55 replies to this topic

[kurdi]

1. Ako ti kazem da cu ove godine imati pet publikovanih radova i na svima sam prvi autor, ti ces reci da preterujem. Naravno malo preterujem jer su dva rada revijalnog karaktera.

2. Vidim da si se lepo uklopio u sistem kad kazes: "cim dobijes prvi junior faculty position prestajes da budes prvi autor". Cini mi se da imas pricu za ovaj sistem.

3. Nastavi tako, sigurno ces dobiti dobar posao. Medjutim, razmisli malo o tome sta si rekao i kako funkcionise sitem. Jedno je licna karijera a drugo je sistem.

4.Cudi me da ti treba mesec dana da bi napisao 4 strane rada.

5. Kako primecujem, za tebe je takodje  normalno da ministar inostranih poslova ne zna engleski, da ministar zdravstva nema fakultet iz medicine, da predsednik opstine grada kao sto je Paris takodje ne zna engleski itd. E, brate Kurdi, kladim se da ces oduseviti Francuze...

6. Slusas li malo informacije o "super" avionu, prodaji francuskih automobila (bio si na sajmu)...?

<{POST_SNAPBACK}>

1. pa necu reci, zasto bih? svaka cast!
vec sam rekao da je u biologiji mozda drugacije. no definitivno je tacno da su svi fizicari eksperimentalci za koje znam (ograda!) da su dobili dobre/najbolje poslove u poslednjih par godina imali ukupno desetak, max 20 radova (peer reviewed articles), od kojih su na 3-4, max 6-7 prvi autori.
a ima ljudi koji objavljuju vise ali to sve zajedno ispadne manje.

2. pa to je (u fizici) prosto cinjenica. cak i da skoro sve sam uradis, lepo je staviti najzasluznijeg studenta kao prvog.
ja u zapadnoj fizici stvarno ne znam za kontraprimer, da neki pi stavlja sebe prvog. ima doduse jedan car japanac koji sve radi sam (a eksperimentalac je).

3. hvala ne lepim zeljama, vec sam dobio nesto relativno pristojno (ne u francuskoj). mada sada ne znam da li bi trebalo da me bude sramota...
potpuno se slazem da su sistem i pojedinci razlicite stvari, ne znam zapravo o cemu tacno mislis da treba da razmislim.
ne kazem ja da je sve savrseno, daleko od toga, samo ja ne vidim neko lako bolje resenje (uz ogradu da americko jeste bolje od evropskog)

4. zapravo meni obicno treba nesto vise, mislim da je prosek od open new file do submissiona 6-7 nedelja, al dobro mozda sam ja spor. neko mozda moze da napise dobro i za nedelju dana.

5. zaista se ne secam da sam ista slicno igde rekao. rado cu priznati ako gresim, mozes molim te da me podsetis/citiras?

6. ne, priznajem da nemam pojma o cemu pricas.


nemam ja nista protiv tebe, nemoj molim te bilo sta licno da shvatis.
samo se oko nekih stvari izgleda bas ne slazemo u potpunosti.
i generalno nisam neki ljubitelj ogorcenosti.

[kurdi]

pretpostavljam da je sledeci korak da uporedite liste referenci, a onda da se uzajamno bombardujete na livadi u prisustvu 4 svedoka? ajte molim vas

da li je mesec dana za 4 strane malo ili mnogo?

<{POST_SNAPBACK}>

pa ne znam kolko bi to bilo prikladno, mada bi mozda stavilo neke stvari u kontekst, sta mislimo pod "prosecnoscu" i sl.
ne znam za biologoiju, ali u fizici je prosecan rad citiran mozda nekolicinu puta. impact factor prl-a (physical review letetrs) je oko 7, a to bi vec kao trebalo da budu neki (u proseku) vrlo natprosecni radovi.
za mene je sve sto ima preko 100 citata (i to posle 5, 6 godina) jako dobar rad, ali prihvatam da mozda nije za svakoga.
(mislim dobar po citiranosti, mada ne mora da bude intelektualno vredan. necu o drugima da sudim, ali za sebe pouzdano znam da mi je najcitiraniji rad mnogo gluplji od najmanje citiranog)

pa nije mesec dana ni malo ni mnogo, uvidjam da sam preterao sa tom generalizacijom.
mada priznajem da meni licno stvarno nije jasno kako neko pise mnogo brze, i care about my papers...
i (nevezano) ne volim kad vidim da neko ima hiper produkciju, a ne mozes ni po naslovima da im razlikujes radove. no i to je stvar ukusa.

[thermal bug]

pa ne znam kolko bi to bilo prikladno, mada bi mozda stavilo neke stvari u kontekst, sta mislimo pod "prosecnoscu" i sl.
ne znam za biologoiju, ali u fizici je prosecan rad citiran mozda nekolicinu puta. impact factor prl-a (physical review letetrs) je oko 7, a to bi vec kao trebalo da budu neki (u proseku) vrlo natprosecni radovi.
za mene je sve sto ima preko 100 citata (i to posle 5, 6 godina) jako dobar rad, ali prihvatam da mozda nije za svakoga.
(mislim dobar po citiranosti, mada ne mora da bude intelektualno vredan. necu o drugima da sudim, ali za sebe pouzdano znam da mi je najcitiraniji rad mnogo gluplji od najmanje citiranog)

pa nije mesec dana ni malo ni mnogo, uvidjam da sam preterao sa tom generalizacijom.
mada priznajem da meni licno stvarno nije jasno kako neko pise mnogo brze, i care about my papers...
i (nevezano) ne volim kad vidim da neko ima hiper produkciju, a ne mozes ni po naslovima da im razlikujes radove. no i to je stvar ukusa.

<{POST_SNAPBACK}>

nushicevska vizija ratovanja, izadju kraljevi sa vojskama na livadu, pa se porvu, pa sta bude...

zapravo ne vidim nikakav razlog da se stvari dovode na lichni nivo, pa josh pod uslovom da ne radimo u istoj laboratoriji i ne guramo se za lokaciju na listi autora. u suprtotnom su sva oruzja dozvoljena

glede 4 strane & mesec dana: revolucionar da kaze sta on misli o tome!
a da me usput ne poshalje u podvodna istrazivanja
postoji (bar kod nas) jedna urbana legenda o tome "kako je svuda u svetu" - 4 rada godishnje, svaki troshi svoja 3 meseca, od toga 2 na merenja i obradu rezultata, 1 na pisanje ili obrnuto, to zavisi od neponovljivosti istrazivanja

ali se na kraju svede na placanje na mostu i/ili cupriji: volja ti da ga uradish kako valja, pa da se ne petljash sa recenzijom, volja ti da ga skrcash za 5 radnih dana, pa da se iljadu godina dopisujesh sa nepoznatim radoznalim osobama a to je vec trzishte, il ako bash hocete - sistem.

(istrolovasmo ovo onoliko)

Edited by thermal bug, 06 October 2006 - 16:18.

[revolucionar]

3. hvala ne lepim zeljama, vec sam dobio nesto relativno pristojno (ne u francuskoj). mada sada ne znam da li bi trebalo da me bude sramota...
potpuno se slazem da su sistem i pojedinci razlicite stvari, ne znam zapravo o cemu tacno mislis da treba da razmislim.
ne kazem ja da je sve savrseno, daleko od toga, samo ja ne vidim neko lako bolje resenje (uz ogradu da americko jeste bolje od evropskog)

5. zaista se ne secam da sam ista slicno igde rekao. rado cu priznati ako gresim, mozes molim te da me podsetis/citiras?

6. ne, priznajem da nemam pojma o cemu pricas.
nemam ja nista protiv tebe, nemoj molim te bilo sta licno da shvatis.
samo se oko nekih stvari izgleda bas ne slazemo u potpunosti.
i generalno nisam neki ljubitelj ogorcenosti.

<{POST_SNAPBACK}>

Svet bi bio dosadan kad bi svi mislili isto. Ako sam se malo salio ne znaci da sam protiv tebe. Lepo je biti bez emocija i gledati svoja posla, medjutim, mene ipak pogadja ono sta se desava u evropi. Pre mesec dana gledao sam film o "maocetungu" i besmislenosti totalitarnog sistema. Amerikanci su angazovali celo drustvo da bi resili ekonomske probleme a on (mao) sam odlucuje o ekonomiji zemlje. Kladim se da je Kina imala bolji sistem od pre 2, 3 hiljade godina. Pre nedelju dana isti slucaj sa evropom. Pogledaj nemacku od pre 200, 300 godina i uporedi je sa nacistickom nemackom. Kako se istorija ne menja i buducnost ostaje neizvesna, logicno je da neke stvari u drustvu treba menjati i ako je moguce na bolje. Umesto toga imamo sistem koji ce uskoro biti prevazidjen od totalitarnog maovog sistema. U celoj toj prici imamo i ljude iz nauke, politike, ekonomije, javnog zivota, umetnosti... koji mastaju, sanjaju, lupaju, izigravaju nobelovce, spasitelje, ...

[kurdi]

zapravo ne vidim nikakav razlog da se stvari dovode na lichni nivo, pa josh pod uslovom da ne radimo u istoj laboratoriji i ne guramo se za lokaciju na listi autora. u suprtotnom su sva oruzja dozvoljena 

glede 4 strane & mesec dana: revolucionar da kaze sta on misli o tome! 
a da me usput ne poshalje u podvodna istrazivanja 
postoji (bar kod nas) jedna urbana legenda o tome "kako je svuda u svetu" - 4 rada godishnje, svaki troshi svoja 3 meseca, od toga 2 na merenja i obradu rezultata, 1 na pisanje ili obrnuto, to zavisi od neponovljivosti istrazivanja   

ali se na kraju svede na placanje na mostu i/ili cupriji: volja ti da ga uradish kako valja, pa da se ne petljash sa recenzijom, volja ti da ga skrcash za 5 radnih dana, pa da se iljadu godina dopisujesh sa nepoznatim radoznalim osobama    a to je vec trzishte, il ako bash hocete - sistem.

<{POST_SNAPBACK}>

pa ne treba da bude bas licno licno, ali nekad licna iskustva mogu da budu merodavnija od toga kako stvari iz daleka izgledaju, pa ih ja nekad zbog toga (mozda precesto) navodim. (a sve se nesto trudim da zakukuljim, pa mi to nekad slabi argumente, al kao pokusavam da nadjem neki balans )

sto se tice godisnjeg broja radova, to ocigledno zavisi od toga dal pricas iz perspektive pi-a koji mozda paralelno supervizira par projekata ili iz perspektive onih koji rade rukama.
ja stvarno ne mogu u proseku da uradim vise od jednog dobrog (i stvarno drugacijeg od prethodnog) i jednog usputnog ili continuation rada godisnje. sad gledam i rekord mi je 4, a i to samo zato sto je jedan bio prakticno cista teorija.
pri racunu od 12 meseci treba oduzeti i bar mesec dana odmora i mesec dana konferencija/prezentovanja tih radova.
no vise puta sam vec rekao da mislim da je puko brojanje radova pogubno po nauku, pricali smo cini mi se o tome i povodom onog ocenjivanja istrazivackih projekata u srbiji.

slazem se za most i cupriju, ja se trudim da rad ne mora da ide dva puta kod recenzenta.

[kurdi]

Svet bi bio dosadan kad bi svi mislili isto. Ako sam se malo salio ne znaci da sam protiv tebe. Lepo je biti bez emocija i gledati svoja posla, medjutim, mene ipak pogadja ono sta se desava u evropi. Pre mesec dana gledao sam film o "maocetungu" i besmislenosti totalitarnog sistema. Amerikanci su angazovali celo drustvo da bi resili ekonomske probleme a on (mao) sam odlucuje o ekonomiji zemlje. Kladim se da je Kina imala bolji sistem od  pre 2, 3 hiljade godina. Pre nedelju dana isti slucaj sa evropom. Pogledaj nemacku od pre 200, 300 godina i uporedi je sa nacistickom nemackom. Kako se istorija ne menja i buducnost ostaje neizvesna, logicno je da neke stvari u drustvu treba menjati i ako je moguce na bolje. Umesto toga imamo sistem koji ce uskoro biti prevazidjen od totalitarnog maovog sistema. U celoj toj prici imamo i ljude iz nauke, politike, ekonomije, javnog zivota, umetnosti... koji mastaju, sanjaju, lupaju, izigravaju nobelovce, spasitelje, ...

<{POST_SNAPBACK}>

pa sad ovo je sve nekako malo apstraktno - mogu da se slozim onako en general, ali ja mislim da sistem treba menjati iznutra

[Indy]

... Vidim da si se lepo uklopio u sistem kad kazes: "cim dobijes prvi junior faculty position prestajes da budes prvi autor"...

<{POST_SNAPBACK}>

Pri cemu si izgleda izgubio iz vida da 'faculty' uglavnom (ne uvek, ali uglavnom) podrazumeva i bavljenje nastavom, a junior faculty podrazumeva bavljenje velikom kolicinom nastave (i isto toliko administracije) sa vel. brojem studenata. Najcesce. Ako vec gledamo ciji je veci, sto kaze thermalka, onda daj da poredimo isto sa istim. Nigde nisu ocekivanja od 100% istrazivaca ista kao od akademika.

[Diskutant]

moguće da jeste pročitao, ako zna da cita
zasigurno zna da piše, jer je dopisni DR  oćereć Drug Član u hrv

<{POST_SNAPBACK}>

[revolucionar]

pa sad ovo je sve nekako malo apstraktno - mogu da se slozim onako en general, ali ja mislim da sistem treba menjati iznutra

<{POST_SNAPBACK}>

Kurdi, nemoj danas da mi kvaris dan jer sam dosta raspolozen. Bio sam u Holandiji i za razliku od Francuza i Belgijanaca konacno i ja da vidim "normalnu" naciju. Svi govore engleski (bolje od mene) i lepo i ljubazno odgovaraju na svako pitanje. Jedino sto nisam razumeo - kako je moguce da ima onoliko dzamija ? Ne zaboravi da je veliki kriticar religije Spinoza ziveo u Holandiji. Cudno!
Predjimo na ozboljne stvari. Kao sto ti je poznato, vecina biloga nije bas "fort" iz matematike. Medjutim u zadnjih desetak godina bioloske nauke koriste sve vise i vise matematiku. ne bih da ti nabrajam svu mogucu primenu ali veruj da trenutno postoje stotinu programa (proizvod matematicke analize) u vezi analize proteinskih sekvenci (struktura), zatim razni programi u vezi analize funkcija bioloskih molekula kao sto su enzimi i proteini i na kraju primenu statistike koja moze da objasni neke globalne bioloske pojave. Bez matematickog aparata svako moze da prica i da daje nekakve teorije, mehanizme, hipoteze itd. Tacno je da su moguca velika otkrica i bez primene matematike (see teorija evolucije) ali kad se govori o funkciji enzima i proteina, prakticno, nemoguce je opisati funkciju bez primene matematike. Naravno, takvi rezultati se obicno ne publikuju uvek u super casopisima, medjutim, ako neko izucava funkciju bioloskih molekula potrebno je da uradi i takve stvari. Licno ni ja ne znam sta da mislim o nekim bioloskim mehanizmima i hipotezama (radman) jer ne mogu da procenim znacaj nekih rezultata bez matematickih informacija. Postoje radovi gde je za mene sve jasno ako je i matematicki opisano. Medjutim, u radovima gde to nije opisano tesko mi je da procenim vrednost rada. Eto, to je moj problem. Verovatno kod tebe postoji drugi problem, ti si eksperimentalni fizicar i naravno tvoj posao je da eksperimentalno proveris nekakve matematicke formule ili modele. Sigurno da su neki modeli i formule dobri, neke formule treba dopuniti i na kraju moguce je da su neke formule ispravne. U bioloskim naukama neke formule postoje i potrebno je samo odrediti parametre da bi se precizno procenila funkcija nekog bioloskog molekula.

[kurdi]

a nisam shvatio gde si ti inace? (francuska?)

biolozi zaista uglavnom "nemaju pojma" matematiku (uz ogradu da je sve relativno), nekada je to tako dirljivo...
medjutim kada neko (po meni) jako pametan ne zna nesto elementarno, a onda ocigledno brzo shvati, skapiram da moram malo da razmislim sta to sve znaci.

verovatno znas da nema sanse da mendel nije lazirao rezultate. doduse to ne spada u neznanje - on tada realno nije mogao bolje da zna statistiku, mogao je samo da ne vara.
s druge strane, to njegovo varanje se ispostavilo vizionarskim. (na ovo cu se indirektno vratiti)

ono sto meni definitivno smeta (zapravo bih pre rekao bode oci) je sto vecina biologa zaista ne ume da uradi ni elementarnu statisticku analizu, plotuje rezultate na najefektniji nacin, proceni statisticku signifikantnost observacije (vidi pod mendel) itd.
ovo vazi i za nature i science (zapravo samo to i znam, druge radove iz biologije ni ne gledam) i cesto je predmet podsmeha medju fizicarima.
da ne govorimo o biloskim standardima za "scatter in the data".
gomila tih "dokaza" u fizici ne bi proslo ni pod razno.
i mogu da zamislim da to nekada nervira (umesto da nasmeje) nekoga ko je emotinally vested.

medjutim (bez zelje da te iznrviram) postoji i druga strana medalje (ili mendelijade )...

idealno bi bilo postici sve - i konceptualnu grandioznost i metodolosku rigoroznost. ali sta ako to realno nije moguce i moramo da biramo/kompromizujemo?
biloski sistemi su prosto fundamentalno kompleksniji od fizickih, i nekada smo neizbezno suoceni sa tim sofijinim izborom.
ako si primoran da biras izmedju rigoroznog pristupa "manjim" problemima i manje rigoroznog "vecim", onda su oba licna izbora validna i obe stvari treba da postoje.

nekada mi cak deluje da odsustvo matematickog aparata primorava (biologe) na vecu kreativnost i na kraju se stvari bolje razumeju (na konceptualnom nivou). u fizici je cesto tako.

najposle i u fizici mi umesto da resavamo komplikvan sistem koji ne razumemo cesto pojednostavljujemo problem (teoretski ili eksperimentalno) da bi mogli posteno da ga resimo i razumemo koncepte, i na kraju opet kao i vi ne znamo kako i zasto radi komplikovaniji sistem.
jedina razlika je sto smo mi toga mozda vise svesni, pa manje/redje tvrdimo da znamo nesto sto ne znamo (osim kada pisemo grant proposals ).

neki primeri:
preko 100,000 radova na temu visoko-temperaturnih superporvodnika i nismo ni bluzu (koncenzusu o) razumevanju.
jedna od najvecih (verovatno najveca) mladih zvezda fizike visokih energija, juan maldacena, je "the man with the conjecture" (s tim da je on svestan da je to conjecture i da nista nije dokazao; ako neko nije u medjuvremenu dokazao, nije moja oblast pa ne pratim)
zapravo manje vise isto vazi i za lisu randall (najuspesnija zena u fizici trenutno), pa i za celu teoriju struna. sve su to pretpostavke.
pa i fermat i poincare su (blago receno) slavni, a evo tek nedavno je neko dokazao neke njihove slavne tvrdnje (wiles i perlman)
zapravo i sve vezano za quantum computing, entaglement, teleportation... (vidi susedni topic) je zesce preduvano kada su bilo kakve aplikacije u pitanju (s tim da su autori toga svesni i to je d®uga prica koja ima svoje opravdanje).

da se vratimo donekle na biologiju, sta recimo mislis o biofizici?

na prvi pogled deluje (i ja se tome cesto nadam i bavim mislju da se i time bavim) da bi kombinacija fizickih standarda rigoroznosti i biologije bila prava stvar.
medjutim plasim se da se tu javlja problem "when all you have is a hammer, every problem loks like a nail", da se moze zapasti u gresku da resenje trazi problem umesto obrnuto. (glede tvojih postova, ovo moze biti donekle analogno primeni vec razradjenih algoritama za stamp collecting raznih proteina, koji ne donosi nista fundamentalno novo. u fizici se ovo zove cross section calculations , izvinjavam se ako cita neko ko se vredja)

recimo steve chu (physics nobel 97, zajedno sa vec pominjanim bill phillipsom) je definitivno izuzteno pametan covek i to sto sada radi u biologiji meni kao fizicaru deluje jako interesantno (cisto intelektualno), ali uopste ne mogu da procenim da li je to bioloski relevantno, ili on prosto radi ono sto zna.

s druge strane, stan leibler je neverovatno pametan fizicar koji pokusava (uspeva?) da se bavi "biologijom na fizicarski nacin" (a ne biofizikom) i on je mozda neki idealan primer, ali posto se bavi biologijom ja to nista ne razumem, pa ne mogu da procenim.

[Indy]

ono sto meni definitivno smeta (zapravo bih pre rekao bode oci) je sto vecina biologa zaista ne ume da uradi ni elementarnu statisticku analizu, plotuje rezultate na najefektniji nacin, proceni statisticku signifikantnost observacije (vidi pod mendel) itd.
ovo vazi i za nature i science (zapravo samo to i znam, druge radove iz biologije ni ne gledam) i cesto je predmet podsmeha medju fizicarima.

<{POST_SNAPBACK}>

Verovatno tu ima istine. Tj. ovo za podsmeh ne sumnjam.

Inace Fisher, kazu osnivac moderne statistike, je bio i (evolucioni) biolog. Ima tamo gde ti valjda uskoro ides puno memorabilia o njemu.

Primetio sam da oni koji su osnovni bioloski trening stekli u zemljama II i III sveta su obicno dosta potkovaniji iz matematike, statistike i fizike od svojih anglo-americkih kolega. Fakultativni predmeti & all that jazz.

[kurdi]

Verovatno tu ima istine. Tj. ovo za podsmeh ne sumnjam.

Inace Fisher, kazu osnivac moderne statistike, je bio i (evolucioni) biolog. Ima tamo gde ti valjda uskoro ides puno memorabilia o njemu.

<{POST_SNAPBACK}>

ruku na srce, podsemavanje je nekad i iz samoopravdanja i/ili zavisti.
nedavno smo slali nesto u nature (da se pofalim ) pa smo gledali kako su formatirane slike itd.
zavrsne analize su jos bile u toku i lomili smo se u kojoj meri su neka merenja potpuno conclusive (koliko sigma); kod nas su dobri eksperimentalci (poput mene, opet sam se uhvatio ) obicno sami svoji najveci kriticari (postoji izreka da teoretskim rezultatima ne veruje niko osim autora, a eksperimentalnim svi osim autora)
elem, i onda kad vidis slike u bioloskim radovima, gde su prave linije povucene kroz potpuno random data points i greska je pet puta veca od srednje vrednosti, ne mozes da se ne nasmejes.

idem, idem (jos nisam potpisao al to je problem njihove spore centralne administracije), ali tek sledeceg leta - ja jos ovde imam posla (plus volim ovde da zivim jos malo), a i njima treba nekoliko meseci da mi renoviraju prostorije itd.

[thermal bug]

postoji izreka da teoretskim rezultatima ne veruje niko osim autora, a eksperimentalnim svi osim autora

<{POST_SNAPBACK}>

ajoj

[Indy]

Onaj dr karl, australijski popularizator nauke, ima savet za mlade koji zele da se bave bilo kojom naukom, da prvo zavrse fiziku (ili da imaju fiziku kao mejdzor). Mislim da je u pravu, mada je za mene malo kasno, hehe.

Inace na forumu ima bas jedan onako jaci biofizicar, ali verovatno ga mrzi da se javlja na ove boranijske topike. A bas bi mogao malo o mehanicistickim modelima u biologiji, itede...

[revolucionar]

a nisam shvatio gde si ti inace? (francuska?)

biolozi zaista uglavnom "nemaju pojma" matematiku (uz ogradu da je sve relativno), nekada je to tako dirljivo...
medjutim kada neko (po meni) jako pametan ne zna nesto elementarno, a onda ocigledno brzo shvati, skapiram da moram malo da razmislim sta to sve znaci.

verovatno znas da nema sanse da mendel nije lazirao rezultate. doduse to ne spada u neznanje - on tada realno nije mogao bolje da zna statistiku, mogao je samo da ne vara.
s druge strane, to njegovo varanje se ispostavilo vizionarskim. (na ovo cu se indirektno vratiti)

ono sto meni definitivno smeta (zapravo bih pre rekao bode oci) je sto vecina biologa zaista ne ume da uradi ni elementarnu statisticku analizu, plotuje rezultate na najefektniji nacin, proceni statisticku signifikantnost observacije (vidi pod mendel) itd.
ovo vazi i za nature i science (zapravo samo to i znam, druge radove iz biologije ni ne gledam) i cesto je predmet podsmeha medju fizicarima.
da ne govorimo o biloskim standardima za "scatter in the data".
gomila tih "dokaza" u fizici ne bi proslo ni pod razno.
i mogu da zamislim da to nekada nervira (umesto da nasmeje) nekoga ko je emotinally vested.

medjutim (bez zelje da te iznrviram) postoji i druga strana medalje (ili mendelijade )...

<{POST_SNAPBACK}>

U francuskoj sam kao i ti. Analiza ti je dosta interesantna i ne znam sta bih mogao da dodam. Nervira me samo tvoja relativnost jer ipak ne putujemo brzinom svetlosti vec smo na zemlji

Sto se tice radova steve chu, on je nobelovac iz fizike i koliko sam mogao da shvatim otkrice je zanimljivo za biologe jer mozda bi njegovom tehnikom mogli bolje da razumemo proteinsku dinamiku. Nije iskljuceno da su njegova otkrica takodje interesantna za nanotehnologije. Biofizika je dosta interesantna nauka ali ne bih mogao da ti kazem koja su trenutno interesantna istrazivanja u toj disciplini. S druge strane, sto se tice biologije mislim da da ima sta da se otkrije. To mogu da ti kazem jer sam nedavno napisao dva revijalna rada iz dve potpuno rarlicite oblasti. Da ti dam neke primere. Trenutno je poznat genom mnogih organizama, medjutim, funkcija odgovarajucih proteina je jos uvek nepoznata. Kod najizucenije biljke, arabidopsisa, samo je za 10% proteina eksperimentalno odredjena funkcija. Naci funkciju novih proteina nije tako laka stvar. Posao nije banalan i verovatno jos uvek moguce je ocekivati nobelove nagrade u vezi takvih istrazivanja. Problem je samo sto se nobelove nagrade dodeljuju za nekakve "egzoticne" funkcije koje su vezane za celijsku signalizaciju, kontrolu ekspresije gena, funkcije vezane za replikaciju i transkripciju gena, kontrola razvica organisma... Iz genetike, ne pratim je detaljno, ali sam siguran da ce sledeca nobelova nagrada biti dodeljena onima koji su otkrili mikro RNK. Medjutim, sumnjam da ce neko dobiti nobelovu nagradu ako razresi problem odrbrambenog sistema kod biljaka, fugi... Takodje, jos uvek su nepoznati molekulski mehanizmi za razne fizioloske pojave. Trenutno razmisljam i pisem rad o sekondarnim metabolitima kod biljaka. Do sada je ukupno identifikovano oko 400000 takvih molekula. Medjutim, ako gledas sve moguce informacije videces da su funkcije takvih molekula nepoznate i eventualno (kako kaze nas narod) mozes ih nabrojati na prstima. OK, sto se tice uloge nekih alkaloida na coveka, to je dosta dobro izuceno. Pitanje je - koja je uloga tih molekola kod biljaka? Meni cak smeta sto nose vulgarno ime "sekondarni". Da bi se sintetisovao jedan takav molekul potrebno je aktivirati desetak do trideset gena. Zasto biljka trosi toliku energiju na "nebitne" (sekondarne) molekule? Iz tog razloga ne bi trebalo da nas cudi sto neke biljke imaju veci broj gena od ljudskog. Na kraju, mozes otkriti dosta interesantne stvari u vezi takvih molekula ali dobiti nobeluvu nagradu na tim polima istrazivanja je prakticno nemoguce. To nije u modi !
To sto mendel nije znao statistiku, to ne bi trebalo da te cudi. Prvo on je otkrio nesto sto je zainteresovalo nauku tek trideset godina kasnije. da se nije nasao "sistematizator" kao sto je mendel malo bi kasnili sa genetikom...