307 replies to this topic

[apotekarica]

Nedavno se na ovom pdf-u nasao topic inspirisan senzacionalistickim tekstom iz Kurira. Potrudila sam se da procitam sve postove i mnoge od situacija koje su tamo navedene su se dogodile i meni (visesatni intervjui, itede)

Ono sto me zanima su vasa iskustva prilikom trazenja posla:

1) da li se prijavljujete na oglase ili posao trazite preko prijatelja / mreze poznanika?

2) da li ste imali posla s agencijama za zaposljavanje?

3) a sa Nacionalnom sluzbom za zaposljavanje?

4) vase najbolje / najgore iskustvo

5) kako pregovarate o plati?

6) na koji nacin su vam saopstavali da ste odbijeni (ako su vam uopste saopstavali, jer najcesce pustaju da zaborav ucini svoje)

Da pocnem od svog primera. Promenila sam dosta poslova, na prvi sam dosla preko audicije, na sledeci po preporuci, zatim "preko veze", onda preko novinskog oglasa, zatim preko Zavoda za zaposljavanje (prijavila se zbog zdravstvenog osiguranja, a oni mi pronasli super posao za manje od sedam dana), konacno opet po preporuci prijatelja, i na kraju preko agencije za recruitment / head hunting / sta god.

Sa ovim potonjima imam daleko najgore iskustvo, zamajavali su me mesecima, postavili nebrojeno glupih pitanja, pokazali neazurnost prilikom saopstavanja termina za sledeci intervju / sastanak, da bi se situacija razresila tek kad je najuzi krug kandidata presao u ruke kompanije koja je raspisala konkurs.

Primetila sam da me neke agencije za zaposljavanje uopste ne obavestavaju o novim radnim mestima, iako sam u njihovoj bazi, a po svim kriterijumima odgovaram opisu radnog mesta (i nemaju pojma da sam se zaposlila u medjuvremenu)

Daleko najnegativnija iskustva sam dozivela u dva slucaja kada su mi posle inicijalnog intervjua trazili da uradim brif (za koji sam kasnije ukapirala da ce ga koristiti u svrhu aktuelnog projekta koji rade, prakticno, moj "domaci" je posluzio svrsi), da ne pricam o referencama (sa sve brojevima mobilnog) svojih rukovodilaca koje su mi takodje trazili - kandidat po kandidat, eto njima gotovog projakta a i baze kontakata. Izlisno je napomenuti da se nikad nisu javili, a jos manje nekog zaposlili. Znaci - lazni konkurs u svrhu kradje ideja i kontakata.

U Mobtelu sam (za vreme studija) radila test vise puta pomenut ta topicu Uvrnuto, sto ce reci engleski, poznavanje rada na racunaru, opsta kultura, razgovor sa psihologom. I trajao je ihaj, do razgovora sa psihologom covek bude toliko iscrpljen da je prosto logicno zasto niko ne prodje taj deo procesa.

U stranim NGO radi se test licnosti (mislim Plucikov) zatim test uloga u timu, onda IQ test, razgovor sa psihologom, plus morate da podnesete project proposal na zadatu temu (sto opet znaci da zavrsavate trecinu necijeg posla)

'Ajmo malo o ovome, ne bih volela da tema zavrsi na deponiji, zanima me iz vizure razlicitih struka (ekonomisti, IT, marketing, tehnika, zdravstvo), posto u poslednje vreme malo - malo pa mi ponovo pada na pamet da menjam posao, a pomalo sam umorna (da ne kazem matora, jerbo nisam) za tako sto.


PS. Ako je bio neki slican topic, ne nadjoh ga

[Practical]

[SIZE=1]

1) da li se prijavljujete na oglase ili posao trazite preko prijatelja / mreze poznanika?

<{POST_SNAPBACK}>

Pomoc prijatelja (poslove na koje “pucam” uglavnom se ne pojavljuju u oglasima)

2) da li ste imali posla s agencijama za zaposljavanje?

<{POST_SNAPBACK}>

Davno, na pocetku “karijere” (Hill) – i nije bilo lose za jednog 24-ogodisnjaka tada.

3) a sa Nacionalnom sluzbom za zaposljavanje?

<{POST_SNAPBACK}>

Ne

4) vase najbolje / najgore iskustvo

<{POST_SNAPBACK}>

Preporuka uvek najbolje iskustvo.

5) kako pregovarate o plati?

<{POST_SNAPBACK}>

Hm....imam minimum ispod kojeg ne idem, osim ako direktno ne zavisi od mene tj. ostvarenih rezultata.

6) na koji nacin su vam saopstavali da ste odbijeni (ako su vam uopste saopstavali, jer najcesce pustaju da zaborav ucini svoje)

<{POST_SNAPBACK}>

Pre 10 god. Primio pismo od “Nestle”-a u kojem se zahvaljuju na aplikaciji bla bla...u svakom slucaju lepo od njih.

Mada ja i nisam neki primer osobe koja trazi posao, obzirom da sam za 10 god. stazha promenio samo 2 firme. Desavalo mi se da s’ vremena na vreme popizdim na aktuelnom poslu i pozelim da promenim firmu.......ali onda tek vidim da nesto sto trazim ne mogu ni lupom da nadjem, pa se brzo vratim postojecem stanju i teshim se (lazhem se) kako mi je dobro.

Jedino da otvorim svoju firmu, tu cu biti zadovoljan

[dig_chohano]

'Ajmo malo o ovome, ne bih volela da tema zavrsi na deponiji, zanima me iz vizure razlicitih struka (ekonomisti, IT, marketing, tehnika, zdravstvo)

<{POST_SNAPBACK}>

Prokleto zdravstvo.

Problem prilikom traženja posla u ovoj oblasti je što posla nema. Postoji objektivan problem sa brojem lekara/stomatologa koji svake godine diplomiraju na ova dva fakulteta, a koji je višestruko veći od trenutnih potreba Srbije. U državnom zdravstvu posla za stomatologe nema (čak su išla i dva ciklusa otpuštanja, ja dao otkaz pre drugog), a za lekare je tek pre par meseci posle sto godina raspisan konkurs u svim KBC u Beogradu (ni za njih u DZ nema sreće). U polu-divljem i neuređenom privatnom sektoru pravog posla (plata, staž, socijalno...) za početnike nema, eventualno specijalisti mogu da se zaposle u nekoj od privatnih poliklinika(a specijalizacije za diplomce iz Srbije su u ovoj zemlji zamrznute već godinama, na BG fakultetima specijalizaciju dobijaju kolege iz CG, Rep. Srpske i ljudi koji posle studija ostanu na faxu kao asistenti).

I, koje su opcije?

1. prijaviti se na biro i čekati posao (LOTO sedmica je izvesnija od toga)

2. zaposliti se u nekoj farmaceutskoj kući i raditi prodaju i distribuciju lekova-najčešće i jedino rešenje za ljude sa diplomom Medicinskog fakulteta.

3. raditi kao rob u nekoj privatnoj ordinaciji, neprijavljen, za neki bedan % .

4. otvoriti svoju ordinaciju -opcija samo za stomatologe, extremno riskantana ali nekad i jedina, treba uložiti min. 15-20 hiljada evra (naravno, pod uslovom da pitanje prostora imate rešeno, ako ne, cifra žestoko raste) u zemlji u kojoj ne postoji opcija dobijanja kredita od banke za taj poduhvat, i u kojoj je pitanje kad će se to ulaganje vratiti i kad će od ordinacije početi da se zarađuje.

5. otići u inostranstvo - pošto nam diplome vrede koliko i diploma Radničkog univerziteta Mobuto Seseseko, neophodan proces nostrifikacije traje u najboljem slučaju 2-3 godine (moja koleginica sa faxa u Švajcarskoj ponovo studira stomatologiju, to je ispalo jednostavnije od nostrifikacije), pod uslovom da nekom magijom dođeš do boravišne vize.

[apotekarica]

Prokleto zdravstvo.

U polu-divljem i neuređenom privatnom sektoru pravog posla (plata, staž, socijalno...) za početnike nema, eventualno specijalisti mogu da se zaposle u nekoj od privatnih poliklinika(a specijalizacije za diplomce iz Srbije su u ovoj zemlji zamrznute već godinama, na BG fakultetima specijalizaciju dobijaju kolege iz CG, Rep. Srpske i ljudi koji posle studija ostanu na faxu  kao asistenti).

<{POST_SNAPBACK}>

Slightly off topic, but then again=>

Kad je moja generacija zavrsavala sa staziranjem, ako me pamcenje ne vara, postojala je institucija besplatnih specijalizacija (doduse, na umoru, i vecma u oblasti anesteziologije, ali je ipak postojala)

Sta konkretno znaci "zamrznute"?

Nema besplatnih, ili ih nema uopste?

Jel' postoji mogucnost da se plati za specijalizaciju?

On topic: pozeljna su i iskustva ostvarenih ili preduzetnika u najavi, kao i iz struka koje nisam navela u prvom postu (narocito me zanima kako prolaze ljudi koji se opredele za naucni rad, diplomci na umetnickim akademija, filolozi, generalno ljudi sa filozofskog fakulteta, nastavnici, PMF-ovci, entuzijaste sa Veterine...)

I jos jedno pitanje: jel radite u struci i koliko vam to smeta / ne smeta?

[pcelica]

Ono sto me zanima su vasa iskustva prilikom trazenja posla:

1) da li se prijavljujete na oglase ili posao trazite preko prijatelja / mreze poznanika?

2) da li ste imali posla s agencijama za zaposljavanje?

3) a sa Nacionalnom sluzbom za zaposljavanje?

4) vase najbolje / najgore iskustvo

5) kako pregovarate o plati?

6) na koji nacin su vam saopstavali da ste odbijeni (ako su vam uopste saopstavali, jer najcesce pustaju da zaborav ucini svoje)

<{POST_SNAPBACK}>

da, prijavljujem se na oglase ali ako treba trazim i preko prijatelja. moram reci da do sad je uvek bilo bolje on sto sam pronasla sama, preko oglasa aili licnih kontakata.

sa agencijama nisam imala nekog kontakat, jesam na njihovim listama za obavestavanje, al mi se do sad nije desilo da mi posalju oglas kojiima neke veze sa mnom.
sa nac sluzbom za zaposljavanje, imala neke kontakte, i moram reci da su mi par puta ponudili nesto al to stvarno nije bilo za mene.

ja koliko se secam niko nikad nije bio dovoljno ljubazan da me obavesti da nisam dobila posao.

najodvratnije mi je kad me na razgovoru za posao ispituju o planovima da li cu radjati decu itd (jbt, u par navrata mi je doshlo da ih zadavim golim rukama i da ih pitam al je l vi imate decu, a jel vam zena bila nezaposlena kad ih je radjala i ako imate cerku predpostavljam da smatrate da ne treba da se zapsoli ukoliko joj pada na pamet da im decu).

Edited by pcelica, 20 February 2007 - 22:51.

[nasumica]

2 dig chohano
a kakva je situacija sa poslom u zdravstvu van bg,,,as in gradici na bugarskoj granici i tako te vukojbne?

[Kum_Spasoje]

Ja znam da se specijalizacije dele po unutrasnjosti i pomalo u Bg.Najlakse je ako ti neka privatna klinika plati specijalizaciju ili te neki institut neobicno zeli u svojim akademskim redovima.

[srdjann]

Poslednji put kada sam bio na birou, rekli su mi da u celoj Srbiji posao lekara opšte prakse ima samo u DZ Novi Kneževac (tromeđa Vojvodine, Mađarske i Rumunije).

Inače je preko 1000 lekara na birou i konsultantkinja mi je, kada sam prvi put bio, rekla sledeće: svršeni lekari se dele na 4 velike grupe:

1. Oni koji odu u farmaceutske kuće i rade kao promoteri lekova

2. Oni koji odu u inostranstvo

3. Oni koji odu u unutrašnjost

4. Oni koji volontiraju po klinikama u Bg do besvesti

Vremenom ovi iz četvrte grupe pređu u neku od prve tri ako nemaju vezu, a u poslednje vreme i treća grupa isčezava (osim pomenutog Novog Kneževca).

Po zakonu direktor institucije ima diskreciono pravo da zaposli koga hoće i kad hoće i to je nepresušni izvor korupcije.

Konkurs koji je spomenut koji je održan polovinom 2006. je bio najobičniji politički konkurs - rek'o ministar ima da zaposlimo, ovde 5, onde 6, tamo 3... Bez ikakvog plana i iole ozbiljnije procene. Priča se da su i tu naravno veze radile iako je konkurs na par mesta poništavan (tražili specijaliste a ministar rekao spuštajte kriterijume na one sa završenim fakultetom).

Slovenija sa druge strane ima 700 lekara u manjku. Doktorka opšte medicine kod koje sam stažirao mi je rekla da je nedavno bila u Domžalama i da celo mesto od 20.000 stanovnika nema ni jednog pedijatra.

Međutim, procedura za odlazak je kao i sve ostale, dugačka. Prvo pišeš molbu i uz dokumenta šalješ njihovom Ministarstvu obrazovanja, zatim čekaš odgovor. Ako stigne pozitivan odgovor kažu ti i šta treba da polažeš od diferencijalnih ispita (obično je oko tri + slovenački jezik) pa tek onda stičeš mogućnost da se takmičiš na njihovom tržištu rada.

Na ovom forumu sam doznao da za Češku nisu potrebne nikakve nostrifikacije ali da su plate u zdravstvu tamo ispod nacionalnog proseka (što ne važi za Sloveniju gde su dobrano veće od nacionalnog proseka) i da se sa jednom platom otprilike može kao i u Beogradu.

Eto toliko od mene.

[srdjann]

E da - specijalizacija u Srbiji. Polovinom prošle godine izmenjen je zakon i od tada je zakonski uslov za dobijanje specijalizacije minimum 2 godine (legalnog) rada.

Bez toga ni ministar ne može odobriti istu, a u praksi se traži i ustanova koja stoji iza specijalizanta s' tim da postoji mogućnost da se lekar dogovori sa ustanovom da on sam plaća specijalizaciju.

No i dalje ostaje uslov od 2 godine (bar su staž spustili sa godinu dana na 6 meseci).

[Kum_Spasoje]

A u Zagrebu kao lekar Zoo vrta???

[apotekarica]

E da - specijalizacija u Srbiji. Polovinom prošle godine izmenjen je zakon i od tada je zakonski uslov za dobijanje specijalizacije minimum 2 godine (legalnog) rada.

Bez toga ni ministar ne može odobriti istu, a u praksi se traži i ustanova koja stoji iza specijalizanta s' tim da postoji mogućnost da se lekar dogovori sa ustanovom da on sam plaća specijalizaciju.

No i dalje ostaje uslov od 2 godine (bar su staž spustili sa godinu dana na 6 meseci).

<{POST_SNAPBACK}>

Koji je ovo zatvoreni krug: ne mozes da dobijes specijalizaciju bez dve godine rada, dve godine rada ne mo's da napabircis bez specijalizacije, nigde nema posla za lekare opste prakse....

Jel' makar priznaju rad u npr. farmaceutskoj kuci kao legalan i eligable?

PS. Kad pomislim da sam se godinama kajala sto nisam upisala medicinu

[nasumica]

2 srdjann
'fala ti brate do neba na informacijama...ja jos pojma nemam sta me ceka...bar da pocnem na vreme da jurim direktore klinika...
2 apotekarica.....eeeeeeh kako bih sada slatko upisala engleski...mislim da ti se rad za farmaceutske kuce ne racuna ako hoces na specijalizaciju, ali ne znam...sa druge strane, da li se volontiranje racuna u te dve godina...mislim radis...samo za dzabe

[dig_chohano]

Ne bih voleo da ugušimo topic kuknjavom nad sudbom kletom nezaposlenih doktora u Srbiji, pa ću samo kratko odgovoriti.

2 dig chohano
a kakva je situacija sa poslom u zdravstvu van bg,,,as in gradici na bugarskoj granici i tako te vukojbne?

<{POST_SNAPBACK}>

Vrlo slabo. Znam da su mi pre 3 godine na birou rekli da ima 2 mesta za stomatologe u Crnoj Travi

Ja znam da se specijalizacije dele po unutrasnjosti i pomalo u Bg.Najlakse je ako ti neka privatna klinika plati specijalizaciju ili te neki institut neobicno zeli u svojim akademskim redovima.

<{POST_SNAPBACK}>

E da - specijalizacija u Srbiji. Polovinom prošle godine izmenjen je zakon i od tada je zakonski uslov za dobijanje specijalizacije minimum 2 godine (legalnog) rada.

Bez toga ni ministar ne može odobriti istu, a u praksi se traži i ustanova koja stoji iza specijalizanta s' tim da postoji mogućnost da se lekar dogovori sa ustanovom da on sam plaća specijalizaciju.

<{POST_SNAPBACK}>

Volonterske specijalizacije već dugo ne postoje. Specijalizacija se može dobiti od neke državne zdravstvene ustanove, ali jako teško, zbog ogromnog % specijalista u našem zdravstvu (mislim da nema lekara starijeg od 40 god. bez specijalizacije). Raspitivao sam se za slanje na specijalizaciju od strane privatne ordinacije (hteo sam sebe da pošaljem), ali je uslov da ordinacija bude prijavljena i za tu specijalističku delatnost (surova jebada) + da ima jednog zaposlenog specijalistu traženog profila (mda), tako da bar još par godina nema ništa od moje oralne hirurgije...

Jel' makar priznaju rad u npr. farmaceutskoj kuci kao legalan i eligable?

<{POST_SNAPBACK}>

Legalan da, ali za specijalizaciju neprihvatljiv (2 god. staža u kliničkoj praxi)

Konkurs koji je spomenut koji je održan polovinom 2006. je bio najobičniji politički konkurs - rek'o ministar ima da zaposlimo, ovde 5, onde 6, tamo 3... Bez ikakvog plana i iole ozbiljnije procene. Priča se da su i tu naravno veze radile iako je konkurs na par mesta poništavan (tražili specijaliste a ministar rekao spuštajte kriterijume na one sa završenim fakultetom).

<{POST_SNAPBACK}>

Konkurs je sramotan, parametri bili prosek i vreme provedeno na birou, moj drugar 9,83 i 6 godina na birou nije mogao ni da prismrdi na dobra mesta, na kraju ganjao debelu vezu za reumatološku...

(bar su staž spustili sa godinu dana na 6 meseci).

<{POST_SNAPBACK}>

U ovim uslovima je to najgluplje što su mogli da urade. Sa faxa izlaziš sa minimumom praktičnih znanja(ljudi ne znaju da ušiju ranu, daju injekciju, zaustave krvarenje, al zato do detalja znaju patohistološki nalaz adenokarcinoma colona...), a i to što si poneo ćeš brzo zaboraviti ako ne radiš. Pošto posla nema, samo na stažu možeš pohvatati neophodne stvari za dalji rad, a 6 meseci nije dovoljno vremena(na stomatologiji smo imali dosta praxe + sam u vojsci radio 7 meseci + godinu dana staža + godinu dana krvavog rada u DZ + 2 godine rada po raznim ordinacijama i tek sad otvaram svoju praxu). Jbg, zdravstveni rad je i zanat, a nema zanata bez rutine...

[nasumica]

Volonterske specijalizacije već dugo ne postoje. Specijalizacija se može dobiti od neke državne zdravstvene ustanove, ali jako teško, zbog ogromnog % specijalista u našem zdravstvu (mislim da nema lekara starijeg od 40 god. bez specijalizacije). Raspitivao sam se za slanje na specijalizaciju od strane privatne ordinacije (hteo sam sebe da pošaljem), ali je uslov da ordinacija bude prijavljena i za tu specijalističku delatnost (surova jebada) + da ima jednog zaposlenog specijalistu traženog profila (mda), tako da bar još par godina nema ništa od moje oralne hirurgije...




mmmdda
aj' za prijavljivanje, ali ako neka privatna ordinacija vec ima jednog spec. ne treba joj drugi.a i bolje stojece ordinacije zaposljavaju vec gotove specijaliste, koji rade i na klinici u isto vreme...
sta ti je zivot..neki zdr. radnici imaju po dva (pa i tri i cetiri) radna mesta a neki ne mogu da dodju ni do jednog
jos ce da treba split za zdravstvo...

[apotekarica]

Ne bih voleo da ugušimo topic kuknjavom nad sudbom kletom nezaposlenih doktora u Srbiji,

<{POST_SNAPBACK}>

Imate amin topic startera, inace mladunceta mucenog zdravstvenog radnika (spec. pedijatrije, ima platu kao losije placena hostesa na sajmu automobila)

jos ce da treba split za zdravstvo...

<{POST_SNAPBACK}>

Ocekujemo i ostale struke da se jave.

Mene zivo zanima kako se snalaze inzenjeri (moja maticna struka)

- da li se predaju i odlaze u komercijaliste (tzv. inzenjere prodaje)

- traze uhlebljenje u inostranstvu

- uspevaju da nadju posao u struci u zemlji S.

....a volela bih da neko potvrdi ili demantuje urbane legende o mega (ili meta) uslovima u kojima rade ekonomisti u stranim bankama.