363 replies to this topic

[zagor]

...da ima svoj topic.

Pivski žanr

Piše: Teofil Pančić

(Dnevnik, 25.06.2006)

Koliko se to već decenija prošunjalo mimo nas otkad je Slobodan Jovanović pisao o “odviše ponarodnjačenoj inteligenciji” - srpskoj dakako - kao o velikom problemu i kobnom ograničenju ovog društva, a da se u međuvremenu, ako ćemo pravo, ništa suštinski promenilo nije? Kaneći nešto da saopšti o životu i svetu, nepismen se čiča brže-bolje dohvati gusala, konkretnih ili metaforičnih, i nije mu baš zameriti zbog toga, ama je belaj što i tipični naš “rodoljubivi intelektualac”, upitan ili samoupitan da štagođ “promisli” o “pitanjima epohe” (bre!), takođe nema druge ideje doli da se prihvati kakvog ćemaneta pa onda uhvati da ciliče li ciliče patriotske tužbalice, mada em svirati ne ume, em mu je melodija čist promašaj.

Evo me tako pre neki dan načisto razgalio Dobrica Ć, kadgodašnji “otac nacije”, one nacije koja pod tim i takvim očinskim starateljstvom kanda i nije mogla završiti drugde do u ovom čabru iz kojeg još jedvice i čkiljimo na svet.

Dade Dobrica razglasiti, preko jednih visokotiražnih novina, najnovija svoja umovanja o Srbiji, “Srpstvu vaskolikom”, nevernoj Jevropi i zakerljivoj EU, ratu i miru, patriotizmu i mondijalizmu, sumnjivcima koje “finansira inostranstvo” i koječemu još, onako kako on to već ume, i sve to i ne bi izazvalo toliko pažnje (tja, barem ne moje), da u tome natanko razvučenom štivu, u tom neopozivom trijumfu količine nad sadržajem, nema i jedne kratke, odsečne, rezolutne misli u kojoj nam se sa drenovsko-dedinjskog Olimpa saopštava da “Amerika više nije slobodno društvo”.

Eto, nije više, a bila je, za nevolju. Ne kaže se, doduše, kada je tačno to bila, te kada je, kako i zašto prestala biti slobodnom, pa nam ostaje da podozrevamo da je to bila onomad kada ju je Dobrica Ć, tada još boljševički vernik, takođe nazivao neslobodnom, ali sa drugih “idejnih pozicija”. Ergo, tada je naš moravski klasik imao disput sa Amerikom zarad svojih “naprednih pogleda” (kojih se kasnije traljavo odrekao), dočim je sada grdi sa mesta svetovnog Patrijarha kanonizovanog “rodoljublja” po meri i aršinu onih vazda mamurnih kafanskih nazdravičara iz vremena podunavskih nacionalnih revolucija, tamo negde oko 1848.

Naravski, nema “Amerika” nikakve stvarne veze ni sa zlosrećnim Dobricom, a ni sa ovim tekstom. Ona je dovoljno kažnjena sadašnjim svojim vođstvom - reklo bi se najgorim za naših života - a i svet je kažnjen zajedno s njom. Samo, dalek, predalek put još valja prevaliti od potrebne i nužne svesti o tome pa do ležerne i uzgredne jednorečenične presude jednoj beskrajno važnoj, velikoj i iznad svega složenoj ljudskoj zajednici koju nazivamo Amerikom, ili Sjedinjenim Državama.

A kada to još radi neko kao naš veselnik-akademik koji, evo, već četrdeset godina ne može dovoljno da se naplače za Aleksandrom Rankovićem – tim lučonošom slobode – onda cela stvar nekako zaošija i zavrne ka zaumnosti samoj. Ali, pravi napad bizarnosti tek dolazi: taj čovek na engleskom jeziku ne ume reći ni “Dobar dan” niti pročitati i odgonetnuti najprostiju rečenicu, niti je bilo gde izvan ove, na globusu jedva vidljive Srbijice kadar boraviti bez stalne pratnje, jer nije sigurno da bi mu puki jezik gestova bio dovoljan da pronađe put nazad do hotela.

I onda ta i takva persona uzme u jednoj rečenici o(t)pisivati celu jednu civilizaciju takoreći, a pri tome imajući u nju uvida samo krajnje posrednog i površnog, u konačnici ne mnogo boljeg od onog do kojeg je dobacio prosečni čitalac večernjih novina koje su mu to štampale. I to ovde ima biti Velika Mudrost, prevažna reč sa Visine, šlagvort za jedan pompezni “filozofsko-književni” skup.

Tako ponovo dolazimo da ključnih mesta naše usmene kulture: nekad to behu prela i posela gde se uz gusle ojkalo i pripovedalo “šta je nekad bilo”, a danas su seoske prodavnice pred kojima se, za lepog vremena, okupe mesni Filozofi pa, sve natežući svako po jedno mlako pivo, raspravljaju o “ruskom i japanskom caru”, o novom svetskom poretku, o tome da li je Amerikanac bio na Mesecu ili je to prljava imperijalistička propaganda, te o tome kad će Srbin u kosmos.

Mnogo šta je svih ovih godina nakarikala naša “ponarodnjačena inteligencija” zapravo samo reciklaža i ovekovečenje tog specifičnog “pivskog žanra”, te se utoliko i Dobričin prpošni diskurs u to savršeno uklapa, ne po prvi put, a svakako ne ni poslednji.

link

[Croqy]

Ja samo da udarim pecat!

Samo napred!

[Zmitjkoe]

Bravo, Bogoljub (Teo+fil) zaista zasluzuje poseban topic.

[Grazia]

Zasluzuje nego sta. (Inace, iskreno, on je meni bolji od PL).

Evo ga, inace, trenutno i u "Utisku". Izmedju ostalog, slatko me nasmejao delom price koji se odnosio na "odlazak" Crne Gore, kad je rekao, u vezi s emotivnim reagovanjem na to , nekih odavde da sad nece ici na more u CG: " zar je bas to pravi razlog zasto se ne bi letovalo u CG. Kao da nema drugih, racionalnijih."

[Practical]

Gledam ga sada na utisku i stvarno

[Cruella De Ville]

nadam se samo da ces postici Musicinu dinamiku
pera, corax, zivkov i pancic su za sva vremena

[zagor]

nadam se samo da ces postici Musicinu dinamiku 

<{POST_SNAPBACK}>

Pa trudicu se, ali, naravno, svaka pomoc je dobrodosla

pera, corax, zivkov i pancic su za sva vremena  

<{POST_SNAPBACK}>

samo da udarim pecat (copyright Croqy)

Edited by zagor, 25 June 2006 - 23:46.

[intrepid]

Teofile, thumbz up za večerašnji Utisak.

Da nije tako vaspitan, osećam da bi onu Olju K.

Edited by intrepid, 25 June 2006 - 23:51.

[zagor]

Da nije tako vaspitan, osećam da bi onu Olju K. 

<{POST_SNAPBACK}>

Meni nije tako delovao. Pre sam stekao utisak da ga njena glupost zabavlja.

[amilo]

Jedan od najboljih Teofilovih tekstova, objavljen '99 ili 00 je o onom klincu iz "Rana" koji se overdozirao. Teska tema, ali brilijantno.
A jel' zna neko onog vozaca, da mu j..... k...!

[Mashinovodja]

Ma, jeste Teofil je dobro opleo Dobricu, tačno onako kako zaslužuje. Međutim, stvar nije nimalo smešna. Problem je u tome što za mnoge je još uvek Dobrica vrhovni intelektualni autoritet i ne treba im duža filozofska rasprava i detaljnije dokazivanje teze od "rek'o Dobrica". Zato je Dobrica i dalje vrlo opasan i štetan čovek, jer nažalost, u Srbiji još uvek ima previše niščijih duhom kojima je on intelektualna referenca.

[gagast]

Dobrica Ćosić:
“Biti Titov sledbenik znači imati titovski stav prema životu, titovski misliti, titovski se boriti u svome vremenu, u svojoj sadašnjosti, uvek.”

Nacija koja ima ovako mudrog oca ne treba da brine za svoju budućnost.

[Dubravka]

Ja samo da udarim pecat!

Samo napred! 

'El se ovde overava? A? Da...

Evo pechata -

[degenije]

Ma, jeste Teofil je dobro opleo Dobricu, tačno onako kako zaslužuje. Međutim, stvar nije nimalo smešna. Problem je u tome što za mnoge je još uvek Dobrica vrhovni intelektualni autoritet i ne treba im duža filozofska rasprava i detaljnije dokazivanje teze od "rek'o Dobrica". Zato je Dobrica i dalje vrlo opasan i štetan čovek, jer nažalost, u Srbiji još uvek ima previše niščijih duhom kojima je on intelektualna referenca.

<{POST_SNAPBACK}>

Moguće je da je Koštunica za napad na EU našao inspiraciju upravo u onim baljezgarijama oca nacije u Novostima. Pokušao sam da pročitam, da vidim čemu stremi sada Ćosić, ali ono je bila gomila gluposti, iracionalnih stvari, sa čime je teško uopšte polemisati. Loše je što on to misli, piše javno i ima veliki broj ljudi koji ga uvažavaju. Vrlo opasan i negativan čovek.

[zagor]

Dobrica Ćosić:
“Biti Titov sledbenik znači imati titovski stav prema životu, titovski misliti, titovski se boriti u svome vremenu, u svojoj sadašnjosti, uvek.”

<{POST_SNAPBACK}>

Ma ima i ono o SMradu, pokusavam da izguglam. Ako se ne varam, nesto u stilu "najveci srpski politicar posle Nikole Pasica" ili tako nesto.

Ćosić... Vrlo opasan i negativan čovek.

<{POST_SNAPBACK}>

Pre svega bih rekao zao i pokvaren...

Edited by zagor, 26 June 2006 - 11:45.