23 replies to this topic

[mile curcic]

Flamanski/holandski jednostavan jezik, nema deklinacija, prosta gramatika, ima nekih pravila u pisanju, ali pored toga Vuk maltene... Jest izgovor problem malo, ali mnogo je laksi jezik od francuskog recimo. I kako ko, neki se ljute kad im kazes holandski, za jezik, drugi obrnuto. Nisu ni sami nacisto s tim.
Jako cesto, flamanci znaju 3, (hol/eng/franc) nekad i 4 jezika,(i nem) tu su sjajni.
Jest sustinski, flamanski jeste dijalekt, malo uproscen jos, holandskog.
Meni najjaca Luxemburg dance mix verzija nemackog, podseca na nekakav svedski...  
Peace.

<{POST_SNAPBACK}>

Како меримо тежину неког језика?
Како то да је, по теби, француски тежак а ја чуо да га и маљи деца говоре у Француској?

[Daytrader]

Како меримо тежину неког језика?
Како то да је, по теби, француски тежак а ја чуо да га и маљи деца говоре у Француској?

<{POST_SNAPBACK}>

Pa i ja ga naucio ko malji deca, meni nije, meni to maternji...Tu bas gde si cuo da to deca rade, blizu. U smislu kasnijeg ucenja jeste, francuski mu dodje kao jedan od najtezih, tako kazu cuveni profesori, experti, za to, na Sorboni. Ako u gramatici ima gomila izuzetaka, od pravila, toliko da se pitas cemu sluzi pravilo ponekad, pa jeste svakako tezi, od varijante gde su to uprostili. Pola francuza ima problem sa pravilnim pisanjem. Grese u casopisima cak, imas nepravilnosti, gramatickih. A oni valjda paze, po logici.
Za nekog ko krece od 0, pa svakako bi mu holandski/flamanski zovi kako hoces
bio laksi za ucenje. Doduse, manje primenljiv van tog govor.podrucja, ali svejedno. Zato flamanci i znaju jezike, Valonce zabole, misle da im kraj francuskog ne treba nista vise, sto je pogresno. Sa engleskim prolazis u Flandriji,
u Valoniji jok, no way, ili jedva.
Nego, sukob tamo nije toliki, opet ce se udruziti, i to iz razloga slicnom ko pre H god, , ove god po prvi put u Belgiji je najcesce davano musko ime Muhamed, te...prosto...
Peace.

[mile curcic]

Па проблем је онда у начину учења. Ни маљи деца не знају граматику па не греше (ако не греше, ако су тако научили).
Па ни одрасли Французи, ако нису били вуковци, не могу се баш похвалити познавањем граматике, па сасвим лепо причају француски.

Фламански и холандски су у језичкој унији и зову се недерландс. Ово пак значи да је фламански и холандски језички стандард идентичан.
На терену је слика мало другачија. Фламански, аутентични (овисно из ког је краја Фландрије), често Холанђанима није за разумети. Али свеједно се сви фламански дијалекти недвојбено налазе унутар онога што зовемо недерландс.
За холандске дијалекте то већ није случај.
Као прво, у Холандији имамо фризијски језик, и он, осим што је, као и холандски, германски језик, нема пуно везе са холандским.
Поред овога, у источним и северним деловима Холандије говоре се дијалекти нискосаксонског језика (недерсаксис). Ниско саксонски је у ЕУ признат као језик па, званично, ни овај великидео Холандије не говори холандским.
Шанса да се са позиције стандарног холандског разуме ниско саксонски је мала. Ту увек треба титловати.
И у осталим деловима Холандије се, до пре 5 векова, отприлике, говорио нискосаксонски, али онда је, звог великог броја фламанских избеглица, тај нискосаксонски дијакет претрпео значајне измене и тако се приближио фламанском, а удаљио од осталих холандских дијалеката.

Африканс, који се још понегде говори у Јужноафричкој републици, нискосаксонски је дијалекат и утолико има (нема) везе са холандским.

[Paladin]

Što se tiče lažne vesti o otcepljenju, očigledno je da se tamo najviše boje "balkanizacije" (razumljivo), te su stoga i autori "patke" zaigrali baš na tu kartu.

[yossarian]

Као прво, у Холандији имамо фризијски језик, и он, осим што је, као и холандски, германски језик, нема пуно везе са холандским.

<{POST_SNAPBACK}>

Za razliku od Holandskog, koji spada u srednjegermansku jezičku grupu (zajedno sa nemačkim), Frižanski spada u zapadnogermansku jezičku grupu i time je najbliži lingvistički srodnik engleskom jeziku. Ne samo da je različit, već je i u sasvim drugoj jezičkoj grupi.

Африканс, који се још понегде говори у Јужноафричкој републици, нискосаксонски је дијалекат и утолико има (нема) везе са холандским.

<{POST_SNAPBACK}>

Ne samo to, već se skoro 200 godina razvijao na svoj način, bez ikakvog kontakta sa maticom. Gramatika je pojednostavljena i postala je slična engleskom. Nepravilni glagoli su u Afrikanskom svi do jednog postali pravilni. Rodovi ( u holandskom postoje dva - srednji i muškoženski) su isto tako nestali, pa je gnjavaža oko pamćenja "het" en "de" u Afrikanskom nepostojeća. Sve je "die". Spelovanje je isto tako uprošćeno. Ne znam da li bih bio u stanju da razumem Afrikanski u razgovoru, ali mi čitanje uspeva bez problema (uz pomoć rečnika i malog priručnika gramatičkih razlika).

[LogicLevel]

Inace se u Nemackoj taj jezik kojim govore Flamanci i "Holandjani"
smatra nekom vrstom "bolesti grla"

<{POST_SNAPBACK}>

Slicno mozemo reci za prakticno sve germanske jezike osim engleskog

[mile curcic]

Slicno mozemo reci za prakticno sve germanske jezike osim engleskog

<{POST_SNAPBACK}>

Да, он је болест усне дупље.

[Daytrader]

Slicno mozemo reci za prakticno sve germanske jezike osim engleskog

<{POST_SNAPBACK}>

Jeste Logic, ali vidi logike zasto - ko je osvojio Englesku? Normani, 1050-1080god.
Odakle su oni dosli? Iz Normandije, Francuska...Kojim jezikom su govorili?
Francuski...Ima li neke osobe, specificno, odgovorne za stvaranje engleskog kao takvog? Ne, nakon sto se ovi nastanili, vise klase govorile su francuski, a seljaci
(peasent na eng, paysan na franc?) taj stari 'engleski'... Oko 30% reci u engleskom jeziku je poreklom francusko, isto toliko latinskog, a oko 25%
Old and Middle English, Old Norse, i old Dutch. I to sve na uzorku od 80h reci, sto je pola od ukupnog otprilike. Kao verodostojan dokaz, mogu da navedem Del Boy-a iz Mucki. Njemu je svaka 3 rec francuska, eto. Ipak - klik
Peace.

A sto se problema FL/Val tice, on postoji od nastanka Belgije kao takve. Bxl dodje na sredini, i on je flamanskog porekla nazovi (Bruxe - cigla, grad od cigala) ali se u njemu vecinski govori francuski. E sad, Belgija nastala nakon Waterloo-a, dodelili to podrucje Holandiji. To se ovima sa juga nije dopalo, pa digli ustanak 1830-te, u Brislu, francuska vojska intervenisala, te dobili nezavisnost. E, to se
ovima gore, Flandriji, opet nije dopalo, te je tvrdjava u Antverpenu god dana
bila u opsadi, nije im padalo na pamet da prihvate tu varijantu. Poenta - stalno je
jedan deo, juzni, vukao ka Francuskoj, a severni ka Holandiji, sto mu dodje nekako logicno. Plus, pre 2 sv rata, Valonija bila bogatija, industrija, metalurgija, rudnici i sl. Nakon rata, Marshalov plan, severni deo se razvio mnogo brze, transport, laka industrija, luke...A jug poceo da kasni, prljava tehnologija, zagadjuju, bla, bla...Te tako unedogled...Se natezu...Ko kome dodje kinte, ko koga izdrzava i sl

[jvujuc]

Ocigledno da nije nikakav pokazatelj..

Osim toga stopa nezaposlenosti u Nemackoj je 9,7 a u Spaniji 9,9..

Lep pozdrav
Teja

<{POST_SNAPBACK}>

Oh, izvinjavam se sto ne navedoh izvor:

The Economist izdanje
novembar:


januar: