60 replies to this topic

[Ivan Car]

. Pa, zar niko od tih je..nih proevropskih političara nije ustao da kaže jednu jedinu reč o tom Krvniku??? Svi zabili glavu u pesak i čuvaju svoje doope... A, ma..cu vam kukavičku je..m, da vam je..m! Mene što se tiče, k..ac ćete više dobiti moj glas! Kako sam popi...o!!!

<{POST_SNAPBACK}>

Mislim da si nesto propustio ili verovatno nisi pratio vesti pa tako pricas.

[Odysseus]

___________________________

Pod 01

Samo da apliciram prethodniku: Ne+Obra se bostan dok šljive Ne+Popadaju!!!

Ko je to davao izjave od političara?
01 Vuk i Danica (privremeno neuračunljivi, već 15 godina)
02 Čeda (tek treba da odraste)
03 Beba (cenim!)
04 Vesna (cenim!)

Neko drugi? Možda mi je stvarno nešto promaklo!
Ivane Care, pošalji na privat odgovor! Ae, thx unapred!



Pod 2

Moderator Foruma mi je skrenuo pažnju da sam preterao u poslednjem postu. Izvinjavam se čitaocima istog, moderatorima i svim ostalima. Neće se ponoviti, kupio sam tablete za smirenje, ovaj put značajno jače!



Pod 3

Juče kasno naveče sretnem komšinicu u liftu. Komšinica mlada, zgodnaaaa, da ne širim priču! (Treger!) Kulturno se pozdravimo, kako ste, š'a ima. Kažem da idem do obližnje prodavnice. Kaže, kao i ona će do prodavnice, pa da idemo zajedno. Ajd, da idemo onda(k)! Napolju se sve raskravilo, voda na sve strane, ja u nekim plitkim cipelama. Komšinica pita šta ima novo kod nas. E, sad! Da li da joj počnem priču o „predivnoj“ nedelji u Srbiji i političkim događajima ili da jednostavno idem na kartu porodice (svi smo dobro!). Prosto ne znam. Ajd, neću da je opterećujem mojim shvatanjima, ona je kao apolitična (mada radi u državnoj instituciji i znam kako su je zaposlili tamo, no to nije tema naše današnje emisije). Jednostavno kažem da smo svi dobro!

Kao grom iz vedra neba postavi ona meni pitanje, šta ja mislim o gej populaciji i da li to opravdavam, kako u svetu, tako i kod nas u Srbiji. Ja je pogledam, mislim šta joj bre bi odjednom. Imam burmu na ruci, ženu, decu, (volim žene)... Pitam otkuda sad pa to, a ona kaže da me ceni, pa+ko+veli da me pita za mišljenje.

Mene! Da pita! Za mišljenje! Ja je malo pogledam, onako, ispod oka, a ona onda veli da je gledala malopre nekog tipa na televiziji, u nekoj emisiji koja se zove nekako u vezi polova, nešto „polo“. (Kakvih bre polova? Polova sveta, ljudskih polova?) Kaže, gledala malopre na B92. A-ha, lujka misli na Poligraf! Gledao sam i ja malopre! Kakvi polovi, kakav polo!
Pitam, i šta s tim. Kao da je čula da je on (Mirko Ilić?) homesuksualac i da nije lepo to što priča, jer se zna da se na zapadu ljudi mnogo više nerviraju i da je odatle dobio on čir, od nervoze, a ne kao što je pričao neke gluposti, te voda, te parazit koji izaziva čir, te virus, te ovo podnevlje...

Reko', da li da je šutnem da odleti na drugu stranu ulice... Šta da joj radim? Visoko obrazovana, radi u državnoj instituciji, a prosipa gluposti gde stigne. I ranije sam čuo njenih par izjava, ali nisam obraćao pažnju. No, sad vidim da je sasvim ozbiljna. (U sebi: Ako su nam ovakvi visoko obrazovani kadrovi koji, btw, rade u državnim institucijama, pa bip! smo ježa u leđa!) Ko tim idiotim daje za pravo da išta komentarišu? Ne trebaju nama neke novine i mediji, samo pustite par ovakvih nabudženih i nakinđurenih lujki po gradu, na kafu i ko zna šta će da bude. Ova kaže nešto onoj alapači, ona doda nešto novo i kaže svom suprugu, ovaj rastrubi na fudbalskoj utakmici i tako do beskonačnosti. Nemaju šta da rade, pa izmišljaju takve gluposti i gadarije samo da bi se oni osećali bolje i da bi zadovoljili svoju sujetu, koja ih grize iznutra... Blate uspešne ljude bez razloga! Karakteristika ove sredine...
Ma, marš bre... Ostavite ljude na miru da žive!

___________________________

*
- Ovi po ceo dan zavijaju i skarliču!?
- Po ceo dan!
- Pa, šta pevaju?
- E, nije njima do pevanja, samo mene nerviraju! On im je doneo instrumente i note!

___________________________

[Odysseus]

___________________________

Petak; 24. mart 2006. godine
18:30h; GMT + 1:00 (Aproksimativno)

Evo danas nekakav dan, sav nikakav, čujem, neke silne pljačke, ubistva... Užas! Veče je palo lagano i po oštrom, prodornom pogledu u moje žene prema TVu, sigurno se sprema da gleda dnevnik na B92 u 18:30h. E, nećeš ga majci...! Dosta tih vesti iz naše zemlje. Otimam joj daljinski i prebacujem na neki drugi kanal, samo da večeras pobegnem od Srbije, bar ne TVu. Dosta brate tih sranja, moram se smiriti malo, petak je...
Pukim slučajem sam prebacio na RTL i to hrvatski, emisija: Sanja (Talk Show). Taman Sanja počela da najavljuje sledeći prilog, nešto u fazonu: A, sledeći prilog nam dolazi, ni manje ni više, iz Beograda. ŠTA BRE???!!!? Da li je moguće?? Šta je ovo, matrix? Reko sam odma' ženi da me uštine, a ona me klepila novinama po glavi (Hvala).
I kreće prilog o nekom bendu iz Srbije. Pogodite ko, pogodite šta: Bicharke na travi! Dve devojke (Una i Marija?) leže na nekom pultu i objašnjavaju filozofiju života, valjda... Mili brate, u fazonu trpanje, drpanje, trpanje, trpanje, malo puš pauza, pa ope' trpanje, od jutra do sutra. Kaže jedna: Pa šta, volim da ga pushim i ne stidim se javno to da priznam! I što da lažem, gurala sam u svoju vaginu krastavac, kao i sve druge žene... (Samo nije rekla: Vagina, već bip!). I to je, kao, filozofija Žene u modernim društvenim tokovima na Balkanu i šire... Čoveče, termin oko 18:30, deca još gledaju TV... Na kraju izlaganja te dve devojke reko, je.ote, pa šta ovo bi? Gde sam ja bio sve ovo vreme? U kakvom društvu odrasta ova nova generacija?
„Sjebani ste u mozak: KATASTROFA!“ - Pips Chips & Videoclips, frontman Dubravko Ivaniš Ripper!
I tu je i kraj priloga, s kamerom smo opet na Sanji u studiju RTLa. Ženi pozlilo, za malo što joj oči nisu ispale posle ovog priloga... Velim ja: Ženo vraćaj na B92, koji me je bip! i terao da prebacujem program. Ali tek sad nastaje šou-program...


Prvo reklame (Onaj kreten Dača sa DA + DA varijantom oko kredita za stan):


Ja, Tadić, da pružim podršku vladi Voje Koštunjavog!?!
- DA, DA!!!
Tadić da se uvlači nekom u doope!?!
- DA, DA!!!
Boris da se sliže sa grobarima Srbije!?!
- DA, DA!!!
Au, Tadiću, koja si ti prodana duša!!!
- DA, DA!!!


Kraj reklama, ali kad smo već kod Tadića, bio je dole u poseti, valjda u Užicu, gde li... Spominjao je sve i svašta, ali brate, daj da mu više neko kaže da vadi bre RUKE IZ DŽEPOVA PANTALONA kad hoda. Izgleda kao neki degenerik! Ko neki napušeni manijak sa stanice za gradski javni prevoz ili trener neke trećeligaške fudbalske ekipe! Borise bre, izvadi te ruke iz džepova, seljačino jedna! Ako baš moraš da ih tako zavlačiš, (Ko zna – Džepni bilijar???) onda bar otkopčaj sako i ruke stavljaj naizmenično, levu malo, pa desnu malo kasnije, bar da izgleda na nešto, a ne bre ovako. Baš ko ljakse!!! Au, predsedniče... Bruka, bre!!!


VESTI


Poskupljenje struje!
(O ovoj temi ću tek da pišem u nekom od narednih postova!)


Klizišta!
Dinkiću će srce prepući, taman navuko budžet, kad ono klizi na sve strane... Čujem da su ga predložili za neku nagradu... Hahahaha... Dobiće pre nagradu za najlažova!!! Inflacija jednocifrena i ove godine, a? Jest, TRT, kao i prošle, a Mlađo? Ma pusti bre budalu...


Martin Špegelj u Crnogoraca!
One kretene snimalo... Joj, koji bolidi... Zeta u Ligi Šampiona... Bruka... A, dug za struju 1.500 Eura... Lepo, lepo... Ovde ne platim mesec dana i oma u aps oće me stave! I kao njima loše, a nama je dobro?!! Palite bre đetići... (Poleće SOKO).


Nas i Rusa 300 miliona (minimum)!
„Rusija će se boriti za svoje interese do poslednjeg Srbina!“ (Lepo reče neko u uključenju u Utisak nedelje, pre neko veče!) Samo da nam se rešiti više tih degeneričnih RUJA, pa kud puklo da puklo...


Klizišta u Beogradu!
Bogdanović Nešo u izjavi, nešto kao Batman iz Gotham City-ja.


Itd, itd...

___________________________


* Ima ko je u ovoj zemlji zadužen za istinu!

___________________________

[Odysseus]

___________________________


Električna energija (Narodski: Struja!)
Tragi-komična priča sa elementima drame (Može i: Arija u dva čina!)

Part Two
(Kasnije ću predstaviti javnosti Part One)

Pre par dana zove mene kolega. Kao ima nekog posla oko programiranja, pa bi l' ja to prihvatio ako sam slobodan(?). 'Ajd', more!, svaki dinar sa strane zlata je vredan. Kaže, stiže on kod mene za po' sata. OK. I čovek stvarno za pola sata stigao. Kaže, takva i takva stvar, dogovorimo se za cenu. Laka lova, lak put...
Kasnije naveče, deca zaspala, žena mi se oklembesila za vrat, zove u krevet. 'Ajd', roknem je na brzaka i da se bacim na posao. Ubrzo došlo gluvo doba, ništa se ne čuje osim ventilatora računara, ja pišem redove koda sve u šesnaest. Kad najednom samo se čulo kratko: Tak! Računar se restartovao, diže se sistem ispočetka... Aaaaaaaaaaaaa, majku vam bip! Nestalo struje na kratko, trepti mi i sat na muzičkom stubu. (U stvari, on trepti svako jutro. Ja ga namestim, ali svako jutro ponovo trepti.) Ma, ne mogu da verujem... Čoveče, tri sata rada ode kao ništa. Ma, odmah okrećem ove iz elektrodistribucije, samo da vidim ima li koga. Telefon zvoni, niko se ne javlja. Dežurni verovatno otišao da traži gliste za pecanje ili knjava.
Ne budem lenj, zapalim do zgrade elektrodistribucije. Nigde žive duše, prolazi samo neki pas pored zgrade, podiže nogu i zapiša to zdanje. Ma reko', dade mi taj pas sjajnu ideju. Ionako me stegla bešika... Al' ne mogu, suviše sam kulturan! Idem bre kući da spavam.
Sutra se probudim i odmah za telefon da zovem. Javio se prijatan ženski glas: Da, izvolite! Elektrodistibutivni centar ovde! (A, ne, ja mislio mesnica kad razgovaram sa kravom!) Izložim ja problem, a sa one strane me sustigla pitanja, te koji sam deo grada, te kada se to dogodilo, te da li sam siguran da se dogodilo, te da li sam siguran šta se dogodilo... Ma, te da vam dam i DNK analizu. Znam da ta žena nije kriva (upitno?) ali oteram je u tri bip! Utom se i moja žena ustala, gleda šta se dešava, objasnim joj. Kad ona na to, ma, nije to ništa, svaki dan nestaje tako po par puta kod nje u firmi i kod njenih roditelja. Znači tako. Hoćete rat električari – Imaćete ga!

Par dana kasnije...

Ne vredi... Sve sam pokušao, sve! Zatrpali me nekom papirologijom, neki se dr. elekrtotehnike pojavio kao sa štanglom u leđima, da mi objasni neke stvari, izgubio sam živce, vreme, nisam završio posao, posvađao se sa pola onih ljudi što rade tamo... Usput sam saznao od još nekih likova da su im pocrkavali neki silni električni uređaji po kući zbog te naše „kvalitetne“ struje, neki se pokušavaju tužiti, neki ovo, neki ono... Nema vajde... Kako god da okreneš, zaštićeni su sa svih strana. Uf, šta ti je sistem... Tužiš državu jer ti je riknuo frižider, a ako i dobiješ sud, to su ionako tvoje pare od poreza iz državne kase i tako u krug.
Pri povratku kući, svratim do prodavnice računarske opreme po UPS. Iscolam tamo 50 E! Ali meni treba i UPS za TV i za muzički stub, za frižider, za ovo, za ono... Ne bi da potrošim 5.000 E za neki super UPS, da ga nakačim pored sata za utrošak el. energije. Ej bre, struja nam ne valja! Uglavnom da nas očekuje rast cene za par dana!!! Jako lepo... JAKO...!

___________________________

*
- Sad će početi da me posećuju njegovi prosjaci, poštari i oni koji se raspituju za adresu. Držaće mi kuću pod prismotrom!

___________________________

Edited by Odysseus, 29 March 2006 - 18:09.

[jedan]

Hm...a da probamo ipak vise da mislimo, a manje da se nerviramo?

[jedan]

Pa...iako laste jos nisu stigle, Prolece izgleda da jeste.Neprimetno je ocvetalo i lagano lista.Govorim ovo ne bih li podsetio sebe da gledam, jer mi obicno te prve, verovatno i najlepse, stvari promaknu.Nekako uspevam da zaboravim April kompletno. Prodje skromno i neprimeceno, neupadljivo i nenametljivo, diskretno, samo za sladokusce.
Sta se dogadja sa nama da lagano pocinjemo da zaboravljamo sopstveni zivot? Posao, OK, istina, oduzima mnogo vremena, a velikoj vecini i zivaca, novac, zelje, u glavnom neostvarene, planovi koji nam izmicu onako, za malo, tek toliko da nastavimo da ih jurimo jer "sledeci put..." ili "this time next year, we'll be millionares..."...
Cini mi se da u sklonosti da uvek okrivljujemo druge za svoje probleme, najzgodnija dodje politika, a sa njome i politicari. Istina, njihova zasluga za organizovanje funkcionisanja drzave i nas u njoj jeste u negativnom zbiru, ali, da li je to zaista razlog zasto nasi mikrouniverzumi ne postoje, zasto smo kolektivno nesposobni da gledamo svoja posla i bavimo se sobom i sopstvwenim zivotom ne bi smo li izvukli maksimum iz okolnosti i dali maksimum od sebe.Za sebe.Za svoje prijatelje.
Ne kazem da treba odustati od politike, ne kazem, da treba biti nezinteresovan...svaki svesni pojedinac prosto mora da se interesuje, po prirodi stvari.Kazem samo da treba vise da se potrudimo oko sebe.
Znam da idiotski zvuci recenica o mirisima, listanju i cvetanju u Prolece, ali primecivanjem sveta oko sebe, pocinjemo da primecujemo i sebe u tom svetu, kao njegov neodvojiv deo, kao jednu, istovetnu celinu.
Mozda postoji sansa da, ako u nekom trenutku dovoljan broj ljudi ne bude obracao paznju na politicare i politiku, ona zaista i prestane da vrsi presudnu ulogu u nasim zivotima.
Oni koji svoje karijere i bogatstva stvaraju na i u politici ocajnicki trebaju nasu paznju, nase ulaganje energije u njih kako bi im znacaj rastao.Ucinice sve da postanu i ostanu presudni i vazni.Zapravo smo mi ti koji grade njihovu moc.Zato sto u to verujemo.
Teoretski, vlast nije u mogucnosti da sprovodi nista u koliko kriticna masa na to ne pristaje.
Policajci su takodje ljudi, koliko god to neverovatno zvucalo.
Hajde da gledamo Prolece i da nam ne bude krivo sto ga gledamo u Srbiji.

[jedan]

Konacno je Bog pogledao i u nas, te nam posla Nenada Cekica da bdi nad nasim nacionalnim resursima kako se ne bi uzalud rasipali.Mislim, covek je apsolutno u pravu kada kaze da je "11 minuta i 35 sekundi advokata Topkmanovica na programu BK vesti, suvo zlato", no, sada je stigao nas vitez Koja, razbarusene kosice ( tj, onoga sto je od nje ostalo dok se nervirao kako da opravi svoj radio Index za nacionalnu frekvencu a da nikome ne bude sumnjivo ), nehajno nakrviljenih naocara i uvezbano nadmenoga stava, jer konacno je i on dosao do te mrve vlasti koja mu omogucava da nekome kroji kapu, pa kroji li kroju, i gde treba i gde ne treba...elem, ako nam on ne sacuva nacionalno blago od rasipanja, najebasmo.No, posto ga imamo, mozemo opusteno da nastavimo da placamo pretplatu sigurni da se nase nacionalno blago nece rasipati nigde do li na ona mesta na koja vitez Koja prstom ukaze, a to su znamo, samo ispravna mesta!I nemoj da sam nekog cuo da je nesto rekao!
Zapravo sam hteo da pitam nesto drugo. Juce sam vodio poduzi razgovor sa prijateljicom, a jedna od gleavnih tacaka neslaganja je bila uzaludnost ili ne uzaludnost tih malih stvari koje svako od nas moze da ucini u okviru svojih mogucnosti, u svom dostupnom okruzenju.Obzirom da vec nekoliko danan lezim sa visokom temperaturom, poprilicno mi se sprzio mozak i jos po nesto, ali mozak je bitan u ovom trenutku, nisam uspeo da se adekvatno suprotstavim njenom negativnom stavu o uzaludnosti bilo kakve male, pojedinacne akcije.Mislim, i dalje verujem da je vazno da svako od nas uradi sve sto moze, da prica, pise, organizuje...sta god i da samo tako, malo po malo, mozemo da napravimo dovoljno civilizovanu kriticnu masu koja ce samim svojim postojanjem da ugusi onu drugu, penastu, ruzicastu masu koja deluje tako veliko.Mislim da jeste vazno siriti oko sebe odredjenu energiju i njome vrsiti uticaj na okolinu, mislim da ako nebude svako ono malo sto moze, onda necemo ni zajedno moci nista.
Da li se zaista trudimo?Da li to nekome nesto znaci?
Da li sve ovo sto kenjam mesecima bilo kome znaci bilo sta osim povremene razonode sa svetlim trenutcima duhovitosti, istina retkim?

[Odysseus]

___________________________


Današnja tema:
Praviti se BLESAV!

Kao mali uvek sam postavljao razna pitanja. To je, na neki način, i normalno. Bio sam mlad i sve me je interesovalo. Najviše me je zanimalo to kako su neke radne kolege od mojih roditelja svojoj deci za vreme krize 1993. kupovale kožne jakne i Nike patike, dok sam ja goolio po testu kao jedinoj vrsti hrane skoro dve godine i sl. Eto, to me je strašno interesovalo. Smatram moje roditelje za pametne i inteligentne osobe, veoma radne i požrtvovane. I onda, pitao sam ih! Naravno, odgovor je uvek bio isti: Ma, njihovi matorci muljaju uvek nešto i prave se BLESAVI!

Kad sam upisivao srednju školu polagao sam prijemni. Položio sam i uspeo sam da se upišem bez problema. Kad sam krenuo u srednju na prvom času se pojavilo brdo nekih učenika koje prvi put u životu vidim. Sa mnom nisu polagali prijemni za srednju. Ispostavilo se kao, oni su polagali za neku drugu školu, pa se prepisali, te ovo, te ono... Pitao sam kući, šta se to dešava u školi i naravno dobijem odgovor: Ma, mute nešto k'o i njihovi matorci. Prave se BLESAVI!

Završim srednju, sve četiri godine imao sam jak odličan uspeh, krenem da se upišem na fax. Trudio sam se, radio sam naporno četiri godine, spremio sam se jako dobro i za prijemni ispit. Kad sam otišao da proverim rezultate za upis, kičma me je zabolela koliko sam morao da se sagnem da vidim svoje ime na spisku. Naravno, bio sam van ranga za upis! Pogledam ove ispred mene na listi, veliki broj njih iz srednje škole je preneo na upis oko 26 do 28 poena! Ja preneo skoro 40 (max. je 40). I nisam se uspeo upisati! Sve sa testom sam imao oko 70 i kusur poena, a ovi svi preko 86, od mugućih 100! Znači, u srednjoj su imali sve dvojke i trojke, a na prijemnom su osvojili maximalnih 60 poena! Sigurno su bili na prosvetljenju u Indiji, u međuvremenu! Pitao sam kući, šta to bi na faxu i naravno dobijem standardni odgovor: Ma, mute nešto sa komisijom za upis, prave se BLESAVI!

Upišem drugi fax, 4 godine studiranja... Neke kolege nikada nisam video na ispitu, osim par puta na nekim obaveznim predavanjima. I svi oni nekako podavali sve ispite pre mene. Pitam jednog, onako iz fola, kad je polagao, u kom roku kad je bio samo jedan rok do tada, a ja ga nisam video na ispitu. A on kao išao na neke konsultacije kod profesora, ovaj ga kao pitao da ga ispita odmah u kabinetu, da se ne zamara sa izliskom na ispit i položio tako. Pitao sam kući roditelje kako to može i naravno sledi odgovor: Ma, svi se preve BLESAVI! Ako želiš da uspeš u životu pravi se i ti BLESAV, ako možeš. A, ako ne – sam si sebi kriv!

Pre neki dan u Utisku nedelje gostovao profa dr Oliver Antić sa pravnog, onaj radikal. I pazi, gledamo ti ja i žena emisuju, kad najednom moja žena ispali kao iz topa: Al' se ovaj pravi BLESAV! Kažem ja ženi: Da, i zbog svih njih takvih koji se prave BLESAVI Srbija je u govnima do guše! Džaba, da se i izlije Dunav, Sava i Tisa ne bi nam pomoglo da se to sapere, jer govna plivaju!!!

(A, meni život prođe!)

___________________________


* On nevine ljude uvlači u terorizam!

___________________________

[jedan]

Well, plot thickens...novosnovane jurisne trupe RRA, mirne stalozene, racionalne i nasmejane pokazale su osnovnu razliku izmedju onoga sto je bilo i onoga sto jeste.Nekada smo znali na cemu smo.Namrsteni, ljuti, jaki, besni, dobro naoruzani jurisnici brutalnom silom su sprovodili direktive, naredjenja i muzicke zelje, bilo je prilicno lako doziveti ih kao neprijatelje i znati sta mozes da ocekujes.Hm...ovi danas su nekako blagi, po nekada nasmejani, bez ratne opreme, ne reze, nikoga ne mlate iz pukog zadovoljstva...cak su i uredno obrijani i opeglani.Kako sada jedna srpska majka moze da mrzi jednog tako urednog mladica koji uz to brani red i zakon...?
Pitanje: na cemu smo sada?
Pa, u koliko nismo na drogama, tabletama za smirenej ili alkoholu, onda smo u glavnom na istom na cemu smo i bili...ruzna je rec, da ne spominjem.Ikonografija je definitivno promenjena, metode su nasminkane i sve, na izgled, deluje fantasticno i lepo, uredno, zakonito, tj.,legalno, izvinjavam se.
Pitanje:kako cemo onda da znamo da smo istom?
Istina je, u koliko se ne udubljujemo u problematiku, jako tesko...isti ili slicni ljudi sede na onome na cemu su sedeli, dakle, ili na gomilama novca, ili na gomilama novca+fotelja ili na gomilama novca+jos neka fotelja.Ne odgovaranje nikome, potpuna sloboda razmahnute vlasti, pravljenje i modifikovanje zakona po potrebama, nesputani upravljacki zanos i tek tu i tamo po neki nekontrolisani ispad, kada se bas zalete...sve to tako zajedno jako je dobro prekriveno demokratskom retorikom koja pali skoro isto toliko dobro koliko je nekada palila nacionalisticka retorika.Pa zar Baki nije postao najveci zagovorink demos kratije od kako je ponovo uzjahao sa Murtom na jadnog i gotovo iznemoglog konjica?
Ne gledamo, ne pazimo i to ce nam doci glave...ponovo smo poverovali u mogucnost kolektivnog napora za kolektivno dobro.Cini mi se da bi Srbija krenula i na radne akcije da se neko na vreme setio, da je Metiljavko 10. Oktobra pozvao omladinu da izgradimo ono sto nemamo...
Pitanje: da li smo zaista toliko istorijski i civilizacijski glupi kao narod?
Ozbiljno pocinjem da verujem da jesmo...ponavljamo iste krugove skoro vekovima i nista nismo naucili, u stvari jesmo...da se ne lazemo, trpimo kao ludi i niko ne moze da nas kinji onoliko koliko mi mozemo da trpimo...

[jedan]

Izgleda da jos niko nigde nije shvatio koliko je nezainteresovanost snazno oruzije.Srecom, to oruzije nije primanljivo na nas,Srbi su vec toliko nezainteresovani za bilo sta, da je gotovo nemoguce dati vecu dozu.Eto, kao jedan veliki junak stripa, jos kao mali smo upali u kazan nezainteresovanosti, napili se, preziveli i sada smo potpuno imuni....ona je postala nasa svakodnevica, nase jutro i nase vece...
U skladu sa onom cuvenom: „u se, na se i poda se“ koja jedino u gramaticki neispravnom obliku ima smisla, probudimo se , pojedinacno ( ipak, jos uvek nemamo kolektivno budjenje jer smo skoro svi sigurni da cemo se probuditi, ipak, mora covek da bude budan da bi trpao u sebe, zar ne? ) i toliko nas interesuje sta se novo dogodilo da jutarnji program Zike Seljaka prosto usija etar od kolicine ociju uprtih u njega.prasti koje koga, gde i kada, po nekada i cime, u koliko se pokaze zanimljivim.nakon velike kafe i rakije, pomislimo da mozda nekome mozemo da pomognemo, pa onda sve gledajuci ko je gde u nevojlji krenemo sa 16-tom reprizom „Stizu dolari“ jer, logicno je, u jos uvek nedovoljno zamagljenoj rudimentarnoj svesti Srbina, pojedinca dolari=pomoc. Sada, bilo bi neumesno nastaviti ovim nacinom, pracenjem rejting lista, jer neminovno bi smo dosli i do Dnevnika 2 RTS-a, a to je vec bezobrazno stivo, samo za odrasle.
Fascinantno je koliko je glupost ubedjena u spostvenu ispravnost i pamet.Isto toliko smo i mi kao narod fascinantni.Nikoga ne zanima apsolutno nista osim sebe samoga.Ispoljavamo kolektivnu i pojedinacnu svest koacervata, nepostojanje osnovnog osecaja za druge ljude, za neke zajednicke probleme, za neka kolektivna resenja opstih pitanja.Kada bolje razmislim, postoje li u nas, opsta pitanja, osim u naucnim emisijama?
Kao sto se iz prilozenog da videti, ovde ne zazivljuju nevladine organizacije, osim u Informativnim programima, nema radnickog organizovanja, nema nikakvih protesta ni po jednom pitanju...objektivno, koji je procenat opste populacije ucestvovao u tzv „masovnim“ protestima koji su se godinama odvijali po miloj nam zemljici tokom 90-tih? 2,3.5%?
10% je 600.00, a toliko je bio, nesto manje, plafon najorganizovanijeg okupljanja kada se rusila vlast 2000.-te.Samo da podsetim, Francuzi su u roku od 2 dana imali milion ljudi na ulici i to da bi se bunili protiv zakona.Zasto? Verovatno zato sto su ga RAZUMELI, shvatili su o cemu se radi i isto tako shvatili su da samo ako se zajedno suprotstave nesto mogu da promene.Ne pripadaju oni vlasti, vec vlast pripada njima.Teoretski, naravno.
Koliko procentualno, ljudi ovde moze da se pohvali da uopste razume bilo koji od problema koji nam lome kicmu?U skladu sa pojednostavljivanjem ( koje nam je preteklo jos od Vukovog pojednostavljivanja jezika i pisma ) sada imamo Bakija koji u svom primitivnom mozgu uspeva da bez greske iznedri tumacenja koja su jasno velikoj, prilitivnoj vecini koja je apsolutno nezainteresovana da bili cemu sem sebi, posveti mrvu paznje, tj, ono sto bi se sa mnogo dobre volje, moglo nazvati paznjom. Baki kaze privatizacija=pljacka i to postane opste mesto, Baki kaze tranzicija=kapitulacija, Baki kaze prilagodjavanje=posrtanje ili je mozda jos bolja ona prica o „evropskim konjusarima“ koju je pokojni vozd serbski ( ovaj poslednji ) u svom nebeskom nadahnucu osmislio.Na moj uzas, pre neko vece nabodem na TV Stankom zaista tesku mentalno-emotivnu masturbaciju Braninu ( ruke mu se nisu videle, bile su negde ispod, huh...)Legendarni idiotizam povremeno dobija svoje ovaplocenje u realnosti, zaista je istina, ako dovoljno ljudi u nesto veruje, to se na kraju i ostvari...video sam ga, majke mi!
Prvomajski praznici su u citavom svetu prosli uz mirne ili manje mkirne demonstracije, uz rad, uz zelju i volju da se nesto promeni.Srbi su tog dana prevazisli sebe u zagadjivanju okoline i punjenju trbusina.Pri svemu tome, sa punim pravom su objasnjavali novinarima raznih televizija kako to bas tako treba, kako je to jedino pravo i kako jedino i samo i jedini mi, Srbi znamo i umemo i da radimo i da se opustimo, a ovi, pa to nema pojma ni o cemu, pih!Apsolutno u skladu sa tezom o primitivnoj nezainteresovanosti, taj dan je iskoriscen za sebe i samo i jedino za svoje osnovne nagone, jer ocigledno da drugih nemamo. Sto volim srpske poslovice, zaista su prava slika i prilika nas kao naroda, evo jedna koja kaze : „Pamet u glavu, dupe uza zid“.Dakle onaj ko ima pameti u glavi drzi dupe uza zid i to je vrhunska mudrolija do koje su nasi mozgovi mogli da stignu predvodjeni svetlom Pravoslavnom Crkvom.Poslovice nas uce da se ni u sta ne mesamo i da se ne interesujemo ni za sta, da cutimo, guramo svoje i pravimo se blesavi jer mozda uspemo kroz zivot i da prodjemo neprimeceni, a negde cemo se vec okoristiti i ogrebati za nesto, napraviti neki „kombinaciju“ i Bog da nas vidi, u stvari Bog nas gleda, kroz oci nase Crkve, zabradjene, neosisane, zacrnjene...

[jedan]

„Sova mi ima proliv.Cekam menadzere sa cepovima da ga zaustave, a svi ostali problemi...resice se:“
Eto, nije On kriv, on je prav, istina, samo po nekada, ako ikada....hm...mozda odatle onaj namrsteni izraz lica Njen...dakle, kako god, nije kriv, krivi su Oni, krivi su sto ga traze...a istina, sta ce im?
Vodjeni cisto sadistickim porivima zele da Naseg heroja stave na muke, da se izivljavaju, ne cupaju vise nokte kao nekada Malom Radojici, sada cupaju mozak, teraju te da mislis, sto stvarno nije u redu, sve je pokusao, trudio se iz petnih zila, mucio, stenjao i...nista, ne nije On kriv.On nas voli, on je tu da zastiti interese Naroda, zato postoji, zato je onolike knjige pisao i oci pogubio citajuci i prepisujuci, bubajuci...kako moze biti kriv? Pa pogledaj ga kakav je taj dicni sin Narodni...spusten kapak, seretski, simpaticno, zablja usta milozvuke krekecu, stomak lagano, ali uporno i temeljno raste, mozda nam i porod ostavi, ako bude srece! Slika i prilika arijevskog Srbina, cistog, umiveno, ocesljanog po nekada.
Vidi njih, vidi kakvi su oni! ustaju rano, rano lezu, ne puse, ne tove se, rade i sve to nije strasno, strasno je sto i od Njega, a preko Njega ( emanacija, znace oni darkeri sa bradama, sto mu stalno oko pozadine oblecu, da objasne ) i od Nas treze da budemo isti! Sa kojim pravom?! Sa kojim pravom, pitam Vas, oni nama prodaju njihove dezodoranse i sapune, kao da nam trebaju!? Imamo mi pepeo i svezu izvorsku vodu, vise reka u kojima svi mozemo da se kupamo, zasto? kada mogu ono Indijanci na Gangu, mozemo i mi, u Savi, Moravi, tj., svakoj Moravi, pa i Mlavi...( evo stiha jbt...) Sa kojim pravom nas teraju da se brijemo, sisamo, da nosimo odela koja moramo i da zakopcavamo, pa nas steze, narocito o slavam i svecanim otvaranjima, majku im zlikovacku, videce ti Vilotici svoje! ( E, jeste taj Nas Dusko s` pravom, a i s`krivom, pravi Nas pisac...jel da? )
Kada se digne kuka i motika najedena korenjem i napijena svezom Savskom vodom, pa kad im majku majcinu redom, svima...E, nedam Vam Naseg heroja! Nedam i sta? Sankcije? Ha,ha,ha...ne mozete Vi da Nas sankcionisete toliko koliko mi mozemo da trpimo! Bogat je ovaj narod, radnici, zemljoradnici, a i Kralj ce da nam pomogne U brk Vam se smejem i namigujem onim spustenim kapkom, da neznate da Vas zajebavam! Izdrzacemo moj celavi savetnik i Ja! I sta nam mozete? Dok je nas, ovaj Narod postoji, jer Mi smo narod, a Narod, to smo Mi! „Amerika i Engleska bice zemlja proleterska...“ Pevamo, pesma nas je odrzala, njojzi hvala!
On je rekao, objasnio je sve, svima, kratko, jasno i dostojanstveno.Sada znamo i ko jeste i ko nije kriv, znamo ko je prav a ko nije prav, najvaznije od svega, sada sa jos vecim poverenjem i ljubavlju prema Njemu i Njegovom, ponekada pravom, ako ikada....itd., mozemo da nastavimo u buducnost koja puca pred nama kao poljana pred stadom gladnih goveda posle mukotrpnog marsa krsevitim planinama.Ceka Nas zasluzeni odmor i relaksacija, praznicni rostilji po svim livadam koje nadjemo, ako ih nema, ima ko da ih napravi, je li tako Veljo? Tako je!, teski nerad u Nasim preduzecima, kulTurno uzDizanje uz sve nase Savetnike i Ministere, je li tako? Tako je!, ceka nas Raj, je li tako? Tako je!, povikase darkeri jednoglasno i zavitlase crnim zastavama u slavu Raja koji nam On obeca, a za koji su znali da je tu, negde iza krivine, iza ugla.Ceka Nas. Docekao je.

[Odysseus]

I, ode Crna Gora... Who is NEXT?

[jedan]

Braca Djordjevic.

[jedan]

"... ustala sam opet slinava (na stolicama) ali i gladna, razmisljam gde mi
najblize da ulovim kolac
sa kremom
onako, bas penasto & ultraslatko
mogla bi i neka skuvana vocka da prodje u kolacu
visnja,recimo...

umila se hladnom vodom, pomislila na tebe, na dve prijateljice (koje nisu
levicarke, ali to ne zameramo jedna drugoj i obaska trecoj) zapalila
cigaretu, kao sto vidis, skinula postu... divila se sebi sto sam ponela:
1) uloske (obicno zaboravim,pa onda zalazim po kucama i konfiskujem u ime
naroda)
2) sminku ( to vec urednije nosim, maskiranje je sastavni deo zivota, ili
sastavniji od menstruacije u svakom slucaju...po licu mi tragovi srebrnih
sljokica, volem kad svetluca)
3) carape (koje zapravo nisam ponela vec sam ih otkrila u torbi...verovtano
sam ih kupila klincima i zaboravila da izvadim, i to boga pitaj kada sam
kupila jer su nekako male...)

...onda sam rovarila po torbi, kao mozda iskrsnu i gace (neke sa pijace, 50
din. komad, jedno vreme sam ih nalazila za po 30 din. u jednoj maloj radnji,
ali razvoj kapitlizma na ovim prostorima tece svojim neumitnim tokom, tako
da je lanac supermarketa rodic & maxi ugasio male radnjice sa gacicama od 30
din. koje su bile, da i to napomenem, 100 % pamuk... bratskosestrinski
kinezi&kineskinje prodaju gace samo sa likrom ... nosim se mislju da im
glede toga uputim protestnu notu) ( kada smo vec kod gaca, uzasno me sekira
sto ih vazda kupujem okracale, velicina mog dupeta i utrosenog materijala za
komad donjeg vesa nikako da se uslozi)

da zapalim jos jednu cigartelu pa da se razilazimo...jos uvek sam ulepljenja
od oho lepka koji je sluzio domacem zadatku iz likovnog na temu nikole
tesle...posve sam zaneto sinocke lepila sarene papire (maskirajuci time
fakat da moj sin nema pojma sa crtanjem) a on me gledao sa dobrocudnim
razumevanjem, rekla bih... iznenadio me njegov doprinos domacem radu u vidu
sklanjanja smeca po kancelariji...sada cekam ocenu )
i sve tako nesto, posto me glava boli, odoh vani, na kafu
pusa"

[angelfish]

Da...hm..hvala Gospodu na globalizmu,liberalizmu, baroku, renesansi,rokokou & internetu...da imamo o cemu misliti, da ne bude, kao sto rece jedan pre dan-dva,kako ocekujemo previse od ljudi.
Da nas ima sta ispuniti i ciniti srecnima.
NIkotin i kofein ( kafetin) da ne zaboravim...kao plod civilizacijskog napretka.I globalizma by Marco Polo...
Dobila povisicu i marsiram u kupovinu sandala.Ako vec moram hodati gola, ne moram i bosa.
P.S. ovde su 60, no lycra ( summertime when the cotton is high)