromasni slojevi, bogati su igrali kriket ili tenis. A period izmedju dva svetska rata je bio prilicno los za radnike a onda dodje vikend pa nastane haos. Tu ce doci i do prve podele klubova na siromasne radnicke poput West Ham-a ili Millwall-a, a jos je bolje znati kako je doslo do bukvalne mrznje izmedju ta dva radnicka kluba. Elem navijaci oba kluba su bili radnici i to lucki na Temzi i jednom je doslo do pobune pri cemu je doslo do podele na one koji zele da ostanu da rade i oni koji su hteli strajk. I tako je nastala neverovatna mrznja izmedju navijaca ta dva kluba koja traje i dan danas. Treba jos reci da su navijaci ta dva kluba bili oduvek poznati po neverovatnom huliganstvu a i danas su. Pak sa druge strane imate Arsenal koji je uvek bio klub kojeg su pratili vislji slojevi narocito ako se uzme da mu je najveci rival Totenham za kojeg su uvek govorili da su Jevreji, naravno pogrdno. Arsenal nikada nije imao ozbiljnu huligansku grupu. Treba istaci da je West Ham bio najpopularniji klub u Londonu, ne znam kakva je situacija sad. A tek je Chelsea posebna prica, klub iz bogatog dela grada za kojeg navijaju mladi iz siromasnih delova, veliki huligani `80-tih poznati po ekstremno desnom delovanju vezivanju za NF ali to je slucaj i sa Millwall-om a i West Ham-om narocito krajem `70-tih i `80-tih kada dolazi veliki broj Azijata a u Britaniji ekonomska kriza.
Ono sto hocu da kazem navijaci se identifikuju sa klubom kroz socijalnu grupu i stalez i veze su izuzetno jake prakticno kao prijateljstva koja se steknu u ratu.
Englezi nisu sprecili huliganizam i dan danas imate huliganske grupe koje se tuku svakog vikenda ali daleko od stadiona, barem sto se tice Premier lige, a u ovim nizim bude i na stadionima. Huliganizam je iskorenjen sa stadiona ne zakonom nego cenom karte, ponovicu ne zakonom nego cenom karte, karte su toliko poskupele za domace utakmice da siromasni slojevi ne mogu da udju na stadion sada su na stadionima lekari, advokati srednji i visi srednji sloj a naravno da tada nece biti tuca. To pak otvara mnoga druga pitanja a vi sada rasudjujte koliko i kako to moze da se primeni kod nas.
Edited by No7, 08 August 2007 - 15:52.
