2 replies to this topic

[Drosophilia]

Dva pitanja. U Double Slit i Single Slit eksperimentima za elektrone detektor registrira pogotke elektrona nakon što su prošli pregradu sa prorezima.

Da li svaki elektron koji se ispusti bude detektiran?

Da li je energija sa kojim elektroni pogode detektor uvijek ista neovisno o tome kakva je postavka eksperimenta?

U jednom članku sam pročitao da je energija pogotka elektrona na detektoru uvijek ista ali mi je jedana fizičar rekao da nije ( ali sa malom ogradom što se tiče stupnja sigurnosti da mi je rekao točan podatak).

Anton

[Schrodinger]

Dva pitanja. U Double Slit i Single Slit eksperimentima za elektrone detektor registrira pogotke elektrona nakon što su prošli pregradu sa prorezima.

Da li svaki elektron koji se ispusti bude detektiran?

Da li je energija sa kojim elektroni pogode detektor uvijek ista neovisno o tome kakva je postavka eksperimenta?

U jednom članku sam pročitao da je energija pogotka elektrona na detektoru uvijek ista ali mi je jedana fizičar rekao da nije ( ali sa malom ogradom što se tiče stupnja sigurnosti da mi je rekao točan podatak).

Anton

<{POST_SNAPBACK}>

Pa sad, to sigurno zavisi od eksperimentalnog setupa u konkretnim slucajevima. Ne treba zaboraviti da je originalno ovo bio *misaoni eksperiment* koji je tek kasnije realizovan (a zapravo nikad nije realizovan u bas bukvalno tom "udzbenickom" obliku). U svakom slucaju, odgovor na prvo pitanje je SIGURNO negativan, posto bi to znacilo da postoji detektor sa 100% efikasnoscu, sto sasvim sigurno ne postoji. Ne znam za ove eksperimente, ali znam recimo za EPR eksperimente efikasnost detektora je dugo vremena bila ispod 20%, i tek pre par decenija su uspeli da je podignu na blizu 90%... Za drugo pitanje ne znam - ali izgleda mi da to doista zavisi samo od toga kako su eksperimentatori konkretno postavili stvar, tj. kakav su izvor elektrona koristili. Sumnjam da je moguce dobiti ekstremno monoenergetske elektrone bez ogrooooooooomnih troskova i komplikovanja aparature - sve zavisi kolika se neodredjenost tolerise.

[Drosophilia]

Schrodinger,22 Mar 2007, 00:22]
Pa sad, to sigurno zavisi od eksperimentalnog setupa u konkretnim slucajevima. Ne treba zaboraviti da je originalno ovo bio *misaoni eksperiment* koji je tek kasnije realizovan (a zapravo nikad nije realizovan u bas bukvalno tom "udzbenickom" obliku).

Jesi li siguran? Upravo sam pročitao da je još 1974 u laboratoriju sveučilišta u Milanu proveden eksperiment i to sa elektronima koji su ispuštani u jedan po jedan režimu, a isto to je ponovljeno 1989 u Japanu od Hitachijevih naučnika u njihovom laboratoriju.

U svakom slucaju, odgovor na prvo pitanje je SIGURNO negativan, posto bi to znacilo da postoji detektor sa 100% efikasnoscu, sto sasvim sigurno ne postoji. Ne znam za ove eksperimente, ali znam recimo za EPR eksperimente efikasnost detektora je dugo vremena bila ispod 20%, i tek pre par decenija su uspeli da je podignu na blizu 90%...

Znači, ako sam te dobro razumio, u DS kada se elektroni ispuštaju iz elektronskog topa za neke elektrone se ne registrira gdje su pogodili, bilo pregradu ili detektor iza nje?

Za drugo pitanje ne znam - ali izgleda mi da to doista zavisi samo od toga kako su eksperimentatori konkretno postavili stvar, tj. kakav su izvor elektrona koristili. Sumnjam da je moguce dobiti ekstremno monoenergetske elektrone bez ogrooooooooomnih troskova i komplikovanja aparature - sve zavisi kolika se neodredjenost tolerise.

Pretpostavljam da se koristi elektronski top a ne akceleratori, ako si na to mislio kada si napomenuo ogromne troškove.

Da budem, nadam se, jasniji. Kada se ispusti elektron iz elektronskog topa u DS detektor uvijek registrira puni elementarni naboj elektrona, ma gdje da je elektron pogodio.

Točno?

Anton