7 replies to this topic

[chandra]

jel letovao neko dole? saveti?

a lampedusa? ostrva uz zapadnu obalu italije?

Edited by chandra, 08 June 2007 - 21:15.

[Pikoleta]

jel letovao neko dole? saveti?

pa, znas kako, stanovnicama je trebalo malo vremena da se naviknu na mene, na moje bijelo tijelo koje nisam skrivala, poput svih njih tu. nisu me ni gledale, tvrdile su, ako se slucajno nasi pogledi sretnu, da cu ih zacarati, da im nista dobro necu donijeti. vjestice. ali ti idi.

[chandra]

pa, znas kako, stanovnicama je trebalo malo vremena da se naviknu na mene, na moje bijelo tijelo koje nisam skrivala, poput svih njih tu. nisu me ni gledale, tvrdile su, ako se slucajno nasi pogledi sretnu, da cu ih zacarati, da im nista dobro necu donijeti. vjestice. ali ti idi.

predivno.

[Anduril]

Jedno od najboljih mesta za odmor u Evropi. Najbolje je napraviti turu uzdus istocne obale koja je nezaboravna. Palermo je takodje interesantan. Ne idi letos tamo, posto je suvise vruce. Najbolje vreme je Maj/Jun ili jos bolje Septembar. Obavezno probati razne kulinarske specijalitete, posebno dolce - u tome su nenadmasni.

[chandra]

Jedno od najboljih mesta za odmor u Evropi. Najbolje je napraviti turu uzdus istocne obale koja je nezaboravna. Palermo je takodje interesantan. Ne idi letos tamo, posto je suvise vruce. Najbolje vreme je Maj/Jun ili jos bolje Septembar. Obavezno probati razne kulinarske specijalitete, posebno dolce - u tome su nenadmasni.

sad me je prijateljica talijanka ubedjivala da je salento sa unutrasnje strane zapravo idealan. nego, jel imate neki tip za smestaj? niti volim hotele, niti mi se daju prevelike pare - radije cu duze ostati, ili se premestati sa mesta na mesto. neki sajt sa privatnom ponudom po jugu italije?

[apotekarica]

jel letovao neko dole? saveti?

a lampedusa? ostrva uz zapadnu obalu italije?

Pre tri godine, u Mondelu lidu (pored Palerma) (do duse, nisam bas letovala, vec ucestvovala na seminaru, ali mislim da ce prica biti korisna)

Sta da ti kazem osim - raj na zemlji. Imala sam tu srecu da obidjem skoro citav Mediteran i mogu sa visokim stepenom subjektivnosti:) da tvrdim da je Sicilija jedno od najlepsih ostvrva u dragom nam Sredozemlju. Preporucila bih ti zapadnu obalu (Palermo i okolish, zatim Cefalu). Mesta poput Taormine i Giardini Naxosa su prekomercijalizovana i prosto - to nije to. Sto se tice smestaja, ne znam kakva je ponuda agencija kod tebe, ovde su letovanja na Siciliji jos uvek skupa, prvenstveno zbog avio karte. Inace su tri zvezdice optimum, a neces pogresiti ni ako s drustvom rentiras vilu - moze da se desi da dobijes veoma dobru ponudu (iako mislim da su najbolje rezervisane vec prosle godine, jer, tamo ko jednom ode, nikad vise ne pozeli da letuje na nekom drugom mestu. Klima je prijatna, zbog suvog vazduha iz Afrike visoke temperature su podnosljive, domoroci su ljubazni i dobro govore engleski (ja sam postavila tezu da je to zbog toga sto svako ima dedu u US), hrana nije skupa, a kuhinja je perverzno dobra. Mnogi ocekuju da se ova opservacija odnosi na morske specijalitete (koji, su, da ne bude nesporazuma top of the pop), ali prvenstveno mislim na slatkise, po kojima je ovo lepo ostrvo i uslo u istoriju kulinarstva (sladoled, svakojaka cudesa od marzipana....) Za vino nisam neki strucnjak, ali znam da je dobro, posto dolazi od autohtone sorte grozdja vrlo specificnog ukusa, ali lokalci ipak preferiraju limoncello i grapu. Plaze su sa sitnim peskom, nema guzvi, muzike, kafica, dranja i skakanja po glavama. O istoriji ovog ostrva je izlisno pisati u okviru jednog posta, jer ima toliko da se kaze i vidi. Dovoljno ti je da su najocuvaniji anticki hramovi upravo u blizini Sirakuze.

Kad sam bila tamo, ja sam vodila nekakav travel diary, pa evo par isecaka, mozda ti pomognu da steknes bolji utisak:

....


[i]Naravno da smo posle tri nedelje na kišovitom i sumornom Severu jedva dočekali da krenemo put Sicilije. Tačnije, Palerma. Nije nam smetalo ni to što smo imali karte za prvi jutarnji let, pa smo morali da se nacrtamo na aerodromu u cik zore. Nije nam smetalo ni što su u avionu škrtarili na posluženju, pa smo onako mrtvi gladni morali da se zadovoljimo sa dva biskvita i kafom. Od onog trenutka kad smo ugledali more, palme i plaže, mislim da nam više ništa nije smetalo.

Usledio je kulturni šok. Posle uglancanog i našminkanog Severa, sleteli smo na Falkone – Borselino, u poređenju s kojim Surčin izgleda kao lobi hotela Hajat. Odbor za doček - policajci sa heklerima i službenim psima, nimalo milog izgleda. Mislim na pse, mada ni ovi prvi nisu ništa simpatičniji. Sve i da ste s Marsa pali, bilo bi vam jasno da ste aterirali na Siciliju.

Da ne pričam kako smo stigli u punoj ratnoj opremi – kaput, čizme, šal, rukavice, a napolju plus 28. Oznojeni, neispavani, gladni, ali srećni, krenuli smo put hotela, s namerom da se u istom ne zadržavamo duže nego što nam je potrebno da se dovedemo u elementarni red i krenemo u grad.

Iako je Palermo trebalo da bude centar svih dešavanja narednih sedam dana, bili smo smešteni u malom mondenskom letovalištu Mondelo Lido, udaljenom desetak kilometara od grada. Ovo turističko mestašce ima plažu, nekoliko restorana, jahting klub i hotel La Tore u kome su odseli učesnici projekta Integra. Tu su, naravno i luksuzne vile bogatih Sicilijanaca. Hotel je sa četiri zvezdice, a kako smo imali sreću da doputujemo među prvima, uspeli smo da iskamčimo sobe s pogledom na more. Ispostavilo se, naime, da je direktor hotela, koga smo slučajno zatekli na recepciji, veliki simpatizer Srba, pa nam je tako činjenica da dolazimo iz zemlje Srbije prvi put donela nešto sem podozrivih pogleda.

Standardi usluge u italijanskim hotelima su na prilično visokom nivou. Pod prosekom se podrazumeva hotel sa tri zvezdice, što je u poređenju sa srpskim ekvivalentom nedostižan ideal. U Mondelu smo, kao što sam već rekla, bili smešteni u hotelu sa zvedicom više, tako da mi je u pojedinim trenucima bilo krivo što više vremena ne provodim u sobi, jer kad ću ponovo imati priliku da se baškarim na takvom mestu?

Ali, plus 28 u novembru, pa još na moru, to se ipak ne propušta.

Nedelja je pijačni dan u Mondelu, kada na šetalištu pored plaže možete da pazarite sve i svašta – od nakita i šalova koji dolaze iz Afrike do svežeg voća i plodova mora, kao i lokalnih specijaliteta od mesa kaktusa. Sve to po izuzetno niskim cenama, naročito u poređenju sa Severom. Prirodno, ponovo sam dobila napad kupovine, a plen su bili jedinstveni afrički šalovi za mamu i mene. Upazarila bi još koješta, ali sam bila na strogo ograničenim dnevnim fondovima, jer se dan povratka bližio, a ja sam se sve više paranoisala što od prekoračanja prtljaga, što od carine. U varijanti, ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. Plus, za par dana mi je rođendan, što znači da će moj istanjeni budžet stradati za najmanje jednu turu pića.

Na povratku u hotel, imala sam priliku da se upoznam sa još jednim lokalnim običajem. Nazvaću ga ljubavni parking, da ne upotrebim neki vulgarniji, ali jezgrovitiji izraz. Običaj potiče iz pedesetih godina prošlog veka, dok Sicilija još uvek nije bila najbezbednije mesto za život. Tada su mladi dugo živeli sa roditeljima, što je u Italiji slučaj i danas, iako je ekonomska situacija daleko bolja. I šta je drugo ostajalo mladim latinskim ljubavnicima nego da se spakuju u kola i odu negde gde mogu da budu sami. Problem je bio u tome što ukoliko se zavuku na neko mračno i usamljeno mesto, rizikuju da izgube kola, devojku, a ako su mnogo drčni i živu glavu. Zbog toga su mladi Sicilijanci za svoja intimna druženja birali dobro osvetljena mesta, gde možda nisu bili sami, ali su zato makar bili koliko – toliko bezbedni. Jedno od takvih mesta bio je i parking ispred našeg hotela. Iako je danas Sicilija daleko sigurnije mesto, a Koza Nostra postoji još samo u knjigama i filmovima, običaj je ostao. Svake večeri, otprilike oko devet, parking ispred La Torea počinje da se puni Fiatima sa navučenim zavesicama. Diskrecije radi, valjda. Nenaviklim turistima prvo je zabavno, pa smešno, a posle par dana prestanu da primećuju strastvene posetioce parkinga, osim ako u ljubavnom zanosu ne pritisnu sirenu ili uključe alarm.

....

Ustala sam u sedam, neispavana i nervozna. Ispostavilo se da su oba kreveta u mojoj sobi (u nedostatku jednokrevetnih, bili smo smešteni u dvokrevetnim sobama) grozno neudobna, pa sam pola noći provela što prebacujući se iz jednog u drugi, što u neuspelim pokušajima da ih spojim. U neko zlo doba uhvatila me je patološka glad, koju sam pokušala da suzbijem bombonama marke Tofita, nekim čudom pronađenim na dnu torbe. Pošto bombone nisu delovale, pao mi je na pamet kaktus, koji se na pijaci prodaje barabar sa lokalnim agrumima. A isti takav, gle slučajnosti, raste ispod moje terase. Međutim, sama pomisao da me neko vidi kako u pidžami berem kaktuse u sred noći ispred hotela, nekako mi je pomogla da zaboravim na glad.

Naposletku sam zaspala oko pet ujutro.

Činjenica da danas idemo u Palermo me je ipak držala u kakvom – takvom raspoloženju. Na žalost, nisam bila sigurna da li ćemo imati vremena za zujanje, pošto je raspored prilično napet, ali sam se nadala da ćemo uspeti da zbrišemo makar na sat – dva.

Posle neverovatno obilatog doručka, što je u poređenju sa dvopekom i džemom na koje smo poslednje tri nedelje navikli, bilo pravo otkrovenje, krenuli smo u Palermo. Tokom dvadesetominutne vožnje, pored fenomenalnog mediteranskog pejzaža, ne možete a da ne zapazite bunkere načičkane na brdima u predgrađu. U pitanju su, kao što se da pretpostaviti, napuštena skloništa mafije, koja u isto vreme opominju i podsećaju na burnu istoriju ovog, na prvi pogled pitomog ostrva.

Prosto je neverovatna sličnost između Palerma i Beograda. Ista natrpanost i mešavina stilova tako karakteristična za mesta kroz koja su prodefilovale mnoge vojske, neke se i zadržale vekovima, a svaka, bez greške, poželela da ostavi svoj trag na licu grada. Tako su na ulicama i trgovima Palerma prisutni normanski, vizantijski, arapski i mediteranski stil, što ovom lepom i velikom gradu gradu daje poseban šarm. Da su glavni gradovi SCG i Sicilije blizanci razdvojeni na rođenju vidi se i po ljudima, koji, iako fizički upadljivo različiti (stanovnici Palerma su oniži i bez izuzetka crnomanjasti), jednako nervozno voze, mnogo se i glasno smeju, mašu rukama kad nešto objašnjavaju i svaki slobodan trenutak troše u baštama kafića u centru grada. Još jedna sličnost, koja, na žalost nije nešto čime bi i jedan i drugi grad trebalo da se ponose, su prljave ulice i opušci na svakom koraku, oko čega se niko preterano ne uzbuđuje. Na Siciliju još nije stigla opšta zabrana pušenja (zbog čega je meni, naravno, laknulo), ali se u tome, kao i u svemu ostalom, preteruje, pa su kafići i ostale javne prostorije već u podne zadimljeni do granice (ne)podnošljivosti. Kutija osrednjih cigareta, inače, košta oko tri eura, što je i za italijanske pojmove skupo, ali to nije odvratilo Sicilijance od njihovog omiljenog poroka.

Upravo su cigarete bile jedan od uzroka mog finansijskog kolapsa. Duboko uverena da je u Italiji, kao i u drugim zemljama EU, pušenje prilično nepoželjna navika, iz Beograda sam ponela samo jedan boks cigara, misleći da će mi biti sasvim dovoljan za narednih mesec dana. Istina, pušenje je zabranjeno, ali samo na radnom mestu, dok je u restoranima uglavnom ili dozvoljeno ili postoji deo za pušače. Poslednje nedelje na Severu, bila sam primorana da počnem da kupujem cigare, ali sam se lukavo odlučila za pakovanja od deset komada (koja ne postoje kod nas), ne bi li, kao smanjila konzumiranje istih i uštedela novac za pametnije stvari. Idila je potrajala do dolaska u pušački raj Palermo, gde sam se, osokoljena dominacijom istomišljenika, brzinom svetlosti vratila na standardnu paklicu dnevno.

.....

Zaputili smo se u kafić u delu grada koji neodoljivo podseća na beogradski Cvetni trg, a da sličnost bude veća, tako se i zove. Tu zamalo da nabacim imidž latentnog alkoholičara, a za sve su krive sicilijanske crvene voćke i priprosta konobarica. Pošto su mi kafa, i svi njeni pojavni oblici već uveliko preseli, rešila sam da naručim nešto drugo i biter lemon je baš izgledao kao dobra ideja. U tom prilazi konobarica i pita šta ćemo da pijemo. «Jel imate biter lemon?». «Naravno». «Onda jedan za mene». Pa još jednom iz predostrožnosti: «Jel ste sigurni da imate biter lemon?». «Si, si». To iz razloga što su bezalkoholna pića na koje smo mi navikli prilično retka pojava u italijanskim kafićima. Ipak, ovo je Sicilija, mora da imaju zbog turista.

Nije prošao ni minut, tek eto nje ponovo. «Jel ste hteli rosso ili bianco?». Znak za uzbunu! Šta ona meni – rosso? Neša mi je, međutim, objasnio da to mora biti od sicilijanskih crvenih limunova, što je u datom trenutku zvučalo dovoljno logično. Ipak sam naručila bianco, da bi mi neki minut kasnije stigla čaša nekog otužnog žestokog pića sa nakačenom kriškom limuna. Pošto stvarno nisam imala para za bacanje, a svaka rasprava sa konobaricom je bila izlišna, rešila sam da ipak probam šta-god-se-nalazilo-u-čaši.

Tako sam se lepo nalizala kao meče, a još nije bilo ni deset. Dejstvo alkohola trajalo je još nekih par sati, tokom kojih sam uspela da kupim gomilu potpuno nepotrebnih stvari. Sva sreća, te sam zgrešila na buvljoj pijaci, gde su cene, čak i za naše pojmove, neverovatno niske, inače bi me avantura s crvenim limunovima koštala mnogo više od glavobolje.

Palermo je inače, grad buvljih, uličnih i svakojakih drugih pijaca. Kad malo bolje razmislim, nigde nismo ni videli klasičnu zelenu pijacu, već se voće i povrće prodaje bukvalno na svakom ćošku. Jedna od poznatijih pijaca je ona u ulici Via Marqueta, gde se najviše prodaju garderoba i kućne potrepštine. Slično kao kod nas, najveći deo robe dolazi iz Kine, ali ima interesantnih stvarčica iz Afrike i Indije, kao i domaće radinosti. Sve je super, dok vam ne padne na pamet da kupite nešto ocu / dečku / bratu. Niskim i ne preterano kršnim Sicilijancima, najveći domet je veličina L, i to u ekstremnim slučajevima. Što će reći da nema govora o kupovini poklona za prosečnog Srbina.

Ipak sam uspela da i na pijaci ostavim do te mere signifikantnu sumu novca da sam uveliko razmišljala o načinjanju crnog fonda namenjenog eventualnoj nadoknadi za prekoračenje prtljaga. A ostalo je još četiri dana do povratka, uključujući sutrašnji, kada mi je rođendan kome sam se toliko radovala. Predstavnici Integre su najavili izlet do Etne i ma koliko da mi je ideja o proslavljanju 29. rođendana na vrhu vulkana izgledala privlačno, najavila sam svoje odustajanje u strahu da ću morati da obrnem turu za tričavih stotinjak ljudi. Razočarana zbog propuštene jedinstvene prilike, a još više činjenicom da gubim argument da se A. javim sa još jednog fantastičnog mesta, odličila sam da svoj sutrašnji divan dan provedem na plaži, što je, s obzirom na činjenicu da je u to vreme u Beogradu obično sneg – led – magla, stvarno sigurno prvi a možda i poslednji put da ga tako proslavljam. Plus, izbeći ću mogući monetarni udar, pošto će svi biti na izletu.

Dok sam se grozila nad sopstvenom sebičnošću, usledilo je (ne)prijatno iznenađenje. Ex YU učesnici su odlučili da se solidarišu sa mnom, to jest iskuliraju Etnu (pošto sam izjavila da mi je mnogo glupo da se na rođendan cimam po autobusima ne li se nakon toga pentrala 2000 m da vidim jedan najobičniji krater – kao da sam ih se nagledala u životu) i ostanu sa mnom u Mondelu da proslavimo kao ljudi. Šta je – tu je, crni fond je postao legitiman i nije mi ostalo ništa drugo do da se napravim da me je čitava stvar mnogo ganula (a nije da nije) i krenem da se spremam za večerašnji izlazak.

....

Probudila me je zvonjava telefona, pošto mama i tata imaju običaj da mi čestitaju rođendan u minut tačno na vreme kad sam se rodila, bogu hvala što je bilo posle devet. Naročito jutros, kada konačno mogu da ustanovim da još par dana na sicilijanskoj hrani i vratiću se u beograd kao Mis Anoreksije 2003. Večera je sa gastronomske tačke gledišta bila potpuni fijasko, pošto su služeni morski plodovi u svim agregatnim stanjima, tako da sam jedan ćošak švedskog stola zaobilazila u velikom luku u strahu da će me nešto ugristi ili ščepati kleštima. Kad sam se već pomirila sa nenaklonjenom sudbinom, poslužili su slatkiše, koji su donekle poboljšali moje mišljenje o sicilijanskoj kuhinji. Na prvom mestu kultni kanoli, to jest rolnice punjene slatkim sirom, vrlo specifičnog ali privlačnog ukusa, kao i raznorazne voćke od marcipana, ali opet pripremljene po specijalnom domaćem receptu i konačno najbolji sladoled koji sam do tada probala, što nije ni čudno, s obzirom da sam kasnije saznala da je sicilija zapravo i kolevka ovog dezerta. I zaista, tokom preostalih nekoliko dana obratila sam pažnju na ponudu poslastičarnica i shvatila da osim što ih ima na svakom koraku da su kolači zaista jedna od najboljih stvari koju jug italije ima da ponudi. Bar u pogledu hrane, a iz vizure nekoga ko ne konzumira ribu i ostale morske životinje.

....

Za kraj, par slicica:

 _5A_0104.jpg   35.96KB   123 downloads

 _3A_0106.jpg   44.63KB   116 downloads

 DSCF0013.JPG   36.56KB   102 downloads

 DSCF0098.JPG   75.98KB   112 downloads

 DSCF0160.JPG   124.54KB   101 downloads

edit: a lot of typo, and yet still some remained, but it's sunday morning for me:)

Edited by apotekarica, 10 June 2007 - 14:00.

[Anduril]

sad me je prijateljica talijanka ubedjivala da je salento sa unutrasnje strane zapravo idealan. nego, jel imate neki tip za smestaj? niti volim hotele, niti mi se daju prevelike pare - radije cu duze ostati, ili se premestati sa mesta na mesto. neki sajt sa privatnom ponudom po jugu italije?

Ja sam bio u poseti prijateljima, pa smo svi zajedno iznajmili neku vikendicu. Dakle, sve zavisi koliko ste osoba. Iznajmljivanje vikendica, bungalova je prilicno rasireno na Siciliji, tako da bi ti to preporucio. Mala, umereno-turisticka mesta su bolja od velikih gradova. Regioni Katania i Sirakuza su zanimljiviji od recimo Mesine. Salento pripada Pulji i to je jedan drugi region u Italiji koji se ne moze porediti sa Sicilijom. Treba ih naravno sve videti.

[miloos]

nego, jel imate neki tip za smestaj? niti volim hotele, niti mi se daju prevelike pare - radije cu duze ostati, ili se premestati sa mesta na mesto. neki sajt sa privatnom ponudom po jugu italije?

http://www.bbplanet.it/index_en.asp