QUOTE(srdjanf. @ 6 Apr 2006, 19:07)
када смо проживели све ове хиљаде године, због чега не би проживели још оволико?
OK, pokusacu da skiciram objasnjenje, ali odmah da naglasim da ce ovo biti karikatura, jer se radio o ekstremno kompleksnoj problematici koja ima aspekte koji zadiru u bukvalno sve oblasti nauke, a i veliki deo tehnologije, politike, itd. isl. Odmah da kazem da ovakav stav - koji je, nema nikakve sumnje, izuzetno rasiren i cest - licno smatram ekstremno neodgovornim i kratkovidim (bez ikakve zelje za uvredom ili omalovazavanjem, kao sto rekoh radi se o opstoj i upravo zbog toga opasnoj pojavi).
Prvo, trebalo bi malo pojasniti ono "hiljade godina": da li se to racuna od nastanka prvih hominida pre par miliona godina, od nastanka homo sapiensa u danasnjem obliku pre oko 200-300 hiljada godina, ili od pocetka civilizovanog zivota u poslednjih 7-9 hiljada godina? Rasudjivanje je, priznaces, prilicno razlicito za ove slucajeve, jer se o nekoj samosvesti moze govoriti samo u potonja dva slucaja (ako ne i samo u poslednjem); nasi rodjaci poput simpanzi ne postavljaju pitanja o svom opstanku - oni jednostavno jesu, ili nisu ako ih vec covek ne ugrozi kao sto uveliko cini. Sem toga, danas postoje vrlo jaki nalazi u prilog tvrdnje da je pre 75 hiljada godina covecanstvo umalo bilo istrebljeno, broj jedinki je pao na manje od 2500, a neki tvrde i manje od 1000. Ovo se pripisuje supererupciji vulkana Toba na Sumatri koja je bila za red velicine veca od najjace istorijski dokumentovane slicne erupcije (Tambora 1815). S obzirom da je tako mala populacija ekoloski nestabilna, moze se tvrditi da smo tu "za dlaku" imali srece, tako da sledeci put jednostavno je mozemo nemati, i tu proslost nije nikakav argument u pogledu buducnosti.
Postoji jos dva razloga zasto je pogresno izvlaciti zakljucke o buducnosti na osnovu proslosti, jedan manje vazan, a drugi daleko vazniji, mada je i ovaj manje bitan vredan paznje. Taj manje vazan sastoji se u tzv. posmatrackom selekcionom efektu. Kao sto neko ko lovi ribu mrezom sa velicinom okca od 15 cm ne treba da se cudi zasto nije ulovio nijednu ribu od 12 cm i da izvlaci zakljucke da takvih riba od 12 cm duzine nema u moru, tako isto covek kad proucava tragove proslih prirodnih katastrofa, poput sudara sa asteroidima/kometama, supervulkanskih erupcija, eksplozija bliskih supernova/gama-bleskova, ne treba da se cudi sto nije otkrio tragove skorasnjih katastrofa koje bi izazvale izumiranje ljudi, jer su oni nespojivi sa nasim danasnjim postojanjem. Medjutim, to isto tako ne znaci da takvih katastrofa nema, niti da ih ne moze biti, isto kao sto odsustvo riba od 12 cm iz ulova ne govori uistinu bas nista o njihovom prisustvu ili odsustvu u moru. Mi necemo na Zemlji pronaci trag sudara zemlje sa kometom 50 km u precniku u poslednjih milijardu godina, jer bi takav sudar prekinuo lanac evolucije koji vodi do nas, i ja to znam sasvim pouzdano pa makar ne izasao iz svoje sobe i nikada ne uzeo pijuk u ruke da na terenu tragam za kraterima, kao sto mnoge kolege geofizicari rade. Medjutim, tu nema vremenske simetrije: takav sudar se moze desiti sutra i izazvati izumiranje zivota na planeti! (dobro, ne bas sutra, ali narednog meseca ako bi kometa bila na hiperbolicnoj orbiti) Stoga su zakljucci izvedeni iz proslosti o buducnosti u najmanju ruku nepouzdani.
Medjutim, onaj najvazniji razlog jeste taj sto je sam covek danas glavna pretnja unistenjem, i to kako voljno (nuklearni rat pracen nuklearnom zimom, koriscenje neshvatljivo destruktivnih tehnologija danasnjice ili bliske buducnosti u svrhe rata ili terorizma, kao sto su biotehnologija ili nanotehnologija), tako i bezvoljno (kroz globalno zagrevanje, narusavanje ugljenicno-silikatnog ciklusa, ili katastroficni gubitak biodiverziteta).
Ove antropogene katastrofe nisu bile moguce ikada ranije u istoriji planete. One stvaraju potpuno novu situaciju, koja je apsolutno i potpuno nepoznata i koja nema nikakvog presedana, nikakvog iskustva, nicega, bas nicega u proslosti, i stoga je dosadasnja istorija sa tog stanovista potpuno irelevantna.
Sir Martin Rees, Kraljevski astronom UK i jedan od najvecih i najangazovanijih zivih intelektualaca, javno je ponudio opkladu na onom sjajnom sajtu www.longbets.com, da ce pre 2020. doci do biotehnoloskog akcidenta u kome ce stradati vise od milion ljudi. On sam kaze da bi bio presrecan da se pokaze da je u krivu i da izgubi pare (koje idu ionako u dobrotvorne svrhe), ali detaljno obrazlaze zasto mu se to cini malo verovatnim. A to je tek bleda senka one destrukcije koja ce biti na raspolaganju ljudima kada ovladaju radikalno novim tehnologijama, kao sto su nanoteh, AI ili tektonski inzenjering. Jos je Nikola Tesla razumeo jednostavne principe na osnovu kojih se moze unistiti cela planeta Zemlja (i to ne nekakvim "tajnim oruzjem", vec najjednostavnijim rezonantnim oscilatorom), a sa svakom godinom unistenje planete postaje sve blize i sve jeftinije gomili suicidalnih politicara, sekti i terorista - da li gajis iluzije da bi
bas svi od njih pokazali moralne obzire i ustezanje da to ucine, cim im postane dostupno? A covecanstvo (ili planeta) se unistavaju samo jednom - tu nema reloada...
Mislim da sledeća, pomalo autoironična replika sf autora Charles Strossa, najbolje sumira celu priču:
