32 replies to this topic

[hakigor]

Čovjek ima dobar i nenametljiv marketing (za razliku od nekih ultrapopularnih pisaca i spisateljica koji se ne skidaju s TV ekrana), a zaintrigirao me je kad sam ga slušao šta veli za svoju priču o Perastu (proradio je momenat identifikacije). Lično smatram da puca malo iznad svojih mogućnosti, ima par solidnih pripovjetki, i dvije odlične Perast i Rat za čast Moane Poci - ko želi da pročita evo:

http://www.e-books.c...ni.asp?lang=eng

Zbirka Mediterani koncepcijski super zvuči - kao priča o degradaciji i dekadenciji Mediterana kao nekadašnjeg središta civilizacije, ali priče mi djeluju neuspjele, izuzev dvije navedene koje su prenesene iz prethodne zbirke - Tragači. Tragači su daleko iskreniji i manje ambiciozni. Za roman Žega nažalost nisam našao strpljenja, iako je tematika - antimitomanija.

Inače, pročitah da želi da napiše roman o protjerivanju folksdojčera iz Vojvodine. U tom smislu, dobro je da se najzad našao neko ko će se baviti i nekim temama koje se potiskuju na uštrb ''velikih'' tema koje nam nameće dnevna politika.

Konklužn: ako uspje da spoji iskrenost i pristupačnost iz ranijih pripovjedaka sa svojim interesovanjem za kritiku multikulturalnosti mislim da ćemo najzad imati jednog kvalitetnog i solidno čitanog pisca.

Et vous?

[maca011]

e pa ovako, u moru onih polupismenih pisaca što pišu svoje dnevnike, igor marojević je pravo osveženje. to što kažeš za rat za čast moane poci je tačno, ali pogledaj kako je u ovim mediteranskim pričama, pa i toj o perastu, uspeo da kroz tu neku autobiografsku prizmu stvori originalne pripovetke, koje nadilaze dnevničku literaturu.

ne znam šta ti je konkretno kod njega pretenciozno?

trebao bi da pročitaš žegu, nećeš se razočarati. mnogo je bolji od obmane boga. poseban utisak ostavlja neverovatna atmosfera - zamisli roman u kojem skoro svi likovi imaju tuberkulozu.

[Xeper]

da, da - žega je fenomenalan roman. ali mediterani su ipak mnogo bolji. slažem se da je marojević ovde uspeo da u prvom licu kroz sopstvenu vizuru napiše prozu, a ne dnevnik. koncept je genijalan.

[AndiSam]

Zbirka Mediterani koncepcijski super zvuči - kao priča o degradaciji i dekadenciji Mediterana kao nekadašnjeg središta civilizacije, ali priče mi djeluju neuspjele, izuzev dvije navedene koje su prenesene iz prethodne zbirke - Tragači. Tragači su daleko iskreniji i manje ambiciozni. Za roman Žega nažalost nisam našao strpljenja, iako je tematika - antimitomanija.

I meni se cini da je naslov suvise pretenciozan za pripovetke koje se nalaze u knjizi.

Od svih, cini mi se da najvise potencijala ima prva pripovetka, ona o njegovoj komsinici u Barseloni (ne mogu imena da se setim, a knjiga nije pri ruci). Ostale mi se daleko manje dopadaju. Nekako uvek razocaraju. On kao ni sam nije zainteresovan za pricu koju prica.

Inače, pročitah da želi da napiše roman o protjerivanju folksdojčera iz Vojvodine. U tom smislu, dobro je da se najzad našao neko ko će se baviti i nekim temama koje se potiskuju na uštrb ''velikih'' tema koje nam nameće dnevna politika.

To bi svakako bilo zanimljivo procitati.

e pa ovako, u moru onih polupismenih pisaca što pišu svoje dnevnike, igor marojević je pravo osveženje.

Kakav da je, jedno je sigurno - pripovetke su solidno napisane, premda se i njemu potkrade nekakav besmislica s vremena na vreme. Nacelno, slazem se.

poseban utisak ostavlja neverovatna atmosfera - zamisli roman u kojem skoro svi likovi imaju tuberkulozu.

<{POST_SNAPBACK}>

Ne mogu.

[reddwarf]

Ne mogu. 

<{POST_SNAPBACK}>

A Čarobni breg?

[AndiSam]

A Čarobni breg?

<{POST_SNAPBACK}>

Tako ti je to kad drogiran pises poruke.

Ali u Der Zauberberg atmosfera nije tuberkulozna (premda bi se to ocekivalo).
Mozda nam se razlikuju asocijacije na tu rec. Meni kad neko kaze tuberkuloza, ja ne mislim na filozofske traktate o prirodi vremena, vec na pljuvanje krvi, na kaverne, gnoj, tesko disanje, granulome, nekrozu i kalcifikacije, fibrozu, diseminaciju u jetru, bubrege, sporu mucnu smrt... Nekako je to sve suvise prljavo da bih imao asocijaciju na Tomasa Mana.

A ne mogu da zamislim ni Marojevica, sa onako sterlinim i nezainteresovanim stavom, da prica tako "intestinalnu" pricu.

(Hvala sto se imali strpljenja da citate moj dozivljaj jedne obicne reci.)

[hakigor]

to što kažeš za rat za čast moane poci je tačno,

Jel ti čitaš misli ili između redova? Zar sam išta rekao o toj priči?

ne znam šta ti je konkretno kod njega pretenciozno?

naslov suvise pretenciozan za pripovetke koje se nalaze u knjizi.

trebao bi da pročitaš žegu, nećeš se razočarati. poseban utisak ostavlja neverovatna atmosfera - zamisli roman u kojem skoro svi likovi imaju tuberkulozu.

Taman je takva atmosfera, miris kuge i bolnice ... pređoh desetak stranica i ne drži pažnju. Problem je u tome što uvodi u priču puno likova egzotičnih/arhaičnih imena, bez ikakve razrade njihovih karaktera, tako da ja već u idućem pasusu zaboravim o kome je riječ. Drugi problem je:

On kao ni sam nije zainteresovan za pricu koju prica.

Što nije slučaj sa Tragačima.

Edited by hakigor, 09 March 2007 - 20:34.

[maca011]

znaš kako, ako ti ne možeš da se skoncentrišeš kako bi ispratio priču, to ne znači i da je priča loša.

veliki broj likova čudnih imena nalazi se i u sto godina samoće, pa to nije umanjilo kvalitet knjige.

nurija jeste najbolja priča u mediteranima, ako se ne računaju stare priče, pisane u trećem licu.

[Xeper]

Samo što još treba imati u vidu da je žega pisana kao PARODIJA na magijski realizam.

Ne kapiram tu priču sa pretencioznošću, je l' to isto treba da kažemo za pekića jer je radnju smeštao u London i likovima davao strana imena?

Šta, treba se držati svog sela i ne pokušavati da u bilo čemu nađeš neku vezu i viši smisao?

[reddwarf]

Tako ti je to kad drogiran pises poruke. 

Ali u Der Zauberberg atmosfera nije tuberkulozna (premda bi se to ocekivalo).
Mozda nam se razlikuju asocijacije na tu rec. Meni kad neko kaze tuberkuloza, ja ne mislim na filozofske traktate o prirodi vremena, vec na pljuvanje krvi, na kaverne, gnoj, tesko disanje, granulome, nekrozu i kalcifikacije, fibrozu, diseminaciju u jetru, bubrege, sporu mucnu smrt... Nekako je to sve suvise prljavo da bih imao asocijaciju na Tomasa Mana.

A ne mogu da zamislim ni Marojevica, sa onako sterlinim i nezainteresovanim stavom, da prica tako "intestinalnu" pricu. 

(Hvala sto se imali strpljenja da citate moj dozivljaj jedne obicne reci.)

<{POST_SNAPBACK}>

troll on
Za atmosferu romana si definitivno u pravu. No, ne bih rekla ni da je Tomas Man baš toliko čist. Da ne dužim ovde, nije slučajno birao bolest, jer mu nije baš poslužila isključivo za kupovinu vremena. Zanimljiva mi je, na primer, situacija kad bildungsroman gleda snimke pluća svoje drage. Ili društvo-sa-pola-pluća je samo po sebi savršeno. A svoje doživljaje reči možeš, što se mene tiče, i češće da deliš sa nama.
troll off

[hakigor]

  znaš kako, ako ti ne možeš da se skoncentrišeš kako bi ispratio priču, to ne znači i da je priča loša.

Ne, već da je dosadna.

Ne kapiram tu priču sa pretencioznošću, je l' to isto treba da kažemo za pekića jer je radnju smeštao u London i likovima davao strana imena?

I meni se cini da je naslov suvise pretenciozan za pripovetke koje se nalaze u knjizi.

Šta, treba se držati svog sela i ne pokušavati da u bilo čemu nađeš neku vezu i viši smisao?

Ne, naprotiv. Koncepcija Mediterana je odlična. Realizacija je traljava.

[AndiSam]

Ne kapiram tu priču sa pretencioznošću, je l' to isto treba da kažemo za pekića jer je radnju smeštao u London i likovima davao strana imena?

Uglavnom mi se cini da su dobri romani i zamisljeni pomalo pretenciozno. I to nije nista strasno. Strasno je kad to nije opravdano, kao kod Marojevica. Naslov zbirke obecava mnogo toga, ali kada ni jedno obecanje ne ispuni, nuzno ostanemo razocarani. Naslov "Mediterani" je tako socan i aromatican, egzotican skoro, vatren, a price u zbirci su isprazne, nedovrsene, premda sasvim korektno napisane, ali samo korektne, da budem banalan: te price nemaju dusu, stagod to zapravo znacilo.

Šta, treba se držati svog sela i ne pokušavati da u bilo čemu nađeš neku vezu i viši smisao?

<{POST_SNAPBACK}>

Ne, naravno. Samo ja ne vidim nikakve veze, a smisao jos manje.

Edited by AndiSam, 11 March 2007 - 01:06.

[gogilo]

e pa ovako, u moru onih polupismenih pisaca što pišu svoje dnevnike, igor marojević je pravo osveženje. to što kažeš za rat za čast moane poci je tačno, ali pogledaj kako je u ovim mediteranskim pričama, pa i toj o perastu, uspeo da kroz tu neku autobiografsku prizmu stvori originalne pripovetke, koje nadilaze dnevničku literaturu.

ne znam šta ti je konkretno kod njega pretenciozno?


trebao bi da pročitaš žegu, nećeš se razočarati. mnogo je bolji od obmane boga. poseban utisak ostavlja neverovatna atmosfera - zamisli roman u kojem skoro svi likovi imaju tuberkulozu.

<{POST_SNAPBACK}>

Čitao sam šta Maca govori o književnosti na jednom drugom forumu i oba puta se složio. Marojević je visoko pismen za razliku od ostalih što pišu o stvarnosti, a drži se stvarnosti za razliku od retkih drugih koji su visoko pismeni. Mislim da je to kombinacija za 21. vek.
Gogilo

[gogilo]

da, da - žega je fenomenalan roman. ali mediterani su ipak mnogo bolji. slažem se da je marojević ovde uspeo da u prvom licu kroz sopstvenu vizuru napiše prozu, a ne dnevnik. koncept je genijalan.

<{POST_SNAPBACK}>

ODGOVOR:

A Dvadeset četiri zida, Xeper? Žega je dublja, ali ovaj roman po meni zanimljiviji.
Gogilo

[gogilo]

znaš kako, ako ti ne možeš da se skoncentrišeš kako bi ispratio priču, to ne znači i da je priča loša.

veliki broj likova čudnih imena nalazi se i u sto godina samoće, pa to nije umanjilo kvalitet knjige.

nurija jeste najbolja priča u mediteranima, ako se ne računaju stare priče, pisane u trećem licu.

<{POST_SNAPBACK}>

Čitao sam šta Maca govori o književnosti na jednom drugom forumu i oba puta se složio. Marojević je visoko pismen za razliku od ostalih što pišu o stvarnosti, a drži se stvarnosti za razliku od retkih drugih koji su visoko pismeni. Mislim da je to kombinacija za 21. vek. Mediterani su mi bolji od Dvadeset četiri zida, a Nurija čak i od antologijskih priča "Perast" i "Rat za čast Moane Poci".
Gogilo