QUOTE(vilhelmina @ 15 Jan 2007, 04:30)
Ovo je vec totalni trol, ali kako vidim, niko se ne buni pa mozemo da nastavimo, ako je i tebi zanimljivo. Meni jeste.
Talijankama sigurno nista ne fali jer dolaze iz EU pa su im diplome a´priori priznate, sta god da su zavrsile i rade u svojoj struci, ili bar na tom nivou obrazovanja. Ili uopste ne rade, ako im se tako svidja, njihova stvar i izbor. Mi sa brdovitog Balkana o tome mozemo samo da sanjamo, pa naravno da smo frustrirani.
Svedska je prelepa i strasno dobro organizovana zemlja. Steta sto daje tako malo sanse imigrantima. Ja sam je stvarno zavolela, sa sve uzasnom klimom i cudnim ljudima, ali da sam frustrirana - jesam.
Ali nije to samo moja frustracija i iskustvo. Retko da prodje dan, a da se bas o tome ne prica na nekom od kanala nacionalne televizije. Mislim na teskoce u vezi s integracijom, posebno onih sa srednjim i visokim obrazovanjem. Hteo - ne hteo, onaj ko se ovde doselio u poslednjih 15 godina moze da pripada samo nizoj, nikako srednjoj klasi. A kad 95% Svedjana pripada bas toj srednjoj klasi, onda je jasno da je kontakt gotovo nemoguc.
I kad o tome bruji i nacionalna TV, sto da ja budem veci katolik od pape?
To ti je problem koji postoji sirom evrope samo je pitanje koliko se o tome javno govori. Svedska je svakako daleko demokraticnija zemlja od mnogih u evropi pa je logicno da se o tome javno govori, recimo, vise nego u nemackoj a nisam ti bas siguran da je taj problem manje izrazen u nemackoj, francuskoj ili belgiji. Mi smo na neki nacin na udaru jer smo s balkana a zamisli tek kako je drugim rasama.
U britaniji je, bar se meni cini, situacija nesto bolja. Ja to pripisujem visevekovnoj interakciji sa strancima. Mada, ni ovde te ne docekuju rasirenih ruku. S mojoj diplomom si mogao da se ubrises pa sam morao nazad na fax. Opet, znam ljude daleko mudrije i kvalitetnije od mene koji se nisu usudili na taj korak jer nisu imali dovoljno pouzdanja ni da probaju bojeci se da ce ih neko tamo ispreskakati zbog porekla, jezika, boje kose, koze... nije tako lako ni preci ulicu ako nemas dovoljno pouzdanja a tek je tesko imati/odrzati to pouzdanje kad dodjes u nepoznato.
Ja prvi nisam bio od drcnijih. Kad sam se raspitivao o fakultetima nije mi na kraj pameti bilo da se odmah upisem vec sam jako bojazljivo po principu 'sam' da pitam' krenuo od vrata do vrata. Ispostavilo se da su ljudi bili srdacni, da su mi nasiroko izobjasnjavali sve i svasta kao da samo mene cekaju pa sam prestao da sumnjam u sebe. K'o velim ako oni misle da sam dovoljno dobar za te njihove skole sto bih se bunio. A da me iza prvih vrata docekala neka rasisticka budala i sve te iste informacije mi prezentirala po sistemu moz' da probas ali dzaba se nadas, tad bih se verovatno povijena repa vratio nazad u kafanu u kojoj bih i danas rmbao sanjajuci lutriju i lececi prosirene vene.
Generalno verujem da su ljudi daleko slicniji nego sto se nama nekad cini kad krenemo da analiziramo detalje. Stoga verujem da nema prevelikih razlika u odnosu prema emigrantima bar kad je zapadna evropa u pitanju. Svee su to nijanse. Cini mi se da na to kako cemo se snaci najvise uticaja ima kombinacija srece/slucajnosti/chance i naseg odnosa prema novoj sredini. Da, ima zemalja u kojima je teze ali ako si pozitivan i posreci ti se mozes se snaci. A ako u novu sredinu krenes sa stavom da nemas sanse manje se i trudis pa se na kraju ispostavi da si bio/la u pravu. Ne ti - figurativno, sto bi rek'o djura...
Ja kad sam rekao nekim starijim emigrantima da bih da studiram ljudi mi se smejali. Stara emigracija je generalno verovala da im je studiranje nedostupno, to su radila samo diplomatska deca i oni sa najdubljim dzepom, te se malo ko setio da pita da li to uopste moze. A onda smo devedesetih dosli mi koji smo odrasli jednaki te smo bili drcniji i usudili se da pitamo i sta se desilo? Videli da moze pa mnogi pohrlili.
Jos jedan primer... u uk je vecina lekara i zubara azijskog (uglavnom indijskog) porekla. Zasto? Evo zasto - dok su tradicionalni i hijerarhiji skloni indijci koji smatraju lekarski poziv prestiznim cinili sve da svoju decu gurnu u tu bransu ne pitajuci se da li im je tu mesto, klasno definisani britanci nisu ni pokusavali jer su smatrali da je to profesija rezervisana za vise i visoke slojeve - ne cak ni za srednje. I dan danas vecina nizih slojeva smatra da njihova deca imaju vise sanse da emigriraju na mars nego da se docepaju lekarske diplome. Dobro, menja se to ali sporo...
Emigracija svakako nije laka ali mnogo zavisi od stava emigranata a i od srece. Ti si u pravu kad kazes da postoji tradicionalni otpor, osobito ako nisi iz eu ali ima i toga da otpor ne dolazi samo spolja vec je i u nama vrlo jak. Treba pobediti oba a to nije tako lako, cak je cesto onaj unutarnji taj koji nas mnogo vise koci.
