Ne mogu da odolim...
Udarni deo kolumne iz poslednjeg Vremena>
.........Vozač gradskog autobusa u Švajcarskoj radi par sati pre podne, nekoliko sati pauzira, pa vozi opet nekoliko sati, ne može da spoji sate u jedinstvenu, sabornu šihtu, ne može da vozi prekovremeno, pa ne bismo li mi našega vozimiška mogli malko da odmorimo: "Osobi koja na mestu šefa države ili predsednika Vlade provede više od šest uzastopnih godina sleduje obavezan odmor ne kraći od četiri godine."
"Mili, znam da je pred tobom još toliko posla, Srpska nepripojena, Hilandar neobnovljen, Ratko pod stalnim pritiskom... Ali se i radujem, opet ćemo imati jedno drugo..."
"I ja sam se tebe uželeo, ali su četiri godine nametnuto rešenje! Neka me desnica moja zaboravi ako te zaboravim, Sveta zemljo..."
"Nemoj da nam Kosovo pokvari odmor, pa u preambuli je, pobogu, kovertirali smo potez za večnost!"
"Da... Preambula je kao lavlja kandža, stavili smo je na volan..."
"... ama ti strepiš da Albanci ne odnesu i auto i lavlju kandžu..."
"... pa da je kad budu nezavisni fino pretesterišu i odnesu u svoj Independent hol, čitaš mi misli!"
"Čitam, mili, ali će stvari ići putem koji si ti trasirao, zato, uživaj u godinama koje su pred nama, misli na to kako ćemo u Belanovici ostajati nekoliko meseci bez pauze... A ne kao dosad, kad god odemo – iznova provetravaj, počisti muve i one grozne njihove lutke na prozorima, usisavaj, menjaj uloške za vlagu..."
"Obećaj da ćeš mi čitati Ustav dok ne vidiš da sam čvrsto zaspao!"
"Hoću, lepi moj, čitaću ga dok ja čvrsto ne zaspim!"
"Za doručak preambula i član o premoći našeg prava nad međunarodnim..."
"Za ručak: zvezdani trenuci DSS-a, besede Mihajlova, Aligrudića, Šormaza... Posle podne: dolazi Đurić sa divljim jagodama koje je usput brao da nam priča koliko nedostaješ njemu, koliko Dodiku, koliko Formuli 1... Šta je, mili, uvek se ozariš kad pomenem tvoje drugove, što si se sad snuždio?"
"Kad je De Gol umro, neko je napisao, neki novinar biće, Francuska je sada udovica, podiđu me žmarci kad god na to pomislim, a često mislim. Skoro stalno, zapravo. A kad ne bude mene..."
"Iju, pomeri se s mesta, ti tek treba da živiš..."
"Da, ali treba četiri godine da se odmaram, šta će za to vreme biti Srbija – bela udovica?! Nema u tome slave, nema veličine!"
"Nemoj, srećo, De Gol je ratni profiter, ti nisi general iz Drugog svetskog rata, Vladeta je u pravu, ti si za mirovne konferencije..."
"Kojih nema pa nema!"
"Ma biće ih, važno je da ih dočekaš odmoran i svež!"
"A šta ako prva padne dok je neko drugi premijer?! Takva misao je jeres, nonsens, contradictio in adjecto, što god hoćeš! Niko nema prava da prekida kontinuitet moje vladavine! Kabinet je moje prirodno stanište, a teraju me na odmor koji je grozan, mutan bezdan! Ako se smrt ispreči između mene i srpskih zemalja pognuću glavu, ali niti Srbiji ima boljitka bez mene, niti meni ima opstanka bez Srbije, svaki pokušaj našeg razdvajanja za mog života bio bi pravno nasilje, je l’ ti to jasno!"
Retrovizor - Lj. Živkov
Started by
Bambi
, Dec 10 2006 23:22
97 replies to this topic
#33
Bambi
-
- Banned
- 636 posts
Posted 12 February 2007 - 09:58
Retrovizor Ljubomira Živkova
Nikad Romom
11. februar 2007.
Otkako histerično uskliknu „Živela Srbija“ Koštunica kao da je u zemlju propao: izgleda da ga je posle izbora obuzela mala snaga, tvrdi da se položaj Skupštine može upodobiti sa položajem Narodne skupštine kojoj je prestao mandat, a da se položaj vlade kao skupštinskog derivata može upodobiti položaju vlade kojoj je prestao mandat...
Upodobiti pa upodobiti, upodobljeni se uprepodobio, prepodobni se upodobio, ali čemu?! Vlada pada kad joj Skupština izglasa nepoverenje, kad premijer da ostavku, je li moguće da doktor prava razdoblje do osnivanja nove vlade shvata kao stanje upodobljeno Voltu Dizniju koji je dozvolio nauci da ga nakon poslednjeg daha svojski zamrzne?
Dragan Jočić je svog druga iz delinkventskih dana zaposlio u policiji, upoznaj policiju da bi je više voleo, na mestu upravnika zatvorskog odeljenja zvanog Hajat nahodi se persona sa neupodobljenom diplomom srednje škole u Bihaću, odonud je stigla depeša da đaka pod tim imenom nisu imali, reklo bi se da je budući upravnik zatvora školu pohađao i završio pod pseudonimom, nije valja ovde pod novim imenom otpočeo novi život?! Ali zašto bi uopšte krivotvorio diplomu, kad ima svetli primer Ace Tomića koji se oteo kolotečini vojne akademije da je nikad ne završi!
Hoteći ljubazno da izađe u susret pravdi Bagzi je zadao udarac slobodi izražavanja: vlasnik Pinka s programa skide gospođu Ražnatović. Čiju je svadbu svojevremeno avangardno prenosio, dok su poslenici sadašnjeg javnog servisa snimali „Dozvolite da se obratimo“ i nisu sanjali o „48 sati“; according to Bagzi Svetlana R. je vlasnika Pinka preporučila Legiji i njegovoj otmičarskoj zadruzi kao mušteriju, izopštenica drži da joj je to namešteno zbog pevanija narodnjačkoj koaliciji, kaže da nije savetovala otmičare, ja joj verujem, ali čak i da ih jeste savetovala, behu to ljudi sa legitimacijama državne bezbednosti - sve što bi oni u svom stilu izvukli od bogataševe unezverene famiilije išlo bi u državni budžet!
Nevoljeni upravnik Pozorišta mladih u Novome Sadu biće oslobođen nezahvalne dužnosti, maskirani najamnici (ili vojnici partije koji tuku besplatno?), pretukli su štrajkače i sad se srpska Atina pita je li deesesovac kaznenu ekspediciju poslao sam ili uz malu pomoć koalicionih partnera, zaista, ako može da gukne koju o krupnijim ribama neka upravnik bude zaštićeni svedok!
Bračni par Roma upodobljen usvajanju deteta nije u leskovačkoj nahiji mogao da usvoji Srpče: posvojče mora da sačuva nacionalni identitet. Gospođa Divna koja ih je prosvetlila odlično razume Ustav - Srbija je država srpskog naroda i građana poteklih iz drugih naroda, ravnopravnih doduše, ali ne baš toliko da uzimaju našu decu i da ih onda porome, nikad Romom!
Vesti iz kulture. Pitomac kaznione u Zabeli Golubović Kristijan izdaće uskoro memoare, prošlo je vreme Karla Maja koji nije ni bio u Americi, kriminalistički roman vraća se onima kojima pripada, na jagodinskoj Palmi književnik se potužio na nelojalnu konkurenciju: „Znate li vi koliko se droge na beogradskim ulicama proda preko klošara? Tona! A pojedinci, pojedinci kao mi ako radimo taj posao, mi nećemo kilo moći da prodamo za mesec dana, i sve će oči biti uprte o nas!“ O Arkanu reče da je bio fascinantno harizmatičan, u Domu za vešanje jedan junak ima uzrečicu „apsolutno romantično“, tako i Golubović Kristijan... Koji kaže da nije član mafije, naprotiv: „Ja mogu da odredim da li će neko da bude u kriminalnoj bandi sa mnom, ili u nekoj poslovnoj grupi sa mnom. Ja sam institucija!“ Dobro, piši Institucijo, ali znaj da publika sa nestrpljenjem čeka i ispovest oca Ilariona!
Nikad Romom
11. februar 2007.
Otkako histerično uskliknu „Živela Srbija“ Koštunica kao da je u zemlju propao: izgleda da ga je posle izbora obuzela mala snaga, tvrdi da se položaj Skupštine može upodobiti sa položajem Narodne skupštine kojoj je prestao mandat, a da se položaj vlade kao skupštinskog derivata može upodobiti položaju vlade kojoj je prestao mandat...
Upodobiti pa upodobiti, upodobljeni se uprepodobio, prepodobni se upodobio, ali čemu?! Vlada pada kad joj Skupština izglasa nepoverenje, kad premijer da ostavku, je li moguće da doktor prava razdoblje do osnivanja nove vlade shvata kao stanje upodobljeno Voltu Dizniju koji je dozvolio nauci da ga nakon poslednjeg daha svojski zamrzne?
Dragan Jočić je svog druga iz delinkventskih dana zaposlio u policiji, upoznaj policiju da bi je više voleo, na mestu upravnika zatvorskog odeljenja zvanog Hajat nahodi se persona sa neupodobljenom diplomom srednje škole u Bihaću, odonud je stigla depeša da đaka pod tim imenom nisu imali, reklo bi se da je budući upravnik zatvora školu pohađao i završio pod pseudonimom, nije valja ovde pod novim imenom otpočeo novi život?! Ali zašto bi uopšte krivotvorio diplomu, kad ima svetli primer Ace Tomića koji se oteo kolotečini vojne akademije da je nikad ne završi!
Hoteći ljubazno da izađe u susret pravdi Bagzi je zadao udarac slobodi izražavanja: vlasnik Pinka s programa skide gospođu Ražnatović. Čiju je svadbu svojevremeno avangardno prenosio, dok su poslenici sadašnjeg javnog servisa snimali „Dozvolite da se obratimo“ i nisu sanjali o „48 sati“; according to Bagzi Svetlana R. je vlasnika Pinka preporučila Legiji i njegovoj otmičarskoj zadruzi kao mušteriju, izopštenica drži da joj je to namešteno zbog pevanija narodnjačkoj koaliciji, kaže da nije savetovala otmičare, ja joj verujem, ali čak i da ih jeste savetovala, behu to ljudi sa legitimacijama državne bezbednosti - sve što bi oni u svom stilu izvukli od bogataševe unezverene famiilije išlo bi u državni budžet!
Nevoljeni upravnik Pozorišta mladih u Novome Sadu biće oslobođen nezahvalne dužnosti, maskirani najamnici (ili vojnici partije koji tuku besplatno?), pretukli su štrajkače i sad se srpska Atina pita je li deesesovac kaznenu ekspediciju poslao sam ili uz malu pomoć koalicionih partnera, zaista, ako može da gukne koju o krupnijim ribama neka upravnik bude zaštićeni svedok!
Bračni par Roma upodobljen usvajanju deteta nije u leskovačkoj nahiji mogao da usvoji Srpče: posvojče mora da sačuva nacionalni identitet. Gospođa Divna koja ih je prosvetlila odlično razume Ustav - Srbija je država srpskog naroda i građana poteklih iz drugih naroda, ravnopravnih doduše, ali ne baš toliko da uzimaju našu decu i da ih onda porome, nikad Romom!
Vesti iz kulture. Pitomac kaznione u Zabeli Golubović Kristijan izdaće uskoro memoare, prošlo je vreme Karla Maja koji nije ni bio u Americi, kriminalistički roman vraća se onima kojima pripada, na jagodinskoj Palmi književnik se potužio na nelojalnu konkurenciju: „Znate li vi koliko se droge na beogradskim ulicama proda preko klošara? Tona! A pojedinci, pojedinci kao mi ako radimo taj posao, mi nećemo kilo moći da prodamo za mesec dana, i sve će oči biti uprte o nas!“ O Arkanu reče da je bio fascinantno harizmatičan, u Domu za vešanje jedan junak ima uzrečicu „apsolutno romantično“, tako i Golubović Kristijan... Koji kaže da nije član mafije, naprotiv: „Ja mogu da odredim da li će neko da bude u kriminalnoj bandi sa mnom, ili u nekoj poslovnoj grupi sa mnom. Ja sam institucija!“ Dobro, piši Institucijo, ali znaj da publika sa nestrpljenjem čeka i ispovest oca Ilariona!
#34
janos
-
- Members
- 385 posts
Posted 22 February 2007 - 02:15
QUOTE(Bambi @ 12 Feb 2007, 09:58)
Retrovizor Ljubomira Živkova
Nikad Romom
11. februar 2007.
Otkako histerično uskliknu „Živela Srbija“ Koštunica kao da je u zemlju propao: izgleda da ga je posle izbora obuzela mala snaga, tvrdi da se položaj Skupštine može upodobiti sa položajem Narodne skupštine kojoj je prestao mandat, a da se položaj vlade kao skupštinskog derivata može upodobiti položaju vlade kojoj je prestao mandat...
Upodobiti pa upodobiti, upodobljeni se uprepodobio, prepodobni se upodobio, ali čemu?! Vlada pada kad joj Skupština izglasa nepoverenje, kad premijer da ostavku, je li moguće da doktor prava razdoblje do osnivanja nove vlade shvata kao stanje upodobljeno Voltu Dizniju koji je dozvolio nauci da ga nakon poslednjeg daha svojski zamrzne?
Dragan Jočić je svog druga iz delinkventskih dana zaposlio u policiji, upoznaj policiju da bi je više voleo, na mestu upravnika zatvorskog odeljenja zvanog Hajat nahodi se persona sa neupodobljenom diplomom srednje škole u Bihaću, odonud je stigla depeša da đaka pod tim imenom nisu imali, reklo bi se da je budući upravnik zatvora školu pohađao i završio pod pseudonimom, nije valja ovde pod novim imenom otpočeo novi život?! Ali zašto bi uopšte krivotvorio diplomu, kad ima svetli primer Ace Tomića koji se oteo kolotečini vojne akademije da je nikad ne završi!
Hoteći ljubazno da izađe u susret pravdi Bagzi je zadao udarac slobodi izražavanja: vlasnik Pinka s programa skide gospođu Ražnatović. Čiju je svadbu svojevremeno avangardno prenosio, dok su poslenici sadašnjeg javnog servisa snimali „Dozvolite da se obratimo“ i nisu sanjali o „48 sati“; according to Bagzi Svetlana R. je vlasnika Pinka preporučila Legiji i njegovoj otmičarskoj zadruzi kao mušteriju, izopštenica drži da joj je to namešteno zbog pevanija narodnjačkoj koaliciji, kaže da nije savetovala otmičare, ja joj verujem, ali čak i da ih jeste savetovala, behu to ljudi sa legitimacijama državne bezbednosti - sve što bi oni u svom stilu izvukli od bogataševe unezverene famiilije išlo bi u državni budžet!
Nevoljeni upravnik Pozorišta mladih u Novome Sadu biće oslobođen nezahvalne dužnosti, maskirani najamnici (ili vojnici partije koji tuku besplatno?), pretukli su štrajkače i sad se srpska Atina pita je li deesesovac kaznenu ekspediciju poslao sam ili uz malu pomoć koalicionih partnera, zaista, ako može da gukne koju o krupnijim ribama neka upravnik bude zaštićeni svedok!
Bračni par Roma upodobljen usvajanju deteta nije u leskovačkoj nahiji mogao da usvoji Srpče: posvojče mora da sačuva nacionalni identitet. Gospođa Divna koja ih je prosvetlila odlično razume Ustav - Srbija je država srpskog naroda i građana poteklih iz drugih naroda, ravnopravnih doduše, ali ne baš toliko da uzimaju našu decu i da ih onda porome, nikad Romom!
Vesti iz kulture. Pitomac kaznione u Zabeli Golubović Kristijan izdaće uskoro memoare, prošlo je vreme Karla Maja koji nije ni bio u Americi, kriminalistički roman vraća se onima kojima pripada, na jagodinskoj Palmi književnik se potužio na nelojalnu konkurenciju: „Znate li vi koliko se droge na beogradskim ulicama proda preko klošara? Tona! A pojedinci, pojedinci kao mi ako radimo taj posao, mi nećemo kilo moći da prodamo za mesec dana, i sve će oči biti uprte o nas!“ O Arkanu reče da je bio fascinantno harizmatičan, u Domu za vešanje jedan junak ima uzrečicu „apsolutno romantično“, tako i Golubović Kristijan... Koji kaže da nije član mafije, naprotiv: „Ja mogu da odredim da li će neko da bude u kriminalnoj bandi sa mnom, ili u nekoj poslovnoj grupi sa mnom. Ja sam institucija!“ Dobro, piši Institucijo, ali znaj da publika sa nestrpljenjem čeka i ispovest oca Ilariona!
Nikad Romom
11. februar 2007.
Otkako histerično uskliknu „Živela Srbija“ Koštunica kao da je u zemlju propao: izgleda da ga je posle izbora obuzela mala snaga, tvrdi da se položaj Skupštine može upodobiti sa položajem Narodne skupštine kojoj je prestao mandat, a da se položaj vlade kao skupštinskog derivata može upodobiti položaju vlade kojoj je prestao mandat...
Upodobiti pa upodobiti, upodobljeni se uprepodobio, prepodobni se upodobio, ali čemu?! Vlada pada kad joj Skupština izglasa nepoverenje, kad premijer da ostavku, je li moguće da doktor prava razdoblje do osnivanja nove vlade shvata kao stanje upodobljeno Voltu Dizniju koji je dozvolio nauci da ga nakon poslednjeg daha svojski zamrzne?
Dragan Jočić je svog druga iz delinkventskih dana zaposlio u policiji, upoznaj policiju da bi je više voleo, na mestu upravnika zatvorskog odeljenja zvanog Hajat nahodi se persona sa neupodobljenom diplomom srednje škole u Bihaću, odonud je stigla depeša da đaka pod tim imenom nisu imali, reklo bi se da je budući upravnik zatvora školu pohađao i završio pod pseudonimom, nije valja ovde pod novim imenom otpočeo novi život?! Ali zašto bi uopšte krivotvorio diplomu, kad ima svetli primer Ace Tomića koji se oteo kolotečini vojne akademije da je nikad ne završi!
Hoteći ljubazno da izađe u susret pravdi Bagzi je zadao udarac slobodi izražavanja: vlasnik Pinka s programa skide gospođu Ražnatović. Čiju je svadbu svojevremeno avangardno prenosio, dok su poslenici sadašnjeg javnog servisa snimali „Dozvolite da se obratimo“ i nisu sanjali o „48 sati“; according to Bagzi Svetlana R. je vlasnika Pinka preporučila Legiji i njegovoj otmičarskoj zadruzi kao mušteriju, izopštenica drži da joj je to namešteno zbog pevanija narodnjačkoj koaliciji, kaže da nije savetovala otmičare, ja joj verujem, ali čak i da ih jeste savetovala, behu to ljudi sa legitimacijama državne bezbednosti - sve što bi oni u svom stilu izvukli od bogataševe unezverene famiilije išlo bi u državni budžet!
Nevoljeni upravnik Pozorišta mladih u Novome Sadu biće oslobođen nezahvalne dužnosti, maskirani najamnici (ili vojnici partije koji tuku besplatno?), pretukli su štrajkače i sad se srpska Atina pita je li deesesovac kaznenu ekspediciju poslao sam ili uz malu pomoć koalicionih partnera, zaista, ako može da gukne koju o krupnijim ribama neka upravnik bude zaštićeni svedok!
Bračni par Roma upodobljen usvajanju deteta nije u leskovačkoj nahiji mogao da usvoji Srpče: posvojče mora da sačuva nacionalni identitet. Gospođa Divna koja ih je prosvetlila odlično razume Ustav - Srbija je država srpskog naroda i građana poteklih iz drugih naroda, ravnopravnih doduše, ali ne baš toliko da uzimaju našu decu i da ih onda porome, nikad Romom!
Vesti iz kulture. Pitomac kaznione u Zabeli Golubović Kristijan izdaće uskoro memoare, prošlo je vreme Karla Maja koji nije ni bio u Americi, kriminalistički roman vraća se onima kojima pripada, na jagodinskoj Palmi književnik se potužio na nelojalnu konkurenciju: „Znate li vi koliko se droge na beogradskim ulicama proda preko klošara? Tona! A pojedinci, pojedinci kao mi ako radimo taj posao, mi nećemo kilo moći da prodamo za mesec dana, i sve će oči biti uprte o nas!“ O Arkanu reče da je bio fascinantno harizmatičan, u Domu za vešanje jedan junak ima uzrečicu „apsolutno romantično“, tako i Golubović Kristijan... Koji kaže da nije član mafije, naprotiv: „Ja mogu da odredim da li će neko da bude u kriminalnoj bandi sa mnom, ili u nekoj poslovnoj grupi sa mnom. Ja sam institucija!“ Dobro, piši Institucijo, ali znaj da publika sa nestrpljenjem čeka i ispovest oca Ilariona!
da li neko zna gde je najnoviji retrovior? hvala,unapred.
#35
Guest_vinska musica_*
Guest_vinska musica_*
-
- Guests
Posted 22 February 2007 - 04:29
Potrazi na sajtu opciju Moj ugao.
#36
Bambi
-
- Banned
- 636 posts
Posted 22 February 2007 - 07:32
Bubala u pregovarački tim!
18. februar 2007. | Ljubomir Živkov
Ujedinjene nacije ubile su dva građanina Srbije, ne znam koliki je to procenat naše duše, tek, Beograd nije rekao da mu je žao dvojice albanskih demonstranata, nije doista rekao ni "tako im i treba", ali se još jednom ispostavlja da je ovdašnjoj vrhuški važna granica a ne ono šta se unutar granice događa ravnopravnim, neotuđivim građanima Srbije.
Iako je Parivodić uoči nove godine izjavio da svakome treba po prasence, država će od pobunjenih odgajivača svinja otkupiti 15.000 odraslih svinja za 75 dinara po kilogramu, Direkcija za robne rezerve oglušila se i o besu ministra Bubala koji je štrajkačiji skresao da Vlada neće otkupljivati svinje, istorijski govor svinjogojcima Bubalu je dao krila pa je oštru bukvicu očitao i Evropskoj uniji jer zadire ova u suvereno pravo države da sama organizuje službu bezbednosti i policiju onako kako njoj odgovara, a našoj državi očito odgovara ekipa koja godinama ne nalazi Mladića, plansko i savesno nenalaženje generala možda baš spada u opis njihovih radnih mesta, nema veze, Bubala sad dok je u speedu valja ubaciti u pregovarački tim, čeličnosivim pogledom kojim je pokorio mačvansku seljačiju i svojom tatarskom frizurom ulivaće mnogo više strahopoštovanja drugoj strani nego dobri Samardžićanin kome na svakoj lokni piše: ja radim u Institutu, pregovaranje mi je hobi.
Koliko je ljudi petog ili šestog oktobra dve hiljadite mislilo da će Narodnom skupštinom rukovoditi Borka Vučić? Zar osoba od najvećeg Slobinog poverenja ne treba da bude osoba od našeg najvećeg nepoverenja?! Ali kako bi bila, lustrirata nije, narodna je deputatkinja i kao najstarija predsedava parlamentom, to se zove vladavina prava.
Država koja je s predumišljajem i iz najnižih pobuda svirepo ubila četvoricu građana ublažila je kazne ubicama i pomagačima ubica! U vreme masakra najstroža zatvorska kazna bila je valjda petnaest godina, e ona je po optužene povoljnija nego sadašnji maksimum – četrdeset godina, divno je poštovati pravo, ali zar sam rezultat ne govori da zadatak nije ispravno rešavan ako je uopšte bio i postavljen kako treba!
Nije li krajnje vreme da se napiše rečnik za naše političare: nije narod nego stanovništvo, nije sveta zemlja nego teritorija, tako su i doterali da je Kosovo petnaest posto naše duše, kao da duša podleže procentnom računu.
Toliko su dugo neiskreni da i kad govore o nečemu što se daje braniti, da bi otcepljenje Kosova umnogome protivurečilo međunarodnom pravu, ni tada o međunarodnom pravu ne govore kao o nečemu što nama ide na ruku i što prema tome potežemo kao argument, i tada se drže kao da više žale zbog međunarodnog prava nego zbog Kosova!
18. februar 2007. | Ljubomir Živkov
Ujedinjene nacije ubile su dva građanina Srbije, ne znam koliki je to procenat naše duše, tek, Beograd nije rekao da mu je žao dvojice albanskih demonstranata, nije doista rekao ni "tako im i treba", ali se još jednom ispostavlja da je ovdašnjoj vrhuški važna granica a ne ono šta se unutar granice događa ravnopravnim, neotuđivim građanima Srbije.
Iako je Parivodić uoči nove godine izjavio da svakome treba po prasence, država će od pobunjenih odgajivača svinja otkupiti 15.000 odraslih svinja za 75 dinara po kilogramu, Direkcija za robne rezerve oglušila se i o besu ministra Bubala koji je štrajkačiji skresao da Vlada neće otkupljivati svinje, istorijski govor svinjogojcima Bubalu je dao krila pa je oštru bukvicu očitao i Evropskoj uniji jer zadire ova u suvereno pravo države da sama organizuje službu bezbednosti i policiju onako kako njoj odgovara, a našoj državi očito odgovara ekipa koja godinama ne nalazi Mladića, plansko i savesno nenalaženje generala možda baš spada u opis njihovih radnih mesta, nema veze, Bubala sad dok je u speedu valja ubaciti u pregovarački tim, čeličnosivim pogledom kojim je pokorio mačvansku seljačiju i svojom tatarskom frizurom ulivaće mnogo više strahopoštovanja drugoj strani nego dobri Samardžićanin kome na svakoj lokni piše: ja radim u Institutu, pregovaranje mi je hobi.
Koliko je ljudi petog ili šestog oktobra dve hiljadite mislilo da će Narodnom skupštinom rukovoditi Borka Vučić? Zar osoba od najvećeg Slobinog poverenja ne treba da bude osoba od našeg najvećeg nepoverenja?! Ali kako bi bila, lustrirata nije, narodna je deputatkinja i kao najstarija predsedava parlamentom, to se zove vladavina prava.
Država koja je s predumišljajem i iz najnižih pobuda svirepo ubila četvoricu građana ublažila je kazne ubicama i pomagačima ubica! U vreme masakra najstroža zatvorska kazna bila je valjda petnaest godina, e ona je po optužene povoljnija nego sadašnji maksimum – četrdeset godina, divno je poštovati pravo, ali zar sam rezultat ne govori da zadatak nije ispravno rešavan ako je uopšte bio i postavljen kako treba!
Nije li krajnje vreme da se napiše rečnik za naše političare: nije narod nego stanovništvo, nije sveta zemlja nego teritorija, tako su i doterali da je Kosovo petnaest posto naše duše, kao da duša podleže procentnom računu.
Toliko su dugo neiskreni da i kad govore o nečemu što se daje braniti, da bi otcepljenje Kosova umnogome protivurečilo međunarodnom pravu, ni tada o međunarodnom pravu ne govore kao o nečemu što nama ide na ruku i što prema tome potežemo kao argument, i tada se drže kao da više žale zbog međunarodnog prava nego zbog Kosova!
#37
heilel
-
- Members
- 798 posts
Posted 23 February 2007 - 03:34
Zivkov je genije!!!
pa ljudi dozovite se pameti - uporedite ovo sa lukovicem - neuporedivo!!!
najbolji deo programa b92 - retrovizor gosn zivkova!!!! bez konkurencije
pa ljudi dozovite se pameti - uporedite ovo sa lukovicem - neuporedivo!!!
najbolji deo programa b92 - retrovizor gosn zivkova!!!! bez konkurencije
#38
T. U. Weenie
-
- Validating
- 4,805 posts
Posted 23 February 2007 - 13:44
QUOTE(heilel @ 23 Feb 2007, 03:34)
pa ljudi dozovite se pameti - uporedite ovo sa lukovicem - neuporedivo!!!
A ti nemaš pametnija posla nego da prosvećuješ po raznim topicima po pitanju Lukovića?
Ostavi se toga, Perin fan club nećeš rasterati ni H-bombom kamoli ovakvim off-hand primedbama. A nas ostale pusti da čitamo kolumne koje hoćemo i iz kojih razloga hoćemo.
#39
heilel
-
- Members
- 798 posts
Posted 23 February 2007 - 16:20
QUOTE(The Ugliest Weenie @ 23 Feb 2007, 14:44)
A ti nemaš pametnija posla nego da prosvećuješ po raznim topicima po pitanju Lukovića?
Ostavi se toga, Perin fan club nećeš rasterati ni H-bombom kamoli ovakvim off-hand primedbama. A nas ostale pusti da čitamo kolumne koje hoćemo i iz kojih razloga hoćemo.
Ostavi se toga, Perin fan club nećeš rasterati ni H-bombom kamoli ovakvim off-hand primedbama. A nas ostale pusti da čitamo kolumne koje hoćemo i iz kojih razloga hoćemo.
neshvatljivo mi je kako ljudi mogu da jednako vrednuju teofilove tekstove ili tekstove zivkova i prost(ack)o "najebavanje mame mamine" gosn lukovica.
to sto mi se svidja koja mu je ciljna grupa za taj cin "najebavanja" to nikako ne znaci da mora da mi se dopada kako pise
i dragi clanu(ice) perinog fun cluba nema nikakve potrebe da budes paranoican(na )jer niti imam nameru da vas "rasterujem" niti je to moguce jer ovo je ipak zemlja seljaka na brdovitom balkanu , jasno je zasto pera ima fun club.
edit : zanimljivo kako clan perinog fun kluba reaguje na komentar koji mu se ne dopada (iako ovde ima gomila komtara koji su mahom pozitivni pa ti nisu zasmetali u citanju ), a kako ljudi na temi o teofilu prezentuju suprotne stavove - bez paranoje i pominjanja bombi
izvinjavam se na trollovanju
e da , kad smo kod "pametnijeg posla " -nemoj da me pratis po tim temama , vidim da te mnogo nervira, isprazni se uz lukovica
ostali uzivajte u retrovizoru lj. zivkova
Edited by heilel, 23 February 2007 - 16:27.
#40
T. U. Weenie
-
- Validating
- 4,805 posts
Posted 24 February 2007 - 00:06
QUOTE(heilel @ 23 Feb 2007, 16:20)
i dragi clanu(ice) perinog fun cluba nema nikakve potrebe da budes paranoican(na )jer niti imam nameru da vas "rasterujem" niti je to moguce jer ovo je ipak zemlja seljaka na brdovitom balkanu , jasno je zasto pera ima fun club.
e da , kad smo kod "pametnijeg posla " -nemoj da me pratis po tim temama , vidim da te mnogo nervira, isprazni se uz lukovica
e da , kad smo kod "pametnijeg posla " -nemoj da me pratis po tim temama , vidim da te mnogo nervira, isprazni se uz lukovica
Član nisam, a da si pogledao par stranica unazad na tom topicu video bi da sam i ja kritikovao Perino stado, samo malo uljudnije i informisanije od tebe. Znam da ih ne rasteruješ, samo imaš potrebu da se malo osetiš intelektualno superiorno, ali to je OK, valjda.
Pratim po temama?
Pa kad na tri od tri "kolumnističke" teme postuješ istu stvar. Reko' da ti pomognem i uštedim vreme, ali nema veze... [/troll]
#41
Bambi
-
- Banned
- 636 posts
Posted 28 February 2007 - 19:09
Retrovizor
Neblistavi um
25. februar 2007. | Ljubomir Živkov
Bezvlađe u Srbiji nastavlja se i, gle, nije nimalo gore nego kad je Vlada Vojislava Koštunice bila u punom svom zamahu i procvatu, država je ponovo u stanju prijatne obamrlosti, kao oni ljubavnici koji se pomalo vešaju i dave da im bude slađe; videći kako pravnici divno žive omladina daje sve od sebe - pa i novac slobodoumnim profesorima koji su ispravno razumeli etiku našeg novokapitalizma! - da dođe do diplome pravnika; na kragujevačkom pravnom fakultetu je policija pokvarila idilu pritvorivši više od desetoro profesora; u kragujevačkom vodovodu barem petoro nameštenika ima krivotvorene diplome, mahom viših i srednjih škola, nisu hteli da step by step u svom gradu dođu do zvanja pravnika.
Sudija zadužena za atentat na Đinđića dobila je preteću poruku preko službenog mobilnog a Jočićevi hakeri nisu još ušli u trag počiniocu, još će teže naći izletnike koji su šetajući po nacionalnom parku na spomenik Ivanu Stamboliću napisali "Hvala, Legija". I dok sudija dobija preteću poruku, novosadskog policajca ugruvao je Jovo P. iz Banjaluke, Jovo P. nije hteo da stane na zahtev policije, kad su ga saobraćajci napokon zaustavili zabravio je svoja vrata, na suvozačko mesto je pokušao da uđe policajac ama je Jovo P. dao gas i istresao nezvanog gosta na bankinu sred naše žitnice: ako ovaj strani državljanin bude izručen Srbiji barem se neće osećati kao Jozef K. koga je u aps odvelo ne zna se zašto.
Obamrla, sama u sebe skuturivša se Vlada smogla je snage da svojim činovnicima podeli stanove u svrhu humanog otkupa, Nišlijama čije je kuće porušio NATO država nije pomogla, jer se u međuvremenu emotivno vezala za ovu do juče neprijateljsku udrugu, jedanaest porodica iz Ćuprije čije su kuće stradale u eksploziji džebane naše vojske ni do danas nije zbrinuto, njima je iz ministarstva valjda vojske savetovano, verovali ili ne, da se snađu kod rođaka i prijatelja kako ne bi opterećivali budžet; poginule i obeskućene Varvarince je pred nemačkim sudom zastupao advokat Nemac, dok se država Srbija u to nije petljala. Prokupački penzioner Aleksandar Stanković je kuću i voćnjak poklonio obitelji izbegloj sa Kosova rekavši da oni nemaju gde da žive i da im to daje od srca, pa lako je njemu kad ima srce, država nema srce, država je Um, koji, avaj nije uopšte blistav!
U Nigeriji su oteta dva i Hrvata i jedan Crnogorac, otmičari od njihovih država ištu skoro jedanaest miliona evra, kad mene vani oteli i zatražili pedeset hiljada evra naše ministarstvo ponosito bi odbrusilo da sa otmičarima nema pregovora, sa otmičarima petnaest posto naše duše doduše pregovaraju, u našoj posadi su i tri žene, gledaj Evropo koga nikako da prigrliš, mislio sam da je Kosovo muška stvar i da će se ženskadija pojaviti posle boja da orosi dehidrirane usne ranjenicima kojima nema spasa; ambasador Srbije u Holandiji i glavni branilac u tužbi Bosne i Hercegovine po kojoj je Srbija tamo počinila genocid unapred priprema proslavu u odajama ambasade, nadam se da Njegova ekselencija neće morati da netaknute đakonije stavlja u zamrzivač za neku drugu proslavu, naš glavni argument bio je, ako se dobro sećam, da u inkriminisano vreme nismo bili članica Ujedinjenih nacija, tad sam napisao da je to kao kad bi se o osumnjičenom za ubistvo reklo da mu je znatno pre homicidiuma bila istekla lična karta.
Neblistavi um
25. februar 2007. | Ljubomir Živkov
Bezvlađe u Srbiji nastavlja se i, gle, nije nimalo gore nego kad je Vlada Vojislava Koštunice bila u punom svom zamahu i procvatu, država je ponovo u stanju prijatne obamrlosti, kao oni ljubavnici koji se pomalo vešaju i dave da im bude slađe; videći kako pravnici divno žive omladina daje sve od sebe - pa i novac slobodoumnim profesorima koji su ispravno razumeli etiku našeg novokapitalizma! - da dođe do diplome pravnika; na kragujevačkom pravnom fakultetu je policija pokvarila idilu pritvorivši više od desetoro profesora; u kragujevačkom vodovodu barem petoro nameštenika ima krivotvorene diplome, mahom viših i srednjih škola, nisu hteli da step by step u svom gradu dođu do zvanja pravnika.
Sudija zadužena za atentat na Đinđića dobila je preteću poruku preko službenog mobilnog a Jočićevi hakeri nisu još ušli u trag počiniocu, još će teže naći izletnike koji su šetajući po nacionalnom parku na spomenik Ivanu Stamboliću napisali "Hvala, Legija". I dok sudija dobija preteću poruku, novosadskog policajca ugruvao je Jovo P. iz Banjaluke, Jovo P. nije hteo da stane na zahtev policije, kad su ga saobraćajci napokon zaustavili zabravio je svoja vrata, na suvozačko mesto je pokušao da uđe policajac ama je Jovo P. dao gas i istresao nezvanog gosta na bankinu sred naše žitnice: ako ovaj strani državljanin bude izručen Srbiji barem se neće osećati kao Jozef K. koga je u aps odvelo ne zna se zašto.
Obamrla, sama u sebe skuturivša se Vlada smogla je snage da svojim činovnicima podeli stanove u svrhu humanog otkupa, Nišlijama čije je kuće porušio NATO država nije pomogla, jer se u međuvremenu emotivno vezala za ovu do juče neprijateljsku udrugu, jedanaest porodica iz Ćuprije čije su kuće stradale u eksploziji džebane naše vojske ni do danas nije zbrinuto, njima je iz ministarstva valjda vojske savetovano, verovali ili ne, da se snađu kod rođaka i prijatelja kako ne bi opterećivali budžet; poginule i obeskućene Varvarince je pred nemačkim sudom zastupao advokat Nemac, dok se država Srbija u to nije petljala. Prokupački penzioner Aleksandar Stanković je kuću i voćnjak poklonio obitelji izbegloj sa Kosova rekavši da oni nemaju gde da žive i da im to daje od srca, pa lako je njemu kad ima srce, država nema srce, država je Um, koji, avaj nije uopšte blistav!
U Nigeriji su oteta dva i Hrvata i jedan Crnogorac, otmičari od njihovih država ištu skoro jedanaest miliona evra, kad mene vani oteli i zatražili pedeset hiljada evra naše ministarstvo ponosito bi odbrusilo da sa otmičarima nema pregovora, sa otmičarima petnaest posto naše duše doduše pregovaraju, u našoj posadi su i tri žene, gledaj Evropo koga nikako da prigrliš, mislio sam da je Kosovo muška stvar i da će se ženskadija pojaviti posle boja da orosi dehidrirane usne ranjenicima kojima nema spasa; ambasador Srbije u Holandiji i glavni branilac u tužbi Bosne i Hercegovine po kojoj je Srbija tamo počinila genocid unapred priprema proslavu u odajama ambasade, nadam se da Njegova ekselencija neće morati da netaknute đakonije stavlja u zamrzivač za neku drugu proslavu, naš glavni argument bio je, ako se dobro sećam, da u inkriminisano vreme nismo bili članica Ujedinjenih nacija, tad sam napisao da je to kao kad bi se o osumnjičenom za ubistvo reklo da mu je znatno pre homicidiuma bila istekla lična karta.
#42
Guest_vinska musica_*
Guest_vinska musica_*
-
- Guests
Posted 01 March 2007 - 03:14
Nije iz Retrovizora, vec Vremena /text koji je dostupan samo pretpaltnicima/.
Lisica i ždral
Nikom ništa
Posleratni evropski rekorder u ubijanju i zaoravanju pobijenih zar nije bio štićenik i stipendista Beograda?!
________________________________________
piše:
Ljubomir
Živkov
Kako je prijatno, kako je lako menjati optiku, presvlačiti se iz jednog u drugi identitet: kad vaterpolo reprezentacija osvoji zlatnu medalju, osvojili smo je mi, i televizijski gledaoci, i mladež koja truli po kladionacama, i šef države i predsednik vlade... On zlatne momke primi, primi ih natrag u sebe, jer su iz njega tako blagosloveni i proizišli, na sportska prsa kači im ordenje, a kad se postavi pitanje šta to bi u Bosni, odjednom mi više nismo mi, eto, i međunarodni sud presudio je da mi nismo mi, reprezentacija koja je nastupila u Srebrenici ne da nije naša, nego nema s nama veze, nismo joj bili ni treneri, ni sponzori, ni rasadnik talenata, nismo za nju štaviše nikad ni navijali...
I staro i mlado ovde likuje zbog pravednosti presude da država Srbija nije počinila premda nije ni sprečila genocid! Kao prolaznik koji odrveni dok na trotoaru nekoga šutiraju po već krvavoj glavi nije se mati naša pomakla. Neprijatna srebrenička epizoda zataškavana je dokle god se moglo, ali ni kasnije, kad se stvar raščula, vlast u Beogradu nije imala srca da zločin osudi niti se pretrgla da glavnoosumnjičenome stane na rep!
&
U sportu smo svi jedno, tu je naše pravo lice, genocid je naličje kolektiva, to kao prvo, drugo, taj kolektiv ne da nismo mi, nego nemamo s njim ništa! Ne poznajemo ih, nismo im slali džebanu, nismo oficire te vojske finansirali niti smo im dali penziju JNA. Skupština Srbije je tobože htela da osudi zločin (genocid) u Srebrenici, ali joj se prohtelo da o istom trošku osudi sva krvoprolića kojih su poslanici mogli da se sete, dakle i Nosferatua i baskervilskog psa, Bruta, Ali Agdžu, Mobi Dika i cunami!
Odvratna i nadasve lažljiva floskula Miloševićeva da Srbija nije u ratu zar nije sada poduprta solomonskom odlukom međunarodnog suda?! Srbija nije počinila genocid, hajte da svečano dočekamo Varadija i Stojanovića, da im kličemo ispred Skupštine, oni od silnog adrenalina da ostanu samo u potkošuljama a kravate da odozgo bace u masu koju su spasli istorijske anateme i gadnog novčanog izdatka zvanog ratna odšteta, avaj, profesor Stojanović neće da ga čekamo ispred Skupštine, on je pre izricanja presude rekao da se u njegovoj rezidenciji priprema proslava! Za svakog pravnika ovakav proces je lični izazov, osim profesionalne taštine iz pobednika govori i rodoljublje (koje je otadžbina dodatno poduprla postavivši ga za ambasadora), ali neka Njegova ekselencija likuje, naše je da uprkos presudi i uprkos proslavi promislimo još jednom jesmo li saučesnici, katalizatori, nojevi, šta smo.
Ako Miloševića nisu izabrali građani Srbije – građani koje druge zemlje su za njega i njegovu partiju glasali u nekoliko navrata?! Stanovništvu koje države beše preostala JNA koja je u Bosni listom bila uz tamošnje Srbe? Iz koje su države tzv. paravojne formacije a zapravo pljačkaške družine odlazile da teren etnički i tehnički isprazne i od Muslimana i od svega što je u njihovoj imovini bilo vredno zaplene i transporta u majčicu Srbiju? Koja je država slala redovne vojnike i mobilisane rezerviste u pomoć prekodrinskoj braći?! Neka je slala Hrvatska, Muslimanima neka su pomagale islamske zemlje, ali učešće Srbije u ratu zar nije neporecivo? Taj koji se malko zaneo pa u bestijalnom transu postavio posleratni evropski rekord u ubijanju i zaoravanju pobijenih zar nije bio štićenik i stipendista Beograda?!
Ovi koji proslavljaju pravičnost presude reći će: što si ti veći katolik od pape, pa evo međunarodni sud priznaje da Srebrenica nije planirana u Beogradu... I meni je lakše ako masakr nije ovde smišljen, ali se ne osećam aboliranim, sud uostalom i ne kaže da smo mi i naši izabranici posve nedužni, on se vlada kao laboratorija u domu zdravlja koja vam posle pregleda urina nikad ne napiše "zdravi ste" nego vam udari pečat "patogene klice nisu nađene"... Nije dakle dokazano da je rodno mesto genocida Beograd, sotim bolje, rekli bi u našoj severnoj pokrajini (a drugu i nemamo), ama nije to nikakva potvrda o nevinosti vladajuće klase, njenih jurišnika pa ni njezinih podanika!
Iz središta zemlje u koje je propao nakon izbora oglasio se Koštunica ili njegov duh, zločinci treba da odgovaraju, kaže, ali kao vrhunski teoretičar ne zbori ništa o pojedincu zvanom Ratko; prosečni pak Srbin, vsegda gotov da sebi oprosti, krivice se – moralne a umnogome i materijalne! – i zvanično kurtalisao!
&
Presuda "što je bilo bilo je, nikom ništa i pamet u glavu" za nas je neprikladna, štetna, pa i potcenjivačka, nama kao da je rečeno: niti ste istinovljubivi kao Nemci niti ste bili poraženi kao Nemci, pa dobro, niste baš ni zabrazdili kao Nemci, ali je jasno da nikad nećete prevaliti preko usana: jeste, mi smo izazvali to i to!
Valjda je zato presuda nikom ništa, a ja sam za svakom svašta! Znam da tako šta ne postoji ni u jeziku, pa ipak, evo i mog predloga presude: Svemu naopakom što ste jedni drugima učinili mora se znati mera i svemu se mora dati ime koje mora biti naglas izgovoreno: srpska strana počinila je 193 zločina klase A, muslimanska 189, hrvatska toliko i toliko, u svemu što počiniše Srbi Srbija je zaslužna 83%; svak je dakle svakome kriv i dužan i svak mora svakome da plati ratnu odštetu, da kroz to davanje oseti barem delić vrednosti onoga što je uništio. Poravnanje mora biti očevidno, opipljivo i javno, nipošto virtuelno, ne sme među vama biti nikakve matematike, nikakvo prebijanje (više) među vama ne dolazi u obzir!
Lisica i ždral
Nikom ništa
Posleratni evropski rekorder u ubijanju i zaoravanju pobijenih zar nije bio štićenik i stipendista Beograda?!
________________________________________
piše:
Ljubomir
Živkov
Kako je prijatno, kako je lako menjati optiku, presvlačiti se iz jednog u drugi identitet: kad vaterpolo reprezentacija osvoji zlatnu medalju, osvojili smo je mi, i televizijski gledaoci, i mladež koja truli po kladionacama, i šef države i predsednik vlade... On zlatne momke primi, primi ih natrag u sebe, jer su iz njega tako blagosloveni i proizišli, na sportska prsa kači im ordenje, a kad se postavi pitanje šta to bi u Bosni, odjednom mi više nismo mi, eto, i međunarodni sud presudio je da mi nismo mi, reprezentacija koja je nastupila u Srebrenici ne da nije naša, nego nema s nama veze, nismo joj bili ni treneri, ni sponzori, ni rasadnik talenata, nismo za nju štaviše nikad ni navijali...
I staro i mlado ovde likuje zbog pravednosti presude da država Srbija nije počinila premda nije ni sprečila genocid! Kao prolaznik koji odrveni dok na trotoaru nekoga šutiraju po već krvavoj glavi nije se mati naša pomakla. Neprijatna srebrenička epizoda zataškavana je dokle god se moglo, ali ni kasnije, kad se stvar raščula, vlast u Beogradu nije imala srca da zločin osudi niti se pretrgla da glavnoosumnjičenome stane na rep!
&
U sportu smo svi jedno, tu je naše pravo lice, genocid je naličje kolektiva, to kao prvo, drugo, taj kolektiv ne da nismo mi, nego nemamo s njim ništa! Ne poznajemo ih, nismo im slali džebanu, nismo oficire te vojske finansirali niti smo im dali penziju JNA. Skupština Srbije je tobože htela da osudi zločin (genocid) u Srebrenici, ali joj se prohtelo da o istom trošku osudi sva krvoprolića kojih su poslanici mogli da se sete, dakle i Nosferatua i baskervilskog psa, Bruta, Ali Agdžu, Mobi Dika i cunami!
Odvratna i nadasve lažljiva floskula Miloševićeva da Srbija nije u ratu zar nije sada poduprta solomonskom odlukom međunarodnog suda?! Srbija nije počinila genocid, hajte da svečano dočekamo Varadija i Stojanovića, da im kličemo ispred Skupštine, oni od silnog adrenalina da ostanu samo u potkošuljama a kravate da odozgo bace u masu koju su spasli istorijske anateme i gadnog novčanog izdatka zvanog ratna odšteta, avaj, profesor Stojanović neće da ga čekamo ispred Skupštine, on je pre izricanja presude rekao da se u njegovoj rezidenciji priprema proslava! Za svakog pravnika ovakav proces je lični izazov, osim profesionalne taštine iz pobednika govori i rodoljublje (koje je otadžbina dodatno poduprla postavivši ga za ambasadora), ali neka Njegova ekselencija likuje, naše je da uprkos presudi i uprkos proslavi promislimo još jednom jesmo li saučesnici, katalizatori, nojevi, šta smo.
Ako Miloševića nisu izabrali građani Srbije – građani koje druge zemlje su za njega i njegovu partiju glasali u nekoliko navrata?! Stanovništvu koje države beše preostala JNA koja je u Bosni listom bila uz tamošnje Srbe? Iz koje su države tzv. paravojne formacije a zapravo pljačkaške družine odlazile da teren etnički i tehnički isprazne i od Muslimana i od svega što je u njihovoj imovini bilo vredno zaplene i transporta u majčicu Srbiju? Koja je država slala redovne vojnike i mobilisane rezerviste u pomoć prekodrinskoj braći?! Neka je slala Hrvatska, Muslimanima neka su pomagale islamske zemlje, ali učešće Srbije u ratu zar nije neporecivo? Taj koji se malko zaneo pa u bestijalnom transu postavio posleratni evropski rekord u ubijanju i zaoravanju pobijenih zar nije bio štićenik i stipendista Beograda?!
Ovi koji proslavljaju pravičnost presude reći će: što si ti veći katolik od pape, pa evo međunarodni sud priznaje da Srebrenica nije planirana u Beogradu... I meni je lakše ako masakr nije ovde smišljen, ali se ne osećam aboliranim, sud uostalom i ne kaže da smo mi i naši izabranici posve nedužni, on se vlada kao laboratorija u domu zdravlja koja vam posle pregleda urina nikad ne napiše "zdravi ste" nego vam udari pečat "patogene klice nisu nađene"... Nije dakle dokazano da je rodno mesto genocida Beograd, sotim bolje, rekli bi u našoj severnoj pokrajini (a drugu i nemamo), ama nije to nikakva potvrda o nevinosti vladajuće klase, njenih jurišnika pa ni njezinih podanika!
Iz središta zemlje u koje je propao nakon izbora oglasio se Koštunica ili njegov duh, zločinci treba da odgovaraju, kaže, ali kao vrhunski teoretičar ne zbori ništa o pojedincu zvanom Ratko; prosečni pak Srbin, vsegda gotov da sebi oprosti, krivice se – moralne a umnogome i materijalne! – i zvanično kurtalisao!
&
Presuda "što je bilo bilo je, nikom ništa i pamet u glavu" za nas je neprikladna, štetna, pa i potcenjivačka, nama kao da je rečeno: niti ste istinovljubivi kao Nemci niti ste bili poraženi kao Nemci, pa dobro, niste baš ni zabrazdili kao Nemci, ali je jasno da nikad nećete prevaliti preko usana: jeste, mi smo izazvali to i to!
Valjda je zato presuda nikom ništa, a ja sam za svakom svašta! Znam da tako šta ne postoji ni u jeziku, pa ipak, evo i mog predloga presude: Svemu naopakom što ste jedni drugima učinili mora se znati mera i svemu se mora dati ime koje mora biti naglas izgovoreno: srpska strana počinila je 193 zločina klase A, muslimanska 189, hrvatska toliko i toliko, u svemu što počiniše Srbi Srbija je zaslužna 83%; svak je dakle svakome kriv i dužan i svak mora svakome da plati ratnu odštetu, da kroz to davanje oseti barem delić vrednosti onoga što je uništio. Poravnanje mora biti očevidno, opipljivo i javno, nipošto virtuelno, ne sme među vama biti nikakve matematike, nikakvo prebijanje (više) među vama ne dolazi u obzir!
#43
Bambi
-
- Banned
- 636 posts
Posted 04 March 2007 - 21:59
Retrovizor
Zlatna pizma
4. mart 2007. | Ljubomir Živkov
Ura! Srbija nije počinila genocid! Nije ga sprečila, njen parlament nije genocid ni naknadno osudio a njena Vlada daje sve od sebe da glavnooptuženog ne uhapsi, Srbija nema ništa protiv genocida, ali ga lično, eto, nije počinila, nije bilo potrebe, nije bilo prilike, i vlastela i kmetovi saborno likuju zbog pravedne odluke suda, ako se neko ne uklopi u slavlje kamena kocka iz kaldrme uleteće mu u stan kroz prozor.
Vlada je zaslužnim građanima bliskim sebi i ove godine podelila stanove u svrhu humanog otkupa pa je Koštuničin vojnik Švejk zvani Parivodić zaboravio da subvencije za stambene kredite ubaci u budžet, autor sentencije „svakome treba za prasence“ iznedrene povodom trinaeste plate dodeljene državnim činovnicima još se obreckuje: „Nije običaj da ministar pred usvajanje Uredbe, a pogotovo kad se to dešava u kampanji, gleda stavku po stavku i da gleda šta je sve ispušteno kao što zamišlja bivši ministar Dinkić!“ Svakome treba za prasence sam priznaje da su mu izbori preči od građana i banaka kojima je pomrsio račune, obavezna pretplata na RTS povećana je sa obaveznih trista na obaveznih trista pedeset dinara, čujem da je Nenad Lj. Stefanović dobrotom najstarijeg našeg lista poručio da postoji daljinski upravljač, vlast je čudo, ma koliko lokalna, slučajna i privremena bila, u žitiju Kertesovom kroz koje nas je Brankica ljubazno provela defiluju zaboravljeni heroji, Uroš Šuvaković, magistar Šainović, jedan dobio dva miliona maraka, drugi milion i nešto, najveći donator Slobinog režima je, kaže, od svih veleposlatih uzimao potvrde i lepio ih u posebnu svesku kao kad je svojevremeno pravio herbarijum, čuvao ju je u sefu sa četiri brave, ali je ova ubrzo tako nabubrila da se ukazala potreba za novim sefovima, novim odajama, zdanjima, kao u bajci, ne verujem da je Kertes potvrde čuvao strahujući od kakvog prevrata, pre će biti da je zamišljao zaslužnog sebe kako na Andrićev venac doživotnom predsedniku donosi poklon za njegov stoti rođendan, slavljenik se našali: „Je li Bracika, kud se denuše onolike pare od Carine!?“, a Bracika će: „U snazi ste, dragi naš Predsedniče, voleo bih da dođete u obilazak Arhiva koji više ne mora da bude tajan i kome bih ako odobrite dao ime Slobodan Milošević“.
Naše aktuelne glavešine dobijaju darove od simpatizera iz zemlje i inostranstva a posebna komisija motri da ne dođe do konflikta interesa (kad već tolerišemo to što nisu zamrzli svak svoju funkciju predsednika stranke!), dakle, sukob interesa je ako predsednik, premijer, gradonačelnik i šta ti ja znam primljeni poklon shvati kao ličnu svojinu, a dobio ga je kao ubogi nosilac titule; u smrtni greh pohlepe dužnosnik može pasti samo ako je poklon domaćeg porekla, ako dobije nešto izvana ne mora to da preda državi pa ne znam kako da je to skupoceno i dragoceno, predsednik Republike je prijavio tepih dobijen od Gadafija, ali po zakonu nije dužan da nam ga da, može da ga gazi, usisava, da ga praherom trese presavijenog preko metalnog gola ili da ga proda, ono pak što dobija od domaćih podanika ostaće mu samo ako cena poklona ne premašuje prosečnu platu, ovo se daje na znanje svim direktorima, predsednicima opština i njima sličnima: ako hoćete da se urežete u sećanje voljenim predsednicima poklanjajte im džidžabidže vredne stotinak evra, u protivnom, poklon ste dali državi čijim ste ga prama i platili, predsednik Tadić prijavio je silesiju grbova i plaketa, ali i Zlatnu prizmu dobijenu od Partizana, istovetan dar dobio i premijer koji svoju Zlatnu prizmu, mal ne rekoh zlatnu pizmu nije još prijavio: možda sanjari da je pretopi u krst i pokloni je Svetoj materi.
Zlatna pizma
4. mart 2007. | Ljubomir Živkov
Ura! Srbija nije počinila genocid! Nije ga sprečila, njen parlament nije genocid ni naknadno osudio a njena Vlada daje sve od sebe da glavnooptuženog ne uhapsi, Srbija nema ništa protiv genocida, ali ga lično, eto, nije počinila, nije bilo potrebe, nije bilo prilike, i vlastela i kmetovi saborno likuju zbog pravedne odluke suda, ako se neko ne uklopi u slavlje kamena kocka iz kaldrme uleteće mu u stan kroz prozor.
Vlada je zaslužnim građanima bliskim sebi i ove godine podelila stanove u svrhu humanog otkupa pa je Koštuničin vojnik Švejk zvani Parivodić zaboravio da subvencije za stambene kredite ubaci u budžet, autor sentencije „svakome treba za prasence“ iznedrene povodom trinaeste plate dodeljene državnim činovnicima još se obreckuje: „Nije običaj da ministar pred usvajanje Uredbe, a pogotovo kad se to dešava u kampanji, gleda stavku po stavku i da gleda šta je sve ispušteno kao što zamišlja bivši ministar Dinkić!“ Svakome treba za prasence sam priznaje da su mu izbori preči od građana i banaka kojima je pomrsio račune, obavezna pretplata na RTS povećana je sa obaveznih trista na obaveznih trista pedeset dinara, čujem da je Nenad Lj. Stefanović dobrotom najstarijeg našeg lista poručio da postoji daljinski upravljač, vlast je čudo, ma koliko lokalna, slučajna i privremena bila, u žitiju Kertesovom kroz koje nas je Brankica ljubazno provela defiluju zaboravljeni heroji, Uroš Šuvaković, magistar Šainović, jedan dobio dva miliona maraka, drugi milion i nešto, najveći donator Slobinog režima je, kaže, od svih veleposlatih uzimao potvrde i lepio ih u posebnu svesku kao kad je svojevremeno pravio herbarijum, čuvao ju je u sefu sa četiri brave, ali je ova ubrzo tako nabubrila da se ukazala potreba za novim sefovima, novim odajama, zdanjima, kao u bajci, ne verujem da je Kertes potvrde čuvao strahujući od kakvog prevrata, pre će biti da je zamišljao zaslužnog sebe kako na Andrićev venac doživotnom predsedniku donosi poklon za njegov stoti rođendan, slavljenik se našali: „Je li Bracika, kud se denuše onolike pare od Carine!?“, a Bracika će: „U snazi ste, dragi naš Predsedniče, voleo bih da dođete u obilazak Arhiva koji više ne mora da bude tajan i kome bih ako odobrite dao ime Slobodan Milošević“.
Naše aktuelne glavešine dobijaju darove od simpatizera iz zemlje i inostranstva a posebna komisija motri da ne dođe do konflikta interesa (kad već tolerišemo to što nisu zamrzli svak svoju funkciju predsednika stranke!), dakle, sukob interesa je ako predsednik, premijer, gradonačelnik i šta ti ja znam primljeni poklon shvati kao ličnu svojinu, a dobio ga je kao ubogi nosilac titule; u smrtni greh pohlepe dužnosnik može pasti samo ako je poklon domaćeg porekla, ako dobije nešto izvana ne mora to da preda državi pa ne znam kako da je to skupoceno i dragoceno, predsednik Republike je prijavio tepih dobijen od Gadafija, ali po zakonu nije dužan da nam ga da, može da ga gazi, usisava, da ga praherom trese presavijenog preko metalnog gola ili da ga proda, ono pak što dobija od domaćih podanika ostaće mu samo ako cena poklona ne premašuje prosečnu platu, ovo se daje na znanje svim direktorima, predsednicima opština i njima sličnima: ako hoćete da se urežete u sećanje voljenim predsednicima poklanjajte im džidžabidže vredne stotinak evra, u protivnom, poklon ste dali državi čijim ste ga prama i platili, predsednik Tadić prijavio je silesiju grbova i plaketa, ali i Zlatnu prizmu dobijenu od Partizana, istovetan dar dobio i premijer koji svoju Zlatnu prizmu, mal ne rekoh zlatnu pizmu nije još prijavio: možda sanjari da je pretopi u krst i pokloni je Svetoj materi.
#44
Guest_vinska musica_*
Guest_vinska musica_*
-
- Guests
Posted 07 March 2007 - 23:58
Lisica i ždral
Slučajevi profesora Stojanovića
Udavača iz bogate kuće i lep kao upisat izbeglica umesto u "48 sati svadba" zagrljeni otišli u crnu zemlju
--------------------------------------------------------------------------------
piše:
Ljubomir
Živkov
Srbija je proglašena nevinom glede genocida, očinski je ukorena što ga nije sprečila i što počinioce čuva kao malo vode na dlanu – svejedno, pravni njezin zastupnik Radoslav Stojanović je za gledaoce Pinka svojim rečima dočarao presudu: to je kao da sam kolima ubio pešaka, sudi mi se za ubistvo, ali sud ustanovi da se ubijeni namerno bacio na moja kola i mene sud oslobodi optužbe za ubistvo, ali me osudi za prebrzu vožnju!
Evo još nekoliko slučajeva kao stvorenih da svak shvati šta se u Srebrenici desilo te da sam prosudi ima li taj sve u svemu ipak neprijatan događaj blage veze sa dobrosusednom zemljom kakva je Srbija bila i ostala.
Slučaj 1.
Profesor Stojanović dao na poslugu kola svom rođaku, ali nije mu dao ovlašćenje, ti i ja što smo stariji sve više ličimo jedan na drugog, probija ono drevno, prastojanovićevsko kroz sve ove naše bore i zaliske, uglavnom, na pešačkom prelazu nastrada pešak, rođaka optuže za ubistvo, ali se na sudu ustanovi da je pešak namerno podleteo pod kotače sudbine, bivši student prava koga je profesor obarao nekoliko puta rešio da se na ovaj način osveti, onako uzrujan nije ni primetio da za volanom nije profesor, profesorovog rođaka oslobode optužbe za ubistvo, ali ga osude za vožnju bez ovlašćenja, on ti prebegne u Holandiju gde mu se gubi svaki trag, govorka se da ga dvoiurodnyi brat čuva u lagumima ambasade ili da ga je uklopio u neku hipi komunu kakvih još ima diljem ove bivše kolonijalne sile.
Slučaj 2.
Udari profesor Stojanović kolima nevoljnicu koja izdahne na putu za bolnicu, poučen vlastitim primerom koji je sam ispričao na Pinku počinilac beše vozio 40 km/h, ali svejedno, daj Stojanovića na sud, jeste li poznavali zgaženu, ne, mic po mic, ispadne da se staronka dvaput bacala pod voz Zrenjanin – Novi Sad ali ju je mašinovođa (jedan te isti, kao kod Almodovara) usled izuzetno spore vožnje oba puta ugledao i uneo u šinobus, e, pošto se namerno bacila i pod auto, profesora oslobode optužbe za ubistvo a kazne ga što nije imao motor euro 3.
Slučaj 3.
Kupi profesor Stojanović nov auto sa sagorevanjem kakvo propisuje Evropska unija, vozi 40 km na sat, kad krajičkom oka spazi prolaznika izbezumljena izgleda, sad će da se baci pod moja kola i policija će otkriti da nemam sajlu, ukoči profesor naglo, pešak produži trotoarom, kad pozadi – tras, u kolima iza profesorovih nastrada vlasnik škode 120L koja nije čula za vazdušni jastuk, žrtva nije vezala pojas, profesora daj na sud, ubistvo li je nesreća li je, ubijeni je nešto piskarao o profesoru, ama advokat odbrane dokaže da profesor nikad ne gleda u retrovizor, s druge strane, profesoru je već bilo dodijalo da mu se pešaci bacaju pod auto, pa je ispao predostrožniji nego što je ranije bio i nego što je trebalo, o poginulom se pak dozna da je godinama depresivan usled višegodišnje pauperizacije i da je samo čekao da neko prikoči pa da kaže zbogom životu, profesora oslobode optužbe za ubistvo, ali ga je grizla savest što je prošao tako glatko pa je sam priznao da u trenutku udesa nije imao sajlu.
Slučaj 4.
Kupi profesor pištolj od jednoga probisveta, ovaj mu da besplatno dva sanduka municije i provede ga kroz kratak kurs baratanja pištoljem, ode profesor fino na plac (niko mu se ne baci pod kola), pozabada stare tiganje u sveže uzoranu zemlju i istrese u željenom pravcu dva šaržera, ode da vidi koliko pogodaka ima, kad u razoru leže ubijeni mladić i devojka, optuže profesora za ubistvo, kad ono: devojka iz bogate kuće, mladić izbeglica, želeli da se uzmu i čak pregovarali sa ekipom "48 sati svadba", njeni međutim zapretili da će se jedinice odreći preko "Kurira" pođe li za toga siromaha sklonog prilično i kocki, videvši da se profesor kani okušati u streljaštvu kosmajski Romeo i Julija ispuzali su iz obližnjeg žbuna i zagrljeni legli pod tiganje, naravno, naravno, profesora su oslobodili optužbe za ubistvo, kažnjen je zbog nezakonitog posedovanja vatrenog oružja, ali kaznu nije platio, pridružio se rođaku koji živi u nekakvoj komuni na periferiji Amsterdama.
Slučaj 5.
Nakon slavnog procesa – gde je odbranio vascelu državu – profesor postade istorijska ličnost te naumi da to proslavi, prijatelje koji su mu iskreno čestitali i poradovali se njegovom trijumfu pozove na večeru koju će lično on da spremi. Kupi biftek kod proverenog kasapina, nakupuje najsvežijeg povrća, nakon kraćeg kolebanja kupi i pečurke, znajući iz prethodnih slučajeva kakav je baksuz odnese ih na Torlak odakle dobije izveštaj da su neotrovne, jedan učesnik tuluma ipak u ranim jutarnjim satima umre, šta je bilo, par dana pre proslave doznao je da ima rak, bio je alergičan na gljive pa je videvši ih onako ukusno pripravljene rekao: sam bog poslal, i dosipao ih dva puta u ispostaviće se poslednji svoj tanjir. Domaćina optuže za ubistvo, sud ustanovi da se otrovani poneo kao pešak koji misli samo kako da prekine svoj neizdrž usled čega baca se pod kola po cenu da šofer zadobije traumu i da bude kažnjen zbog nečeg sasvim sedmog, naprasno upokojeni gost zloupotrebio je proslavu kao Srebreničani Srbiju, sedam hiljada ljudi namerno se i kao po komandi bacilo pod srbijansko vozilo koje se istinabog kretalo neprilagođenom brzinom.
Slučajevi profesora Stojanovića
Udavača iz bogate kuće i lep kao upisat izbeglica umesto u "48 sati svadba" zagrljeni otišli u crnu zemlju
--------------------------------------------------------------------------------
piše:
Ljubomir
Živkov
Srbija je proglašena nevinom glede genocida, očinski je ukorena što ga nije sprečila i što počinioce čuva kao malo vode na dlanu – svejedno, pravni njezin zastupnik Radoslav Stojanović je za gledaoce Pinka svojim rečima dočarao presudu: to je kao da sam kolima ubio pešaka, sudi mi se za ubistvo, ali sud ustanovi da se ubijeni namerno bacio na moja kola i mene sud oslobodi optužbe za ubistvo, ali me osudi za prebrzu vožnju!
Evo još nekoliko slučajeva kao stvorenih da svak shvati šta se u Srebrenici desilo te da sam prosudi ima li taj sve u svemu ipak neprijatan događaj blage veze sa dobrosusednom zemljom kakva je Srbija bila i ostala.
Slučaj 1.
Profesor Stojanović dao na poslugu kola svom rođaku, ali nije mu dao ovlašćenje, ti i ja što smo stariji sve više ličimo jedan na drugog, probija ono drevno, prastojanovićevsko kroz sve ove naše bore i zaliske, uglavnom, na pešačkom prelazu nastrada pešak, rođaka optuže za ubistvo, ali se na sudu ustanovi da je pešak namerno podleteo pod kotače sudbine, bivši student prava koga je profesor obarao nekoliko puta rešio da se na ovaj način osveti, onako uzrujan nije ni primetio da za volanom nije profesor, profesorovog rođaka oslobode optužbe za ubistvo, ali ga osude za vožnju bez ovlašćenja, on ti prebegne u Holandiju gde mu se gubi svaki trag, govorka se da ga dvoiurodnyi brat čuva u lagumima ambasade ili da ga je uklopio u neku hipi komunu kakvih još ima diljem ove bivše kolonijalne sile.
Slučaj 2.
Udari profesor Stojanović kolima nevoljnicu koja izdahne na putu za bolnicu, poučen vlastitim primerom koji je sam ispričao na Pinku počinilac beše vozio 40 km/h, ali svejedno, daj Stojanovića na sud, jeste li poznavali zgaženu, ne, mic po mic, ispadne da se staronka dvaput bacala pod voz Zrenjanin – Novi Sad ali ju je mašinovođa (jedan te isti, kao kod Almodovara) usled izuzetno spore vožnje oba puta ugledao i uneo u šinobus, e, pošto se namerno bacila i pod auto, profesora oslobode optužbe za ubistvo a kazne ga što nije imao motor euro 3.
Slučaj 3.
Kupi profesor Stojanović nov auto sa sagorevanjem kakvo propisuje Evropska unija, vozi 40 km na sat, kad krajičkom oka spazi prolaznika izbezumljena izgleda, sad će da se baci pod moja kola i policija će otkriti da nemam sajlu, ukoči profesor naglo, pešak produži trotoarom, kad pozadi – tras, u kolima iza profesorovih nastrada vlasnik škode 120L koja nije čula za vazdušni jastuk, žrtva nije vezala pojas, profesora daj na sud, ubistvo li je nesreća li je, ubijeni je nešto piskarao o profesoru, ama advokat odbrane dokaže da profesor nikad ne gleda u retrovizor, s druge strane, profesoru je već bilo dodijalo da mu se pešaci bacaju pod auto, pa je ispao predostrožniji nego što je ranije bio i nego što je trebalo, o poginulom se pak dozna da je godinama depresivan usled višegodišnje pauperizacije i da je samo čekao da neko prikoči pa da kaže zbogom životu, profesora oslobode optužbe za ubistvo, ali ga je grizla savest što je prošao tako glatko pa je sam priznao da u trenutku udesa nije imao sajlu.
Slučaj 4.
Kupi profesor pištolj od jednoga probisveta, ovaj mu da besplatno dva sanduka municije i provede ga kroz kratak kurs baratanja pištoljem, ode profesor fino na plac (niko mu se ne baci pod kola), pozabada stare tiganje u sveže uzoranu zemlju i istrese u željenom pravcu dva šaržera, ode da vidi koliko pogodaka ima, kad u razoru leže ubijeni mladić i devojka, optuže profesora za ubistvo, kad ono: devojka iz bogate kuće, mladić izbeglica, želeli da se uzmu i čak pregovarali sa ekipom "48 sati svadba", njeni međutim zapretili da će se jedinice odreći preko "Kurira" pođe li za toga siromaha sklonog prilično i kocki, videvši da se profesor kani okušati u streljaštvu kosmajski Romeo i Julija ispuzali su iz obližnjeg žbuna i zagrljeni legli pod tiganje, naravno, naravno, profesora su oslobodili optužbe za ubistvo, kažnjen je zbog nezakonitog posedovanja vatrenog oružja, ali kaznu nije platio, pridružio se rođaku koji živi u nekakvoj komuni na periferiji Amsterdama.
Slučaj 5.
Nakon slavnog procesa – gde je odbranio vascelu državu – profesor postade istorijska ličnost te naumi da to proslavi, prijatelje koji su mu iskreno čestitali i poradovali se njegovom trijumfu pozove na večeru koju će lično on da spremi. Kupi biftek kod proverenog kasapina, nakupuje najsvežijeg povrća, nakon kraćeg kolebanja kupi i pečurke, znajući iz prethodnih slučajeva kakav je baksuz odnese ih na Torlak odakle dobije izveštaj da su neotrovne, jedan učesnik tuluma ipak u ranim jutarnjim satima umre, šta je bilo, par dana pre proslave doznao je da ima rak, bio je alergičan na gljive pa je videvši ih onako ukusno pripravljene rekao: sam bog poslal, i dosipao ih dva puta u ispostaviće se poslednji svoj tanjir. Domaćina optuže za ubistvo, sud ustanovi da se otrovani poneo kao pešak koji misli samo kako da prekine svoj neizdrž usled čega baca se pod kola po cenu da šofer zadobije traumu i da bude kažnjen zbog nečeg sasvim sedmog, naprasno upokojeni gost zloupotrebio je proslavu kao Srebreničani Srbiju, sedam hiljada ljudi namerno se i kao po komandi bacilo pod srbijansko vozilo koje se istinabog kretalo neprilagođenom brzinom.
#45
Bambi
-
- Banned
- 636 posts
Posted 12 March 2007 - 08:55
Čovek koji je pobedio birače
11. mart 2007. | Ljubomir Živkov
Kao što mu samo ime kaže Vojislav Koštunica slavno vojuje na dva fronta, bori se kao lav za Kosovo, a njegovi izaslanici objašnjavaju tadićevcima da je položaj premijera neotuđivi deo Koštuničine duše, i da dvostrukog heroja neko upita šta bi pre, da se Kosovo ostane u Srbiji ili da on ostane u Vladi, odgovorio bi: "Nemoj mi to dvoje razdvajat!"
Uspe li da se nanovo zapremijeri, ostaće upamćen kao čovek koji je pobedio birače; njegov miljenik Vuksa neće da da ostavku dok postoji makar jedan prosvetni radnik koji nije primio mito, Rasim Jedno Te Isto Ljajić kune se da niko živi ne zna gde je Mladić, neznanje BIA-e i MUP-a proširilo se i na strane obaveštajne službe, može biti da ni sam general više ne zna gde je usled čega ne može ni da se preda, predsedniku Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom ne pada na pamet da usled višegodišnjeg neuspeha podnese ostavku, ne, ide dvaput dnevno kod brice, a između dva podšišivanja nezasitim medijima iz svog neisrpnog vrela baci četiri sofizma i sedam tautologija...
Tadićev savetnik Simić prevazišao je Skupštinu Srbije, potonja je izvrdala da donese deklaraciju o Srebrenici, deputati su bili za to da se osude svi zločini, od Kaina preko Mobi Dika i Godzile do NATO pakta, Simić bi voleo da Zagreb, Sarajevo i Beograd složno osude sve zločine sviju strana, Aligrudić iz DSS-a pristaje da se osude svi zločini nad Srbima, ali i zločini počinjeni u ime Srba, ruža rumena priznaje da su u ime Srba počinjeni zločine i diže glas protiv te zloupotrebe, Gesta Dei per Francos, ovo su Nedela što ih Gospod učini ne čak ni pomoću Srba nego u ime Srba!
Što se savetnika tiče, oni su skoro uvek Simići, otkako se Slobi posrećilo sa Željkom, svaki predsednik drži da ga mora savetovati neko od Simića, Koštuničin savetnik zvani Aleksandar, zadevao je albanski pregovarački tim oslovljavajući ih sa: dragi građani, naši prijatelji, građani iz južne srpske pokrajine, sprski građani, naši prijatelji ...i, nećemo zbog njegovih pošalica izgubiti Kosovo, ali zar nije grehota tome lepotanu plaćati put do Beča prenoćište sa doručkom u vidu švedskog stola?!
Pesma iz pera Marine Tucaković, Mambo Jumbo Serbiano, koju se pevali blizanci, i to dvaput, jer su im bubice nešto šuškale, uprkos toj da kažem četvorostrukosti izvedbe neće nas predstavljati na Evroviziji, ali je dušu dala za himnu Srbije, jer diže glas protiv Matriksa i Rokija, od dušmanskih vrednota priznaje samo viski, BMW i marlboro:
Mambo jumbo serbiano
Prokleta si ej kafano
Ej Džigili bu, dodji malo tu
Bejbi, na dža ili bu
Šta je još bilo, gospodin Legija i gospodin Berček žalili se Vrhovnom sudu, ne znam poriču li da su ubili Ivana Stambolića, ili im se kazna čini prestrogom, ta nije li to samo jedan od uspešno obavljenih zadataka, na redu je rubrika Gde su, šta rade: Crnogorci koji su parazitirali, kao uostalom i ovi naši, u Saveznoj skupštini do njenog svečanog utrnuća pa i godinu dana potom kivni su na podgoričku vlast koja im za njihove zasluge demontiranja mrske savezne države nije u tamošnjoj hijerarhiji obezbedila slične neradničke i preplaćene položaje, biste li neko vreme živeli od rada, braćo, a za zasluge neka vam se dodeli orden "Stipe Mesić sa zlatnim kracima".
11. mart 2007. | Ljubomir Živkov
Kao što mu samo ime kaže Vojislav Koštunica slavno vojuje na dva fronta, bori se kao lav za Kosovo, a njegovi izaslanici objašnjavaju tadićevcima da je položaj premijera neotuđivi deo Koštuničine duše, i da dvostrukog heroja neko upita šta bi pre, da se Kosovo ostane u Srbiji ili da on ostane u Vladi, odgovorio bi: "Nemoj mi to dvoje razdvajat!"
Uspe li da se nanovo zapremijeri, ostaće upamćen kao čovek koji je pobedio birače; njegov miljenik Vuksa neće da da ostavku dok postoji makar jedan prosvetni radnik koji nije primio mito, Rasim Jedno Te Isto Ljajić kune se da niko živi ne zna gde je Mladić, neznanje BIA-e i MUP-a proširilo se i na strane obaveštajne službe, može biti da ni sam general više ne zna gde je usled čega ne može ni da se preda, predsedniku Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom ne pada na pamet da usled višegodišnjeg neuspeha podnese ostavku, ne, ide dvaput dnevno kod brice, a između dva podšišivanja nezasitim medijima iz svog neisrpnog vrela baci četiri sofizma i sedam tautologija...
Tadićev savetnik Simić prevazišao je Skupštinu Srbije, potonja je izvrdala da donese deklaraciju o Srebrenici, deputati su bili za to da se osude svi zločini, od Kaina preko Mobi Dika i Godzile do NATO pakta, Simić bi voleo da Zagreb, Sarajevo i Beograd složno osude sve zločine sviju strana, Aligrudić iz DSS-a pristaje da se osude svi zločini nad Srbima, ali i zločini počinjeni u ime Srba, ruža rumena priznaje da su u ime Srba počinjeni zločine i diže glas protiv te zloupotrebe, Gesta Dei per Francos, ovo su Nedela što ih Gospod učini ne čak ni pomoću Srba nego u ime Srba!
Što se savetnika tiče, oni su skoro uvek Simići, otkako se Slobi posrećilo sa Željkom, svaki predsednik drži da ga mora savetovati neko od Simića, Koštuničin savetnik zvani Aleksandar, zadevao je albanski pregovarački tim oslovljavajući ih sa: dragi građani, naši prijatelji, građani iz južne srpske pokrajine, sprski građani, naši prijatelji ...i, nećemo zbog njegovih pošalica izgubiti Kosovo, ali zar nije grehota tome lepotanu plaćati put do Beča prenoćište sa doručkom u vidu švedskog stola?!
Pesma iz pera Marine Tucaković, Mambo Jumbo Serbiano, koju se pevali blizanci, i to dvaput, jer su im bubice nešto šuškale, uprkos toj da kažem četvorostrukosti izvedbe neće nas predstavljati na Evroviziji, ali je dušu dala za himnu Srbije, jer diže glas protiv Matriksa i Rokija, od dušmanskih vrednota priznaje samo viski, BMW i marlboro:
Mambo jumbo serbiano
Prokleta si ej kafano
Ej Džigili bu, dodji malo tu
Bejbi, na dža ili bu
Šta je još bilo, gospodin Legija i gospodin Berček žalili se Vrhovnom sudu, ne znam poriču li da su ubili Ivana Stambolića, ili im se kazna čini prestrogom, ta nije li to samo jedan od uspešno obavljenih zadataka, na redu je rubrika Gde su, šta rade: Crnogorci koji su parazitirali, kao uostalom i ovi naši, u Saveznoj skupštini do njenog svečanog utrnuća pa i godinu dana potom kivni su na podgoričku vlast koja im za njihove zasluge demontiranja mrske savezne države nije u tamošnjoj hijerarhiji obezbedila slične neradničke i preplaćene položaje, biste li neko vreme živeli od rada, braćo, a za zasluge neka vam se dodeli orden "Stipe Mesić sa zlatnim kracima".
