Posted 30 August 2006 - 20:50
КАРТЕ СУ КОД ТЕХЕРАНА
Нуклеарни Иран
На Блиском истоку САД и Иран су пред раскршћем с којег се може кренути у правцу повратка Техерана у међународну заједницу, али и склизнути у још дубљу кризу, с тежим и још нејасним последицама - уколико Вашингтон продужи с политиком изопштавања те земље из светских односа.
Ратне тешкоће Израела у Либану, војни и политички тријумф Хезболаха, утицај Ирана на популацију ирачких шиита и аплауз масе муслимана председнику Ахмадинежаду, као шампиону светског антиамериканизма, јасно указују да би продужена насилна изолација Ирана могла имати потенцијално високу цену. Повећава се број питања која се боље могу решити уз учешће и вољу Техерана.
Терет избора између прве и друге могућности препуштен је Вашингтону. То је резултат иранског успешног маневрисања, у настојању да се избегне изричито „да” или „не”, чиме је Техеран требало да одговори на захтев Савета безбедности да Иран одустане од освајања сопствене нуклеарне технологије.
Одговор Ирана достављен је прошле недеље. Али, уместо децидираности у опредељењу, што би олакшало пресуду (одбијање значи нове санкције!) - Техеран је одаслао назад 21 страницу својих питања, и тиме се оно што је требало да буде завршница сада преображава у почетак евентуално нових преговора. Реч је о гарантијама Ирану у случају да се он одрекне оног што је предмет трговине.
Могло би се претпоставити да је то могућност понуђена председнику Бушу да, уместо продуженог инсистирања на казнама, ипак пронађе начин и отвори директан дијалог Америке и Ирана. Њихово непријатељство, изазвано обарањем с власти шаха Резе Пахлавија и доласком исламских теократа, траје превише дуго. Продужава се већ скоро тридесет година. „Пакт о ненападању” омогућио би да на Блиском истоку можда почне нова страница.
Пролетос, бивши министри неколико западних сила, међу којима Мадлен Олбрајт, Ибер Ведрин и Јошка Фишер, иступили су с предлогом тзв. велике трговине - позивајући да САД и Иран, кроз директне преговоре о већем броју питања, евентуално дођу до могућности да Иран одустане од идеје наоружавања нуклеарним оружјем.
Траг сличног размишљања постоји и у оном што је пре недељу дана приспело као одговор Техерана Савету безбедности, мада јавност наслућује, више него што зна, садржај иранске поруке.
Објављујући шта поседује, што је основна сврха информације о управо активираном реактору на тешку воду (дакле, потенцијално и плутонијум, материјал за нуклеарно оружје!), Техеран својим истовременим „одговором” Америци, Европи, Русији и Кини каже и шта тражи у замену за „нуклеарни програм” - гранитно чврсту гарантију да га САД и Израел неће напасти. И укидање америчких санкција из осамдесетих.
Шта ће од свега тога одабрати председник Буш? Пролетос, председник САД је реч преговарање прихватио као реч, није рачунао с појмом. Идеја преговора прихваћена је условно, с тим да се Иран прво одрекне обогаћивања уранијума. То је понуда вересије за иранску готовину. У салду Техерана, добит од посла је неизвесност. Али на основу става САД формулисан је предлог Савета безбедности.
Критични тренутак је последњи дан августа. У том року Иран је био дужан да проучи „пакет подстицаја”, достави одговор и прекине нуклеарна истраживања. Техеран не прекида истраживања. Чека одговор на своја питања.
Запад је у недоумици. Сумња се у ефикасност даљих санкција. Иран је извозник петролеја. Ограничења која би се дотакла нафте више би на крају погодила друге него што би коштала Техеран. Барел петролеја могао би поскупети двоструко, а сваки долар од скупљег петролеја био би Ахмадинежадов, као благонаклона дотација Запада буџету за помоћ Хезболаху. И за кампању Ирана међу ирачким шиитима.
Осим тога, Русија и Кина нису у каравану за санкције. Пекинг и Москва не окрећу леђа страни која је показала да може да победи на Блиском истоку.
У игри нервима, Иран ишчекује расплет, уз осећај да су јаче карте у шпилу Техерана. То значи, процењује се, да САД неће интервенисати ни војном силом. Рачуна се, у Ираку и Либану, Вашингтон и Тел Авив су показали шта могу. Ипак, тежину избора ће понети председник Буш.
Петар Поповић