Evo, koga zanima, nesto o grckoj mitologiji u kratkim crtama...
KARAKTERISTIKE
Bogovi žive na planini Olimp. Hrane se ambrozijom (koja im daje besmrtnost) i piju nektar. Bogovi imaju moć da sebi uzimaju različita obličja, i silaze na zemlju kako bi zaveli , služili ili kaznili ljude. Had jedini ne živi na Olimpu, već u podzemnom svetu.
NAJSTARIJA ISTORIJA BOGOVA
U početku je postojao Haos. Iz njega su se razvili Ereb, večna tama, i Nikta, tamna noć, zatim zemlja Geja, podzemni svet Tartar i bezgranična ljubav, Eros.
Geja je rodila nebo, Urana, i more, Ponta. S Uranom je zatim imala dvanaest sinova i kćeri, divovske titane. Uran se domogao vlasti. On je mrzeo svoju decu, pa ih je sve zatvorio u unutrašnjost zemlje (Tartar) i zabranio im da izlaze. Geja je bila jako tužna, pa je nagovorila najmlađeg sina Krona da napadne svog oca, što je ovaj i učinio. Napao ga je i oduzeo mu muškost i snagu, i proglasio se vladarem. Uranove kapi krvi su padale sa neba, i od kapi koje su pale u more rodila se Afrodita, koja je izašla iz morske pene kod ostrva Kipra.
ZEVS
Kronova žena je bila njegova sestra Rea. Kron se plašio da ga neko od njegove dece ne svrgne sa vlasti, pa je svu svoju decu gutao. Na kraju je Rea odlučila da spasi jedno svoje dete, odnosno Zevsa, pa ga je tajno rodila. Zato je Kronu umesto Zevsa dala da proguta kamen, a Zevs je ostao na gori gde su ga odgajale nimfe. Kada je porastao, naterao je svog oca da povrati svoju decu koju je progutao, Hada, Posejdona, Heru, Demetru i Hestiju. Zevs je tada poslao svoje sestre na kraj sveta, a sa Hadom i Posejdonom se zajedno borio protiv svog oca. Borba je trajala 10 godina, a kada su konačno pobedili, raspodelili su vlast. Zevsu je dopalo nebo i zemlja, Hadu podzemno carstvo, a Posejdonu more.
Zevs je bio zaštitnik božanskih i ljudskih zakona. Sve je znao i video. Niko nije smeo da mu se suprotstavi, jer bi uvek kasnije morao da pretrpi kaznu. Zevsovo najmoćnije oružje bile su munje i gromovi, a njegov štit (egida) bio je neprobojan. Međutim, Zevs se nije mnogo opterećivao, već je vreme provodio u slavlju i gozbama. Njegova žena je bila Hera, međutim, on joj definitivno nije bio veran. Imao je jako mnogo ljubavnica, kako boginja, tako i smrtnih žena, i sa mnogima je imao decu.
HAD
Hadovo ime znači nevidljiv. On je bog podzemnog sveta, carstva mrtvih. Drugo ime za Hada je Polidegmon, što znači primalac mnogih gostiju, odnosno primalac velikog broja mrtvih koji su otišli u njegovo carstvo. Duhove mrtvih sprovodio je Hermes, bog glasnik, do splavara Harona koji ih je preko podzemne reke Stiks prevozio čamcem, ali samo one koje su mogli da plate. Zato je postojao običaj da kada neko umre, ljudi pripremaju pokojnika za podzemni svet – stavljali su mu po jedan zlatnik na svako oko. Troglavi pas Kerber je štitio ulaz u podzemlje i sprečavao povratak u svet živih. Had se nije smatrao silom zla kao što je Sotona kod hrišćana. Međutim, njega su se njegovi sledbenici plašili. Naime, okretali su glave kada su mu prinosili žrtve, kako ne bi došli u sustret sa prirodom podzemnog sveta. Hadova žena je bila Persefona, ćerka Zevsa i Demetre.
POSEJDON
Posejdon je bio vrhovni vladar velikog morskog carstva. Svi morski bogovi su mu bili podređeni, bio je gospodar svih morskih životinja, odlučivao je o svemu što se događalo na moru i u moru. Svojim trozupcem je mogao da ukroti i najveće talase. Kad bi svojim trozupcem udario o zemlju, izazvao bi potres. Bio je žestoke i silovite ćudi, kao i bića kojima je vladao. Zato su ga se najviše bojali, a zbog toga i najviše poštovali pomorci i žitelji primorskih krajeva celog grčkog sveta. Posejdon je često sa bogovima imao sporove, a jedan od najpoznatijih je sa Atinom. Oni su se borili za vlast nad Atikom, i, kao što je svima poznato, Posejdon je izgubio. Posejdon je, inače, bio dobar bog. On je stvorio konja i naučio ljude kako da ga ukrote, i podario je zemlji vlagu i tako omogućio rast bilju. Posejdonova žena je bila Amfitrita, kći morskog boga Nereja, a njegov najmiliji sin morski bog Triton. Imao je mnoštvo drugih potomaka i, kako je to u mitovima običaj, ne samo sa svojom zakonitom ženom.
HERA
U savetu bogova Heri su pripale dužnosti zaštitnice braka. Posebno se brinula za svetost i neraskidivost bračne veze, slala muževima potomstvo i pomagala majkama pri porodu. S obzirom na to da je bila Zevsova žena, bila je jedna od najvažnijih boginja, odnosno imala je najveću moć. Zevs se njoj poveravao i govorio joj svašta što drugi bogovi nisu znali. Zevs je često morao da joj udovoljava, jer bi u suprotnom morao da se svađa sa njom, a to je njega jako zamaralo. Hera je ulogu zaštitnice braka shvatala vrlo strogo i živela tako da svojom bračnom vernošću bude uzor svim boginjama i smrtnim ženama. Upravo zbog toga nikako nije mogla da podnese da njen muž neprekidno narušava svetost bračne zajednice. Zevs je bio veliki ženskaroš, ali kada bi Hera saznala za to, napravila bi veliku scenu na Olimpu, tako da se cela zemlja tresla. Zevsu je rodila boga rata Aresa, božanskog kovača i oružara Hefesta i Hebu, boginju večne mladosti. Od biljaka posvećen joj je bio šipak, simbol plodnosti, od ptica - kukavica (u koju se, navodno, pretvorio Zevs kad je prvi put hteo da dođe kod nje), paun (čije su okrugle šare na repu bile simbol zvezdanog neba) i ždral.
DEMETRA
Demetra je bila boginja zemljoradnje i plodnosti. Naučila je ljude da obrađuju zemlju i postala tako ne samo osnivačica zemljoradnje već i novog načina života, koji je zamenio dotadašnje nomadsko stočarstvo i lov. Sa Zevsom je imala ćerku Persefonu, koju je oteo Had. Naime, Zevs je ćerku obećao Hadu, a da nikom nije rekao. Tako da je jednom Had otišao na površinu zemlje i, dok je Persefona na livadi brala narcis (cveće smrti), oteo je i sa njom bukvalno propao u zemlju. Demetra je bila jako tužna, pa je išla tugujući zemljom, i ništa nije raslo. Zevs je morao nešto da učini, pa je rekao Hadu da vrati Persefonu na zemlju. Međutim, Had je, pre nego što je poslao na olimp, dao Persefoni da pojede nar, voće ljubavi, tako da je ona posle nekog vremena želela da mu se vrati. Od tada, kada je Persefona sa svojom majkom Demetrom, na zemlji je leto, i sve zaživi, a kada je dole sa Hadom, Demetra je tužna, i tada je zima.
HESTIJA
Kada je dospela na Olimp, ponuđen joj je brak od strane Posejdona i Apolona. Hestija je, međutim, odlučila da zauvek sačuva devičanstvo. Zevs, kome se obratila za pomoć protiv njenih prosaca, složio se s njenom odlukom i učinio je boginjom domaćeg ognjišta i njegove vatre. Prinošenjem žrtve Hestiji započinjala je i završavala se svaka svečanost. U njeno ime se odavalo poštovanje u svakom hramu, ma kom bogu on bio posvećen. Nije imala poseban hram, već samo žrtvenike. Ljudi su je zamišljali kao vatru.
APOLON
Apolon je rođen na ostrvu Delosu. Sin je Lete i Zevsa. Njegova majka Leta bežala je od pitona kojeg je poslala ljubomorna Hera, i stigla je do tog ostrva. Delos je do tada bilo plutajuće ostrvo, međutim kada je Leta stala na njega, iz mora su izronile dve stene; jedna je zaustavila kretanje ostrva, a druga pitona. Zlatokosi Apolon je bog svetlosti. Njegovo oružje su zlatna lira i srebrni luk – niko od njega ne svira bolje na liri. Najpoznatije je upravo Apolonovo proročište u Delfima.
ARTEMIDA
Artemida je Apolonova sestra bliznakinja. Njih vezuje najiskrenija ljubav i prijateljstvo. Artemida je boginja lova i životinja, i poroda. Ona izaziva rašćenje cveća i drveća, blagosilja rađanje, svadbu i brak. Često se, jer je sestra boga svetlosti, poistovećuje sa boginjom meseca, Selenom. Glavno Artemidino zanimanje bio je lov. Međutim, postoje priče u kojima ona baš i nije dobra. Toliko se naljutila na Agamemnona jer joj je ubio košutu, da mu nije dala da ode u Troju. Smirila se tek kada je on kao žrtvu prineo svoju ćerku Ifigeniju.
ATINA
Veoma je interesanta priča o Atininom rođenju. Zevs je znao da će boginja razuma, Metida, imati dvoje dece, ali je čuo da će ga njen sin svrgnuti sa vlasti. Radi opreznosti, on je progutao Metidu. Međutim, posle toga ga je glava toliko mnogo i dugo bolela, da je naredio svom sinu Hefestu da mu razbije glavu kako bi ga oslobodio bola. Međutim, kada je Hefest to uradio, iz glave je izašla boginja Atina. Simbolično, Atina predstavlja Zevsovu mudrost i snaga. Nikada se nije udavala, i ostala je Athena Parthenos – Atina Devica. Atina je, dakle, bila boginja mudrosti i rata, zaštitnica Atine, pa i same Grčke. Često se uplitala u živote ljudi, I pomagala im. Najviše je pomogla Odiseju kada je ovaj bio na putu ka Itaci. Bez nje on se nikada ne bi živ vratio svojoj Penelopi.
AFRODITA
Na početku smo rekli kako se rodila Afrodita – iz morske pene. Ona je, zahvaljujući svojoj lepoti i čarolijama kojima je vladala, postala jedna od najmoćnijih boginja. Ni bogovi ni ljudi nisu joj mogli odoleti. Afrodita je boginja ljubavi I lepote. Bila je dobra prema onima koje je volela, ali je zato znala I da mrzi. Često je pravila prava čuda kako bi stvorila pravu ljubav, ali sama nije imala sreće u njoj. Bila je nesrećna u braku, jer joj je muž bio Hefest, jedan od najneuglednijih bogova. Zato je ona utehu tražila kod ostalih bogova – Aresa, sa kojim je imala petoro dece, Dionisa, sa kojim je imala dva sina, kod Hermesa, međutim, imala je decu I sa običnim smrtnicima. Jednom se Afrodita svađala sa Herom I Atinom oko toga koja je najlepša. Pošto nisu mogle da se dogovore, pozvale su Parisa, prince Troje, koji je rekao da je Afrodita najlepša. Da bi mu se zahvalila, pomogla mu je da otme lepu Jelenu, tako da je na neki način ona kriva za izbijanje trojanskog rata.
ARES
Grci su stvorili jednog boga za rat vođen mudro, zato i pobednički, a drugog za rat vođen u slepom besu, stoga i neizvesnog ishoda. Boginja prvog od tih ratova postala je Atina, a drugog Ares. Ares je bio Zevsov i Herin sin. Bio je bog besnog rata, ratnog ubijanja i krvave borbe na bojnom polju. Voleo je rat radi rata, klanje radi klanja. Nije mu bilo posebno stalo do uzroka rata, a u većini slučajeva ni do njegovog ishoda. Zbog tih osobina Aresa nisu voleli ni bogovi ni ljudi. Sam Zevs rekao mu je nekoliko puta da mu je odvratan i da bi ga, da nije njegov sin, već odavno bacio u mračni Tartar. Inače, Ares je bio lep, stasit, mlad bog, iako ponešto vojnički grub, što je, naravno, privlačilo mnoge žene. Ares je smatran praocem amazonki, naroda ratobornih žena za koje su svi čuli.
HERMES
Hermes je sin Zevsa i Maje, glasnik bogova i pratilac mrtvih u podzemni svet, bog trgovaca, pronalazača, hodočasnika i putnika, atleta, varalica i lopova. Brz je poput misli, a najspetniji, najsnalažljiviji i najlukaviji je od svih bogova. To je dokazao još prvog dana svog života. Rodio se ujutro, pre podne pobegao iz kolevke, u podne pronašao liru i naučio da na njoj svira, popodne je bogu Apolonu ukrao stado od pedeset krava, uveče se vratio kao da se ništa nije dogodilo, omotao se pelenama i usnuo s najnevinijim smeškom na usnama. Kada je Apolon to saznao, odveo je Hermesa kod Zevsa. Zevsu se njegov sin jako svideo, ali je morao da mu naredi da vrati ukradeno, jer ipak je on bio pošten bog. Međutim, tada je Hermes uzeo da svira liru, i to se toliko svidelo Apolonu, da je rekao da ga nije briga za krave, već da samo želi taj predivan instrument. Tako se sve završilo, i svi su bili zadovoljni. Hermes je bio jako dobar, i svima je pomagao kad god je mogao, i zato su ga svi, i smrtnici i bogovi, voleli. Nije imao ženu, ali je zato imao dosta potomaka.
HEFEST
Hefest je sin Zevsa i Here. Rođen je na Olimpu, slab i Hrom. Međutim, kada su Heri pokazali kakvog je sina rodila, ona se naljutila i bacila ga sa Olimpa na zemlju. On je pao u Okean, ali je ostao živ i o njemu su se brinule boginje Eurinoma i Tetida. Hefest je izrastao ružan i hrom, ali sa snažnim rukama i širokim grudima, i bio je divan umetnik u svom kovačkom zanatu. Bio je jako ljut na svoju majku koja ga se tako odrekla, da joj je iskovao predivan bogovski presto i poslao joj gore, na Olimp. Međutim, čim je ona sela, iz prestola su izašli skriveni okovi i Hera nije mogla da mrdne. Hermes je dobio zadatak da ide po Hefesta, ali ovaj nije hteo da dođe i oslobodi Heru. Zato su poslali Dionisa, boga vina, koji je opio Hefesta i namamio ga na Olimp. Ovaj je zaboravio na sve, oslobodio majku, i zauvek ostao gore. Postao je bog vatre i kovač, oružar bogova. Nagradili su ga tako što su mu za ženu dali najlepšu – boginju Afroditu. Na Olimpu je Hefest sagradio nove palate od srebra i zlata, potpuno preuredio ambijent, i zbog toga su ga svi voleli. On se razlikovao od ostalih bogova jer je uvek radio, bio oznojan i umoran. Međutim, to nije išlo u korist njegovoj ženi.
DIONIS
Dionis je sin Zevsa i Semele. Bog je vina i vinogradarstva, međutim smatran je i zaštitnikom voća i grmlja, kojima je davao svežinu i plodnost. Kao boga vina poštovali su ga pre svega zbog toga što je ljude oslobađao briga i bio izvor životnih radosti. Svojim darovima je osvežavao duh i telo, podsticao druženje, donosio zabavu i ljubav, a umetnicima omogućavao pun zamah stvaralačke energije. Poznato je i da su grčke tragedije nastale iz svečanosti posvećenih upravo ovom bogu.
Meni nece da otvori test...
Edited by Angella, 15 April 2006 - 10:05.
