33 replies to this topic

[balu]

Posto ste me zaludeli ovim vasim cesticama, gugleisao ja malo i naleteo na, za mene, neverovatnu pretpostavku. Jedno od mogucih objasnjenja eksplozije u Sibiru (pocetkom 1900-tih) je da je neutrino zveknuo u neki atom (valjda u vazduhu, recimo potrefio jezgro azota):

In central Russian in the early 1900s, "something" exploded, knocking down hundreds of trees in the forest, around a single point. Scientists speculate that this was caused by a speeding Neutrino striking an atom.(link)

Sreca da on to (sudaranje) retko cini. Kako rece Sir Bota neutrino treba da prEdje 29 svetlosnih godina da bi potrefio jezgro nekog atoma (pretpostavljam da jedino kroz njega ne moze da prodje). Ako se krece brzinom svetlosti onda mu toliko i godina treba da se zaustavi. Inace glatko prolazi kroz materiju-atom, recimo kao komete kroz Suncev sistem.

Lep pozdraU.

Edited by balu, 07 December 2006 - 08:04.

[queuer]

Posto ste me zaludeli ovim vasim cesticama, gugleisao ja malo i naleteo na, za mene, neverovatnu pretpostavku. Jedno od mogucih objasnjenja eksplozije u Sibiru (pocetkom 1900-tih) je da je neutrino zveknuo u neki atom (valjda u vazduhu, recimo potrefio jezgro azota):

In central Russian in the early 1900s, "something" exploded, knocking down hundreds of trees in the forest, around a single point. Scientists speculate that this was caused by a speeding Neutrino striking an atom.(link)


Lep pozdraU.

<{POST_SNAPBACK}>

Lep pozdrav, sir Balu .

Ovo je zanimljiva teorija o eksploziji u Sibiru, koja me je podsetila na hipotezu da postoje UHE (ultra high energy) neutrini sa energijama vecim od 10^{12} giga electron volti. Trebalo bi da su nastali odmah posle Velikog praska od takozvanih topoloskih defekata. Kada neka visoko energetska cestica (u ovom slucaju ultra energetski neutrino) interaguje sa atomskim jezgrom u atmosferi, dolazi do lancanih raspada i
stvaranja sekundarnih kosmickih zraka (elektroni, protoni, neutroni, fotoni itd.). Svaka od ovih sekundarnih cestica moze da inicira novu lancanu reakciju i to se zove air-shower. Nisam sigurna kakve bi bile posledice interakcije nekog UHE neutrina, ali znam da su u planu dva eksperimenta za njihovu detekciju (ANITA i LOFAR). Kada budem imala vise vremena, pogledacu na njihovim sajtovima o mogucim posledicama interakcije UHE neutrina u atmosferi.

[balu]

Draga moja Lady Kjuer-a, ja te greskom proglasio za Sir-a. Nekako mi Kjuer licilo na musko ime. Evo ispravljam gresku i necu vise nikada.

A u vezi ovog vaseg neutrina, stvarno je cudo jedno. Cak je i opasan ako je onu eksploziju u Sibiru on izazvao. Nadam se da nece vise. Kazi tima sto eksperimentisu da paze sta rade, da ne naprave neko sranje, pa da odemo svi bogu na istinu.

Lep pozdraU.

[queuer]

Draga moja Lady Kjuer-a, ja te greskom proglasio za Sir-a. Nekako mi Kjuer licilo na musko ime. Evo ispravljam gresku i necu vise nikada.

A u vezi ovog vaseg neutrina, stvarno je cudo jedno. Cak je i opasan ako je onu eksploziju u Sibiru on izazvao. Nadam se da nece vise. Kazi tima sto eksperimentisu da paze sta rade, da ne naprave neko sranje, pa da odemo svi bogu na istinu.

Lep pozdraU.

<{POST_SNAPBACK}>

Lep pozdrav Sir Balu. Mesec dana sam se odmarala od fizike i cestica, tako da jos uvek nisam saznala kakve su posledice interakcije UHE neutrina sa regularnom materijom u atmosferi (neki kazu da i mini crne rupe mogu nastati). Cak i ako postoje ovi neutrini-ekstremisti, njihov fluks na zemlji, koji priblizno eksponencijalno opada sa porastom energije, je manji od jednog neutrina na sto godina po kilometru kvadratnom, pa smo najverovatnije bezbedni .

Postoji jos jedna interesantna grupa neutrina, predvidjena teorijom Velikog praska: reliktni neutrini ili kosmicki pozadinski neutrini. Veoma su znacajni za ranu istoriju univerzuma, jer su direktno uticali na njegovu brzinu ekspanzije, na kolicinu lakih elemenata, na formiranje struktura (galaksija, jata galaksija, superjata). Trebalo bi da su homogeno rasporedjeni u univerzumu, a sada se nalaze na temperaturi od svega 1.7 kelvina (tj. jedva da imaju energije) i ima ih tek nesto vise od 330 komada po centimetru kubnom. Ako bi neko dosao na ideju kako da detektuje ove slabasne neutrine i u tome uspeo, mislim da bi dobio Nobelovu nagradu. Njihova detekcija bi posluzila kao znacajni test teorije Velikog praska.